Slika iz vise sesija snimanja

[goksi]

Koliko praktikujete da nastavljate sliku iz vise sesija i to u duzem periodu, na primer da uzimate stakove is vise godina?
Ovo me zanima posto sam shvatio da teleskopi sa difrakcionim linijama nisu pogodni sa to(verovatno jer su linije svaki put pod drugim uglom).
Po meni je ovo veliki plus teleskopima bez difrakcionih linija jer onda svaki put mozemo da poboljsavamo odredjenu sliku dodatnim ekspozicijama?

[Yagodinac]

Difrakcione linije, hm.
Šta ti je to? Misliš na spajkove (senke nosača sekundara)?
Ako misliš na to onda da, problem je orijentacija tubusa kod newt-a. Ja to lično nisam radio ali mislim da bi bilo skoro nemoguće izvesti sa newtonian teleskopom osim ako nije permanentno montiran na stub.

[goksi]

Da, spajkove

Mislis da je nemoguce obeleziti nekako tubus i nosac i svaki put pod istim uglom postaviti tubus?

Ako je to u praksi ne izvodljivo onda je po meni velika mana (ne samo newtona nego i RC-a), jer mi je logicno da se koristi materijal od ranije, a ne svaki put da radimo iz pocetka, tako mozda i skupimo 5-6 sati neke bledunjave galaksijice.

[Yagodinac]

Zapravo ako obeležiš tubus i sutra pogrešiš za samo jedan jedini stepen onda se to itekako vidi na najvećim zvezdama.
Doduše, svojevremeno sam probao i drizzle tehniku za postizanje veće rezolucije i nikakvih problema nije bilo prilikom rotacije aparata na fokuseru.
Ili da montažu, teleskop i aparat ostaviš pokrivene nečim ili da kupuješ refraktor 

Ako je to u praksi ne izvodljivo onda je po meni velika mana (ne samo newtona nego i RC-a)...

Pa jeste mana newta, al je veća mana što apo 150mm košta kao pola stana. Tako da... odabrao sam da živim s tim 

[goksi]

Bez spajkova su SCT i Mak-Newton tako da oni mogu da budu potencijalni izbor.
Mozda sam lose postavio pitanje, da ga preformulisem: Da li je razlicit ugao spajkova faktor koji ogranicava da snimamo tokom vise noci?

Primetio sam da je vrlo retko na slikama u opisu da je neko snimao vise dana, da li su jedan od razloga spajkovi ili jednostavno ljudi mnogo manje slikaju jednu istu stvar?

[Yagodinac]

Mozda sam lose postavio pitanje, da ga preformulisem: Da li je razlicit ugao spajkova faktor koji ogranicava da snimamo tokom vise noci?

Ja mislim da to jeste razlog.
Mada ljudi ovde koriste za foto uglavnom f5 newt teleskope i DSLR pa ionako za veče završiš sve što započneš. A ako snimaš neku malu galaksijicu ili zvezde ispod 15mag spajkovi se zasigurno neće pojaviti.
Evo primera; prva dva linka su snimci nastali dva različita dana na dve različite lokacije. Zapazite da se položaj spajkova oko najsjajnije zvezde (Kappa Serpens) razlikuju po orijentaciji.

http://2.bp.blogspot.com/-pXvFTItf3oA/T6pFUCXq_PI/AAAAAAAABGc/70gBMLplAXM/s1600/arp72w.jpg
http://3.bp.blogspot.com/-HB_ElYXEjh8/T66H0KX-qEI/AAAAAAAABGw/QI_2DOd33WI/s1600/arp72w.jpg

Ali evo i 100% cropova (možda i malog uvećanja) galaksijice Arp 72:

http://4.bp.blogspot.com/-KETQ4ts0Icg/T6pFxTpr2bI/AAAAAAAABGk/_pGaEVQS_Mc/s1600/arp72cw.jpg
http://4.bp.blogspot.com/-IUTu-MSx7o4/T66H5VunmTI/AAAAAAAABG4/ZC1Ql4s8O0g/s1600/arp72cw.jpg

Tu se jasno vidi da možete da komotno spojite te različite snimke jer nijedna zvezda ne pokazuje spajkove. Programi za stakiranje će sa lakoćom izaći na kraj sa različitom rotacijom snimaka, na to ne treba obraćati pažnju.
Druga je stvar što bih donju sliku pokvario gornjom, pa bi sveukupni rezultat bio lošiji 

A negde sam i sproveo eksperiment ali sad ne mogu to da nađem...
Snimao sam tipa 20 ekspozicija nekog otvorenog jata teleskopom po pola minuta i to obradio. Zatim sam snimio 120 isto 30sec exp i to obradio. Granična magnituda je u oba slučaja bila potpuno ista - oko 18mag. Da sam mogao da radim po 4min ekspozicije garantujem da bi na tom nebu i sa tim teleskopom granica bila opet oko 18mag.
Jedina razlika između 20x30sec i 120x30sec bi bila (osim manjeg šuma) u boljim detaljima u srednjim i niskim tonovima. To znači na galaksijama i maglinama.
Ali pravi benefit toga može da oseti neko ko može da radi 4min snimke na superiornom nebu, kod mene ta razlika nije tako spektakularna. Mislim, razlika itekako postoji, ali nije spektakularna.

