Da li postoji prazan prostor ?

[sale11472]

(kad smo već kod toga ne bi bilo loše da kažeš i odakle si citirao Kejla)

Ok moram da odgovorim samom sebi,
Dakle citat je uzet iz knjige "Einstein fo Dummies"....

No mislim da se onda ova diskusija može završiti jednostavno još jednim citatom

...To je i razlog zasto autori popularnih knjiga moraju da silno uproste (upropaste) onoo cemu pisu...

[Laci]

...
2) dimenzija druga:  da bi ti iko dao odgovor korektna po najnovijem razumevanju, ti bi trebao da naucis mnogo slojeva (pojmova, fenomena i zakonitosti) fizike, otprilike minimum par godina posvecenih studija. Znaci, odgovor koji ti ljudi daju moze ili biti toliko uproste (da bi ga ti razumeo) da sasvim sigurno nije ni priblizna reprezentacija onoga sto se razume ovih dana, ili biti korektni opis najnovijeg razumevanja koji ti neces razumeti jer nemas izgradjen/usvojen jezicki i mentalni aparat da bi razumeo sta ti se kaze.
...

Spoznaja kako ovaj naš svet funkcioniše sigurno vredi tog truda. PeraDetlić dobrodošli na Forum.

[Milan Nikolic]

(kad smo već kod toga ne bi bilo loše da kažeš i odakle si citirao Kejla)

Ok moram da odgovorim samom sebi,
Dakle citat je uzet iz knjige "Einstein fo Dummies"....

No mislim da se onda ova diskusija može završiti jednostavno još jednim citatom

...To je i razlog zasto autori popularnih knjiga moraju da silno uproste (upropaste) onoo cemu pisu...

  Ipak bih voleo da nam ovde pre svega argumentuješ i ukažeš na potrebne stvari.
  Takođe može biti da se oko nekih naučnih stavova mišljenja razlikuju, pogotovo u vezi savremenih pitanja formulacije gravitacije, fluktuacije pozadinskog zračenja, vakuuma, itsl.

  Ne verujem da je PeraDetlić dorektno mislio na moj navod o prostor-vremenu u tome što si citirao.

  Neka bude da tvrdnja ,,da je prostor-vreme apsolutna kategorija'' nije ispravna, iako se jasno napominje da je prostor relativan i da je vreme relativno pojedinačno. Međutim, poželjno bi bilo da te stvari demantujemo argumentima, referencama i bilo kakvim mogućim dokazima.

  Na kraju krajeva, među ozbiljnim savremenim naučnicima ima i onih koji smatraju da Ajnštajnove jednačine mogu biti dorađene. Hoću da kažem da nije sramota da spekulišemo u meri koja drži do sistema, jer u suprotnom postaćemo sterilni. A kakve rezultate donose određene spekulacije ostaje da se vidi.

  Vidim da i PeraDetlić ima svoje nesvakidašnje pretpostavke. Slobodni smo da ih imamo.
  Potrudiću se da pronađem aktualne teme u nauci koje zadiru u nove probleme i nerešena pitanja. Mnogo toga već ima na engleskom govornom području ali nije loše da i mi o tome prozborimo. Možda već ima polemike o tome kod nas ali do sada nisam bio u prilici da to pronađem.

[r2d2]

Dobrodoslica za Peru Detlic-a.

Kvantna teorija polja (~1945 do danas) je uopstila to vidjenje pa su tako danas sve "cestice" zapravo korektnije opisane kao polja koja postoje u celom prostoru, i samo su na nekim mestima znacajno zgusnut, pa se ta zgusnuca cini, kada su posmatrana "odozgo" (tj sa nasih skala udaljenosti) kao tacke (tj cestice) klasicke fizike. Tako su i foton i elektron i proton i kvark i gluon i neutrino (itd) sve polja razlicitih osobina (elektricnog i drugih naboja, spina itd) koja su spregnuta (tj interaguju) jedna sa drugima.

Puno hvala na ovom genijalnom, a prostom objasnjenju! Bogatiji sam za jos jedan pomak u razumevanju sveta oko sebe!

