• Welcome to Forum Astronomskog Magazina. Please login or sign up.
 

Messier objekti

Started by Yagodinac, January 02, 2012, 02:46:29 am

Previous topic - Next topic

0 Members and 2 Guests are viewing this topic.

vlaiv

Quote from: bratislav on Yesterday at 11:26:06 amH-alfa (656.3nm) ne postoji izolovano u prirodi. Uvek je prati kompletna serija od kojih su 4 pomenute u vidljivom delu spektra, ali H-beta apsolutno dominira jer pada u za nase oko daleko najosetljiviji deo spektra.
Nema maglina sa 100% H-a. To je fizicki nemoguce - jednom pobudjen vodonik mora da emituje i na 486nm. Koliko da je, nije vazno. Ima ga uvek.

Ja sam bio ubeđen da nivo emisije na određenoj liniji zavisi od energije pobuđivanja. Ako elektron ne bude pobuđen na četvrtu orbitalu on jednostavno ne može da napravi skok sa četvrte na drugu orbitalu (Balmerova serija skokova na drugu orbitalu gde pripadaju emisije u vidljivom delu spektra za razliku od Limanove i ostalih serija vodonika).

Da li ima energije za pobuđivanje na taj nivo zavisi od temperature gasa kao i od toga da li postoji neka zvezda (zračenje) ili neki proces koji jonizuju taj gas odnosno pobuđuju elektrone na više orbitale.

Evo primera gde je dominantna Ha bez ostalih linija:



a evo i primera gde imamo ostale linije ali dosta slabije u odnosu na Ha (manje od 25% jer opet kažem zavisi od statistike koliko je adekvatno pobuđenih elektrona)

Teleskopi: GSO RC8", TS80 F/6 photoline, SW dob 200/1200, SW Evostar 102 ahromat, StellaMira ED110
Montaže: HEQ5, AZ4, SW AzGTI
Kamere: ASI1600MMC, ASI178MCC, ASI185MC

Ljubo

QuoteJa sam bio ubeđen da nivo emisije na određenoj liniji zavisi od energije pobuđivanja. Ako elektron ne bude pobuđen na četvrtu orbitalu on jednostavno ne može da napravi skok sa četvrte na drugu orbitalu (Balmerova serija skokova na drugu orbitalu gde pripadaju emisije u vidljivom delu spektra za razliku od Limanove i ostalih serija vodonika).

Da li ima energije za pobuđivanje na taj nivo zavisi od temperature gasa kao i od toga da li postoji neka zvezda (zračenje) ili neki proces koji jonizuju taj gas odnosno pobuđuju elektrone na više orbitale.

Da, to je tačno... Ali to je jedan dio priče. Ima i nastavak: U tim oblacima vodonika o kojima se ovdje priča ima dosta HII gasa, pa se veliki dio energije koji bi inače pojačao H-beta signal, utroši na tzv. proces rekombinacije jonizovanog vodonika - zato sam i reagovao kad sam vidio tvrdnju "H-beta dominira" - to jednostavno nije tako. Eskimo je samo jedan od svega nekolicine izuzetaka - a to zapravo znači da te oblasti nisu bogate HII gasom.

vlaiv

Interesantno je još primetiti da iako tako možda izgleda - H beta talasna dužina nije svetlija od H alpha talasne dužine što se tiče ljudskog vida i boje.

Ako uzmemo dnevnu osetljivost oka kada se vide boje, onda kriva osetljivosti izgleda ovako:



Uzeto sa ovog linka https://en.wikipedia.org/wiki/Photopic_vision.

Meni na tom grafiku izgleda kao da je oko otprilike podjednako osetljivo na 486 i 656 nanometara.

Pretpostavljam da je poreklo tog verovanja da smo osetljiviji na H beta zapravo noćna osetljivost oka (tada ne vidimo boje pa se ne može reći da je oko osetljivije na plavičastu h bete nego na crvenu h alphe već je samo osetljivije na "sivu" datih talasnih dužina).

Kriva tada izgleda ovako:



odnosno dosta je pomerena prema kraćim talasnim dužinama.
Teleskopi: GSO RC8", TS80 F/6 photoline, SW dob 200/1200, SW Evostar 102 ahromat, StellaMira ED110
Montaže: HEQ5, AZ4, SW AzGTI
Kamere: ASI1600MMC, ASI178MCC, ASI185MC

bratislav

Quote from: Ljubo on Yesterday at 07:16:36 pmDa, to je tačno... Ali to je jedan dio priče. Ima i nastavak: U tim oblacima vodonika o kojima se ovdje priča ima dosta HII gasa, pa se veliki dio energije koji bi inače pojačao H-beta signal, utroši na tzv. proces rekombinacije jonizovanog vodonika - zato sam i reagovao kad sam vidio tvrdnju "H-beta dominira" - to jednostavno nije tako. Eskimo je samo jedan od svega nekolicine izuzetaka - a to zapravo znači da te oblasti nisu bogate HII gasom.

