• Welcome to Forum Astronomskog Magazina. Please login or sign up.
 

Svemirski lift

Started by sashastar, October 11, 2005, 01:41:51 am

Previous topic - Next topic

0 Members and 1 Guest are viewing this topic.

sashastar

Djorvoz dobar ti je stav za skolovanje ,obrazovanje i posao.
Samo se ja bojim da ce se zapad prosiriti na istok pa istoka nece ni biti.

Sich

Quote from: "Djorvoz"I dalje mislim da su najbolji naučni radnici školovani na istoku a kasnije radili na rapadu. Jednostavno takav način školovanja razvija mozak. Siromatvo zemlje se ne bi smanjilo naplaćivanjem fakulteta. Ali ipak od ove dve krajnjosti birao bih istok. Ne bih da od mene naprave radnika koji nosi beli mantil i da nemam pojma o čemu je projekat na kome radim.
Igraću se ja sa satelitom ako ikada tome dorastem.


to nije igranje, ali ako ti tako kazes...
"The only thing standing between me and total happiness is reality." - Douglas Porter

NShappy

Quote from: "sashastar"Djorvoz dobar ti je stav za skolovanje ,obrazovanje i posao.
Samo se ja bojim da ce se zapad prosiriti na istok pa istoka nece ni biti.


Ovo je najtačnije. Ne žalim za istokom, pitajte malo Mađare i Čehe šta misle o Rusima i istoku, ali primećujem i to da je u NASA mnogo više raznih kosookih i tamnoputih i sa svih strana sveta skupljenih naučnika nego amerikanaca.

eyej

Aman ljudi, pricamo o licnoj afirmaciji! Dok ti ne uzmes u ruke taj satelit.. u najmanju ruku, nema od toga nista! Zamislite samo koliko se realnih problema javi kada krenes nesto prakticno da radis.. Svi znamo da je na papiru sve super! Takodje, kao sto je uvek u zivotu istina negde na sredini, tako je i ovde! Najbolje bi bilo obuciti se negde na istoku pa zapaliti na zapad i igrati se sa satelitima! Uostalom..to je x puta proverena kombinacija, koja daje rezultate!

sashastar

Iako je povećanje školarine ove godine bilo manje nego ranijih godina, troškovi studiranja još uvek rastu mnogo brže nego inflacija ili prihodi američkih domaćinstva.

Prosečna cena jedne godine studiranja na privatnim američkim koledžima i univerzitetima os pre pet godina do danas skočila je za 15 hiljada dolara i sada iznosi 21 235 dolara. Prihodi domaćinstava u Sjedinjenim Državama su u istom periodu porasli samo 4%. Školarina, na manje skupim , državnim univerzitetima raste još brže. Patrik Kejlen , predsednik Nacionalnog centra za javnu politiku i visoko obrazovanje kaže da je to zato što su države pogodjene posledicama slabog rasta privrede.

«Države su smanjile budžete javnim institucijama pa one podižu školarine kako bi nadoknadile tu razliku».

Medjutim , smanjenje budžeta je samo deo razloga zbog kojeg školarine rastu toliko brzo. Patrik Kejlen ističe da se na fakultete upisuje sve više američkih srednjoškolaca jer je u današnje vreme skoro nemoguće steći prihode srednje klase bez fakultetske diplome, što škole iskorišćavaju.

«Postoji višak studenata, a ne mesta na visokim školama, tako da one mogu da povećavaju školarinu bez straha od gubljenja studenata».

Naravno, postoji i finansijska pomoć za studente, ali Patrik Kejlen kaže da povećanje stipendija ne prati povećanje školarina. On dodaje da univerziteti ne rasporedjuju taj novac previše mudro , jer se medjusobno takmiče u privlačenju natprosečnih studenata. Patrik Kejlen kaže da bi visoke škole mogle da učine obrazovanje znatno pristupačnijim ako bi promenile način raspodele finansijske pomoći studentima. Nema sumnje da će Komisija za visoko školstvo pri Sekretarijatu za obrazovanje obratiti posebnu pažnju tom pitanju. Medjutim ukoliko se ne otvori više univerziteta u Sjedinjenim Državama, tržište za prodaju i dalje će biti povoljno, sve dok školarine ne postanu toliko visoke da studeti neće moći da ih plaćaju.

Sich

studenti koji zaista vrede dobijaju stipendije. za prosecnog studenta je uvek bolje da se opredeli za manje poynat fax gde je manja skolarina, ali su manja i ocekivanja od studenta. nije za svakog harvard, mit, caltech...
"The only thing standing between me and total happiness is reality." - Douglas Porter

Sulaco

Malo da skrenem paznju na temu :D
Lansiranje objekata uz pomoc svetlosti nije nova zamisao. Uspesno su izvedeni eksperimenti pomocu laserskog snopa. Objekat koji se lansira je tanjirastog oblika. Laserski impuls snazno zagreva vazduh ispod objekta i na taj nacin on biva lansiran. Doduse, visina od tridesetak metara i nije neki uspeh ali dokazano je da takav nacin lansiranja moguc.

Djorvoz

Quote from: "Sich"studenti koji zaista vrede dobijaju stipendije. za prosecnog studenta je uvek bolje da se opredeli za manje poynat fax gde je manja skolarina, ali su manja i ocekivanja od studenta. nije za svakog harvard, mit, caltech...


I tamo izuzetno kvalitetni studenti soje rame uz rame sa maminim i tatinim sinovima. Inace rezultat (broj sudenata) je 1:10 pogodi u čiju korist.