• Welcome to Forum Astronomskog Magazina. Please login or sign up.
 

Mars

Started by Laci, February 26, 2012, 04:49:08 pm

Previous topic - Next topic

0 Members and 1 Guest are viewing this topic.

vlaiv

Quote from: ubootwaffe on September 28, 2020, 03:51:45 pmPretpostavio sam da ne možemo vizuelno uživati u Marsu kao na  fotografiji, ali sam se nadao da možda, pod nekim okolnostima, idealnim uslovima, možemo videti bar približno ... 😔😔😔

Može približno, naravno. Slike Jupitera koje sam pravio sa 100mm-130mm odgovaraju recimo onom što sam imao prilike da vidim sa 200mm uživo (doduše, dosta retko, recimo jednom od 10 posmatranja - kad su atmosferski uslovi dovoljno dobri).
Teleskopi: GSO RC8", TS80 F/6 photoline, SW dob 200/1200, SW Evostar 102 ahromat, StellaMira ED110
Montaže: HEQ5, AZ4, SW AzGTI
Kamere: ASI1600MMC, ASI178MCC, ASI185MC

Sinisa

Meni je bas @mboskovic pokazao Mars kroz teleskop preko kog je snimio Mars na Letenci.
Izgledao je poprilično slično kao sa njegove fotke,samo detalji nisu bili toliko izraženi naravno i nije bio toliko krupan.
Definitivno najbolji Mars koji sam posmatrao. Površinski detalji su bili veoma jasni,a polarna kapa vidljiva lepo.
150/750 EQ3

ubootwaffe

Hvala Sinisa i Vlaiv.

Ipak to deluje ohrabrujuće.

SkyWatcher Dobson 200/1200

Dvogledi:
BPC 20x60 3.5⁰, BPC4 12x40 6⁰, BPC 10x50 5.5⁰, BPC2 7x50 7.1⁰, BPC4 8x30 8.3⁰
Wetekom 9x60 5.5⁰, Columbus 10x50 5⁰, Revue 7x35 10⁰
Zrak RD 7x40 8.3⁰, Zrak RD 6x30 8.3⁰
BGT2 2.5x24 12.4⁰

DSLR:
Canon EOS 1300D

mboskovic

Računam da sa telekopom 200/1200 može da se gleda bolji mars nego mojim 127/1500.
Na Letenci sam ga malo gledao kroz dobson 250/1200 i bila je super slika, ali te večeri je atmosfera bila baš dobra. Ne sećam se tačno koji okular je bio (možda baader zoom?)

Hvala na pohvalama. :)

Kenza

Kao što vlaiv kaže, od seeing-a najviše zavisi. Kad je baš dobar na marsu vidim iste detalje kao na slici i čak iste oštrine i jasnoće. Ali takve večeri su retke. E sad, pored seeing-a značajnu ulogu igra optika (i dalje smatram da su refraktori ubice planeta baš zbog kontrasta koji daju) kao i dobro izabrani filteri i okulari (vlada i ja smo se uverili da neodymium filter drastično poboljšava kontrast kod marsa i jupitera).

Pre možda mesec dana sam uhvatio takav seeing. Gledao sam na 300x uvećanju kroz Mark V binoviewer. Mars je tada okrenuo po meni najinteresantniju stranu. Syrtis major i minor jasni kao na fotografiji, Hellas takođe. Čak sam bez problema video i greben između Sinus Sabaeus i Mare serpentis. Polarna kapa čisto bela bez nekih čudnih boja. I to sve jako oštro i jasno bez treperenja. Takve večeri se pamte. :-)
Astrophysics 900 GTO/Berlebach Planet 🔸 CFF 140 Oil spaced triplet🔸Celestron C11 XLT 🔸 Atik 4000M 🔸 QSI 690 WSG

ubootwaffe

Quote from: Kenza on September 30, 2020, 03:27:51 pmKao što vlaiv kaže, od seeing-a najviše zavisi. Kad je baš dobar na marsu vidim iste detalje kao na slici i čak iste oštrine i jasnoće. Ali takve večeri su retke. E sad, pored seeing-a značajnu ulogu igra optika (i dalje smatram da su refraktori ubice planeta baš zbog kontrasta koji daju) kao i dobro izabrani filteri i okulari (vlada i ja smo se uverili da neodymium filter drastično poboljšava kontrast kod marsa i jupitera).

