Messier objekti

[vlaiv]

Ima način da se odradi blend H-a signala koji je fizički tačan i ne utiče na ostatak slike.

Ne znam da li bi imao željeni efekat u smislu estetike slike - ali je matematički i fizički tačan.

Pretpostavka je da kriva transmisije crvenog filtera i Ha filtera u delu gde je Ha spektar - manje više ista. Čak i ako nije, to se može kompenzovati, ali za ovo objašnjenje/metod ćemo pretpostaviti da je ista (recimo i R i Ha su 95% transmisije u Ha delu).

1. U prvom koraku se skaliraju R i Ha kanal tako da predstavljaju istu ekspoziciju. Obično Ha eksponiramo duže pa je potrebno podeliti Ha signal sa odnosom ekspozicija R i Ha kanala da bi se dobio ekvivalent u smislu dužine ekspozicije. Naravno, signal treba da je u istim jedinicama (fotona u sekundi ili šta već) a ne normalizovan na 0-1 opseg.

2. Od R signala se prvo oduzme Ha signal da se dobije R bez Ha

3. Vrši se transformacija iz RGB u XYZ kolorni prostor (matricom koja je dobijena kalibracijom senzora) R bez Ha, normalnog G i normalnog B kanala.

4. Isto se uradi sa Ha signalom - ali ovde ne treba matrica transformacije nego se samo množi sa težinskim funkcijama XYZ kolornog prostora za Ha signal

5. Saberu se XYZ transformacija RGB slike i XYZ transformacija Ha signala

6. Uradi se XYZ -> sRGB transformacija te sume (s tim da se vodi računa da se boje koje nisu u sRGB gamutu zamene bojama iz sRGB gamuta koje imaju najmanje deltaE - odnosno vizuelno najsličnijim bojama).

Objašnjenje ovog postupka je vrlo jednostavno. Ha je izuzetno duboko tamno crvena. Obični R filter nema mogućnost da razluči Ha signal od ostalog običnog crvenog signala i onda napravi zbir/sumu Ha signala i običnog signala.

Da bi smo dobili pravu boju treba nam crveni kanal bez Ha (to dobijamo oduzimanjem Ha signala od R signala) i treba nam Ha signal posebno - to već imamo.

Jedina caka je da kad ih spajamo odnosno sabiramo - Ha tretiramo kao Ha a ne kao crveni kanal. Znači ne bi trebalo da dodajemo Ha kao crveni layer nego kao pojedinačnu koordinatu u XYZ kolornom prostoru jer XYZ kolorni prostor razlikuje sve pojedinačne boje koje razlikuje ljudsko oko i tamo je Ha duboko tamno crvena boja.

[bratislav]

Vrlo zanimljiv (i originalan!) pristup problemu. Sa matematicke tacke gledista ovo je definitivno ispravniji model od onog siroko prihvacenog gde se continuum oduzima od H-alpha i onda se to deklarise kao "cist H-a" i onda blenduje zajedno sa R.
Bice sigurno vrlo pipavo oduzeti H-a od R, jos pipavije od H-a minus Cont koji je vec dovoljno zaheban, ali sigurno vredi probati.

E sad, million dollar question : sta je u stvari "zeljeni efekat"? Kad vidim koliko razlicitih varijanti na istu temu (u ovom slucaju M33) imaju siroko prihvaceni eksperti kolor astrofotografije kao sto su Adam Block, Ron Wodaski, Warren Keller i ostali (da ne pominjem "umetnike" kao Rogelio Bernal Andreo), sta tu mi imamo zaista da petljamo? Oko ionako gotovo da i ne vidi u H-a/S-II. Kad bismo nekim cudom prisli M33 recimo hiljadu/milion puta blize, ona bi se videla skoro identicno kao u nasem RGB (ako je kalibrisan), dok bi se H-a delovi i dalje jedva nazirali (i najverovatnije bili zeleni jer je oko daleko osetljivije na H-beta, a H-a ne postoji u izolaciji u prirodi - to je poznata Balmerova serija emisionih linija vodonika).

Ocigledno od objektivnosti tu nema nista, a sto se tice ukusa - o njima ni ne vredi raspravljati, zar ne? 
   

[vlaiv]

Pa ja to uvek racionališem na ovaj način:

Kada bi to svetlo koje gledamo bilo dovoljno jako da jasno vidimo boje, kako bi ono izgledalo?

