Messier objekti

[mitja]

Mitja, super ti je M42. Divne boje.

Hvala Magelan ali pored ovog Oriona od Zelenog zuba... moj izgleda smesno.

[Yagodinac]

I ja bih bio prezadovoljan da imam ovakvu fotku, ali kad imaš opremu iz Jasminovog potpisa onda te verovatno neki đavo čačka da sve podesiš i izvučeš krajnji maksimum 
Dakle, čestitke.
Gornji levi ugao je problematičan sa spajkovima, zašto, to je možda fokuser u tiltu, možda koma-korektor. A možda je i adapter nikonjski bio loše zašrafljen, ali mislim da nije do kolimacije primarnog ili sekundarnog. U svakom slučaju kad dobiješ ovakvu fotku onda su slatke muke pikselpipanje oko ovakvih sitnica.
Jel Nikon modifikovan?

[vlaiv]

U svakom slučaju kad dobiješ ovakvu fotku onda su slatke muke pikselpipanje oko ovakvih sitnica.

Ništa lepše nego opipat po koji pixel

[Zeleni_Zub]

Možeš proveriti da li je i Nikon takav ako izmeriš srednju vrednost piksela na bias i dark fajlovima. Ako je ista - onda se oduzima dark signal u samom aparatu i ne treba ga posebno posle oduzimati, dovoljno je koristiti bias kao dark i flat dark.

Od ostalih sugestija ili bolje reći observacija - ja lično ne volim baš kad se vidi unsharp masking na slici - odnosno kada postoji tamniji prsten oko zvezda.

Još jedna stvar - pogledaj po netu, ljudi su pravili masku za primar sa 3D štampačem. Obično to bude vrlo tanak prsten - recimo samo 2-3mm debljine, koji maskira spoljašnju ivicu primarnog ogledala. Dosta pomaže da se ukloni ta difrakcija koja postoji oko jakih zvezda.
https://www.thingiverse.com/thing:4657475

Hvala ti!
Pa vjeruj da inače i ne snimam uopšte darkove - kod mog Nikona ne radi automatski dark subtrakciju ali je općenito termalni šum jako nizak, barem iz mogo dosadašnjeg iskustva. Ali darkovi u maloj mjeri pomognu sa pozadinskim šumom pa ih nekad snimim jer ipak malo olakšaju obradu. Konkretno u ovom slučaju sam ih snimio jer je nekih sat-dva pred svitanje došla magla pa sam odlučio ostaviti da snima darkove, inace bi hvatao još svjetla 
Bas mi je pegla snimati darkove za ekspozicije preko 2-3min

Zvijezde sam ovdje ukenjao u obradi kao i na većini ostalih slika, to moram jos ovladati kako ih pravilno maskirati u obradi. Moram ipak priznati da je i seeing bio na lošijoj strani tokom ovog snimanja pa je i to malo uticalo ali ni blizu koliko i šlampav edit

Za ovu aperture masku sam bas nek idan evo gledao, mozda je i napravim, ali i ne nerviraju me pretjerano ovi difrakcijski tragovi držača ogledala 

Mitja, super ti je M42. Divne boje.

Hvala Magelan ali pored ovog Oriona od Zelenog zuba... moj izgleda smesno.

@mitja hvala ti puno, drago mi je da ti se dopada 
Nema puno smisla porediti snimke jer je razlika u nebu, cijevi i pogotovo montaži pozamašna, ja bi čak rekao da je tvoja impresivnija kad se uzme u obzir oprema s kojom je snimana.
Imam sreće pa živim u području koje je otprilike bortle 4, pa je nebo prilično tamno

I ja bih bio prezadovoljan da imam ovakvu fotku, ali kad imaš opremu iz Jasminovog potpisa onda te verovatno neki đavo čačka da sve podesiš i izvučeš krajnji maksimum 
Dakle, čestitke.
Gornji levi ugao je problematičan sa spajkovima, zašto, to je možda fokuser u tiltu, možda koma-korektor. A možda je i adapter nikonjski bio loše zašrafljen, ali mislim da nije do kolimacije primarnog ili sekundarnog. U svakom slučaju kad dobiješ ovakvu fotku onda su slatke muke pikselpipanje oko ovakvih sitnica.
Jel Nikon modifikovan?