Kada sam poceo da se upoznajem sa savrmenim otkricima nuklearne fizike, bio sam uveren da cesticna priroda svega (pa cak i gluona) je definicija o kojoj nema rasprave, naivno ih "shvatajuci" bukvalno. Oduvek me je zbunjivalo insistiranje  na tome u raznim naucnopopularnim knjigama.

Sada vidim da je jeste cesticna ali ne onako kako sam naivno to zamislio. Ovo je prvi prikaz koji i nama laicima dozvoljava da barem zavirimo u sustinu (uvazavajuci iznetu primedbu da je bez mukotrpne  pripreme to Sizifov posao).

I tek posle ovakovog objasnjenja teorija struna mi vise ne izgleda "nelogicno", u mom internom shvatanju savremene fizike...

Vi ste,  objasnjavajuci sustinu "praznog prostora" podelili na tri kategorije (skale) radi lakseg objasnjenja (i zakona koji se manifestuju u svakom).

Pitanja!
Geometija kontinuma onako kako ga mi preceptujemo (4d) se zakrivljuje prateci polje gravitacije, dok masa prati zakrivljenje kontinuma.

Sama zakrivljenost je opisana rimanovom geometrijom, tj. matematickim shvatljivim opisima  i meni kao laiku je to sve OK.

1.Da li je cinjenica  da ostala kvantna polja (elektro magnetno, nuklearno, slabo, jako, elektroslabo, termalno, itd, a mozda i "ujedinjeno (mislim na pocetak velikog praska)" ne uticu na zakrivljenost kontinuma?

2.Da li i kontinum koji se siri mozemo posmatrati kao specijalnu vrstu kvantnog polja?

3. Da li fizika cestica "dozivljava" da kontinum na skali malo iznad  ћ moze biti opisan drugacijom vrstom opisa (riman, lobacevski), kao np. kontinum opisan Hjnzebrgom, Pauljem, sredingerov kontinum gde geometrija prostora i vremena  dejstvuje kao i cestice?
Sto je manji prostor veca je neodredjenost?

Evo probacu jasnije da se izrazim.

Da li je opis gometrijskih oblika naseg dosadasnjeg shvatanja kontinuma primenljiv i na skali gde caruju kvantne cestice?  

***************
Podpitanje...
Iz gore navedenog objasnjenja teorija kvantnog polja objasnjava sta je to na primer elektron.

Mozda smesno i naivno pitanje?

Da li postoji masa kvantnog polja?

Ako postoji u kakvom odnsu je sa recimo onim sto bi nazvali masom elektrona-cestice?


--------------------------------------------
Izvinjavam  se ako sam malo preterao sa pitanjima u smislu Vaseg izgubljenog vremena u odgovarnju. Budite slobodni pa redukujte....
Srdacan pozdrav...

[sale11472]

  Neka bude da tvrdnja ,,da je prostor-vreme apsolutna kategorija'' nije ispravna, iako se jasno napominje da je prostor relativan i da je vreme relativno pojedinačno. Međutim, poželjno bi bilo da te stvari demantujemo argumentima, referencama i bilo kakvim mogućim dokazima.

OK da probam ovako. Šta ti podrazumevaš pod time kada kažeš da je prostor-vreme apsolutno???
Nemoj izgubiti iz vida, da je potpuno besmisleno govoriti od prostor-vremenu bez materije.

  Ne verujem da je PeraDetlić dorektno mislio na moj navod o prostor-vremenu u tome što si citirao.

Pa naravno da nije direktno mislio na tvoj navod, ali kakve to veze ima?
Jednostavno, to je primenljivo i na tvoj citat kao i na svaku drugu popularnu literaturu.

[aleksandar]

Da li postoji prazan prostor ?
Preporucujem knjigu "VELIKA ZAMISAO" od Stivena Hokinga i Lenarda Mlodinova koja se izmedju ostalog bavi i ovim pitanjem.
Pojedinci koji ih citiraju u ovom topicu, neka bar stave znakove navoda.
Da skratim NE POSTOJI zbog sveprisutnog polja sila.