Sličan pristup je sa Ha+RGB, samo ide malo drugačije jer "posebnim potenciometrom" pojačavamo RGB a posebnim Ha signal - ali u suštini isto pitanje - kako bi to svetlo izgledalo da ga gledamo pojačanog.

[bratislav]

Problem je u tome sto nas Ha filter iskrivljuje stvarnost. Pobudjeni vodonik emituje 4 linije u vidljivom delu spektra (410 nm, 434 nm, 486 nm i 656nm), plus jos mnogo njih u infrared (Paschen series) i UV (Lyman). Narrowband H-alpha izoluje samo 656.3nm liniju. Postoji li ekvivalent tog svetla u prirodi? NE!
Kako bi mi videli oblak jonizovanog vodonika? Iz mog iskustva, posmatrajuci Tarantulu i druge emisione magline kroz 1m Dobson - kao vrlo zelen! Da li bi se to promenilo da smo blizi? Ne !!! I dalje bi bio zelen (plavo-zelen da budem precizniji).
Kad miksamo H-a sa RGB nas "posebni potenciometar" nam daje mogucnost da pojacamo ili oslabimo H-a u odnosu na R. Ali gde je tu stvarnost, i kad mozemo reci "to je to, dosta, ovako treba". 

Pa, nema stvarnosti, nema realnosti, ostaje samo "umetnikova ruka" i sva subjektivnost koja ide uz to. Nase oko vidi drugacije od CCD/CMOS chipa, mi manje vise samo pokusavamo da docaramo boje kosmosa na nacin kako mislimo da bi se videlo da pojacamo ta svetla, ili mnogo cesce - kako nam se svidja.

[Yagodinac]

Ali ima i druga solucija, sabereš R kanal i H-alpha u jedan, a onda to vratiš kao R kanal u RGB. Pritom dole desno iznad lejera imaš "opacity" koji stoji na 100%; staviš gornji na 50% i dobio si pola-pola H-alpha i R kanal. Ovo je baš alatka za podešavanje gornjeg sloja koja tebi treba, onda samo Layer - Flatten i to je to.

Pa ne baš, problem je kad uzmeš "kompletan" H-a snimak i mešaš ga sa R, onda farbaš i druge delove slike (jer zvezde i neki delovi galaksije emituju kontinualan spektar i ima ih u H-a kanalu/snimku a nisu H-a magline). Da izoluješ samo H-a signal mora pixel math, nema druge. Možda kad se već izdvoji "čist" Ha, layer opacity blending može da se upotrebi, to nisam probao ali nisam baš siguran. Da može tako lako već bi neko to provalio.
Probaću kad imam vremena.

Ovo je odokativna metoda koja treba da smanji H-alpha signal i da spreči pregorevanje tih regiona u galaksiji, ništa više od toga. Kontinualan spektar je apsolutno zanemarljiv u H-alpha spektru u odnosu na ceo R kanal, kolika je propusnost tvog filtera? Nekoliko nm verovatno, tu zvezde emituju proporcionalno opsegu; zapazi da boje nisu pomerene iako je u R kanalu 50% otišlo na H-alpha. To je luda sreća da zvezde i galaksija ne emituju u kontinualnom spektru ništa nešto više na drugim frekvencijama nego na 565,5nm. Da emituju više ili manje, imali bismo problem.
U slučaju da H-alpha kontaminira R kanal može da se podesi H-alpha signal (levels da odrežeš tamniji deo) i da prikazuje samo svetle magline i da bude nula na ostalim regionima, mada realno lično mislim da to malo doprinosi i modifikuje crveni kanal (mada odrezivanje levels - to je traćenje mukotrpno snimljenog signala, to se ne radi    ).

Svakako ovo što sam predložio nije scientific metod već estetska improvizacija namenjena da spreči pregorevanje u crvenom kanalu, ali dobro, verovatno je da postoje i bolje solucije. Lično se slažem da je internet prepun primera M33 sa pregorenim H-alpha maglinicama, ono tipa da bode oči kao Las Vegas. Drugo je pitanje kako se tu uklapa H-beta odnosno OIII signal koji je zelen ali je lociran u takoreći istim regionima kao i H-alpha, pa kad preklopiš ta dva filtera tj te dve boje dobiješ ružnu braon... U suštini na par većih regiona to nije problem ali imaš gomilu manjih oblasti koje su po 10-15 piksela, to su zapravo magline u drugoj galaksiji, svi zaboravljamo koliko je to daleko i da je to za Habl a ne za amaterske instrumente; i onda zbog manjka rezolucije tvoj setup  preklopi H-alpha i OIII umesto da nacrta zelen centar magline i crven rub - te maglinice su za Vidojevički teleskop i atmosferu Barbadosa...