Hvala puno na pohvalama, moram priznati da sam i sam prilično zadovoljan kako ispadnu slike otkako sam uzeo korektor, bas drastično promjeni newtona.
Samo baš to, nekako moram riješiti problem tilta, kod mene je onaj obični SkyWatcherov fokuser koji evo već teško podnosi težinu kamere i korektora (korektor je prilično težak)
A imam i malo lufta na F-mountu na tijelu kamere kada se ubaci adapter
Nikon je isti kakav je i izašao iz Tajlanda - nije modifikovan 

Pipanje piksela je sve 

[Astro_fun_times]

Izgleda da ste vi levo od Drine u daleko boljem polozaju od nas desno sto se tice neba.
Ovde su vedre noci bez magle veoma retke u poslednjih mesec dana.
Svaka vam cast.
Svaciji rad je za pohvalu jer svako tezi da izvuce maksimum iz opreme koju ima.
I to je veoma impresivno u odnosu na ono sto se moze videti golim okom.
Kada vidis da neko uradi nesto malo bolje, to je podstrek da i ti ides na taj nivo, da naucis nesto novo.
Samo napred momci.

[CyberianIce]

@Zeleni_Zub
Fotka M42 je zaista fantasticna. Trapezium je razlucen taman da se lepo vide komponente a da je pritom svetlina regije zadrzana jer tako izgleda realisticnije. Ono sto mi se ne svidja su difrakcioni spajkovi. Iako ih ja licno obozavam, ne svidja mi se sto su tako savrseno poravnati sa frejmom, no dobro, pretpostavljam da to kod tebe dolazi od samog instrumenta. Moj objektiv nema spajkove pa ih dodajem u PS-u ali ih onda mogu slobodno zarotirati kako mi se vise dopada. Kad je sve "pod vinklu" deluje pomalo vestacki.

Verovatno ti ne trebaju dark-ovi za kalibraciju. Baš nedavno sam testirao i proučavao to detaljnije. Canon na svojim aparatima radi oduzimanje dark-a tako što koristi "maskirane" piksele sa jedne strane senzora. Oni su prekriveni nečim i ne registruju svetlo ali zato sakupljaju termalni signal i na kraju aparat oduzme od svakog reda prosek tih piksela na početku reda.

Možeš proveriti da li je i Nikon takav ako izmeriš srednju vrednost piksela na bias i dark fajlovima. Ako je ista - onda se oduzima dark signal u samom aparatu i ne treba ga posebno posle oduzimati, dovoljno je koristiti bias kao dark i flat dark.

Sta god oni advertajzovali, to verovatno ne radi dobar posao za AP, razlika sa darkovima i bez se uglavnom vidi, a standardni dark frame substraction se u Cfn meniju obicno gasi jer udvostrucuje vreme potrebno za svaki sub. Nego mene nesto drugo zanima, posto covek koristi dithering (najvece otkrice za mene u poslednjih par godina):

Ako ditheruje dovoljno piksela i ako je meta dovoljno svetla da osvetli ceo frejm (ova nebula verovatno jeste) ili ako ima dovoljno LP-a, onda mu ni flatovi ne trebaju jer podatke o vinjetiranju, obstrukciji, prasini, flekama na senzoru itd ce imati na samim lajtovima a kad ne trebaju fletovi ne trebaju ni dark fletovi. A mozda cak ni darkovi jer ce podatke i o mrtvim i o hotpikselima opet imati na lajtovima. I na kraju ne trebaju ni ofseti mada je njih lako i brzo napraviti pa se ljudi obicno odlucuju na to. Citao sam na CN sta sve treba a sta ne treba kad se koristi dithering, zavisi dosta i od mete i uslova ali u principu planiram da testiram sledeci test u priblizno identicnim uslovima: Dve 15px ditherovane sesije, jedna sa 60 minuta signala + 20 minuta darkova a druga samo sa 80 minuta cistog signala, pa da uporedim. Posto neki autori tvrde da gubljenje vremena sa darkovima nema opravdanu svrsishodnost. Letos na Letenki koja puca od LP-a sam upravo zahvaljujuci tom LP-u i 45px ditheringu uspeo da eleminisem svu prljavstinu sa senzora bez ikakvih fletova, a senzor mi je bio tada toliko prljav da je imao ogromne tacke i muzge velicine 30x30px (zato sam ditherovao 45px).

