Opet Mesec...

[Miranda]

 Jel istina da se Mesec svake godine udaljava za nekoliko santimetra u proseku?

[Maxscope]

 Jeste.
To je otkriveno nakon desetak godina merenja i eksperimenata koja su vrsena uz pomoc lasera i povratnih reflektora koje su na Mesecu ostavili Apollo astronauti.
Mesec se svake godine udalji od Zemlje za 3.8 cm.
Ovo udaljavanje od 3.8 cm. je konstantno tokom zadnjih 900 miliona godina sto je potvrdjeno uz pomoc fosilnih naslaga u slojevima Zemlje.
Veruje se da je Mesec mnogo miliona godina ranije bio mnogo blizi Zemlji, mozda cak i duplo blizi, a negde sam procitao cak i tri puta blizi, ali se ne zna da li se i tada udaljavao za 3.8 cm. godisnje ili mozda vise od toga.
Ono sto se zna je da ce se u buducnosti Mesec toliko udaljiti od Zemlje, da vise nece moci pokriti ceo disk Sunca tokom eklipse.
Ako je tacno da je Mesec nekada bio dva ili tri puta blizi Zemlji, tesko je i zamisliti kakvo bi to uzivanje bilo posmatrati ga kako golim okom tako i teleskopom.

[Miranda]

 Hm....pa dokle ce on tako da se udaljava!? Ima li sanse da se otrgne od Zemlje?

[Dule_smor]

 3.8cm godisnje, 3.8mil cm za mil god=38km, 38000 km za milijardu godina...bice vremena:).

[Maxscope]

 Da li ima sanse da se otrgne....da budem iskren, ne znam.
A vremena ima Dule, ali samo pod uslovom da i dalje ostane 3.8cm. godisnje:-)

[Dule_smor]

 Hmm da, to mi nije palo na pamet:).Sto je dalje, manja je grav. sila, a ako zadrzi istu brzinu centrifug.sila ce verovatno nadjacati grav.Tako to ide u uzbenicima fizike za osnovnu skolu ako se dobro secam:)

[Sasa]

 To sa Mesecom je jako zanimljivo. Ukratko jedna teorija ide ovako nekako.
Mesec "vuce" Zemljine okeane po dnu i to usporava Zemlju (pa se njen dan produzava). Usporenje Zemlje uzrokuje da Mesec ubrzava svoje kretanje. Zbog tog ubrzanja on se udaljava. (To opet ima niz interesantnih posledica po trajanje dana i meseca, ali to je za drugu pricu).
Mesec se, dakle, udaljava i konacno ce se naci na veoma udaljenoj orbitu oko Zemlje, a oba tela, i Mesec i Zemlja, ce se kretati kao jedno kruto telo i bice okrenuti jedno drugom istom svojom stranom.
Ako, medjutim umesto u buducnost krenemo u proslost imamo obrnuti sled dogadjaja. Rotacija Zemlje se ubrzava te se dani skracuju. Brzina naseg satelita se smanjuje i njegova staza je sve kraca jer se on primice svojoj planeti. Na kraju dolazimo do dana kada su se Zemlja i Mesec okretali istom brzinom i bili su jedan drugom okrenuti istom svojom stranom. I kretali su se kao jedno telo, kao da su spojeni nekom krutom polugom.
Bio je to fantastican prizor. Prema nekim proracunima Mesec je od Zemlje u tom periodu bio udaljen 22,530 kilometara. Mesec je izgledao osam puta veci nego danas i pokrivao je veliki deo neba.  Mesecina je bila snazna, noc gotovo da nije postojala. Pomracenja su bila cesta i trajala su dugo. Na planeti Zemlji tada su se radjali prvi zivi svedoci ovih zbivanja. Bile su to morske alge.
Ali kretanje Meseca u takvim uslovima nije bilo stabilno.  Dovoljno je bilo da se Mesec i sasvim neznatno pomeri od pocetnog polozaja pa da se narusi ravnoteza u silama koje su ga drzale u toj orbiti. A razloga za pomeranje je bilo. Na Zemlji su se zbivali burni geoloski procesi i Mesec je mogao pasti ili otici daleko od Zemlje. Pre ili kasnije nesto od toga se moralo deseti.
Medjutim ni kretanje Meseca u najdaljoj orbiti od Zemlje, izgleda da nece biti stabilno. Ako ni zbog ceg drugog ono zbog Sunca. Zbog sinhronizovanog kretanja Meseca i Zemlje plima koja potice od Meseca bice nepokretna u odnosu na oba tela. Medjutim Sunceve plime ce se i dalje kretati i, ma koliko one bile male, usporavace Zemljinu rotaciju posto ce se pomerati u suprotnom smeru. Time ce se dan produzavati, te kretanje Meseca i Zemlje vise nece biti sinhronizovano. Dan ce postati duzi od meseca i Mesec ce poceti da se krece od zapada ka istoku. Lunarno plimsko ispupcenje na Zemlji ce se opet pokrenuti jer ce pratiti Mesec. Pokusace da ubrza Zemljinu rotaciju. Ali Mesec je sad daleko od Zemlje i njegova gravitacija vice nije toliko mocna. Sile trenja trose njegovu mehanicku energiju (transformisu je u toplotu) i on ne moze da ostane u svojoj orbiti. Pocece da se primice Zemlji, sve blize i blize. I konacno ce pasti na nju. I tu ce biti kraj izucavanja Meseca.

[Maxscope]

 Fini text Sasa.
Mogao bih samo dodati na tvoj text da su naucnici pronasli da je Zemljina rotacija  pre izmadju 750 i 900 miliona godina iznosila 18 dana i da je u to vreme bio 481 dan u godini.
A da li si znao da su i ljudi vestacki usporili rotaciju Zemlje za nekoliko mikrosekundi sto je izmereno, i to samo zbog izgradjivanja velikih brana i stvaranjem ogromnih vestackih rezervoara u kojima se nalazi na hiljade milijarde tona slatkovodne vode. Ovi rezervoari se nalaze vecinom oko ekvatorijalnog pojasa gde vecina populacije zivi. Gomilanjem ove vode oko ekvatorijalnog pojasa, stvorena je masa koja ima efekat na rotaciju Zemlje.
Ipak, ovo malo vestacko usporavanje rotacije nema nikakvog znacaja.