Prevedeno: ako ja radim 120 snimka po pola minuta (120x30sec=60min) i radi neko 15x4min, obojica imamo po sat vremena izlaganja. Ali taj neko ima mnoooogo više nijansi u srednjim tonovima i potencijala za obradu, tako da mu galaksija/maglina ispadaju mnogo bolje.

Prevod prevoda: I da slikam 120x30sec i da slikam 1200x30sec ja otprilike dobijam sličan rezultat. Naprosto čupati u photoshopu nijanse koje jedva zabeleži 12bit eosov senzor ima neke svoje granice koje sam ja odavno dosegao i u obradi izvukao na videlo.

[goksi]

Mada ljudi ovde koriste za foto uglavnom f5 newt teleskope i DSLR pa ionako za veče završiš sve što započneš.

Koliko cesto vetar snimanje nekih snimaka ili cak cele veceri? U slucaju da imam 250/1000 newton na EQ6, na osnovu iskustva snimanja na otvorenom, koliko cesto mogu da ocekujem da ce biti beskoristan, i eventualno morati da koristim neki manji i otporniji na vetar?

Evo primera; prva dva linka su snimci nastali dva različita dana na dve različite lokacije. Zapazite da se položaj spajkova oko najsjajnije zvezde (Kappa Serpens) razlikuju po orijentaciji.

http://2.bp.blogspot.com/-pXvFTItf3oA/T6pFUCXq_PI/AAAAAAAABGc/70gBMLplAXM/s1600/arp72w.jpg
http://3.bp.blogspot.com/-HB_ElYXEjh8/T66H0KX-qEI/AAAAAAAABGw/QI_2DOd33WI/s1600/arp72w.jpg

Ali evo i 100% cropova (možda i malog uvećanja) galaksijice Arp 72:

http://4.bp.blogspot.com/-KETQ4ts0Icg/T6pFxTpr2bI/AAAAAAAABGk/_pGaEVQS_Mc/s1600/arp72cw.jpg
http://4.bp.blogspot.com/-IUTu-MSx7o4/T66H5VunmTI/AAAAAAAABG4/ZC1Ql4s8O0g/s1600/arp72cw.jpg

Ocigledno da su uslovi na drugom snimku bili bolji, da li je LP glavni razlog sto je druga slika ispala bolja?

Ali pravi benefit toga može da oseti neko ko može da radi 4min snimke na superiornom nebu, kod mene ta razlika nije tako spektakularna. Mislim, razlika itekako postoji, ali nije spektakularna.

Prevedeno: ako ja radim 120 snimka po pola minuta (120x30sec=60min) i radi neko 15x4min, obojica imamo po sat vremena izlaganja. Ali taj neko ima mnoooogo više nijansi u srednjim tonovima i potencijala za obradu, tako da mu galaksija/maglina ispadaju mnogo bolje.

Slike (znaci inebo) mogu da budu odlicni a da ne moramo da se nalazimo na velikoj nadmorskoj visini-planini. Primeri su Lajosev M42 iz Vojvodine  ili ovaj majstor http://www.distant-lights.at na 250 metara nadmorske visine i standardnom opremom(mozete da primetite da su mu ekspozicije po 5 i vise sati).  Po LP mapi Zellerndorf, mesto coveka sa linka, je tamno.   
Koliko li se cesto desava da su ostali parametri (atmosfera, vetar....) odlicni, jer na LP mozemo da uticemo tako sto odemo na neku tamnu lokaciju, dok na nebo ne?

[Yagodinac]

1) Čuo sam da vetar poprilično utiče na 250mm newt na EQ6. Dovoljna su konstantna ljuljuškanja pa da se guiding sistem zbuni i odustane od praćenja.

2) Da, prva je snimana nedaleko od moje kuće, sa 130m nadmorske visine; druga je snimljena na obroncima Crnog Vrha (ne na samom vrhu) sa 430m.