U svakom slucaju uopsteno se ne moze govoriti jer zavisno od same mete i opstih uslova odnosno velicine detalja, povrsine light/hightlight regija i slicno nekad ce bolje rezultate dati progresivniji a nekad tradicionalniji pristup. Sa punom kalibracijom nikad nema greske samo se stvar svodi na efikasnost jer svaki minut darka je minut lajta manje sto je narocito bitno ako se fotka izmedju oblaka.

[Ljubo]

Već poodavno koristim Noise Reduction u Canon-u pri dugačkim ekspozicijama, i to se pokazalo kao najbolje rješenje umjesto darkova i šuma uopšte. Jeste sporije, ali često puta se desi da softveri koje sam koristio (DSS i Maxim DL) pobrljave prilikom poravnavanja snimka, pa sam najposlije odustao... Tako da ovo što je napisao vlaiv ima itekako smisla.
Sa druge strane, protivnik sam nekorištenja fletova... Šta znači "podatke o vinjetiranju, obstrukciji, prasini, flekama na senzoru itd ce imati na samim lajtovima"? Da ćeš praviti sintetički flet?
Takvi fletovi nikad nisu ono baš kako treba, jer ne postoji softver (bar ne ja da znam) da ravnomjerno fletuje snimke duž čitavog frejma. Isto tako, sintetički flet ne može tačno da uračuna tilteve u fokuseru i od senzora, kao ni reflektujuće artefakte od samih baflera u optičkoj cijevi....
Tako da, iako ima danas dosta onih koji ne zagovaraju flat i dark frejm supstrakciju (ovo im očito dolazi od toga što moderni senzori imaju jako mali šum), oni iskusniji astrofotografi se još uvijek drže standardne matrice za dobijanje finalnog rezultata:

[CyberianIce]

Sa druge strane, protivnik sam nekorištenja fletova... Šta znači "podatke o vinjetiranju, obstrukciji, prasini, flekama na senzoru itd ce imati na samim lajtovima"? Da ćeš praviti sintetički flet?

Ako je sineticki flet samo stek neregistrovanih subova onda ne. Malo je komplikovanije od toga. Sinteticki flet ima svoje prednosti, u uslovima izrazenog LP-a ili snimanja pod mesecinom za uklanjanje pozadinskog gradijenta ali nisam na tom mislio. I da se ogradim, ja sam pristalica i darkova i fletova, samo navodim neke zakljucke do kojih sam dosao citajuci o tome. Sto se tice darkova, sta god da se desava untar kamere, ne dopada mi se ideja da nemam nikakvu kontrolu nad tim i da je originalni signal vec bespovratno modifikovan.

A ovo za fletove rekao sam iskljucivo ako se koristi dithering i to u nekim situacijama. To znaci da su vinjetiranje/obstrukcija, prasina na senzoru, ogrebotine na filterima, vruci i mrtvi pikseli stalno na istom mestu dok signal seta od frejma do frejma. Ponavljam ponovo, koliko to moze biti dobra zamena za pravi flet zavisi od situacije do situacije i od postavki ditheringa, u nekim situacijama apsolutno dovoljno u nekima i ne bas. Npr uglavnom se ditheruje default 5px jer uglavnom ljudi samo zele da se rese walking nosie i da ne trose previse vremena na dithering i na settle down, sa takvim postavkama treba praviti prave fletove jer ako imas fleku od 20px, sa 5px ditheringa deo nje nece biti ditherovan. Ili ako je pozadina previse tamna, ne moze se izvuci jasan podatak o vinjetiranju, itd.

