• Welcome to Forum Astronomskog Magazina. Please login or sign up.
 

Messier objekti

Started by Yagodinac, January 02, 2012, 02:46:29 am

Previous topic - Next topic

0 Members and 1 Guest are viewing this topic.

Ljubo

Quote from: undefinedFoton može da se absorbuje u materijalu (termalna energija), da se odbije od materijala (reflektovana svetlost - ono zbog čega vidimo stvari), da prođe kroz materijal - dosta materijala je transparentno za vidljivu svetlost a i to zavisi i od debljine materijala - ili da izazove skok elektrona sa orbitale na orbitalu. Ako je u pitanju poslednji elektron - ili elektron u valentnom sloju - da ga izbije iz materijala - fotoelektrični efekat.

https://www.youtube.com/watch?v=AY3J0ms30qw

Tačno na 9:00 minuta je precizno objašnjen fotoefekat. Prve dvije pojave nemaju ama baš nikakve veze s njim.

Quote from: undefinedLjudi, šta je sa vama? Kao da u školu niste išli...

Da li je neko od vas išao u predškolsko? I djeca u vrtiću znaju da svjetlost ne prolazi kroz metal (makar ne onaj od kojeg je čip napravljen). Pa nećemo valjda od Baader folije praviti čip?

Ljubo

https://www.youtube.com/watch?v=AY3J0ms30qw

Na 9:39 minuta, za one kojima je promaklo, kaže each photon izbacuje preciselly one electron - e to se zove kvantna fizika. Predavao mi je čuveni Ivanović na PMF u BEogradu, donedavno dekan fizičkog fakulteta.

vlaiv

Quote from: Ljubo on April 07, 2024, 08:38:55 pmNa 9:39 minuta, za one kojima je promaklo, kaže each photon izbacuje preciselly one electron - e to se zove kvantna fizika. Predavao mi je čuveni Ivanović na PMF u BEogradu, donedavno dekan fizičkog fakulteta.

To nije rečeno u videu, u videu je rečeno sledeće:
"Each photon imparts its energy to precisely one electron" - ili u prevodu, svaki foton predaje energiju tačno jednom elektronu.

To inače i nije tačno, kao što si i sam naveo. Ako foton ima dovoljno energije da pobudi dva elektrona - on će to i da uradi.

Quote from: Ljubo on April 07, 2024, 08:26:20 pmTačno na 9:00 minuta je precizno objašnjen fotoefekat. Prve dvije pojave nemaju ama baš nikakve veze s njim.

To je tačno - prve dve pojave nemaju nikakve veze sa foto električnim efektom - ako je foton absorbovan ili reflektovan - on neće ni učestvovati u foto električnom efektu.

Quote from: Ljubo on April 07, 2024, 08:26:20 pmDa li je neko od vas išao u predškolsko? I djeca u vrtiću znaju da svjetlost ne prolazi kroz metal (makar ne onaj od kojeg je čip napravljen). Pa nećemo valjda od Baader folije praviti čip?

Deo senzora koji je zadužen za detekciju svetlosti nije metal. To je polu provodnik. Kroz njega foton može da prođe.

Da citiram iz onog teksta koji sam linkovao a savetujem vam da ga pročitate.

QuoteAs the photon wavelength increases the absorption length also increases, meaning that typically photons will travel further into the silicon before being absorbed (and generating charge). This is OK until the absorption length is so long that most of the absorption occurs outside of photosensitive region of the device, i.e the detector is becoming increasingly transparent to longer wavelength photons.

Hajde da sumiram šta imam da kažem i ja ću tu dalje završiti diskusiju jer nema poente ići dalje.

- Kvantna efikasnost piksela je mera njegove osetljivosti koja nam govori koji procenat fotona će uopšte uspeti da se konvertuje u elektrone (putem određene forme fotoelektričnog efekta).

- Na kvantnu efikasnost utiču delom absorbcija fotona u materijalu od kojeg je napravljen senzor (čak ni staklo nije 100% transparentno) - dovoljno je da uzmemo mikro sočiva ispred piksela i da ona ne propuštaju 100% svetlosti.

- Na kvantnu efikasnost dalje utiče transmisija fotona - neki fotoni će jednostavno proći kroz foto senzitivni sloj bez da udare u elektron (jer je poluprovodniči sloj jako tanak i napravljen od silicijuma koji je vrlo transparentan za duže talasne dužine).