[Kizza]

Polja sila od čega 

[Milan Nikolic]

   Neka bude da tvrdnja ,,da je prostor-vreme apsolutna kategorija'' nije ispravna, iako se jasno napominje da je prostor relativan i da je vreme relativno pojedinačno. Međutim, poželjno bi bilo da te stvari demantujemo argumentima, referencama i bilo kakvim mogućim dokazima.

OK da probam ovako. Šta ti podrazumevaš pod time kada kažeš da je prostor-vreme apsolutno???
Nemoj izgubiti iz vida, da je potpuno besmisleno govoriti od prostor-vremenu bez materije.

   Ne verujem da je PeraDetlić dorektno mislio na moj navod o prostor-vremenu u tome što si citirao.

Pa naravno da nije direktno mislio na tvoj navod, ali kakve to veze ima?
Jednostavno, to je primenljivo i na tvoj citat kao i na svaku drugu popularnu literaturu.

  Stvarno bih voleo da tako pričamo stalno. Kakve veze ima ako neko nešto i lupi, ili pogreši, - tu smo da pomažemo jedni drugima ljudski.

  Meni je zaista razumljivo da je prostor-vreme apsolutna kategorija ali bilo bi dobro da to pokušam obrazložiti.
  Počeo bih od pojma fotona, koji ima beskrajni vek trajanja. Zbog toga što foton ima neograničeno postojanje - što znači da ima i naograničeno kretanje - zaključak je da je i prostor beskrajan.

  Pojam vremena je povezan sa svetlosnom brzinom. Ako stalno ubrzavamo kretanje u jednom pravcu, onda vreme sve više sporije protiče u odnosu na početnu tačku. I ako dostignemo brzinu svetlosti, vreme više neće da protiče u odnosu na početnu tačku.

  Svaka masa, čak i najmanja čestica kao što je foton, ima određeni pravac kretanja. I svako telo koje se kreće pravolinijski, čak i kada je reč o orbitalnom kretanju usled gravitacije, ima iste uslove u prostor-vremenu kao u apsolutnoj kategoriji.

  Vreme može biti relativno i prostor može biti relativan, u zavisnosti koliko brzina jednog tela odstupa od početne tačke kretanja, tj. u zavisnosti od inercijalne sile koja se uloži za ubrzanje. Isto se odnosi i na gravitaciju koja usporava vreme kada gravitaciona masa deluje inercijalnom silom na tela koja dođu u dodir sa njom.

  Kada načinimo spregu između prostora i vremena, dobijamo jednu apsolutnu kategoriju ..prostor-vreme''. Vreme ne može da bude relativno bez uticaja na prostor, niti prostor može da bude relativan bez uticaja na vreme.
  Ja za sada ne mogu preciznije da objasnim ovo moje mišljenje.

[sale11472]

....   Počeo bih od pojma fotona, koji ima beskrajni vek trajanja. Zbog toga što foton ima neograničeno postojanje -....

Dakle obzirom da su ti je početna pretpostavka pogrešna nije ni čudo što je i zaključak pogrešan.

[Milan Nikolic]

   Nisu mi je. Hvala na razgovoru.

[Sekula]

  Nisu mi je. Hvala na razgovoru.

Ovo navodjenje slovnih grešaka može da se tumači i kao malicioznost tim pre jer ništa drugo nije navedeno. Pokušaj da se sagovornik degradira na nivou jezika i pravopisa je udarac ispod pojasa. A malicioznostima takodje nije mesto ovde na forumu.

[r2d2]

Nisu mi je. Hvala na razgovoru.

Forma vaznija od sadrzaja, a povrsno zloupotebljena...  

Počeo bih od pojma fotona, koji ima beskrajni vek trajanja. Zbog toga što foton ima neograničeno postojanje - što znači da ima i naograničeno kretanje - zaključak je da je i prostor beskrajan.

