Messier objekti

[Predrag]

Super Kruška. Sinoć sam 135-icom onako iz zezanja okinuo na M106...bila je minijaturna. Kao i C12.

Cilj je bio M101.

Najsjajnija zvezda je Alkaid, na vrhu Velikih kola. Može da se uporedi sa M51 na slici negde iznad u postovima, krop je sličan.
19x151 s + dark, flat, bias.
Bortle 4.

[Astro_fun_times]

Jesi koristio gajding i dithering? Rekao bih da je prisutan walking noise a on se resava ditherovanjem.

[Astro_fun_times]

Proteklih 6 noci se slikalo. Stigao je novi filter, L-Quad pa sam sa njim slikao ali nisam odradio paralelno slikanje (par subova njime pa promenim filter na UV/IR cut, pa par subova sa tim filterom i tako u krug celu noc kako bih imao validan uporedni test), mozda neki drugi put... (mozda).

Jedan od meta koju sam slikao bila je M94 galaksija.
Evo sta kaze drug ChatGPT

Mesijer 94: Galaksija sa intenzivnim stvaranjem zvezda u sazvežđu Lovački Psi

Mesijer 94 (M94), poznata i kao NGC 4736, je izuzetna spiralna galaksija koja se nalazi na udaljenosti od oko 16 miliona svetlosnih godina od Zemlje, u sazvežđu Lovački Psi (Canes Venatici). Otkrio ju je Pjer Mešen 1781. godine, a kasnije ju je u svoj katalog uvrstio i Šarl Mesje. M94 je jedna od najproučavanijih galaksija zbog svoje neobične strukture i intenzivne aktivnosti stvaranja zvezda.

Jedna od glavnih karakteristika M94 je izraženi unutrašnji prsten u kome se odvija burno formiranje zvezda. Ovaj sjajni, kompaktni prsten okružuje jezgro galaksije i predstavlja zonu intenzivnog stvaranja novih zvezda, zbog čega se galaksija klasifikuje kao ,,galaksija sa stvaranjem zvezda" (starburst galaksija). Smatra se da je ova aktivnost izazvana kretanjem gasa unutar galaksije, moguće pod uticajem centralne šipke ili ovalne deformacije diska koja usmerava gas ka središtu.

Iza prstena u kojem se formiraju zvezde nalazi se difuzni, slabiji spoljašnji disk, što M94 daje izgled galaksije sa dva prstena. Prvobitno se smatralo da se i u spoljašnjem prstenu odvija stvaranje zvezda, ali novija posmatranja sugerišu da se radi o proširenom disku sa znatno manjom stopom stvaranja zvezda. Prisustvo ovog diska osporava tradicionalne modele formiranja spiralnih galaksija i predmet je daljih astrofizičkih istraživanja.

M94 je takođe poznata po niskom sadržaju tamne materije u poređenju sa tipičnim spiralnim galaksijama. Istraživanja ukazuju na to da vidljiva materija čini veći deo njene mase nego što se očekuje, što podstiče dodatna ispitivanja njenog porekla i raspodele mase.

U zaključku, Mesje 94 se izdvaja među obližnjim spiralnim galaksijama zahvaljujući svom intenzivnom centralnom stvaranju zvezda, jedinstvenoj strukturi i neobičnoj raspodeli mase. Ove karakteristike čine je fascinantnim objektom kako za profesionalne astronome, tako i za zaljubljenike u posmatranje noćnog neba.

A evo i rezultata

Messier 94

Lights: 138x300s Gain 101; Offset 5; -5°
Darks: 50
Flats: 30
Biases: 50

Total 11h 30min of integration

Telescope: SW Quattro 150P with coma corrector (F3.45)
Mount: SW HEQ5 Pro
Camera: ZWO ASI533MC Pro
Guidecam: ZWO ASI120mm Mini
Filter: L-Quad

Sky: Bortle 5
Date: 29.04, 30.04.2025

M94_crop by Miloš, on Flickr

M94 by Miloš, on Flickr

M94_Annotated by Miloš, on Flickr

[Predrag]

Prelepa M94.

Jesi koristio gajding i dithering? Rekao bih da je prisutan walking noise a on se resava ditherovanjem.

Nisam. Samo objektiv i aparat.
Nikad nisam ni koristio dihterovanje.

[Astro_fun_times]

Hvala

Nisam. Samo objektiv i aparat.
Nikad nisam ni koristio dihterovanje.

Nisam ni ja kad sam slikao sa objektivom i DSLR. Medjutim, neophodno je uvek ditherovati.
Ditherovanje nasumično pomera kadar za određeni broj pixela. Time se postiže da  šum koji svaka kamera ima, a koji se uvek nalazi na istom mestu, ne bude stackiran zajedno sa signalom, pojačavajući ga na taj nacin.
Tim pomeranjem se dobija da se ta vrsta šuma ravnomerno rasporedi i nece biti izražena stackiranjem.
Ako se to ne uradi i slika se bez ditherovanja onda je obrada jako teška ili nemoguća za "ispeglati".
Naročito ako se malo vise rastegne slika pa onda pozadina izbije, a u njoj se najviše vidi taj walking noise.

Ditherovanje je proces koji je opcija kada se koristi gajding, jer gajding pomera montazu odredjeni broj pixela.
Ja licno gledam da ditherujem na 5-10min, zavisno od duzine ekspozicije (kada slikam sa 60s, ditherujem svaki 5, kada slikam da 300s, ditherujem svaki drugi).

[Yagodinac]

Imo si ciruse, vidi se njihova struktura, a i razlika u temperaturi između lajt i dark frejmova može ovo da napravi. Evo ja ti sredim to u PS (curves), ne moraš da dihteruješ 



BtW, Miloše, odlična fotka jajeta na oko, fali ti samo topljeni sir.

[bratislav]

Evo konacno i jedne nove od mene. M106 sa gomilom galaksija u neposrednoj okolini (neke se cak vide kroz samu M106). Mrzi me da ih identifikujem sve 

Snimljeno 2/5/2025, samo RGB u odnosu
R = 12x120s
G = 15x120s
B = 18x120s

ZWO ASI 1600mm pro, 300mm f/4 Njutn sa Paracorr2 (efektivna ziza 1362mm)
LRGB je efektivan u skupljanju fotona, ali kolor saturacija je zaista mnogo bolja u "cistom" RGB

M106_2-RGB by bratislav3162, on Flickr

[Predrag]

@Astro_fun_times

Hvala na objašnjenju. Poznato je da sam nov u astrofotografiji pa mi ovakva objašnjenja baš znače.

@Yagodinac

Lepo. I ja se igrao curvesima ali eto ne ispade ovako. 😀