Stvarni domet radio veze i komunikacija sa "braćom po razumu"

[Accuphase]

Svi smo gledali bezbroj dokumentaraca i filmova sa tom tematikom, pročitali ništa manje štiva... u kojima se lamentira da ukoliko nekog "tamo negde" ima, ti oni već odavno znaju za naše prisustvo, jer jednostavno slušaju i gledaju naše radio i tv-emisije, već skoro jedno stoleće !
Drugim rečima, zamišljena sfera u kojoj putem radio-talasa širimo svoj glas po galaksiji je sada radijusa nekih 100 sv.god. odnosno "postoje" 10-tine hiljada svetova, koji znaju za nas, naše namere, strahovanja, nadanja...

Međutim, da li je baš tako ?
Jer, ako se za tenutak setimo one zakonitosti, još iz "školskih dana", da snaga radio-zračenja opada 4-struko sa svakim dupliranjem distance...



Dolazimo do poražavajućeg zaključka... da se svi naši silni TW, koje emitujemo na sve strane put neba, gube u međuzvedanom šumu tu negde, već na 1-2 sv. god. odnosno praktično u spoljnim granicama Oortovog oblaka...

   

To praktično znači, da uprkos našoj samouvernosti da se "dobar glas daleko čuje", niko čak ni u najbližem komšiluku, još uvek ni ne zna da uopšte postojimo !
Drugim rečima, radio nije dovoljno moćno sredstvo komunikacije za međuzvezdanu vezu, kao ni današnja raketna tehnologija za posetu eventualnih drugih zvezdanih sistema...

[Kizza]

To znači da ni mi ne možemo "čuti" njih 

[spadej]

Zar su nase radio komunikacije jedini znak da postojimo na ovoj planeti? Zar "braca po razumu" ne mogu da detektuju neke druge znake, na pr. atomske probe (a bilo je i megatonskih)?

[Accuphase]

Zar su nase radio komunikacije jedini znak da postojimo na ovoj planeti? Zar "braca po razumu" ne mogu da detektuju neke druge znake, na pr. atomske probe (a bilo je i megatonskih)?

Nuklerane i termonuklearne eksplozije, baš i nisu podesne za "međuzvedani telegraf", s druge strane sem što moraju da "gledaju u našem pravcu" u pravom trenutku, razdaljine su toliko velike da u potpunosti poništavaju snagu naših atomskih plamičaka naspram prirodnih izvora, poput zvezda čak i našeg Sunca...

[Accuphase]

To znači da ni mi ne možemo "čuti" njih 

Generalno da, sem ukoliko ne koriste predajnike stelarne jačine i ukoliko su relativno blizu !

[spadej]

Zar su nase radio komunikacije jedini znak da postojimo na ovoj planeti? Zar "braca po razumu" ne mogu da detektuju neke druge znake, na pr. atomske probe (a bilo je i megatonskih)?

Nuklerane i termonuklearne eksplozije, baš i nisu podesne za "međuzvedani telegraf", s druge strane sem što moraju da "gledaju u našem pravcu" u pravom trenutku, razdaljine su toliko velike da u potpunosti poništavaju snagu naših atomskih plamičaka naspram prirodnih izvora, poput zvezda čak i našeg Sunca...

Nisam ni mislio da bi tako mogli da komuniciramo, vec da bi tako mogli da detektuju zivot na Zemlji, preko elektromagnetnog pulsa. Mada, malo je verovatno da bi to bio znak razumnog zivota.
Za komunikaciju cemo morati da nadjemo neki brzi nacin od radio talasanja. Mozda se nesto krije u tom tkanju svemira, strunama i slicno 

[Accuphase]

Nuklearne eksplozije, odnosno pre svega artificijelni izvori kratkotrajnog gama-zračenja nesumnjivo jesu znak "razumnog života", jer na kraju krajeva, mogu da se koriste za odbranu od udara asteroida, ne samo za daleko bilo ratovanje !
Neki drugi oblik komunikacije... možda "potprostorna veza" like in Star Trek ili tako nešto, ali to su već spekulacije.

Realno i ostvarljivo je "usmereno zračenje", odnosno laseri...

[Sasa]

Opada snaga, ali talasi idu. Sa velikom antenom ili drugim sličnim moćnim uređajem mogu da nas čuju izdaleka.
Opada i intenzitet svetlosnih zraka pa Habl ipak vidi skoro do kraja (ok, početka).

