• Welcome to Forum Astronomskog Magazina. Please login or sign up.
 

Jupiter

Started by Laci, August 24, 2011, 02:13:22 am

Previous topic - Next topic

0 Members and 3 Guests are viewing this topic.

vlaiv

Quote from: Yagodinac on April 21, 2017, 12:15:04 pm
...
Ima uticaja apertura ali mnogo više ima uticaja F-odnos. Recimo da na Jupiteru 18" f4 dobson nikako neće dati bolje rezultate od 14" SC.
Primera radi SW 150/750 i SW maxutov 150 imaju istu aperturu ali potpuno različit rezultat na planetama. Ili da drugačije formulišem - za jedan f-stop manje ekspozicija se produžuje duplo, a sve optičke aberacije se poboljšavaju 4x. Zato je neuporedivo teže napraviti dobar f5 newtonian nego f7.1; faktički bi trebalo da je f5.0 tačno 4x lošiji na planetama pod uslovom da su teleskopi istog kvaliteta i jednako dobro kolimirani.
E kad sad to preračunaš i uporediš sa f12 ili f15 katadiopterima koji ubijaju na planetama - skapiraš koliko je zapravo dobar Lugerov rezultat  ;D


Mislim da nisi u pravu u potpunosti, vecina stoji ali duzina ekspozicije ne zavisi od F broja.

Recimo da poredimo 14" SC i 14" F/4 newton. Ako za oba uzmemo kriticnu rezoluciju da na njoj radimo - a kriticna rezolucija zavisi od precnika objektiva iskljucivo - dobijamo 14" na 0.11"/pixel na SC i 14" na 0.11"/pixel na newton-u. Znaci brzina ekspozicije ista (ukupna kolicina svetla po pikselu).

Sve ostalo stoji - manji F - teza kolimacija (i bitnija), dodao bih da i pored kvaliteta optike (koji je teze postici na manjim F), ulogu igra i dizajn teleskopa - kod brzih newton-a je kriticno planetu drzati na optickoj osi - sto teleskop brzi cim se iole maknemo sa opticke ose - koma postaje problem, pogotovu ako se ide na kriticnu rezoluciju (za dugu ekspoziciju bude maskirana seeingom i primetna tek kada se dosta maknemo od centralne ose, ali je svakako prisutna i tamo).

Ima jos jedan detalj koji je bitan - a to je centralna obstrukcija - sto veca centralna obstrukcija - manja rezolucija / kontrast teleskopa, brzi teleskop zahteva vecu centralnu obstrukciju, a cesto teleskopi koji su optimizovani za astrofotografiju imaju vecu centralnu nego oni optimizovani za planetarno (potrebno vece osvetljeno polje). Recimo newton kao taj SW 150 F/5, moze da se optimizuje za planetarno mnogo manjim sekundarom, al bi onda bio neupotrebljiv za astrofoto, i posmatranja (sem na velikim uvecanjima) zbog vinjetiranja.

Inace, Jupiteri su odlicni.
Teleskopi: GSO RC8", TS80 F/6 photoline, SW dob 200/1200, SW Evostar 102 ahromat, StellaMira ED110
Montaže: HEQ5, AZ4, SW AzGTI
Kamere: ASI1600MMC, ASI178MCC, ASI185MC

Luger

Quote from: StevanS on April 21, 2017, 10:16:14 am
Uostalom, sreca je u stvaranju snimka a ne u izlaganju.


Fenomenalno! :)

Snimao sam sa SW ED80.
150/750 ima novog vlasnika, ali sam zaboravio da ga skinem sa potpisa. Izvinjavam se.
Hvala za pohvale! :)

VaskoGM

Ok, sve je to lepo u teoriji, ali u planetarnoj fotografiji ima mnogo vise aspekata koje treba uklopiti sem Dejvsovog limita i potencijala optike. Bez obzira sto samo snimanje planeta traje tek nekoliko minuta u principu, dobiti tih nekoliko minuta video materijala a da je sve kako treba i da obecava dobar rezultat nije svedeno samo na par aspekata teleskopa. Savrsena kolimacija, savrsen temperaturni ekvilibrijum svih optickih povrsina, atmosferske turbulencije, transparencija neba, pravilna obrada... sve to mora biti optimalno da fotograf odradio posao nadajuci se dobrom rezultatu. Nikakve veze nema kakvim teleskopom snimas, vazno je otkriti limite tog teleskopa takvog kakav jeste, sta moze da uradi i sa malo modifikovanja ako je potrebno da ode i preko toga (isto to vazi i za vizuelno).