Kad sam rekao da H-beta dominira, nisam mislio u apsolutnom smislu (kao broj emitovanih fotona), vec u tome sta nase oko detektuje. Kao sto je Vlaiv pokazao sa scotopic krivom osetljivosti, nase nocno oko ce detektovati i nekoliko hiljada puta slabiji signal u opsegu 486nm u odnosu na 656nm. Imajte u vidu da neki ljudi imaju jos slabiju osetljivost na H-a (zato cekam da dobrovoljci jave sta vide na M42 kroz NB H-a filter). Mnogi ljudi uopste ne vide crvenkaste nijanse u M42, a one su dovoljno sjajne da oko skoro "radi" u dnevnom rezimu. Kod svih ostalih maglina koje su manjeg ili daleko manjeg povrsinskog sjaja, apsolutno nema sanse da oko detektuje ista na 656nm. A ipak ih vidimo (te magline), sa ili bez UHC filtra. Znaci, ili ima prisutnog OIII (kod nekih, narocito planetarnih) ili mi jednostavno vidimo H-beta deo niza.

bratislav

Quote from: vlaiv on Yesterday at 08:01:07 pmInteresantno je još primetiti da iako tako možda izgleda - H beta talasna dužina nije svetlija od H alpha talasne dužine što se tiče ljudskog vida i boje.

Ako uzmemo dnevnu osetljivost oka kada se vide boje, onda kriva osetljivosti izgleda ovako:



Meni na tom grafiku izgleda kao da je oko otprilike podjednako osetljivo na 486 i 656 nanometara.


Pa ajde onda malo prakse - kako vam (svima) izgleda list belog papira kroz UHC, L-enhance ili L-extreme filtre?
Ja sam vec rekao, meni je zelen - plavo zelen. Kad bi moje oko bilo isto osetljivo na H-a, list bi bio jarko zut ili tako nekako (green+red=yellow).

A nije.

vlaiv

Quote from: bratislav on Yesterday at 10:50:51 pmPa ajde onda malo prakse - kako vam (svima) izgleda list belog papira kroz UHC, L-enhance ili L-extreme filtre?

Nemam ni jedan ni drugi, ali L-enhance nije dobar primer.

Opseg oko zelenog dela spektra je mnogo širi nego oko Ha pa propušta mnogo više svetlosti.



Ako je verovati sledećem grafiku:



OIII i Ha imaju približno isti odziv, iako na samom Optolong sajtu stoji:

Quote※This curve is only for reference, and is not used as the final product data.

Pored toga, ako se uporedi na gornjem grafiku 500nm i 656, dobijamo da je 500nm bar duplo jači od 656. U svakom slučaju, siguran sam da će boja koja će se videti kroz taj filter biti na liniji koja spaja 500nm i 656nm na xy chromaticity dijagramu koji sam ranije okačio. Znači može se desiti da bude i žućkasta, ali će verovatno biti žućkasto zelenkasta možda sa jačom zelenom primesom.

Teleskopi: GSO RC8", TS80 F/6 photoline, SW dob 200/1200, SW Evostar 102 ahromat, StellaMira ED110
Montaže: HEQ5, AZ4, SW AzGTI
Kamere: ASI1600MMC, ASI178MCC, ASI185MC

bratislav

Nemam ni ja Optolongove, ali moj UHC je prakticno "otvoren" preko 650nm, poput

https://www.astronomik.com/media/produktabbildungen/astronomik/transmission/full/astronomik_uhc_trans.png

Mislim da je vecina UHC filtera takva

vlaiv

Quote from: bratislav on Yesterday at 11:27:02 pmNemam ni ja Optolongove, ali moj UHC je prakticno "otvoren" preko 650nm, poput

https://www.astronomik.com/media/produktabbildungen/astronomik/transmission/full/astronomik_uhc_trans.png

Mislim da je vecina UHC filtera takva

Pa ako imamo krivu transmisije filtera kao i spektar svetlosti kojom je obasjan papir i krivu refleksije samog papira - možemo tačno izračunati i na računaru prikazati kako će izgledati boja koja će se videti kad se kroz taj filter gleda u papir :D

Jednostavno se uzmu sve krive i izmnože i na kraju se pomnože sa X, Y i Z krivama za CIE XYZ prostor i to se pojedinačno integrali i dobiju se X, Y i Z koordinate koje tačno definišu boju. Onda to prebacimo u sRGB prostor i ako nam je dobro kalibrisan monitor i ako je boja u sRGB gamutu onda ćemo je tačno takvu videti na računaru. Ako nije dobra kalibracija ili je van gamuta onda ćemo dobiti vrlo približno tu boju.
Teleskopi: GSO RC8", TS80 F/6 photoline, SW dob 200/1200, SW Evostar 102 ahromat, StellaMira ED110
Montaže: HEQ5, AZ4, SW AzGTI
Kamere: ASI1600MMC, ASI178MCC, ASI185MC

Yagodinac

Quote from: vlaiv on Yesterday at 08:01:07 pmMeni na tom grafiku izgleda kao da je oko otprilike podjednako osetljivo na 486 i 656 nanometara.

Pod uslovom da je ovaj grafik tačan, razlika je više nego duplo. E sad, u svim biološkim granama nauke ovo je statistički zbir rezultata izmerenih kod više pojedinaca pa kriva može i da odstupa, ali svi smo danju osetljiviji na tirkiznu boju nego na trulu višnju.

upload photo

Što se vizuelnog viđenja ovih frekvencija tiče, noću skoro isključivo rade štapići kao što je već rečeno. Te ćelije imaju pik osetljivosti na negde oko 500nm, detektuje se sve kao siva nijansa i gornja granica detekcije se navodi na oko 640nm. Dakle, po teoriji Ha-alpha ne bi trebalo da se vidi (ili bi trebalo vrlo teško da se vidi) u teleskopima vizuelno, a svakako ne bi trebalo da se vidi nikakva primesa crvene boje. U praksi mi i vidimo nešto ponekad kroz te filtere (osim Sunca), možda najsjajnije regione M42, što još jednom pokazuje  da su te granice više-manje fluidne.