[spadej]

Slazem se. I radio i svetlosni talas pripadaju istoj familiji, elektromagnetnom zracenju. Razlikuju se samo u talasnoj duzini, priroda im je ista.
Ako mi na Zemlji mozemo da detektujemo radio signal sa Pionira, koji je skoro na kraju suncevog sitema, onda je potpuno realno ocekivati da bi "neko", tamo "negde", mogao da uhvati mnogo jace talase slucajno ili namerno poslate sa Zemlje. Ali nije poenta ove teme u detekciji, vec u komunikaciji.
Cak i da se desi da otkrijemo "razumnu bracu", ili oni otkriju nas, komunikacija e.m. talasima u bilo kom obliku je ogranicena brzinom od 300kkm/s. To je premalo za svemirske daljine. Pa cak i nasa "mehanicka braca" na Marsu cekaju nas glas razuma po pola sata.
Za sada zakoni fizike kazu da ne postoji nista brze od svetla i radio talasa. Ako je brzina jednaka predjenom putu u jedinici vremena preostaje nam jedino da menjamo taj put. Zato mi padaju na pamet tkanje, strune, crne rupe, krivljenje prostor-vremena i sve ostalo o cemu inace nemam pojma.
   

[Accuphase]

Opada snaga, ali talasi idu. Sa velikom antenom ili drugim sličnim moćnim uređajem mogu da nas čuju izdaleka.
Opada i intenzitet svetlosnih zraka pa Habl ipak vidi skoro do kraja (ok, početka).

Koliko ja znam, ne postoji nikakav način da se detektuju slabi radio-signali, bez obzira na njihovo poreklo bili oni prirodni ili stvoreni veštačkim putem, koji se nalaze "utopljeni" u međuzvezdani šum !
Odnosno sve ono što se nalazi ispod "Treshold Level" šta god su u njemu nalazilo je samo šum i ništa više...

[Sasa]

Kako da ne. Instrument se zove radio-teleskop

[NShappy]

Naši najbolji radio teleskopi, sa koje daljine bi mogli da uhvate naše najjače signale? Ima li negde takva računica? Kontam da je to nešto što se može izračunati. Tačnije nego drejkova jednačina. 

Još u temi o Seti projektu sam pokrenuo slično pitanje pa nije bilo baš nekog jasnog odgovora.

Da bi nas neko detektovao, morao bi da ima antenu usmerenu baš u nas. I to ako je baš blizu. Ako je daleko samo par stotina sv. godina, ne da nas ne može čut,i već signali nisu ni stigli dotle.

Ali više me brine Seti projekat koji pokušava da čuje druge. Ako su slični nama, nema šanse da ih čujemo jer su signali jako slabi ako su samo 100-tinak sv. godina daleko. Dalje od toga sigurno nećemo čuti. Dakle, morali bi biti slični nama i da su dovoljno blizu. Ako su mnooogo različiti, možda su ili već prevazišli "običnu" radio komunikaciju, ili je još nisu ni otkrili. Dakle, morali bi biti veoma slični tehnološki, i jako blizu. Da su samo par hiljada godina "smaknuti" u odnosu na naš stepen razvoja, vrlo je verovatno da ih ne možemo čuti. Ni oni nas.

Teorije o megacivilizacijama koje koriste odašiljače snage pojedinih zvezda mi se čine suviše teoretskim. To može ali ne mora postojati.

[Accuphase]

Čika sa priložene fotografije, svojevremeno je lamentirao na tu temu na sledeći način...

"Zamislite urođenike na nekom ostrvu u sred Tihog okena, kako pokušavaju da tam-tam bubnjevima komuniciraju sa stanovnicima susednih ostrva, uvereni da ako ih ima, da moraju da koriste istu tehniku...
potpuno nesvesni da kroz sve pore njihovog malog sveta u istom trenutku, prolaze milioni radio-talasa zemaljskih komunikacija."

Mislim da je svaka analogija sa nama potpuno na mestu.

[Laci]

Dolazimo do poražavajućeg zaključka... da se svi naši silni TW, koje emitujemo na sve strane put neba, gube u međuzvedanom šumu tu negde, već na 1-2 sv. god. odnosno praktično u spoljnim granicama Oortovog oblaka...

To praktično znači, da uprkos našoj samouvernosti da se "dobar glas daleko čuje", niko čak ni u najbližem komšiluku, još uvek ni ne zna da uopšte postojimo !

Iz tih razloga se već decenijama koriste usmereni radio talasi za interstelarnu (međuzvezdanu) komunikaciju

[Accuphase]

Zapravo ne za "interstelarnu komunikaciju", već za komunikaciju sa sondama u našem sunčevom sistemu !
Usmeravanje radio-zračenja, slično kao i korišćenje sočiva u optici(sorry na gruboj analogiji) ima prednosti što se tiče dometa, ali vas lišava pokrivanja iole većih područja, koja mogu da budu eventualno interesantna.