Stoji i slazem se da klasican Njutn nije dobar planetarni teleskop. Ali to je sve samo ne definitivno!
Mnogo toga se moze uraditi jednim kvalitetnim Barlow socivom po pitanju f odnosa. Takodje ne manje bitno poboljsanje moze se dobiti i pravilnim flokovanjem tubusa. iako nije presudan, bolji kontrast dobijen flokovanjem ce lakse istaci detalje i omoguciti laksu obradu.

Vidjao sam neverovatne rezultate na planetama postignute Njutnima na Dobsonu. Ali i skromniji instrumenti mogu dosta toga uraditi.
Sto se tice bas SW 150/750, ima potencijal za sasvim solidne rezultate na planetama.
Evo Jednog primera gde, rekao bih, autor izvlaci maksimum iz svog 150/750 njutna:
https://flic.kr/p/DqwWtj
https://flic.kr/p/JU32BY
https://flic.kr/p/HZd4nZ
Za mene su ovo zaista dobre fotke planeta.

Znam da sam vec vidjao i ovde na forumu, na ranijim stranama, Jupitere snimljene sa 150/750 koji su ovakvog ili slicnog kvaliteta... mislim da je neko uspeo da snimi i detalje centra Crvene mrlje a i bele ovale istim teleskopom. (Valja pronaci kao referencu, izvianjavam se sto me mrzelo da listam unazad)

Quote from: StevanS on April 21, 2017, 10:16:14 am
...VaskoGM's oprema je fl-2800mm Fi-180mm Maksutov.
Podnosi uvelicanja do 400x, i ima Observatoriju, vrednu divljenja i postovanja.
Kad jednog dana kupi S.C.-14 ilii 16, slike ce biti jos bolje  :D.
...

Ma i teleskopa od samo 180mm nije mogao biti na punom planetarnom potencijalu sa tronozca na livadi. Od kad je u iskontorlisanim uslovima opservatorije druga je prica sto se tice planetarne astrofotoografije.
Priznajem da Nostromo prosto vapi za jednom takvom zverinom koje pominjes... ;)

Quote from: Luger on April 20, 2017, 09:37:29 pm
Svaka cast Vasko, ovo je savrseno.

I te noci, kao i mnogih drugih sam snimao Jupiter, ali, kad pogledam ove tvoje, ukapiram da ja uopste nemam teleskop za planete. :)
Evo kako to izgleda kod mene. Snimano je DSLR-om u Crop modu i  Barlow 2.5 APO. Oko 1000 frejmova.
E o tome ja i govorim ovde, iako u teoriji nemas teleskop za planete, izvukao si iz njega i ono sto mislis da nije mogao ili da si procitao da ne moze... Jupiter ti je ODLICAN! A i ne cudi me jer i sam kazes da si ih brdo vec snimo, to je prava stvar - ponavljanje, ponavljanje i savladas ga.  :)
Mogu samo da ti cestitam na ovakvom rezultatu i jedva cekam da ih vidim jos.
Mak180 f/15 • MN190 f/5.25 • AZ-EQ6...
EOS 450D(m) • ASI120MM-S • QHY5V+9x50 AG • Baader LRGB...
Hyperion • ES • Nikon • Sterling...
www.aristarh.rs
Flickr galerija

zozo83

Prvo da pohvalim Vaska i Lugera na ondlicnim slikama, svaka vam cast. Moja oprema trenutno miruje, nema se vremena.

Vasko sad si me uvredio :(((, navodis nekog tamo profija za slike planeta sa 150-om, a mene si izostavio, mislim necu da se hvalim ali koliko vidim ne bezim ja mnogo od njega  sa slikama, cak i sam mojom jadnom obradom, Naravno sala
BD 150/750 EQ3, okul. 10mm, 25mm i 6mm gold, Napravljena motorizacija montaze i motorizacija fokusa, UHC filter Castell 2"
Canon 550d (18-55 is stm),
durbin 20*50,

Yagodinac

Quote from: vlaiv on April 21, 2017, 04:21:56 pm

Mislim da nisi u pravu u potpunosti, vecina stoji ali duzina ekspozicije ne zavisi od F broja.