Fizika nije puka filozofija ako ne razumes barem osnove. A i kad razumes osnove kvantni preskok  u razmisljanju je nuzan da bi se model opisa stvarnosti u fizici razumeo. Dodjes do relativnosti i zid! Dodjes do kvantne fizike i kineski zid i zbogom nasoj voljenoj bogom danoj nicemunesluzecojsavrsenoj logici. Daj sebi malo vremena i budi slobodan da ne odustanes, jer na kraju to se ipak moze razumeti.


Da si napisao: mene zbunjuje odnos vremena kod samog fotona s obzirom da se krece brzinom od c dobio bi mozda od nekoga odgovor. Ovako si krenuo u gomilu prepostavki koje mogu izgledati (tebi) tacne ali nisu, a razlog tome nije tvoje fenomenalno poznavanje gramatiq vec konce3pti koje si usvojio u obicnom zivotu (kao i svi mi), a koji nisu primenljivi na neke pojmove u fizici .......

[Milan Nikolic]

   Očekivao sam konkretniji odgovor. Zato nemam šta drugo da dodam.

[PeraDetlic]

> Pitanja!
> Geometija kontinuma onako kako ga mi preceptujemo (4d) se zakrivljuje prateci polje gravitacije, dok > masa prati zakrivljenje kontinuma.

> Sama zakrivljenost je opisana rimanovom geometrijom, tj. matematickim shvatljivim opisima  i meni kao laiku je to sve OK.

Prvo, sve je zavisno od modela/teorije. Da, "teorija opste relativnosti" [TOR] (ili je u literaturi tipicno nazvana "opsta teorija relativnosti" [OTR], s"to po mom misljenju stavlja naglasak na pogresni deo tog imena) je najbolje sto trenutno imamo za opis gravitacije na tim makroskopskim skalama udaljenosti. Tu ima dve stvari da se razjasne:

1) O pojmu (pojmovima) MASE i ENERGIJE, o standarnom izrazu "MATERIJA spram ENERGIJA", itd

1A) U Newton-ovoj mehanici (kinematika i dinamika) masa tela je broj koji meri koliko je tesko promeniti stanje kretanja tog tela. Ta kvaliteta se zove inercija, pa je takva masa "inercijalna masa" tela.

1B) U Newton-ovoj teoriji gravitacije, koje je nakalamljena na njegovu mehaniku ali nije bas sasvim prirodni deo iste, postoji druga dva broja koji mere koliko jako gravitacija utice na neko telo, i koliko jako gravitaciono polje to isto telo moze da stvori. "Magija" je u tome da oba ta dva broja imaju istu vrednost, i ta brojna vrednost se zove "gravitaciona masa" tog tela.
* Komentar: Danas se dobro razume ta to i nije neka velika magija, i da se isto desava i sa ostalim brojevima koji mere snage razlicitih interkcija (takvi brojevi se zovu "naboji"): recimo, broj koji meri jac"inu uticaja elektric"nog polja na naelektrisanu cesticu (pasivni elektricni baboj) je jednak broju (aktivni elektricni naboj) koji meri koliko jako elektricno polje ta ista cestica moze proizvesti - to je elektricni naboj te cestice. Isto je sa nabojima za slabu (tacnije elektro-slabu) interakciju ("silu"), jaku interakciju, itd. To ukljucuje i gravitaciju gde su pasivni i aktivni gravitacioni naboj (tj. pasivna i aktivna gravitaciona masa) medjusobno jednaki.

1C) Galile-ov cuveni experiment (koji se verovatno nikad nije desio u opisanoj formi) merenja brzine padanja tela napravljenih od razlicitih materijala je pokazao da, bar u granicama tacnosti merenja dostunih Galileu, su inercijalna masa i gravitaciona masa za svako pojedino telo medjusobno jednake. Velika magija! Kako, zas"to? Ta cinjenica se zove princip ekvivalentosti i ugradjena je i Newton-ovu mehaniku sa teorijom gravitacije (to se vidi u cinjenici da svaka masa u istoj [recimo Zemljinoj] orbiti oko Sunca ima isti period evolucije oko Sunca), pa kasnije i u Einstein-ovu mehaniku sa teorijom gravitacije (= teorija opste relativnosti). Na granici 19tog i 20tog veka je madjarski fizicar Etvo"s" napravio vrlo precizne experimente koji su potvrdili da su (u granicama tadasnje preciznosti) inercijalna i gravitaciona masa zaista numericki jednake. Teorija opste relativnosti je tako konstruisana (od strane Einstein-a i Poicare-a) da je princip ekvivalencije njen jak integralni deo, tako da su po njoj inercija i gravitacija izmesane u jednan fenomen koji neki put izgleda kao jedna od tih, a drugi put kao druga od tih "sila".

