Messier objekti

[Yagodinac]

Cool 
Ja bih lično ostavio malo šuma u mraku, nekako deluje kao da si skinuo sav šum - ako nisi onda svaka čast, imaš aparat koji nema šum 
Level 2 bi bilo da maskiraš maglinu kroz drugi lejer gde može da se proba izvlačenje crvenkastog ruba magline iz finalnog stack-a. To je ono što mi pada na pamet da može da se uradi, plus možda recimo unsharp mask na unutrašnjosti magline, ali oprezno, da bi se izvukli detalji centralne zvezde. Treba tu probati različite vrednosti.

[mitja]

Hvala Jagodinac. Gledaću da savladam šta si mi savetovao za obradu... Čini mi se da sam u raw fajlu imao više detalja ali nekako u obradi mi nestanu. 😔

[mitja]

lightsm57 by Miodrag Petković, on Flickr

Malo sam se popravljao...

[Yagodinac]

Cool, to je to 

[CyberianIce]

Malo sam se popravljao...

Pre neki dan kad sam bio u Kragujevcu, Boki mi skrenuo paznju da bi R:G:B vrednosti sa nasumicne pozadinske tacke trebale da imaju vrednosti oko 20:20:20, dakle ne crno vec jako tamno sivo. Kada pipetom pokupim nasumican pozadinski piksel sa tvoje fotografije vrednosti koje mi izbacuje su uglavnom ispod 9:9:9 sto moze da znaci dve stvari: prva, da je tu svemir tamniji nego sto bi trebao biti (mozda je to i stvar ukusa) ali druga i mnogo bitnija je da si time neku kolicinu informacija odnosno detalja mozda klipovao sa histograma. Dakle oni kazu da je ostaviti svetliju pozadinuje ok ali tamnije od 20:20:20 nema potrebe ici. To je bas bilo veliko otkrice za mene iz jos jednog razloga. Ja recimo imam problem da ako nesto tako radim na osnovu onoga sto vidim, onda se podredjujem monitoru u koji gledam. Primera radi, ranije sam nesto editovao na laptopu koji ima prilicno los TN panel, pa kad prebacim fotografiju na telefon na kojem imam superAMOLED (gde je crno bas skroz crno) to mi ispadne uzasno. Ili prebacim na desktop gde imam kalibrisani sRGB IPS TN, opet vidim stvari drugacije, posebno to oko svetline, dakle najbolje gledati u cifre, one ne lazu. Jedino u Apple ekosistemu nemaju tih problema jer sve one retine su manje vise iste.

[Yagodinac]

Pa da, slažem se; u suštini to je sledeći korak ka poboljšanju. Ovo je bitno za galaksije koje imaju tamne krakove, konkretno kod M57 možda izroni neki detaljčić oko one spiralne u komšiluku. Ja se sećam nekih starijih vremena i tadašnjih polemika (neki su voleli perfektno crno nebo) gde je pravilo bilo da kanali budu 24,24,24, ali to je u suštini to pravilo. Stvar ukusa, u hobiju ne postoje striktna neka pravila tipa ovako i nikako drugačije, pošto je sve ovo uglavnom jedno veliko zezanje... Kao kad bi pecaroš išao okolo i objašnjavao drugim kolegama kako se drži štap...  Cilj je dobro se zabaviti i ponešto naučiti i napredovati a da li su moji rezultati najbolji na svetu, nisu niti će ikada biti - a nije mi to ni poenta.
Važno je i da se prilikom merenja pozadine pipeta podesi na neku bilo koju vrednost sem na point sample, jer onda merenje hoće da bude nepouzdano pošto šum igra glavnu ulogu u tom slučaju.

[CyberianIce]

Da, pipeta se podesi na 4x4 ili 5x5 sample jer se trazi average na matrici a ne na pikselu, moja greska.

[mitja]

Ih bre. Šta napričaste sad. Kako da uredim ze kanale? 20 20 20.

Meni je sve ovo vežbanje uživanje pte svega. Sviđa mi se da slikam zvezde.❤️

[Sky-Watcher]

Old vs. new by Ivan Antić, on Flickr

Možda nekome bude zanimljivo.

[mitja]

Bravo.
Po meni razlika između DSLR i astrokamere se vidi u letnjem periodu kada je senzor DSLR teško ohladiti. Zimi je potpuno svejedno kojom kamerom se snima. Voleo bih da me ispravite.
Obrada je jako važna na kraju jer iskusna ruka uvek izvuče neki detalj više.

Mada mislim da fali neka galaksija. 🤔

Ps. Nekako sam uspeo dva puta da odbrišem poruku koju pišem... Izem ti tastaturu na telefonu.

[vlaiv]

Po meni razlika između DSLR i astrokamere se vidi u letnjem periodu kada je senzor DSLR teško ohladiti. Zimi je potpuno svejedno kojom kamerom se snima. Voleo bih da me ispravite.

Zapravo, hlađenje samo po sebi nije uopšte toliko bitno. Mnogo je bitnije da održavati temperaturu konstantnom jer to omogućava ispravnu kalibraciju snimka.

Nema velike razlike da li se snima na -20C ili na +5C jer je tamni signal vrlo nizak kod modernih senzora.
Bitno je da je ta temperatura konstantna tokom čitave večeri i da se može ponoviti u kontrolisanim uslovima.