Elem, mnogo teoretišem, fotka M33 ti je super i nastavi tako.

[Yagodinac]

Problem je u tome sto nas Ha filter iskrivljuje stvarnost. Pobudjeni vodonik emituje 4 linije u vidljivom delu spektra (410 nm, 434 nm, 486 nm i 656nm), plus jos mnogo njih u infrared (Paschen series) i UV (Lyman). Narrowband H-alpha izoluje samo 656.3nm liniju. Postoji li ekvivalent tog svetla u prirodi? NE!
Kako bi mi videli oblak jonizovanog vodonika? Iz mog iskustva, posmatrajuci Tarantulu i druge emisione magline kroz 1m Dobson - kao vrlo zelen! Da li bi se to promenilo da smo blizi? Ne !!! I dalje bi bio zelen (plavo-zelen da budem precizniji).
Kad miksamo H-a sa RGB nas "posebni potenciometar" nam daje mogucnost da pojacamo ili oslabimo H-a u odnosu na R. Ali gde je tu stvarnost, i kad mozemo reci "to je to, dosta, ovako treba". 

Pa, nema stvarnosti, nema realnosti, ostaje samo "umetnikova ruka" i sva subjektivnost koja ide uz to. Nase oko vidi drugacije od CCD/CMOS chipa, mi manje vise samo pokusavamo da docaramo boje kosmosa na nacin kako mislimo da bi se videlo da pojacamo ta svetla, ili mnogo cesce - kako nam se svidja.

Slažem se, boje Univerzuma i ljudskog vida se nikako ne uklapaju jer je sapiens namenjen za dnevno viđenje; zamisli da se krećeš u šumi noću - nema nikakvih boja jer je sve ispod praga percepcije boja, sve je crno-belo. Kad se svetlost pojača do neke granice da pobuđuje čepiće u retini prvo se aktiviraju zeleni čepići, zašto, nemam pojma, to je evolucija. Zato su sve magline na granici za kolorno viđenje (tvoja Tarantula, M42...) zapravo pomalo zelenkaste, zato što su svi ostali čepići fiziološki još manje osetljivi od zelenih. I to onda nas ovde dovodi do fundamentalnog pitanja, a koje su zapravo boje Univerzuma - i tu nema tačnog odgovora. Imaš vizuelne boje (crno-belo sa primesama zelene), imaš CCD-CMOS boje, imaš DSLR boje (modifikovane i nemodifikovane), imaš Hubble paletu, sto kanala da odabereš na SDSS itd. I sve su kad pogledaš - ispravno snimljene. Zato je ovo subjektivna kategorija i ne postoji tačna interpretacija: koliko si eksponirao H-alpha? Jednako kao i R kanal? A zašto nisi proporcionalno opsegu R kanala i H-alpha, to bi bilo realnije? A onda se postavlja pitanje da li je tvoja kamera jednako osetljiva u celom R opsegu kao i u H-alpha (mada verujem da su razlike QE male) ali čisto da ilustrujem koliko smo mi daleko od nečega što bi trebalo da bude realistično snimanje odnosno sve linearno i po frekvencijama i po intenzitetu, itd, itd... Ljudski vid je vrlo nepouzdan, digitalni senzor je mnogo bolji ali i dalje nije 100% linearan: oću sve frekvencije isto da eksponiram a to ne ide bez mukotrpne kalibracije i nekad naprosto emulacije, ali eto, to zasad ne može i gotovo.

[vlaiv]

Problem je u tome sto nas Ha filter iskrivljuje stvarnost. Pobudjeni vodonik emituje 4 linije u vidljivom delu spektra (410 nm, 434 nm, 486 nm i 656nm), plus jos mnogo njih u infrared (Paschen series) i UV (Lyman). Narrowband H-alpha izoluje samo 656.3nm liniju. Postoji li ekvivalent tog svetla u prirodi? NE!