- Na kvantnu efikasnost isto utiče i refleksija fotona. Ovde ne mora biti klasična refleksija nego refleksija kvantne prirode. Vrlo tanke barijere kreiraju određenu superpoziciju i utiču na određene talasne dužine tako da ih odbijaju (interferencioni filteri) - ovo su vrlo tanki slojevi - kakve srećemo prilikom izrade čipova


To sve nema veze sa veličinom piksela - ona posebno utiče na to koliko će se svetlosti odnosno signala sakupiti.



Teleskopi: GSO RC8", TS80 F/6 photoline, SW dob 200/1200, SW Evostar 102 ahromat, StellaMira ED110
Montaže: HEQ5, AZ4, SW AzGTI
Kamere: ASI1600MMC, ASI178MCC, ASI185MC

Ljubo

QuoteThe optical properties of the material used for the cover glass or entrance window will obviously affect the QE of the overall camera system as all photons must pass through it before reaching the detector, so reflection and absorption losses at this stage must be minimized.  A range of materials are used for this purpose including BK7 glass, fused silica and sapphire, again AR coated components are typically used to minimize reflection losses.

O tome smo pričali vec sam objasnio - eto potvrdjeno.


QuoteMost scientific CCD sensors (excluding interline devices) have close to 100% fill factors.  This means virtually 100% of the pixel area has a response to light intrinsic to the material from which the sensor is made. 

Ako je 100%, gdje nestaju fotoni onda?


Ljubo

Mislim da je mnogim ljudima teško da shvate kako stvari funkcionišu u svijetu kvanata.

Quoteako je foton absorbovan ili reflektovan - on neće ni učestvovati u foto električnom efektu.

Ako je foton apsorbovan na "solid state" materijalu (u ovom slučaju poluprovodnik se ponaša kao metal) - on obavezno emituje elektron jer je predao atomu tačno toliku energiju. E da mu je predao manju, on bi bio, kako kažeš, apsrobovan.

Refleksija fotona na elektronima je sasvim druga pojava - Komptonov efekat, ali ni on nema veze sa ovom pričom!

Doduše, tačno je da će zbog određenih prelaznih stanja u atomu desiti se neki slučajevi apsorpcije, jako rijetko refleksije i transmisije. Ali to je jedan promil otprilike.

Quote"Each photon imparts its energy to precisely one electron" - ili u prevodu, svaki foton predaje energiju tačno jednom elektronu.

To inače i nije tačno, kao što si i sam naveo. Ako foton ima dovoljno energije da pobudi dva elektrona - on će to i da uradi.

Mislim da Vlado imaš tendenciju da me misinterpretiraš. Jedan foton može da izbije i izbiće tačno jedan elektron, ako mu je energija u raponu od IR do UV.
Ja sam rekao, a to i piše čak i u tvom linku (upitnog autora, jer predstavlja nekakvu kompaniju), da dva fotona mogu da oslobode 3 elektrona. Ajde razmisli zašto? Mislim da ako to budemo razumjeli, onda ćemo lakše se izborit sa ovom kvantnom fizikom.

Uostalom, kad sve ovo ne bi bilo tako, onda ne bi važila ona astrofotografska: "Every photon counts"

Astro_fun_times

Super su vam ovi Mesijerovi objekti, svakak cast na slikama🤣
Bas je zivnula tema
SkyWatcher Quattro 150P ; SkyWatcher HEQ5 Pro
ZWO ASI533MC Pro; Canon 600D (astromod);
Optolong L-eXtreme; Svbony UV/IR; Askar D2
https://www.flickr.com/photos/198809289@N05/
Miloš

CyberianIce

Quote from: Ljubo on April 07, 2024, 10:11:30 pmAko je 100%, gdje nestaju fotoni onda?