1A) U teoriji specijlne relativnosti (standardno zvanoj "specijalna teorija relativnosti" = STR) imas izraz gde je (inercijalna) masa mirovanja svakog fizickog tela jednaka (do na mnozioc) energiji mirovanja tog tela (m= c^2 E_0). Usled nekoliko slojeva nepotpunog razumevanja (ukljucujuci od samog Einstein-a), sada se taj izraz degenerisao u nesto kao "materija i energija su ekvivalentno/isto" - sto je absolutno pogresan iskaz. To je duga i slojevita prica (zasto je tko verovao u taj pogresan iskaz, i zasto je isti bio upotrebaljavan, i jos se upotrebljava danas, cak i od strane cesticnih fizicara i relativista koji ne veruju u taj iskaz ali ga koriste u udzbenicima i popularnim pisanjima/predavanjima) i necu provoditi vise vremena na tome ovde i sada.

Ukratko:
A) MATERIJA je substanca fizickog svemira. Sve sto postoji je materija i njena pojavna forma. MATERIJA je realna stvar/objekat.
B) CVRSTA MATERIJA je vrsta materije koju mi (na ovim skalama udaljensti) vidimo kako "cvrstu" i sastavljenu od cestica.
C) RADIJACIJA je vrsta materije koja na nasim skalama udaljenosti izgleda kao nesto mekano/nestvarno/necvrsto. Primer: elektromagnetsko polje i gravitaciono polje.
D) MASA je broj koji meri inercijalne i gravitacione osobine materije/substance. MASA je broj.
E) ENERGIJA je drugi broj, ovaj meri spoljasnju u unutrasnju sposobnost pojedinog tela da utice na druga tela (kineticka energija, potencijlan energija, termicka energija = temperatura, itd).

Sa stanovista 19to vekovne fizike, u umovima fizicara koji su znali samo za klasicnu fiziku (Newton-ovsku meahaniku + gravitaciju, Maxwell-ovu teoriju elektromagnetizma, i termodinamiku) postojala su sledece priblizne ekvivalencije:
* MATERIJA = CVRSTA MATERIJA = MASA
* RADIJACIJA ~ ENERGIJA


Danas se razume da:
* Materija dolazi u obliku polja, i ta polja imaju najmanje (kvantne) uzorke koje zovemo cesticama. Za neka polja te cestice imaju inercijalnu masu vecu od nule, a neka druga polja imaju to inercijalnu masu jednaku nuli. Primeri su elektroni, kvarkovi, itd za masivne cestice, i fotoni i gravitoni za bezmasene cestice.
* Svaki tip materije, i svaka kolicina materije, dolzi sa nekom energijom. Ako nema energije, to onda nije zicikvi (tj. realni) objekat/materija/substanca.
* Kod tela/cestica koje imaju masu (tj. kod kojih je masa > 0), njihova energija sadrzi i clan koji je proporcionalan toj masi (E = m c^2 + kinetickaEnergija + energijaInterakcijeSaOstalimPoljimaICesticama).
* takozvana masa mirovanja (koja je zapravo jediona prava masa tela) je samo energija tog tela pri mirovanju, izrazena u drugim jedinicama (u Kilogramima umesto u Djulima) a konverzioni faktor je c^2.
* razume se da i ako zatvorimo naku kolicinu radijacije ("meke" materije kao fotone) u crnu kutiju (sa reflektivnim unutrasnjim stenkama) da ce nama ta kutija izgledati kao da ima masu = masa same kutije + energijaRadijacijeUKutiji/c^2
* svaka energija, bez obzira da li dolazi od necag sto ima masu (recimo cvrste materije) ili od radijacije, generise gravitaciono polje (tj. zakrivljenje prostora). 1 kilogram olova generise isto gravitaciono polje kao jedan kilogram fotona (sadrzanih u onakvoj kutiji).