Nisam siguran šta podrazumevaš pod ekvivalent tom svetlu, ali - svako svetlo koje proizvodi iste XYZ koordinate bi videli kao isto svetlo - u smislu intenziteta i boje - odnosno da ih gledamo jedno pored drugog rekli bi da je ista stvar u pitanju.

Iz mog iskustva, posmatrajuci Tarantulu i druge emisione magline kroz 1m Dobson - kao vrlo zelen! Da li bi se to promenilo da smo blizi? Ne !!! I dalje bi bio zelen (plavo-zelen da budem precizniji).

Da definitivno - bio bi istog tipa svetla ali bi se naša percepcija boje promenila malo (slabije svetlo često vidimo kao drugu nijansu - recimo narandžasta i braon su isto svetlo samo različitog intenziteta u odnosu na našu adaptaciju).

Pitanje je samo odakle dolazi zelena? Moja pretpostavka je da dolazi od OIII pre nego od vodonikovih prelaza. Ako pogledamo spektar:



čak i 486nm je više plava nego zelena boja. Ustvari, ima i ova slika koja baš lepo prikazuje vodonikove spektralne linije u vidljivom delu spektra (nije isti raspon talasnih dužina kao slika gore da ne zbuni jer su linije na drugim mestima):



Hb i viši prelazi zahtevaju i više energije da se pobudi elektron, pa su zapravo dosta slabiji po intenzitetu od Ha. Postoje nebule koje su skoro 100% u Ha a gotovo ništa u višim prelazima.

U svakom slučaju, imamo "alat" da procenimo koja boja svetla može da se dobije od vodonikovih prelaza:



Na gornjem dijagramu, čiste spektralne boje se nalaze na konturi i obeležene su talasnom dužinom. Sve boje svetla koje se mogu dobiti linearnom kombinacijom određenih boja se nalaze u mnogouglu koji se dobije spajanjem onih tačaka u kojima leže boje koje se linearno kombinuju.

Recimo ako imamo samo Ha i Hb, onda se to svetlo nalazi na liniji koja spaja 656 i 486 na gornjem dijagramu. Ako ubacimo i Hy onda se nalazi u trouglu koji leži između 486, 434 i 656 sa druge strane. To su uglavnom Plava, pink i crvena boja. Tačno koja boja će biti na toj liniji ili u tom trouglu zavisi od relativnih intenziteta Ha, Hb i Hy.

Da bi dobili zelenkastu - moramo uključiti i ~500nm odnosno OIII.

Inače, gornja slika je samo aproksimacija. Prava slika koja se može prikazati na kompjuterskom monitoru izgleda ovako:



U pitanju je isti dijagram ali su prikazane samo boje koje spadaju u sRGB gamut i mogu se realno prikazati na svim displejima. Postoje i displeji koji pokazuju veći gamut ali je sRGB standard za slike na internetu jer bi manje više svi ekrani trebalo da mogu da ga pokažu.

Inače u ćoškovima tog trougla se nalaze primari za sRGB kolor prostor - crvena, plava i zelena koje dobijemo iz RGB-a na računaru (ako se podrazumeva sRGB odnosno ne radi se poseban color management). Kao što sam već gore napomenuo - svaka boja unutar mnogougla se dobija kao linearna kombinacija boja u ćoškovima - zato i radi RGB sistem (odnosno ovde sRGB). Sve boje koje nisu prikazane su istog kolorita kao na prethodnoj slici samo sa malo više saturacije.

Sve u svemu - ispostavlja se da za neke kombinacije Ha, Hb, Hy i OIII, čak i kompjuterski monitor može da prikaže kompletno tačnu boju - ako se linearna kombinacija nalazi u sRGB trouglu. Kad ne može, onda moramo da je zamenimo najpribližnijom bojom iz trougla (to sam spominjao gore kao boju sa najmanjim deltaE u odnosu na to što treba).

[vlaiv]

. I to onda nas ovde dovodi do fundamentalnog pitanja, a koje su zapravo boje Univerzuma - i tu nema tačnog odgovora.

Jednostavno se ne slažem sa ovom konstatacijom. Svako svetlo koje vidimo kao neku boju ima svoj spektar. Boja te svetlosti je boja tog spektra.

Svaki spektar koji proizvodi iste XYZ koordinate vidimo kao istu boju. To nam omogućava da imamo ekrane koji su u stanju da prikažu razne boje i samim tim možemo i da odredimo nešto što se zove color matching odnosno da napravimo boju da bude ista kao druga boja.