Dužina izlaganja teoretski u idealnom slučaju zavisi isključivo od F-odnosa, naravno ako su isti optički sistemi u pitanju. Zato je F-odnos i uveden pre dvesta godina u fotografiju - da bi viktorijanski fotografi mogli brzo da preračunaju dužinu eksponiranja. I danas je taj sistem u širokoj upotrebi naprosto zato što razlika za jedan f-stop iznosi tačno duplo (što je i posledica duplo veće površine tj aperture blende), a to je u vreme filma bez svetlomera bilo veoma poželjno. Npr kad ne znaš kako da eksponiraš, upotrebiš sunny_f16 pravilo i vrlo lako preračunaš na koliko treba da podesiš brzinu u zavisnosti od odabrane blende, tj f-stopa.

U praksi postoji dosta drugih sitnica koje čine odstupanje od idealnih, teorijskih postavki. Npr postoji T-stop (transmisijski) koji uključuje centralnu opstrukciju, loše coating-e, broj elemenata i još štošta što smanjuje transmisiju. Pa tako neki f2.8 objektiv u praksi bude T3.2 - ekstremno bitno videografima. E mi možemo da povučemo paralelu sa opstrukcijom pa da kažemo da maxutov jeste f15 ali t16, ili newt f4.0 je možda t5.0. Onda preračunavanja oko trajanja eksponiranja i slična razmatranja postaju mnogo kompleksnija.

Nego nije to tema. Tema je degradacija optičkih karakteristika sa smanjenjem f-odnosa. Jednom prilikom je tehnički direktor Leica-e, čovek kompetentniji nego neki svi departmani za fiziku afričkih zemalja zajedno,  nabrajao sa kakvim su se sve problemima oni susretali da bi napravili ultrabrze objektive a da oni budu dobri na punom otvoru. Svako može da napravi 50 1.4 objektiv, ali da on bude dobar (odličan) na f1.4, to je skoro pa nemoguće - pa ipak ih oni proizvode. Razlika u optičkom kvalitetu za jedan f-stop iznosi 4x. To znači da su osnovne aberacije (koma, astigmatizam, distorzija i hromatska) četiri puta manje zastupljene na f4.0 nego na f2.8. Možemo dalje da interpoliramo da je f5.6 teleskop 4x optički bolji od f4.0 itd.
Mislim nije bolji nego njegove greške se vide 4x manje za isti kvalitet obrade ogledala, za isti nivo (ras)kolimiranosti, za istu neravnost ogledala, itd. A ako upotrebimo dva stopa razlike onda će razlika u degradaciji da bude 16x i eto zašto su pre 3-4 veka pravili refraktore koji su bili f40 ili tako nešto, da ne lupam.

Ja i dalje tvrdim da će SC 14-16" da ubije svakog f4.0 dobsona iste aperture na planetama. Nađite mi primere fotki kroz f4.0 reflektor a ja ću vama fotke Damina-a Peach-a pa da uporedimo  8)

vlaiv

Znam da je off topic, al moram da napisem, posto je to toliko cesta zabluda.

Duzina ekspozicije zavisi od F broja samo pod uslovom: koristi se ili analogni film ili koristi se kamera sa istom velicinom piksela (analogni film se ponasa kao kamera sa istom velicinom piksela jer mu je osetljivost po jedinici povrsine uvek ista).

Znaci kad se porede dva teleskopa - recimo SC sa F/10 i neki "brzi" newton sa F/5, ne bi trebalo podrazumevati da se koristi i kamera sa istom velicinom piksela.

Cisto da pojasnim zasto F broj nema veze sa "brzinom", neka je u gornjem primeru, SC F/10 od 8", a newton neka je 6". Ako oba teleskopa uparimo sa kamerama koje daju na svakom teleskopu respektivno 1"/piksel - to znaci da ce sva svetlost sa neba koja dolazi sa kvadrata 1x1 arksekund biti fokusirana na 1 piksel - i kod jednog i kod drugog teleskopa. A pri tom prvi teleskop skuplja svetlo sa 8" otvorom (vise svetla) a drugi teleskop sa 6" (manje svetla) - znaci da ce "sporiji" F/10 SC da za isto vreme sakupi vise svetla i spakuje na jedan piksel nego newton (koji je "brzi").