U obe Einstein-ove teorije relativnosti (u teoriji specijalne relativnosti, i u teoriji opste relativnosti), MASA i ENERGIJA su potpuno ekvivalentne - samo dva razlicita sistema jedinica za merenje iste stvari. Ko sto masu mozemo meriti u Gramima, Funtama ili Kamenovima (stones - stara engleska jedinica), i energiju u Djulima (J), Kalorijama (cal),  itd, tako se i jedno i drugo moze izraziti u onim jedinicama koje su zgodne za trenutnu oblast rada: recimo masa "elementarnih" cestica se tipicno izrazava u elektron-Voltima (eV) , koji imaju dimenzije energije (1 eV ~= 1.6 ^10^{-19} J). U relativizmu i teoriji elementarnih cestica (kvantoj teoriji polja itd) se stoga izabire sistem jedinica gde je c=1, posto nema nikakve nove fizike sadrzane u zadrzavanju tog faktora.
* Komentar: slicno je i temperatura samo jos jedan merni sistem za merenje unutrasnje kinteticke energije sadrzane u pojedinom telu (kT = suma kinetickih energija svih sastavnih delova tog tela kako oni osciluju oko svojih ravnoteznih pozicija u telu). Stoga se moze (ui u odredjenim obastima istrazivanja se tako i radi) staviti da je vrednost Boltzman-ove konstante k_B  = 1, tj. temperatura se izrazava u energetski jedinicama (i energija u temperaturskim [Kelvin-ima].

-----
Da se vratim na tvoja pitanja:

>1.Da li je cinjenica  da ostala kvantna polja (elektro magnetno, nuklearno, slabo, jako, elektroslabo, termalno, itd, a
>mozda i "ujedinjeno (mislim na pocetak velikog praska)" ne uticu na zakrivljenost kontinuma?

Sva polja imaju energiju, i prema tome sva ona uticu na zakrivljenost prostora. Apsolutno je nevazno kakva su polja u pitanju, samo je kolicina energije ono sto se broji.

>2.Da li i kontinum koji se siri mozemo posmatrati kao specijalnu vrstu kvantnog polja?

Zavisi od modela. Po opstoj relativnosti prostor-vremenski kontinum nije opisana direktno (samo po sebi) kao polje, nego su takva polja metrika i koneksija na njemu (dva polja koja mere udaljensti i uglove, odnostno kako se vektori prenose iz tacke u tacku). To je na klasicnom (ne-kvantnom) nivou - pokusaji da se taj model polja prevede u kvanti opis je za sada matematicki neuspesan (iako su izvedeni mnogi vrlo korisni priblizni rezultati [kao brzina "isparavanja" crnih rupa, ubrzavanje perioda rotacije u binarnim sistemima vrlo blisko rotirajucih zvezdi, itd]). Poznato mi je nekoliko glavnih pokusaja u toj linijji rada: diskretne slucajne (radnom) mreze Regge-a, Ashtekar-ova 4-dimenziona teorija, teorija Wilsonovih petlji, supergravitacija (SUGRA), teorije (super)struna, spinske mreze. Verovatno ce prvi uspesni poduhvat u tome sadrzati elemente svakog od tih pristupa, i pokazatri kada je koji od njih dovoljno dobar, i pri kojim uslovima pada.   