Osim toga, astronomske kamere često imaju duplo veći QE od DSLR senzora, i nemaju UV/IR filter koji limitira Ha signal.

Većina DSLR-ova imaju QE od 40% ili ispod toga. Na ovom linku možeš pronaći info za većinu DSLR kamera:
https://www.photonstophotos.net/Charts/Sensor_Characteristics.htm

Recimo Canon 450D ima QE od 31% dok 750D ima 49%. Naspram toga ASI294mc korišćena za jednu od slika ima QE preko 75%.

[CyberianIce]

Moje misljenje je da nikada nije svejedno, mozda je zimi samo manja razlika ali sigurno uvek postoji. Kamere uske namene koje se hlade putem termoelektricnog efekta postizu znacajno nize radne temperature koje pritom jos mogu biti i kontrolisane u toku rada u smislu fluktuacija temperature. Ali pitanje temperature senzora nije jedino pitanje jer DSLR-ovi jos imaju i niz optickih filtera koji se nalaze ispred senozra. Sve zavisi sta se smima. "Narrowband" astrofotografija negde na granici njihovih mogucnosti. Razliciti objekti imaju emisije u razlicitim spektrima, na neke je DSLR posebno slabo osetljiv, recimo Ha spektar koji je veoma izrazen u mnogim nebulama a DSLR jedva da ga konta. Tu su jos najcesce i OIII, SII spektri, za sve to trebaju posebni filteri na go senzor. Monohromatske astronomske kamere sa revolverom punim filtera gotovo sigurno daju mnogo bolje rezultate. Ali moram da naglasim jos jednom, sve zavisi sta se snima. Neki objekti imaju vise emisija u tim uskim spektrima a neki mnogo manje. Uglavnom su nebule najzahtevnije i na njima se vidi najveca razlika, dok se na zvezdanim jatima i galaksijama primeti manje.

[mitja]

Po meni razlika između DSLR i astrokamere se vidi u letnjem periodu kada je senzor DSLR teško ohladiti. Zimi je potpuno svejedno kojom kamerom se snima. Voleo bih da me ispravite.

Zapravo, hlađenje samo po sebi nije uopšte toliko bitno. Mnogo je bitnije da održavati temperaturu konstantnom jer to omogućava ispravnu kalibraciju snimka.

Nema velike razlike da li se snima na -20C ili na +5C jer je tamni signal vrlo nizak kod modernih senzora.
Bitno je da je ta temperatura konstantna tokom čitave večeri i da se može ponoviti u kontrolisanim uslovima.

Osim toga, astronomske kamere često imaju duplo veći QE od DSLR senzora, i nemaju UV/IR filter koji limitira Ha signal.

Većina DSLR-ova imaju QE od 40% ili ispod toga. Na ovom linku možeš pronaći info za većinu DSLR kamera:
https://www.photonstophotos.net/Charts/Sensor_Characteristics.htm

Recimo Canon 450D ima QE od 31% dok 750D ima 49%. Naspram toga ASI294mc korišćena za jednu od slika ima QE preko 75%.

Canon 2000D je onda dobar sa svojih 51% QE. Zar ne?

[vlaiv]

Canon 2000D je onda dobar sa svojih 51% QE. Zar ne?

Pa ja bih radije gledao mirrorless verzije kao recimo M3, M5 ili M6 - sve su preko 57% QE.
Nikon D5300 je 55%

[Yagodinac]

Ma CCD kamere su zakon ali samo ako su monohromatske. Tu je efikasnost i veća (ako se izostavi antiblooming ide i po 80%, mada to nije za amatere pošto preeksponirane zvezde imaju one ružne paralelne crtice sa jedne strane) ali pravi benefit u odnosu na DSLR je 16-bitan zapis. Izvlačenje u obradi iz takvog fajla je mnogo lakše, nema bendinga i šuma i jednostavno, sve je druga dimenzija.
Što se ostalih kamera tiče (DSLR i ML) meni je sve to isto (mada nije, ali meni jeste): to su kamere da se fotografišu kučići na livadi, deca na letovanju i da domaćice okače fotku ručka na net. Sve na tim kamerama je prilagođeno uglavnom tome, a jedan od očitih znakova je blokiranje nama veoma bitnih Ha-alfa frekvencija u tim aparatima. Oni na taj način imaju mogućnost da lakše koriguju svoje objektive na CA i sferohromatizam, odnosno da ih u proizvodnji ti objektivi izađu jeftinije. Ako je ušteda jedan dolar po staklu, a više je; računajte kolika je ušteda za 120 miliona dosadašnjih Canon stakala...
Dakle, mi te kamere koristimo zato što su jeftinije a ne zato što su bolje. U ovoj zemlji prosečan auto košta manje nego dobra mono-CCD kamera i to je otprilike jedini odgovor zašto malo ljudi koristi takve kamere.

Na gornjem snimku koji je okačio Sky-Watcher je ta razlika još i najmanje uočljiva, generalno otvorena jata izgledaju vrlo slično u svim kamerama, na nekim tamnijim galaksijama bi rezultat verovatno bio sasvim drugačiji. Mada slažem se da je iskustvo u obradi jedan od najbitnijih faktora, ali iskustvo se brzo stekne i udariš glavom o plafon i onda si limitiran opremom što može da bude i više frustrirajuće u odnosu na početak i neiskustvo.