Sto se tice tilta u fokuseru ne vidim sta je problem, buduci da senzor sve vreme stoji jednako tiltovano sa i bez flatova.

Sto se tice refleksija cevi, to opet dighering efektivno uklanja jer refleksije se pomeraju drugacije izmedju subova od samog signala a kappa-sigma kliping relativno efikasno bori sa tim (kao i sa tragovima satelita ili aviona) a i ne vidim kako kacenje flat panela moze pomoci sa tim, odnosno gde je ta informacija u fletovima, flet sadrzi samo prasinu i vinjetiranje i nista sem toga.

I u vezi sa ovim diagramom, @vlaiv je pre otprilike godinu dana objasnjavao ovde zasto offset/bias nemaju svrhu ulogu ukoliko se pravi flat darks, ja nisam najbolje razumeo tu teoriju ali sam primetio da nema apsolutno nikakve razlike.

[Yagodinac]

Ja glasam i za fletove i za darkove 
Jeste da troši malo više vremena ali kad dođeš do kraja rastezanja, kad rezultat počinje da puca od bendinga - tradicionali flet i dark frejmovi daju još malo prostora za rastezanje.
Noviji DSLR senzori su mnogo bolji nego stari od pre 10-15 godina, Sony naročito, ali i oni imaju i termički i šum čitanja, i noise pattern i sve živo. Pitanje je samo prilikom obrade da li se ide sa rastezanjem dovoljno duboko da se ove nesavršenosti pojave, inače one su tu. Može to da se reši pomoću dihtering ali se efikasnije rešava pomoću darkova, praktično eliminiše u potpunosti. Dark frejm je nešto najefikasnije što postoji kad je u pitanju nesavršenost senzora.
Međutim, ima i tu mogućnosti da se pogreši. Šta ako neko snima na 15C, a nakon nekoliko sati snimi darkove ujutru na 5C? Pa ništa, onda bolje da nije ni snimao. Darkovi će prilikom pritezanja stack-a napraviti mnogo gori rezultat nego da je umesto toga rađen dihtering (lično se opekao više puta). Ovaj šum, termički, je veoma zavisan od temperature senzora, kao što mu ime i kaže.

Sintetički flet nikad ne daje rezultate kao pravi, ali može da prođe ograničeno, kad sve već obradiš pa da malo kozmetički unaprediš rezultat; naravno oprezno. Činjenica je da se kod sintetičkog fleta gubi dinamički raspon na rubovima uz pogoršanje šuma i bendinga, dok pravi flet i te defekte oduzme od njih samih i pritom ih anulira.

E sad, sve je kao i bilo šta u životu stvar nečijih spremnosti na kompromise i sveukupnoj toleranciji prema tim rezultatima. Da li je bolje biti perfekcionista ili hiperaktivno snimati što više pa onda peglati u obradi? Ponekad čovek kaže "ma dobro je i ovako" a ponekad snimaš kometu koja je sad tu i nikad više, hoćeš rep i detalje i nema popravnog ako zabrljaš. Normalno, hoćeš da budeš picajzla do samog kraja da bi iscedio svaki foton. Međutim, nema ispravnog pristupa ovde jer svi su ispravni. I ja ponekad kažem sebi "da, u redu je, ta maglina će biti tu još dovoljno dugo da kupim bolju opremu i razbijem je na fotone kako dolikuje".
Zašto tako razmišljam, zato što je ovo hobi. Poenta je napredovati i truditi se a rezultati su samo posledica toga a ne cilj sam po sebi. Cilj je biti srećan na tom putu a ne biti najbolji ili najgori.

[Danijel]

Flatovi mi nikada nisu popravili fotografiju, štoviše pokvarili bi je, pa ih ne koristim. Darkovi su OK. E sad, ili ja nešto ne radim kako treba ili... 

[vlaiv]

Sto se tice darkova, sta god da se desava untar kamere, ne dopada mi se ideja da nemam nikakvu kontrolu nad tim i da je originalni signal vec bespovratno modifikovan.

