Krateri Mesečevog juga

[Laci]

Posmatrao sam sinoć Mesec u njegovoj prvoj četvrti star nešto više od 9.5 dana. Na meti su mi bili krateri od Klavijusa pa prema južnom polu. Već smo ušli duboko u proleće i po prvi put sam morao da koristim zaštitu od letećih napasnika, komaraca. Posmatrao sam Njutnom 150/750 a na raspolaganju su mi bili okulari 6mm i kombinacija sa Barlow 2X a za snalaženje je poslužio Filipsov atlas Meseca.

Sva vremena su UT
20:17 Mesec na oko 40-tak stepeni visine nad jugo-zapadnim horizontom kroz vrlo tanak sloj oblaka. Krater Plato nekih 20 stepeni istočno od terminatora oštar u 6mm + 2X a slika na trenutke potpuno mirna.
Krećem se duž terminator ka jugu prolazeći redom kratere Kopernik, Tiho i Klavijus i stižem do grupe kratera u blizini južnog horizonta. Prizor veličanstven i pomalo bajkovit: krater Moretus sa izduženom centralnom planinom, a u njegovoj pozadini poput bedema tvrđave, krater Njut. On ujedno ocrtava i južni Mesečev rub. Sam Njutn u kontrastu sa bezdano svemira izgleda ogroman u odnosu na Moretusa .
20:31 Sam Njutn je tek delimično vidljiv i to severni spoljnji zid. Od njegove unutrašnjosti vide se dva brega na jugozapadnom delu u obliku zubaca testere sa blažom strminom prema istoku. Na severnom rubu Njutna vidljiv visok krater dosta izdužen zbog perspektive. Zapadni deo zida se nalazi u tami.
20:58 Atmosfera se uskomešala i prešao sam na okular 6mm. Sjajni Klavijus sa mnoštvo detalja predstavlja zadovoljstvo za posmatranje u ovoj kombinaciji. uočljivo je 5 kratera u nizu poređanih po veličini u obliku roga počevši od jednog malenog na zapadu. Od ovih je naj veći sa centralnom planinom. Obod i dno Klavijusa sa mnoštvom kraterčića na ravnom dnu. Istočni obod Klavijusa ocrtava neravnu senku na unutrašnjost kratera. Severni obodu Klavijusa krasi krater veličine najvećeg iz opisanog niza unutrašnjih kratera. Vrh zapadnog zida Klavijusa po prilično zaravnjen, tup.
21:10 Zapadno od Njutna se iz tame pomalja struktura slična planini. Nadvisuje sam Njutn i upotpunjuje zajednički utisak o kraterima Moretusu i Njutnu.
21:15 Popravlja se slika sa 6mm + 2X i nastavljam sa ovom kombinacijom okulara. Posmatram centralni planinu kratera Moretusa koji podsećaju na opružene brkove a vrh baca dugačku senku. Moguće je da je ova planina u višekrakog oblika čiji sam oštar vrh ne razlučujem.
21:20 Vraćam se na Klavijus i pomenuta njegova dva naj veća kratera. Detalji kratera na rubu. Uočavaju se centralni bregovi i u ovom krateru. Izduženi, međusobno paralelni, pružaju se u pravcu istok-zapad. Bregovi su sa blagim padinama. Istočni rub ovog kratera oštar, baca dugački senku u unutrašnjost, imam utisak da je krater na rubu dublji od kratera u unutrašnjosti Klavijusa. Dalje, zapadni zid kratera na rubu ravan i baca senku na ostali deo severnog Klavijusovog zida, krater na rubu je viši od samog Klavijusa. Još jedan detalj na severnom Klavijusovom rubu je pukotina u obliku ključaonice sa užim delom pruženom ka istoku duž vrha zida.
21:34 Detalji unutrašnjeg najvećeg kratera u Klavijusu. Sam krater izgleda kao da se oslanja na unutrašnju padinu južnog oboda Klavijusa. Centralna planina je takođe niz paralelnih bregova. Uočljive su vertikalne šare, pukotine na severnom spoljašnjem zidu. Rubovi su mu oštri ali blago talasasti. Senka u krateru je kraća a svetli deo dna je blago nagnut ka zapadu.
Prelazim na preostale unutrašnje kratere i dno. U kombinaciji 6mm + 2X umesto 5 uočljivo 6 unutrašnjih kratera u nizu . Preostali krateri su sa uglanom zatamnjenim dnom i imam utisak da su dublji od naj većeg unutrašnjeg kratera. Klavijusova centralna planina se sastoji od dva brega i nalazi se između trećeg i četvrtog unutrašnjeg kratera. Uspeo sam da prebrojim 15-stak malih kratera na dnu Klavijusa .
21:47 Na zapadnom rubu Klavijusa se nalaze dva gotovo identična međusobno razmaknuta kratera. Po senci imam utisak da im je dubina poput naj većeg unutrašnjeg kratera.
21:51 Vraćam se na Moretus i dva kratera koji se nalaze između njega i Klavijusa: Cisatus i Grumberger. Cisatus je istočnije a oslonjen je zapadnim rubom na Grumberger. Oba deluju niža od Moretusa. Cisatus je pravilnog kružnog oblika oštrih ivica a Grumberger je suprotnost: nepravilnog je oblika i razrušenih ivica. Cisatus poprilično dubok, poput Moretusa. U zapadnom delu Grumbergera se nalazi poveći krater čije je dno u tami.
21:58 Potpuno osvetljena dva brega zapadno od Njutna. To su severni obronci kratera Kasatus koji, zbog oblika bregova severnog zida, podseća na sedlo. Severno od Kasatusa, a u tami, nalazi se krater Klaprot.