Pre možda mesec dana sam uhvatio takav seeing. Gledao sam na 300x uvećanju kroz Mark V binoviewer. Mars je tada okrenuo po meni najinteresantniju stranu. Syrtis major i minor jasni kao na fotografiji, Hellas takođe. Čak sam bez problema video i greben između Sinus Sabaeus i Mare serpentis. Polarna kapa čisto bela bez nekih čudnih boja. I to sve jako oštro i jasno bez treperenja. Takve večeri se pamte. :-)

Mark V binoviewer?! Ček da vidim šta je to...
Aha, bolje da nisam video. :D :D :D
SkyWatcher Dobson 200/1200

Dvogledi:
BPC 20x60 3.5⁰, BPC4 12x40 6⁰, BPC 10x50 5.5⁰, BPC2 7x50 7.1⁰, BPC4 8x30 8.3⁰
Wetekom 9x60 5.5⁰, Columbus 10x50 5⁰, Revue 7x35 10⁰
Zrak RD 7x40 8.3⁰, Zrak RD 6x30 8.3⁰
BGT2 2.5x24 12.4⁰

DSLR:
Canon EOS 1300D

dedskin114500

@mboskovic

Kad smo kod gledanja marsa sa Katadioptikom ili njutnom.
Ono sto bi ja preporucio nebitno koja velicina teleskopa je u pitanju je da se ne gleda u sredini.

Centralna prepreka zamuti centralni deo slike , ovo je tesko primetiti i ja nisam primetio odmah, ali je tako.

Znaci treba postaviti mars negde na 3/3 ili 1/3 , gde bi 2/3 bio centar , znaci ne u centru.

I tako i fokusirati.

Ovo bi trebalo dati bolju sliku.

A ja sam isto na okularu kad sam posmatrao gledo iz ugla , dakle ne direktno na osi okulara koji je bio Kelner tipa nego ukoso.Po rubovima .
Jer sam tako imao najostriju sliku. Jako nezgodno ali vidno ostrija slika .

Kasnije sam nasao da ima i opticko objasnjenje za ovo al se ne razumem pa da ne lupam.Mozda za skuplje okulare i ne vredi al za kelner sigurno vredi licno sam to prvo primetio a onda i citao na netu.

Nije neka prevelika razlika ali tako na kelneru nisam imao Chromu , na nekom APO okularu to ne bi verovatno bilo pozeljno raditi.
A nije ni zgodno, al je meni pomoglo.
Tada nisam znao da isto trebam uraditi i sa celim teleskopom to jest metu ne centrirati nego pomeriti ka cosku vise , kad su u pitanju svetle mete.
Neki teleskopi imaju i na poklopcu manji otvor koji zaobilazi centralnu opstrukciju , on u sustini sluzi za to , i kad bi se ostavio taj poklopac onda moze da se centrira Mars i na njutnu i katadiotriku i rezultat ce biti najbolji moguci.
A neki teleskopi imaju sekundarno ogledalo pomereno van ose primara , tu modifikaciju bi bilo vredno uraditi a nije tesko. Mozda cu nekad odraditi .
Cisto moje neko iskustvo ili savet

Danijel

Quote from: Dedskin on October 09, 2020, 06:29:57 pm@mboskovic

Kad smo kod gledanja marsa sa Katadioptikom ili njutnom.
Ono sto bi ja preporucio nebitno koja velicina teleskopa je u pitanju je da se ne gleda u sredini.

Centralna prepreka zamuti centralni deo slike , ovo je tesko primetiti i ja nisam primetio odmah, ali je tako.

Znaci treba postaviti mars negde na 3/3 ili 1/3 , gde bi 2/3 bio centar , znaci ne u centru.