3) Lajoševa slika je predobra, ali Lajoševa oprema i znanje su takođe na vrlo visokom nivou, pa rezultat nije slučajan. Međutim, slika bi bila duplo bolja da je snimljena npr sa Golije - to odgovorno tvrdim. Naprosto, nebo bilo koje ravnice ne može da se meri sa planinskim.

Evo primera, nije baš astronomija ali je meteorologija. Prva slika je pogled s jednog kraja Makedonije na drugi (sa Carevog vrha gledamo Jakupicu), distanca je 100-120km vazdušnom linijom. Zapazite gomilu oblaka i svakojakog smeća koje pliva ispod 2000m.



Drugo je sa istog mesta pogled na Šaru, 120-140km distance. I ponovo vidite celu Makedoniju kako se skriva u smogu. A ni noću ne može da bude bolje, to je sigurno.

[Sekula]

Vetar definitivno ima uticaja na praćenje pa čak i ako ono ima guiding scope sistem za korekciju. Dešava se da se dobiju zvezde na snimku zajedno sa objektom, koje su precrtane odnosno liče na male Saturne iz profila. To se dešava ukoliko je u jednom trenutku jači udar vetar cimnuo praćenje. Naravno, ukoliko se stavi masivniji tj, veći instrument samim tim će mehanika biti pod većim stresom od vetra.

Inače, već na oko 1000 m nadmorske visine ćemo imati mnogo bolju situaciju naročito u hladnijim danima tj zimi, jer ćemo biti iznad inverzionog sloja. A ako odemo na 2000 m i nešto više, bićemo u situaciji da će se i seeing značajno popraviti u odnosu na 1000m, a o visinima ispod i da ne pričamo.
Naravno vazdušna strujanja iliti jet streaming, itekako dodatno utiče na seeing.

[goksi]

Čuo sam da vetar poprilično utiče na 250mm newt na EQ6. Dovoljna su konstantna ljuljuškanja pa da se guiding sistem zbuni i odustane od praćenja.

Vetar definitivno ima uticaja na praćenje pa čak i ako ono ima guiding scope sistem za korekciju.

Koliko je potrebno da bude jak vetar da bi uticao na pracenje, da li i najslabiji vetar(povetarac) utice?

Sekula, na osnovu tvog iskustva sa EQ6 i SW 200/1000, koliko na ovaj setup utice vetar,  koliko puta je vetar bio jak da pracenje nije moglo da ponisti uticaj vetra?


Ja i dalje ne mogu da sklopim kockice zasto neke slike ispadaju dobro a neke ne. Da li neko ima objasnjenje za drugu sliku Nenada Filipovica sa istom opremom:

http://www.nfilipovic.com/content/astrophotography/deep-sky/08-vidojevica2012/images-full-size/001-20120427-Vidojevica-M51.jpg
http://www.nfilipovic.com/content/astrophotography/rc250-telescope/images/rc250-first-light-m51.jpg

Prva jeste bolja, ima vise detalja, veca rezolucija, ali je snimana sa Vidojevice, a druga snimana duplo krace, sa LP najzagadjenijeg dela Srbije, Novog Beograda, sa solitera, iz smoga???
Ne pise da je koristen LP filter, jedino u njemu mogu da nadjem neko realno objajsnjenje. Ja sam pokusao da snimim iz Beograda iz Kosutnjaka(suma), bio je bas mracno, medjutim 15 sekundi ekspozicije fotoaparatom pokazalo je da je zagadjenje veliko-slika je bila belo-roza bez zvezda.

[mravic]

Sto bi ja mom sinu rekao: Moras jos mnogo pasulja da pojedes.
Pa ocigledno je da je manje snimaka. Automatski je manje fotona skupljeno. Takodje je verovatno i ekspozicija bila barem duplo duza ako ne i vise na Vidojevici jer je to atmosfera dozvoljavala. Takodje i svetlosno zagadjenje je manje kao sto si i sam rekao. Vise razloga i ne treba, mada ih ima jos.
Vetar smeta svakom teleskopu pa i 200mm na eq6. Naravno malo manje. Blagi povetarac moze da se podnese ali ako ljulja grane na drvecu zaboravi na snimanje ma kakvu montazu da imas. Vetar je problematican pogotovo ako su udari vetra, Montaza ne uspeva da iskoriguje na vreme pa ti zvezde budu izduzene.

15 sekundi je bas kratko i sve zavisi kako si podesio ISO, i kojim si teleskopom snimao ali ako vidis zvezde golim okom, a kazes da je bio koliko toliko dobar mrak, trebalo bi i na snimcima da se vide poprilicno dobro.
Uskoro ce Mesijeov maraton, za dva meseca, pa dodji na Letenku i imaces dovoljno i vremena i ljudi koji ce ti objasniti osnove da napravis nekoliko dobrih astrofotki.