Onda, postoje (na klasicnom nivou) i mnoge varijacije i prosirenja Eistein-ove teorije gravitacije, gde su dodata neka dodatna geometrijska polja (recimo skalarno u teoriji Brans-a i Dike-a, ili spinsko/toroidna u teorijama Einstein-Cartan-a, nekoliko vrsta skalarnih i pseudoskalarnih u teorijama (super)struna [dilatoni, axioni, ...]), ili slabljenjem nekih uslova koji definisu opstu teoriju relativnosti (recimo uslov metricnosti, pa uslov simetricnosti metrike, itd). Svi ti modeli sadrze Einsein-ov originalni model (opstu relativnost) kao approximativni pod-model koji je perfektno dobar u odredjenim uslovima), pa se ne moze trenutno izabrati (na osnovu posmatracke i eksperimentalne evidencije) koje su od tih varijacija pogresne. Sasvim je moguce da ce se pokazati da je jedan od tih modela pokazati da je pravi naslednik opste relativnosti, ali za sada sve sto se vidi na nivou normalnog makroskopskog sveta, astrofizike i kosmologije, je originalna Einstein-ove teorija gravitacije jos savrseno dobra. (Seti se filozofskog principa zvanog Occam-ova [Okamova] Os"trica koja kaze da se ne treba posezati za novim pretpostavkama/modelima dokle god se sve sto znamo moze objasniti starim/postojecim modelom).

> 3. Da li fizika cestica "dozivljava" da kontinum na skali malo iznad  ћ moze biti opisan drugacijom vrstom
> opisa (riman, lobacevski), kao np. kontinum opisan Hjnzebrgom, Pauljem, sredingerov kontinum gde
> geometrija prostora i vremena  dejstvuje kao i cestice?
>Sto je manji prostor veca je neodredjenost?

Povremeo vidjam u novim popularnim clancima (pisanim od strane aktivnih istrazivaca u toj oblasi) da se cesto zaista koristi ta slika kljucajuceg prostor-vrema na Plankov-skim skalama. I to ne samo da metrika i pridruzena polja fluktuiraju, nego i dimenzionalnost tog medija fluktuira od tacke to tacke.

>Evo probacu jasnije da se izrazim.

>Da li je opis gometrijskih oblika naseg dosadasnjeg shvatanja kontinuma primenljiv i
>na skali gde caruju kvantne cestice? 

Vrvo verovatno nije: svi glavni modeli (gde se pokusava stici do uspesno kvantizovane gravitacije) vide prostor-vreme na tim skala kao vrlo drugacije zverke nego lepo fina glatka mnogostrukost kakvom je vidi opsta relativnost.


***************
>Podpitanje...
>Iz gore navedenog objasnjenja teorija kvantnog polja objasnjava sta je to na primer elektron.

Ne, ne zaista. Ne znamo sta je elektron, nego samo znamo prokleto mnogo kako se ta stvar ponasa. Mi volimo da kazemo da "znamo" sta je ovo ili ono, ali je to samo plitko svako-dnevno znanje, a kada pogledamu u strukturu obljasnjenja vidimo da smo tu novu stvar opisali kao skup nekoliko manjih delova, za koje je "opste poznato" sta oni jesu. Medjutim, to je nizbrdno stepeniste bez kraja, jer cemo prirodno pitati "sta" stu ti manji delovi koje smo spomenoli, itd ...
Ako zaista zelite da znate "sta" nesto jeste, idite u metafiziku (npr religiju, staru filozofiju) - tamo su bili sigurni da znaju sta nesto jeste.

>Da li postoji masa kvantnog polja?

Da.

>Ako postoji u kakvom odnsu je sa recimo onim sto bi nazvali masom elektrona-cestice?

(Renormalizovana, tj ekperimentalno merena) Masa jednog kvanta polja koje se zove elektron (ili elektronsko-pozitronsko polje) kada je taj kvant u stanju mirovanja jeste ono sto nalazimu u tablicama masa elementernih cestica za elektron/pozitron.

[sale11472]

   Očekivao sam konkretniji odgovor. Zato nemam šta drugo da dodam.

Ne znam šta bi to trebalo da bude konkretnije od toga da je tvoja pretpostavka, da je foton večan i/ili da ima neograničeno postojanje, pogrešna.
Dakle, krenuo si od pogrešne pretpostavke i stigao do pogrešnog zaključka, što je i logično.