[Predrag]

Sada je u ovoj temi rasprava na visokom nivou znanja za astronome amatere. Međutim, s obzirom da pratim ovu temu od početka pade mi na pamet da se vratim od prve stranice i vidim da je pokrenuta od strane Yagodinca početkom 2012. godine.
Odvojio sam vreme da krenem redom i mogu vam reći da je zanimljivo pratiti napredak svakog od vas. Jedino mi je žao što neki članovi više ne svraćaju na forum i ne kače slike ili su prestali da se bave time.
Lepo je videti i ko je koju opremu koristio pre 12 godina i kako je oprema ažurirana vremenom. Takođe, vide se i mogućnosti tadašnjih softvera i ovih koji su sada dostupni.

Ono što je takođe velika šteta je što su mnoge slike izgubljene jer su postavljane putem linkova sa eksternih sajtova.

Sve u svemu bilo je zanimljivo napraviti ovakav ostvt.

[Yagodinac]

. I to onda nas ovde dovodi do fundamentalnog pitanja, a koje su zapravo boje Univerzuma - i tu nema tačnog odgovora.

Jednostavno se ne slažem sa ovom konstatacijom. Svako svetlo koje vidimo kao neku boju ima svoj spektar. Boja te svetlosti je boja tog spektra.

Svaki spektar koji proizvodi iste XYZ koordinate vidimo kao istu boju. To nam omogućava da imamo ekrane koji su u stanju da prikažu razne boje i samim tim možemo i da odredimo nešto što se zove color matching odnosno da napravimo boju da bude ista kao druga boja.

Već smo o ovome iscrpno diskutovali, prave boje Univerzuma zaista postoje sa aspekta frekvencije, fizike, senzora i matematike i tu nema dileme; međutim kad tu ubaciš ljudski vid i sve nesavršenosti percepcije - a to je Bratislav pokrenuo pominjući dobson i Tarantulu i na to sam se nadovezao - nema onda više nikakve objektivnosti. Kad čitaš novine na volfram-sijalici i u podne, boja je ista, bela; a fotografiši taj list papira sa istim WB i pogledaj koliko se razlikuju. Ovo je samo jedan primer, drugi je da svi M42 vidimo zelenkastu a pogledaj fotografije - nigde zelene. Zašto, objašnjeno više puta. I sad da li je ona zelena kako ti vidiš ili je crveno-plava? Da li su novine bele ili žute?
Ako osim ljudskog vida ubaciš filmske emulzije na koje se snimalo više od sto godina, primetićeš da tek tu postoji rašomonijada raznorazne osetljivosti na pojedinim frekvencijama, i da nema ni R od realnosti. Svaki film nešto prenaglašava a nešto zaobilazi, više ili manje; i bila je velika nauka izabrati pravi film za pojedine objekte. Pravu fotometriju je doneo tek digitalni senzor i mi možemo (kroz raznorazne kalibracije) tek danas po prvi put u istoriji da dobijemo mnogo tačnije boje nego ikad, i da to dokumentujemo.

[vlaiv]

nema onda više nikakve objektivnosti

Zašto ne bi bilo?

Svesni smo nedostataka sopstvenog sistema za vid. Znamo kako se ponaša u određenim uslovima. Znamo da kad je izvor svetla dovoljno slab - vidimo monohromatski. Da li to znači da je boja nestala? Kad pojačamo svetlost tog izvora da li se boja promeni ili ostane ona koja je bila sve vreme samo je mi nismo mogli videti?

Analogno tome - torba je nam je nekad teška ako smo umorni ili laka ako smo odmorni, al ona objektivno ima 15Kg.

Analogno tome - melodiju telefona nekada čujemo jasno, a nekada čujemo jedva ako smo u gužvi, al on objektivno proizvodi zvuk melodije od 56 decibela.

Analogno tome - da ne ponavljam opet primer sa temperaturom (voda objektivno ima 15C )

itd.

[bratislav]

Nisam siguran šta podrazumevaš pod ekvivalent tom svetlu, ali - svako svetlo koje proizvodi iste XYZ koordinate bi videli kao isto svetlo - u smislu intenziteta i boje - odnosno da ih gledamo jedno pored drugog rekli bi da je ista stvar u pitanju.