[Sekula]

Vetar definitivno ima uticaja na praćenje pa čak i ako ono ima guiding scope sistem za korekciju.

Koliko je potrebno da bude jak vetar da bi uticao na pracenje, da li i najslabiji vetar(povetarac) utice?

Sekula, na osnovu tvog iskustva sa EQ6 i SW 200/1000, koliko na ovaj setup utice vetar,  koliko puta je vetar bio jak da pracenje nije moglo da ponisti uticaj vetra?


Ja i dalje ne mogu da sklopim kockice zasto neke slike ispadaju dobro a neke ne. Da li neko ima objasnjenje za drugu sliku Nenada Filipovica sa istom opremom:

http://www.nfilipovic.com/content/astrophotography/deep-sky/08-vidojevica2012/images-full-size/001-20120427-Vidojevica-M51.jpg
http://www.nfilipovic.com/content/astrophotography/rc250-telescope/images/rc250-first-light-m51.jpg

Ne postoji neka tacna mera od koje pocinje problem sa pracenjem kada je vetar u pitanju, jedino neko moje iskustvo. Dakle, vec 4 m/s moze da bude problem za pracenje. Ovaj podatak je izvucen sa meteo stanice sa lokacije nekih mojih snimanja. Zato je dobro imati neku zastitu od vetra na terenu ako je ikako moguce. Za to postoje specijalni satori ili se moze praviti improvizacija od satorskih krila. Naravno, za jednu noc je to sve dosta komplikovano i iziskuje dodatno vreme za pripremu mesta posmatranja, pa plus sklapanje i rasklapanje na kraju, useveravanje, kolimaciju, pravljenje probnih snimaka, pravljenje flat-ova na pocektu, pravljenje light-ova u toku noci, pravljenje darkova i na kraju biasa. Dakle, nije to bas tako lako i jednostavno. A na dobru lokaciju treba otici, odvesti se, popeti, pa vratiti otuda, ici ujutru na posao ili na neku drugu obavezu. Vedro nebo ne bira samo vikende i praznike i godisnje odmore...

Sto se tice Filipovica i njegove slike, ne treba mnogo komentarisati Vidojevicu i Novi Beograd. Ako trazis astrofoto lokaciju, nemoj ni da pokusavas da snimas iz Beograda bilo sta, osim planeta, Sunca i Meseca, po neku wide field fotografiju, mada je i to vrlo problematicno. Za deep sky takodje zaboravi Vojvodinu. Imas topik koji je otvorio Kocha, pa pogledaj gde ces: http://forum.astronomija.co.rs/posmatranja/lp-evrope-mape/msg54035/#msg54035
A pri tome, obezbedi auto i benzin ili plin.

Slikanje deep sky objekata po vecim gradovima a narocito po Beogradu je kao da pecas zlatnu ribicu u ... 

[Yagodinac]

Jedino što bi moglo iz Bgda je snimanje maglina u H-alfa spektru. Tu uopšte ne utiče svetlosno zagađenje, ali to je usko specijalizovana delatnost sa skupom opremom, tako da se prvih godina najverovatnije nećeš baviti time 

[goksi]

Pa ocigledno je da je manje snimaka. Automatski je manje fotona skupljeno. Takodje je verovatno i ekspozicija bila barem duplo duza ako ne i vise na Vidojevici jer je to atmosfera dozvoljavala. Takodje i svetlosno zagadjenje je manje kao sto si i sam rekao. Vise razloga i ne treba, mada ih ima jos.

Mene buni kako je iz centra Beograda uopste ista snimljeno kada je ogromno zagadjenje.

Imas topik koji je otvorio Kocha, pa pogledaj gde ces: http://forum.astronomija.co.rs/posmatranja/lp-evrope-mape/msg54035/#msg54035

Definitivno Golija, tamo mi je i selo, samo sto je malo daleko, 5 sati voznje....

Jedino što bi moglo iz Bgda je snimanje maglina u H-alfa spektru. Tu uopšte ne utiče svetlosno zagađenje, ali to je usko specijalizovana delatnost sa skupom opremom, tako da se prvih godina najverovatnije nećeš baviti time 

To sigurno, za sada samo sto prostije

[mravic]

I mene malo buni, jer desavalo se da snimam iz Backe Palanke pa su snimci neupotrebljivi. Sa ekspozicijom od 1min na ISO800 je vec sve bilo crveno i jedva su se zvezde nazirale a jos M51