Da budem iskren i mene je to u početku jako iznerviralo. Tražio sam način da dobijem prave raw podatke bez te interne kalibracije i isprobao nekoliko programa i rezultat je uvek bio isti - sa kalibracijom.

Posle toga sam malo razmišljao i shvatio da to i nije toliko loše. Mislim, da se ja pitam, ne bih to tako uradio za astrofotografiju, ali pošto je već tako urađeno - shvatio sam da nije katastrofa. Naprotiv.

Ovde ne govorim o duplom snimku. Ovde govorim o modelima koji imaju pokrivene piksele na ivici senzora kojima se radi dark kalibracija prilikom jedne ekspozicije. Dok većina senzora snima ekspoziciju ti pikseli rade "dark frejm" u isto vreme.

To može samo na senzorima koji su bez amp glow-a i uniformni.

Vrlo je jednostavno utvrditi da li je kamera takva ili ne. Snimi se jedan bias, jedan kratak dark i jedan dugačak dark i proveri se srednja vrednost piksela.

Ako je u sva tri snimka srednja vrednost ~2048 ADU - onda kamera radi tu internu kalibraciju.

To sređuje problem temperature kod darkova jer darkovi nisu potrebni. Treba samo koristiti bias i dithering i/ili bad pixel mapu (dithering sredjuje hot pixele sa sigma reject-om, ali može i bad pixel map).

[Zeleni_Zub]

@Magelan118, @CyberianIce hvala vam, drago mi je da vam se svidja

Ovo za dobro vrijeme bas i nije tacno haha bilo je cini m ise 3 puna mjeseca bez ijedne prilike za snimanje, pa onda opet jedno mjesec, bas je bilo uzas - zato sam prvu dobru noc ostavo vani do zore

I meni je malo zapalo u oko sto su bas spajkovi bas ovako poravnati sa kadrom, da bi ih rotirao morao bih rotirati tubus a to mi se bas nije dalo, al fakat su se poklopili!


Vezano za šum, ja sav noise reduction u kameri iskljucim, a kasnije nakon prebacivanja na racunar kovertujem u .tiff pomocu Nikonovog Capture NX-D softvera koji nevjerovatno dobro ukloni hot pixele sa opcijom "astro noise reduction",  i DSS se puno predvidljivije ponasa kada se stackaju .tiff umjesto raw fileova. To u kombinaciji sa ditheringom gotovo u potpunosti ukine hot pixele.

A ostali kalibracijski snimci, pa zavisi - biase imam spremljen library na raznim ISO vrijednostima pa su uvijek spremni, flatove je relativno lako snimiti i ne trose puno vremena, a jedino darkovi su problematicni, ako sam radio krace ekspozicije onda nema problema za okinut 20-30 dark frameova. Sa duzim je puno vremenski zahtjevno, i veca je sansa da ce temperature biti previse razlicite pa da naprave kontra efekt.
Sve zavisi od noci do noci

[Yagodinac]

M33 je šteta zaobići sad kad je blizu zenita.

M33 Galaxy by Millan Milloradovic, on Flickr

Međutim, mene je zainteresovalo čega još ima u toj galaksiji. Evo recimo ovde se vide tri male magline (koje zapravo tamo uopšte nisu male):



...a vidi se i najsjajnija tamošnja zvezda, B324, magnitude 15 i nešto. Fotka je zbrlj zato što je izvađen samo zeleni kanal iz steka.

[mitja]

Opa bravo. Svidja mi se. Koliko si isao ekspoziciju? Iso?


Ja sam malo pokusao da doradim m42 jer ubise ovi oblaci pa ono ...

orion reprocess by Miodrag Petković, on Flickr

[Yagodinac]

Opa bravo. Svidja mi se. Koliko si isao ekspoziciju? Iso?

Hvala. Ukupno 60x15sec, ISO1600. Sedmica je prilično osetljiva na te periodične greške oko ekliptike, tako da uobičajeno snimam po 15sec. Kad pogledam da je ovo praktično 15 minuta signala, ja sam vrlo zadovoljan.