Ovde se misli na nešto drugo, da kod CCD senozra između piksela nema inertnog prostora. To je prednost ali zbog toga postoji i mana, da se kod njih javlja blooming, odnosno prilikom oversaturacije pojedinačnog piskela svaka sledeća konverzija puni well od susednih pixela ili u nekim slučajevima čak i čitavih redova. Moje mišljenje (osim ako se ne radi o vrhunskom laboratorijskom CCD senzoru) je bolje da dođe ili do refleksije ili do apsorpcije nego do konverzije na pogrešnom mestu. Time se informacija fundamentalo i bespovratno korumpira. U smislu konačnog SNR-a, bolje je da se koji foton ne registruje nego da se registruje na pogrešnom mestu. Srećom ovo je manje nasumičan šum i može se softverski kontrolisati do neke mere.
Telescopius
AstroBin
Sky-Watcher 200P | Meade Instruments DS2090 | Tair-3-Phs | Celestron CG-5 | OnStepX | Canon EOS 600D AstroMod | ZWO ASI120MM-S

CyberianIce

Quote from: Astro_fun_times on April 07, 2024, 10:38:19 pmSuper su vam ovi Mesijerovi objekti, svakak cast na slikama🤣
Bas je zivnula tema

Ja sutra kačim onaj bedni M81 sa maratona čisto da se iskupim a šta će Vlaiv i Yagodinac to ostaje još da se vidi 🤣
Telescopius
AstroBin
Sky-Watcher 200P | Meade Instruments DS2090 | Tair-3-Phs | Celestron CG-5 | OnStepX | Canon EOS 600D AstroMod | ZWO ASI120MM-S

vlaiv

Quote from: CyberianIce on April 07, 2024, 10:47:33 pmJa sutra kačim onaj bedni M81 sa maratona čisto da se iskupim a šta će Vlaiv i Yagodinac to ostaje još da se vidi 🤣

Eto, na kraju ću morati opet početi da snimam da bih se iskupio :D
Teleskopi: GSO RC8", TS80 F/6 photoline, SW dob 200/1200, SW Evostar 102 ahromat, StellaMira ED110
Montaže: HEQ5, AZ4, SW AzGTI
Kamere: ASI1600MMC, ASI178MCC, ASI185MC

Yagodinac

Quote from: CyberianIce on April 07, 2024, 10:47:33 pmJa sutra kačim onaj bedni M81 sa maratona čisto da se iskupim a šta će Vlaiv i Yagodinac to ostaje još da se vidi 🤣

Ja mislim da sam snimio skoro sve M objekte, nema šta više. One što nisam - dosadni su ionako. Mogu ladno da prodam teleskop.

Astro_fun_times

Teleskop manje vise ali mogao si prodati montazu...🤣
Nekome, sa foruma, ko bi je koristio, a ne da skuplja prasinu🤣
SkyWatcher Quattro 150P ; SkyWatcher HEQ5 Pro
ZWO ASI533MC Pro; Canon 600D (astromod);
Optolong L-eXtreme; Svbony UV/IR; Askar D2
https://www.flickr.com/photos/198809289@N05/
Miloš

CyberianIce

Evo M81, najruznija obrada ikada. I subovi nisu bili bas sjajni, bilo je odsta dirmanja teleskopa ali ubacio sam 24 suba od po 2 minuta iso 1600. Fletove nemam, senzor je pun prasine

Telescopius
AstroBin
Sky-Watcher 200P | Meade Instruments DS2090 | Tair-3-Phs | Celestron CG-5 | OnStepX | Canon EOS 600D AstroMod | ZWO ASI120MM-S

ε Aurigae

sve je to super. lepa je slika kakvi su uslovi bili
🔭: SW 130mm f/5 Newtonian | SVBony SV503ED 80mm f/7 Refractor | MTO 100mm f/10 Mak | GSO 114mm f/12 Classical Cassegrain | Vixen VC200L 200mm f/9 Corrected Cassegrain

🔭: EQ5 Belt mod Onstep | EQ6 Belt mod Onstep

📷: ASI533MM | Canon 550d Astromod

CyberianIce

Ma da, možda ću jednom kada uhvatim vremena pokušati srediti to bolje ali za sada mi se ne da ni obradu raditi kako treba kad je signal loš i nikakav
Telescopius
AstroBin
Sky-Watcher 200P | Meade Instruments DS2090 | Tair-3-Phs | Celestron CG-5 | OnStepX | Canon EOS 600D AstroMod | ZWO ASI120MM-S

Astro_fun_times

Skupi jos materijala pa dodaj.
Ajmo astrofotografska zajednica da zivne malo
Samo slikajte
SkyWatcher Quattro 150P ; SkyWatcher HEQ5 Pro
ZWO ASI533MC Pro; Canon 600D (astromod);
Optolong L-eXtreme; Svbony UV/IR; Askar D2
https://www.flickr.com/photos/198809289@N05/
Miloš