Analogno tome bi bilo ocekivanje u posmatrackoj astronomiji da je slika svetlija na brzem teleskopu - newtonu u odnosu na SC. To i jeste slucaj ako se koristi isti okular (razlicito uvecanje, analogno tome je isti "film" odnosno ista kamera), ali nikako nije slucaj ako koristimo isto uvecanje (razlicit okular, odnosno razlicite velicine piksela u foto slucaju) - veci teleskop ce dati svetliju sliku.
Teleskopi: GSO RC8", TS80 F/6 photoline, SW dob 200/1200, SW Evostar 102 ahromat, StellaMira ED110
Montaže: HEQ5, AZ4, SW AzGTI
Kamere: ASI1600MMC, ASI178MCC, ASI185MC

Yagodinac

Jeste zabluda, ali ti si je izazvao  ;D

Sve što sam napisao važi samo ukoliko se na oba teleskopa koristi ista kamera. Ukoliko se koriste različite kamere, kao što si ti predložio... onda može da se podesi da imaš isti sempling, tipa, štajaznam, piksel po arcsec, ali to su onda različite kamere, različitih osobina, drugačijeg kvaliteta - samim tim babe i žabe.

Primera radi kamera manjih piksela i (samim tim najčešće) manje dijagonale ako je jednako kvalitetno urađena - biće inferiorna u odnosu na kameru veće dijagonale. I onda imamo apsurdnu situaciju da planetarno bolji teleskop (SC) ima na sebi montiranu bolju kameru (većeg formata i krupnijih piksela) i razlika koja objektivno postoji između dva teleskopa - bude disproporcionalno veća jer koristimo različite kamere.

Jedino realno poređenje je sa istom kamerom, ostalo su babe i žabe.

Maki

momci, niste se dovoljno poklali. želim raspravu sa više žuči, uz korišćenje izraza kao što su signal to noise i ostala španska sela za mene.  ;D
Alkaid 12, C8, Takahashi FC 100 DF, Borg 71FL, Lunt 80 DS

Flickr  https://www.flickr.com/photos/158467440@N03/

https://www.astrobin.com/users/BGazing/

Yagodinac

Da je sreća da ovako konstruktivne rasprave vodimo u šatoru na Letenci, uz pivo.
;)

VaskoGM

Quote from: zozo83 on April 27, 2017, 01:29:44 am
...Vasko sad si me uvredio :(((, navodis nekog tamo profija za slike planeta sa 150-om, a mene si izostavio, mislim necu da se hvalim ali koliko vidim ne bezim ja mnogo od njega  sa slikama, cak i sam mojom jadnom obradom, Naravno sala

Sali se ti koliko hoces, ali ipak isitinu zboris  :)
Ti i jos par forumasa ste po svoj prilici izvukli maskimalu iz tog teleksopa!
Mak180 f/15 • MN190 f/5.25 • AZ-EQ6...
EOS 450D(m) • ASI120MM-S • QHY5V+9x50 AG • Baader LRGB...
Hyperion • ES • Nikon • Sterling...
www.aristarh.rs
Flickr galerija

Maki

Jedva čekam šta će ljudi večeras da naprave. Seeing je odličan, transit Evrope i kasnije senke.
Toliko je bilo mirno da sam sa balkona u 71/400 na 114x u centru Bgd video dva ekvatorijalna pojasa, belinu u juznom, severni tropski pojas, oluju u severnom ekvatorijalnom (zatamnjenje) i juznu tamnu polarnu regiju...
Mesec je na 114x bio miran ko bubica. Noć za velike cevke, al daj šta daš, čekamo astrofotografe. :)
Alkaid 12, C8, Takahashi FC 100 DF, Borg 71FL, Lunt 80 DS

Flickr  https://www.flickr.com/photos/158467440@N03/

https://www.astrobin.com/users/BGazing/

VaskoGM

Ko moze veceras, neka se nauziva  :'(
Mak180 f/15 • MN190 f/5.25 • AZ-EQ6...
EOS 450D(m) • ASI120MM-S • QHY5V+9x50 AG • Baader LRGB...
Hyperion • ES • Nikon • Sterling...
www.aristarh.rs
Flickr galerija

Luger

Kao sto rece Maki, odlican seeing, steta ako niko bacio oko gore.
Ja probao da napravim animaciju. :)
Tranzit Evropine sjenke je u pitanju.
https://www.flickr.com/gp/101750271@N08/qhah7s

zozo83

bravo lugeru odlicno uhvaceno
BD 150/750 EQ3, okul. 10mm, 25mm i 6mm gold, Napravljena motorizacija montaze i motorizacija fokusa, UHC filter Castell 2"
Canon 550d (18-55 is stm),
durbin 20*50,

spadej

Bravo majstore !