H-alfa (656.3nm) ne postoji izolovano u prirodi. Uvek je prati kompletna serija od kojih su 4 pomenute u vidljivom delu spektra, ali H-beta apsolutno dominira jer pada u za nase oko daleko najosetljiviji deo spektra.
Nema maglina sa 100% H-a. To je fizicki nemoguce - jednom pobudjen vodonik mora da emituje i na 486nm. Koliko da je, nije vazno. Ima ga uvek.

Poenta je kad vec izolujemo H-a (nije vise stvarnost) sto bi ga pa nesto posebno drugacije tretirali od nacina kad ga kombinujemo sa S-II i O-III? Tu H-a ide u zelen kanal, nekad i u plav, pa ga svako farba kako mu se svidja. I to je prihvatljivo. Sto bi onda bili opsednuti time kako H-a zaista izgleda? Jer kako izgleda H-alfa sigurno nije isto s time kako izgleda galaksija (ili maglina). Jeste, H-a "pada" u duboko crveni deo spektra, ali H-beta se vise vidi okom. Sta je tu "korektno"?
Samo glasno razmisljam.

Pitanje je samo odakle dolazi zelena? Moja pretpostavka je da dolazi od OIII pre nego od vodonikovih prelaza. Ako pogledamo spektar:

čak i 486nm je više plava nego zelena boja. Ustvari, ima i ova slika koja baš lepo prikazuje vodonikove spektralne linije u vidljivom delu spektra

E pa tu se razlikuju teorija i praksa.

Prvo, cak i sa vise nego dovoljno svetla, kad pogledam tokom dana beo papir kroz UHC filter, meni je vise zelen nego plav, a crvene nema nigde (iako je H-beta/O-III relativno uzan bandpass, dok je H-alfa deo filtra koji propusta sve preko ~650nm). Sad, mozda tu igra ulogu i moje arhaicno oko (ja sam 65+ a ocno socivo definitivno zuti sa godinama. Moj astro drugar je komentarisao kako su mu plave daleko intenzivnije otkako je zamenio socivo).

Drugo, od svih maglina na nebu (a neke bi sigurno bile ta kategorija od "skoro 100% H-alfa") ja vidim tragove crvene u tacno dve - krak u M42 i delove Homunculusa oko Eta Carinae. Sve ostale su zelenkasto plave - vise zelene nego plave, nisam nikad cuo da je iko deklarisao magline kao "blue" (osim izrazito plavih kao Blue Planetary, NGC3918), svi koriste epitet "green" ili "greenish".
Sa 1m dobsonom sve magline u LMC u zelenkaste. Cak i one koje su na slikama uradjenim sa non-modified DSLR izrazito crvene. Osim onih ciji je povrsinski sjaj premali, te su jednostavno sive.

Na kraju, evo prostog eksperimenta za zainteresovane koji ce nam u praksi pokazati kako mi dozivljavamo H-a "svetlo".
Uzmite najveci teleskop koji imate. Izaberite najduzi okular (da pupila bude blizu maksimuma - 5 do 7mm). Stavite jedan uzan H-alpha filter (<8nm recimo) i pogledajte najsjajniji objekat - M42. (Imajte u vidu da M42 ne bi bila sjajnija nego to cak i sve da se priblizimo njoj na puskomet)

Ocekujem izvestaje - ja cu da dam svoj na kraju.

[Ljubo]

H-alfa (656.3nm) ne postoji izolovano u prirodi. Uvek je prati kompletna serija od kojih su 4 pomenute u vidljivom delu spektra, ali H-beta apsolutno dominira jer pada u za nase oko daleko najosetljiviji deo spektra.
Nema maglina sa 100% H-a. To je fizicki nemoguce - jednom pobudjen vodonik mora da emituje i na 486nm. Koliko da je, nije vazno. Ima ga uvek.

Ovo je teško rastumačiti da li se priča o osjetljivosti oka ili o odnosu H-beta i H-a?
 
Elem, sve emisione magline koje zrače u vidljivom dijelu spektra imaju dominantno H-a prelaz, a tek nešto oko 20% H-beta - to je jednostavno po zakonima kvantne fizike. Zato i nema potrebe snimati u H-beta, osim ako vam hvali još signala u Balmerovoj seriji vodonika (da pojačate H-a za tih dvadesetak posto).

[bratislav]

Ovo je teško rastumačiti da li se priča o osjetljivosti oka ili o odnosu H-beta i H-a?
 
