Da li postoji prazan prostor ?

[ExNor]

Meni je cudan paadoks koji se kosi sa Anstajnom. Foton putuje brzinom svetlosti (za nas kao posmatrace) medjutim iz njegove perspektive njegova sopstvena brzina je beskonacna obzirom da je t=o

Verovatno će ti još paradoksalnije zvučati da dotični foton čak nije u stanju ni detektovati brzinu kojom se kreće iz prostog razloga što za njega (u njegovom referentnom sistemu) vreme NE PROTIČE, a bez komponente vremena (t), jednačina BRZINA=PREĐENI PUT/POTREBNO VREME prestaje da bude upotrebljiva
Ja tu iskreno ne vidim ništa što bi se kosilo sa Ajnštajnom

[PeraDetlic]

r2d2: tacno, ta klasifikacija moguccis kinematickih stanja relativistickih cestica je Wigner-ova izvedba, i ona predstavlja jedan od osnovih sasvatnioh delova (relativisticke) kvantne teorije polja.

Spin (realnih) fotona "zivi" u transverzalnoj ravni: ako se recimo foton krece u smeru x-ose, tada je yz-ravan ta u kome je taj dodatni stepen slobode fotona specifikovan/dat.  Kod klasicnih ektromagnetskih talasa, u toj istoj ravni je polarizacija talasa. Klasicna polarizacija je nista drugo nego zbir spinova sastavnih fotona tog elektromagnetskog talasa.

Jos nesto:
* Kod cestica sa nenultom masom koje imaju spin s (koji je ceo ili poluceo nenegativni broj) spinskih stanja (projekcije spina na smer kretanja) ima 2s+1: {-s, -s+1, -s+2, ...., +s-2, +s-1, +s}.
Kod bezmasenih cestica postoje samo dve vrednosti za takvu projekciju: +s i -s. Tacnije ime za taj spinski kvantni broj kod bezmasenih cestica je "kiralnost" (chirality, tj. desnorukost/levorukost, usitom smislu kao pravilo desne [ili leve] ruke u Lorentz-ovoj sili).

Kvantne cestice (na nivou teorije elementarnih cestica pre teorije struna) su opisane nizom kvantih brojeva:
1) Prostor-vremenski stepeni slobode su:
* 4-dimenziona poziciju i odgovorajuci 4D linearni momenat kretanja ("impuls"), plus 4D (tacnije 3+1 D) rotacioni stepeni kretanja (uglovi koji opisuju orjentaciju cestice,
* plus odgovarajuci rotacioni momenti kretanja).
* parnost P
* vremenska inverzija T
* tu negde pripada i masa;
2) spinska ili kiralna stanja.
3) unutrasnji kvantni brojevi (stepeni slobode):
* 3A) kvanti brojevi koji samo broje broj sastavnih komponenti: 
** leptonski broj (za leptone: elektron/pozitron, muon/antimuon, taon/antitaon, i za tri odgovarajuce vrse neutrina/antineutrina);
** barionski broj (za barione kao proton, neutron, Lambda-hiperion, itd) koji je samo zbir broja sadrzanih kvarkova minus zbir broja sadrzanih antikvarkova;
* 3B) unutrasnji brojevi koji su "naboji" za razlicite interakcije:
** elektricni naboj (koji moze biti i nulti za neke cestice kao neutrini);
** slabi naboj (dva parametra)
*** senka slabog naboja su bili izospin iz pre-kvarkovske fizike cirka 1950/1960.
** jaki naboj (3 "boje" i 3 anti-boje)
* C-transformacija koja menja sve te baoje u njihove suprotne/anti- vrednosti
Postoji par teorema koje su vrlo jake koje se ticu vezivanja raznih kvantnih brojeva:
* CPT teorema: Smatra se da svaka interakcija mora biti CPT invarijantna (primena C+P+T)
* No-Go teorema: koja kaze da se prostor-vremenski stepeni slobode (ukljucujuci spin) ne mogu pomesati sa unutrasnjim stepenima (nabojima) nikako drugacije osim kao prost mehanicki zbir dve komponente gde se uvek zna koja je jedna a koja je druga komponenta.

[Milan Nikolic]

   Na kom fakultetu se može učiti o ovome o čemu ste sada govorili - konkretno u Beogradu? Da li je dovoljno upisati Fizički fakultet: www.ff.bg.ac.rs/

[PeraDetlic]

   Na kom fakultetu se može učiti o ovome o čemu ste sada govorili - konkretno u Beogradu? Da li je dovoljno upisati Fizički fakultet: www.ff.bg.ac.rs/

Poslediplomske studije iz teorijske fizike cestica i polja. Ali se mogu naci engleski i ruski udzbenici koje mozes citati i pre toga. Werovatno se dobar deo toga moze naci na webu ili wikipediji.

[Milan Nikolic]

   Trenutno čitam Elegantni kosmos od Brajana Grina. Evo na šta sam naišao vezano sa ovom temom:

[Milan Nikolic]

   ,,Albert Einstein was the first person to realize that empty space is not nothing.''
   http://science.nasa.gov/astrophysics/focus-areas/what-is-dark-energy/

[Milan Nikolic]

Ova tema je na vrhu interesovanja kada je reč o teorijskim istraživanjima. Celu stvar pojačava činjenica da su se svi naučnici redom bavili tim pitanjem - Njutn je zadao konkretno razmišljanje o kofi u praznom kosmosu koje je Ajnštajn razrešio.

Pročitao sam dvaput Brajanove knjige, Elegantni kosmos i Tkanje svemira. U Tkanju svemira cela priča se vrti oko te kofe u praznom kosmosu jer je to bukvalno direktno pitanje o prirodi prostorvremena.

Voleo bih da je ovde još -sale11472- da razmotrimo ono što smo do sada pominjali. Nadam se da možemo razgovarati i bez filozofiranja i bez tenzije, budući da je potrebno samo pažljivije da saslušamo jedni druge.

Znam da knjige kao Brajanove itsl, su nedovoljne za detaljna razumevanja fizičkih pitanja, ali nije mala stvar kada nam neko može predočiti suštinu na razumljiv način. Tako je Brajan citirao Ernesta Raderforda: ,,Ako ne možete objasniti rezultat jednostavnim, netehničkim jezikom, onda ga zapravo ne razumete''.

Prvo treba znati da mi još nemamo naučni odgovor o stanju središta crne rupe. Zato smo i skloni da naša shvatanja sukobljavamo bez razloga sa drugim, tj. nemamo dovoljno jasnih argumenata o prirodi prostorvremena.

Kada bi član PeraDetlić bio i dalje prisutan i učestvovao u temama, bilo bi više nego izvrsno. A nadam se da postoji još interesenata na forumu.

[betelgez]

Nisam čitao predhodne postove, ima ih dosta tako da se odmah ogradim ako je već neko rekao. Smatram da "prazan" prostor ne postoji. To se inače ne bi zvao prostor, a drugo ako je prazan po sili logike tu ne bi trebalo ni vreme da postoji. S obzirom na to da je vreme uniformno svuda i protiče na isti način, odnosno koordinatni sistem se replicira u nedogled sa promenjenim koorodinatama svake čestice u univerzumu, znaci da u tom delu ne bi ni vreme postojalo. I ako bi se teoretsko moglo dolazati postojanje takvog "prostora" ne verujem da bi mogao da se održi duže od nekoliko hiljaditih dela sekunde. Odmah bi bio "zaražen" prostorom, pa samim tim i vremenom.