I tako i fokusirati.

Ovo bi trebalo dati bolju sliku.

A ja sam isto na okularu kad sam posmatrao gledo iz ugla , dakle ne direktno na osi okulara koji je bio Kelner tipa nego ukoso.Po rubovima .
Jer sam tako imao najostriju sliku. Jako nezgodno ali vidno ostrija slika .

Kasnije sam nasao da ima i opticko objasnjenje za ovo al se ne razumem pa da ne lupam.Mozda za skuplje okulare i ne vredi al za kelner sigurno vredi licno sam to prvo primetio a onda i citao na netu.

Nije neka prevelika razlika ali tako na kelneru nisam imao Chromu , na nekom APO okularu to ne bi verovatno bilo pozeljno raditi.
A nije ni zgodno, al je meni pomoglo.
Tada nisam znao da isto trebam uraditi i sa celim teleskopom to jest metu ne centrirati nego pomeriti ka cosku vise , kad su u pitanju svetle mete.
Neki teleskopi imaju i na poklopcu manji otvor koji zaobilazi centralnu opstrukciju , on u sustini sluzi za to , i kad bi se ostavio taj poklopac onda moze da se centrira Mars i na njutnu i katadiotriku i rezultat ce biti najbolji moguci.
A neki teleskopi imaju sekundarno ogledalo pomereno van ose primara , tu modifikaciju bi bilo vredno uraditi a nije tesko. Mozda cu nekad odraditi .
Cisto moje neko iskustvo ili savet


UF, da kažem nešto o manjem poklopcu na poklopcu.

Taj poklopac nema nikakve veze s promatranjem planeta nego s promatranjem Sunca. Kako je Sunce izuzetno sjajan objekt, postoji potreba da mu se taj sjaj značajno smanji kako bi se smanjila energija zračenja. Newtoni imaju rupu u poklopcu sa strane glavnog poklopca, a i na poklopcima refraktora se također može pronaći rupa s manjim poklopcem, na sredini naravno. I to se koristi isključivo kod promatranja Sunca.

Suludo je smanjivati otvor objektiva raznim poklopcima jer se tako smanjuje površina objektiva koja prikuplja ionako slabašnu svjetlost planeta jer time sami sebi smanjujemo mogućnost bolje razlučivosti i uočavanja detalja na površini planeta. Zato, nemojte pritvarati otvore objektiva teleskopa raznim poklopcima jer time sami sebi uskraćujete promatranje i uočavanje sitnih detalja.

S planetima treba biti strpljiv jer slika koju vidimo jako ovisi o uvjetima u atmosferi, visini planeta iznad horizonta, promjeru i kvaliteti objektiva i kvaliteti okulara. Na prva dva uvjeta ne možemo utjecati, ali na druga dva možemo. Uklonite poklopce s objektiva, ne zatvarajte ih.
ZVJEZDARNICA APOLLO
SW MAK 127/1500 | NEQ6 Pro GoTo | Celestron 11" SCT

dejan_SD

Dedskin:
"A neki teleskopi imaju sekundarno ogledalo pomereno van ose primara , tu modifikaciju bi bilo vredno uraditi a nije tesko. Mozda cu nekad odraditi .
Cisto moje neko iskustvo ili savet"


Nesto mi se cini da modifikacija izmestanja sekundarnog ogledala iz centralne ose bas i nije moguca tako lako.
Duze sam proucavao parabolicne antene za 2,4GHz pa navise pa je i tu jedna od ideja skloniti fid van ose prabole kako se ne bi pravila "senka". I ovo je moguce uraditi kod diska koji je isecen iz ofseta parabolicnog reflektora tako da je fid u fokusu i dalje. Tako da verujem da njutn teleskop bi mogao da se uradi tako samo sa ofset iseckom ogledala. Zbog potrebne preciznosti izrade ovo je teze nego za potrebe satelitske antene.


Yagodinac

Quote from: Dedskin on October 09, 2020, 06:29:57 pmCentralna prepreka zamuti centralni deo slike , ovo je tesko primetiti i ja nisam primetio odmah, ali je tako.