Skica celokupnog kompleksa kratera:

[kostur]

Ja sam sinoc posmatrao oko 20:33. Mesec mi je trebao da premostim, dok ne vidim Saturn. Saturn mi je zadao muke, tj uvek ih zada, sa 9mm je bio dobar fokus, lako je bilo, ali posto sam morao da ga drzim na stolici, koja je blago receno klimava, poceo je da leluja, a i nisu se videli prstenovi. sa 9mm i Barlow su se nazirali prstenovi, a sa 6mm iako je bila veoma teska za fokusiranje slika je bila najbolja. Videli su se i prstenovi.  Sa 6mm i barlow, biva znatno uvecanje, vide se i prstenovi, ali pri najboljem fokusu se vide dva saturna, umesto jednog. Inace, savrsen ti je izvestaj.

[Laci]

Kažu da će nam baza na Mesecu poslužiti kao usputna stanica za kolonizaciju drugih tela Sunčevog sistema pa verovatno i Saturna odnosno njegovih satelita

Ako ovih dana odlučiš da posmatraš Saturn, pokušaj da se zakloniš negde u senku (i ti i teleskop) kako te snažan bljesak Mesečeve svetlosti ne bi ometao. Kada upotrebiš kombinaciju okulara 6mm + Barlow(3X ?) dobijaš sa tvojim refraktorom 50/360 povećanje od 180X što spada u vrlo velika povećanja za tvoj teleskop pa izbegavaj ovo jer će ti slika uvek biti mutna bez mogućnosti da je izoštriš .

[kostur]

probacu da razbijem sijalicu na banderi, kad vece bude vedro i bez mesecine hvala na savetu, ali vec planiram da na leto negde posle skole, sa, ako Bog da, nekim jacim teleskopom odem na neku livadu i posvetim se posmatranju. Sinoc kod mene bilo oblacno, i probam da fokusiram Mesec, i bolje mi ga fokusira od Saturna(grrrr). Mozes samo da mi kazes kako si izracunao uvecanja?

[Laci]

Povećanje se može dobiti kao količnik žižne daljine teleskopa i žižne daljine okulara.

Konkretni račun povećanja koje te interesuje ću dobiti malo zaobilaznim putem radi pojašnjenja.
Kada se želi iskazati neka brojka u vezi teleskopa obično se prvo kreće od aperture (prečnik objektiva, odnosno, ogledala) i F-broja.
Tvoj teleskop je aperture 50mm i F/7,2 Ova poslednja cifra se dobije kada podeliš žižnu daljinu objektiva sa aperturom teleskopa:
360[mm] / 50[mm] = 7,2
Znači tvoj teleskop bez ikakvih dodatnih sočiva je 50mm F/7,2

Ako koristiš Barlow, odnosno pozitivno sočivo, tada ti se menja F-broj teleskopa. Novi F-broj će biti proizvod starog F-broja i one cifre koja stoji uz "X" tvog Barlowa:
7,2 * 3 = 21,6
Dakle, tvoj teleskop će sada biti aperture 50mm i F/21,6
Nova žižna daljina će sada biti proizvod aperture teleskopa i novog F-broja:
50[mm] * 21,6 = 1080[mm]
Nova žižna daljina je 1080mm

Povećanje teleskopa sa okularom žižne daljine 6mm prema rečenom na početku:
1080[mm] / 6[mm] = 180
Dakle, povećanje je 180X kada upotrebiš Barlow 3X i okular 6mm na tvom teleskopu 50mm F/7,2

[kostur]

sto znaci da ce bez barlowa uvecanje od 6mm biti 360/6 = 60, to jest barlow 3x i 9mm ce biti 1080/9=120! Mislim da sam skapirao! Hvala ti puno. Ne znam da li sam rekao pre, ali izvestaj ti je fascinantan i odlicno crtas. Da li posmatras ds objekte?

[Laci]

Tako je, odlično računaš
Vrlo laskavi komplimenti, zahvaljujem vođenje dnevnika u vidu beleški i skica pomaže posmatranju jer te drže skoncentrisanim a kada sabereš utiske navode te i na ideje u vezi objekata kojima se baviš. Mesec zbog ogromnim brojem detalja i dostupnosti je jednostavno večita inspiracija
Objekti dubokog neba? Naravno ali o tome jednom drugom prilikom