Elem, sve emisione magline koje zrače u vidljivom dijelu spektra imaju 100% H-a, a tek nešto oko 20% H-beta - to je jednostavno po zakonima kvantne fizike. Zato i nema potrebe snimati u H-beta, osim ako vam hvali još signala u Balmerovoj seriji vodonika (da pojačate H-a za tih dvadesetak posto).

Naravno da se prica o osetljivosti oka. I naravno da tih 2,3,5 ili 15% u H-beta ima ulogu - prvo, omogucava nam da vidimo maglinu (jer je nasa scotopic osetljivost na H-alpha prakticno nula!), a drugo pada u drugi deo spektra pa mozemo da "farbamo" nasu sliku u razlicitim bojama. Crveno-zeleno, plavo-zlatno zuto, ljubicasto i narandzasto, kako vec "umetnik" to hoce.

[Yagodinac]

Kad pojačamo svetlost tog izvora da li se boja promeni ili ostane ona koja je bila sve vreme samo je mi nismo mogli videti?

Upravo tako; na najmanjem intenzitetu se pored čepića aktiviraju prvo zeleni štapići i prvo se javlja zelena boja u M42 ili nekoj sličnoj sjajnoj maglini. Ovo je iluzija, objekat nije zelen već se PRVO aktiviraju zeleni receptori. To je upravo primer razlike između teorije i prakse. Kad bismo u nekom teleskopu mogli da pojačamo vizuelni sjaj magline za 1000x (nemoguće zbog izlazne pupile, ali kad bismo mogli kao što je moguće f-odnosom slobodno manipulisati u  npr videografiji, odvrneš blendu i sve sjajnije) onda bi i M42 bila verovatno istih ili veoma sličnih boja kao u nemodifikovanom DSLR-u.
Ali to nije moguće i cela vizuelna astronomija tamnih objekata i njihovih boja je - subjektivnost. Subjektivnost je i digitalna astrofotografija, hteo ti to da priznaš ili ne: efikasnost kamera po kanalima se razlikuje, softver ovo treba da ukalkuliše (a verovatno neki softver to i radi, ne pratim) i kamere treba da se kalibrišu prethodno, ekspozicije i signal treba da se uklope i onda kad ti jednom dobiješ tu i takvu 100% realnu sliku - dođe neki narodni heroj-astrofotograf i sve to ofarba kako on misli da treba. Nijedna Hablova slika nije realna, nijedna Vebova, ja to mogu sad da daunloudujem i drndam celo popodne, SDSS je emulzija, svi kanali i bendovi osim RGB su emulacije onoga što ljudsko oko može da vidi. Mislim to su realno sve objektivno u tim uslovima snimljene stvari, neki signal je tu zabeležen na nekim frekvencijama ali onog momenta kad to uđe u oko - prestaje svaka objektivnost. Jer mi ne čitamo frekvenciju i fluks, mi OSEĆAMO boju, to je ono što je subjektivno. Nekome je ova fotka previše crvena, nekome previše ljubičasta, svako ima svoju percepciju i teoriju.
Kad bismo sve doveli u neku kalibrisanu ravan (efikasnost kamere 100%, ravnomerno od 400 do 700nm, sva tri kanala jednako eksponirana, obrađeno sve linearno kako treba) onda bi dobili neku tzv tehnički "realnu" sliku koja bi opet odstupala od vizuelnih boja. Bela zvezda npr Vega ne bi bile bela na tim fotkama nego neke druge boje, jer se ta "realna" slika jednostavno ne uklapa sa onim kako funkcioniše ljudski vid, i onda smo na početku: kome treba takva fotka? Sa nje može softver nešto da analizira i to je u redu, jedino polje primene mada astrometriji i fotometriji svakako revizija ne treba, one imaju svoje kanale gde mere isto kao i do sada; nama amaterima tek ne treba, pa kome onda treba? Kome treba nešto što ne možeš ispravno da percipiraš jer je tvoja percepcija sasvim drugačija?
To je kao kad neko da nekom mučeniku knjigu na sanskritu i kaže "evo ti, ovde piše kako da postigneš prosvetljenje". Ali džabe, on kaže "pa ja ne znam sanskrit."
Ta realna slika tj objektivnost koja tebe zanima, to postoji jedino u spektroskopiji i spektrografiji, tu nema laži i nema prevare (hint: kupi analajzer  )(šalim se, nemoj sad da ispadne da navodim ljude da troše pare).