Znaci treba postaviti mars negde na 3/3 ili 1/3 , gde bi 2/3 bio centar , znaci ne u centru.


Ne, slika je ista kod opstruisanih sistema svuda po kadru. Najlakše je zamisliti sliku kao skup minijaturnih tačaka (piksela) od kojih svaki izgleda kao krofnica, tj ima malu opstrukciju u centru. To je ono što smanjuje (globalni a ne lokalni) kontrast. Doduše, na najmanjim uvećanjima se izdaleka može videti senka sekundarnog u okularu, ali kad staviš oko na okular to se gubi.

Quote from: Dedskin on October 09, 2020, 06:29:57 pmNeki teleskopi imaju i na poklopcu manji otvor koji zaobilazi centralnu opstrukciju , on u sustini sluzi za to , i kad bi se ostavio taj poklopac onda moze da se centrira Mars i na njutnu i katadiotriku i rezultat ce biti najbolji moguci.
A neki teleskopi imaju sekundarno ogledalo pomereno van ose primara , tu modifikaciju bi bilo vredno uraditi a nije tesko. Mozda cu nekad odraditi .
Cisto moje neko iskustvo ili savet


Centralni otvor daje kontrastniju sliku, to je tačno, ali ima mnogo manju aperturu. Dakle, uporedi 4cm restriktora i 25cm nekog njutna bez tog istog restriktora, šta misliš, koji će dati bolju sliku? Kao kad upoređuješ jugo 45 i neko nevreme od 250ks, otprilike taj neki odnos...  ;D
Vezano za ogledalo van ose, to je heršelijanski tip teleskopa ako se dobro sećam, sve to stoji ali se javljaju neke kompleksne aberacije stoprvog reda. Drugim rečima ogledalo u tom slučaju ne stoji okomito već malo nagnuto ka posmatraču što kod sporih teleskopa daje relativno malu distorziju, ali najveći mogući kontrast za dati sistem.

Boki Aristarh

Eto, da se i uključim i ja sa svojim skromnim doprinosom ovoj temi o opstrukciji i posmatranju planeta...
Citiraću jednu od mojih omiljenih rečenica: "There is no substitute for aperture!"
To je jednostavno tako, ako je atmosfera loša tu nema pomoći, jesu veći prečnici teleskopa osetljiviji na atmosferske uticaje ali kada je "seeing" OK onda... videti prethodnu navodnicu  :)

Pošto se WaskoGM ulenjio moram ja da stavim njegovu fotku Marsa od 10.10.2020.  :P


Danijel

Izvanredno! Bravo! BRAVO! :)
ZVJEZDARNICA APOLLO
SW MAK 127/1500 | NEQ6 Pro GoTo | Celestron 11" SCT

vasja

Boki, izvrsna slika Marsa. Koliko detalja!
Skywatcher 250/1200, AZ-EQ6<br/>Newton reflektor Skywatcher 250/1200<br/>Refraktor TecnoSky APO 130/900<br/>Canon EOS 60D<br/>Canon EF 70-300mm f/4-5.6L IS USM

Yagodinac

Kome da čestitam sad, Vasku ili Bokiju...
Svaka čast, realno nisam video bolji Mars na našim prostorima. Faza je perfektna, sve ostalo (atmosfera, teleskop, obrada) takođe, nego šta mislite, jel ovaj plavi odsjaj oko rubova rasejanje u Marsovoj atmosferi? To se vidi i iz Zemljine orbite kad se pogleda tangencijalno. Teško da je artefakt od obrade, kamere obično ne izmišljaju detalje koji na slici već ne postoje.

Dakle, još jednom čestitke  ;D

Boki Aristarh

@Yagodinac: Pa Wasku naravno, ja sam samo okačio na forum, moja zasluga je 0%  ;D
Plavetnilo na rubovima se javlja na svim snimcima tako da jeste od atmosfere Marsa... mada sam ja očekivao crveno nebo  ;D  :o