Mala opservatorija

[Danijel]

Ovo dosta govori , nije dzabe naslov teme Mala opservatorija.

Pa da, nemam nikakve kurble koje moram kurblati, povlačiti konopce, potezati poluge i pomicati onu veliku ručku na strujnoj sklopki.

[spadej]

Da, daaaa, sad kapiram.... Samo otvoris krov i.... 

I nema iznosenja teleskopa, useveravanja, postavljanja opreme, aklimatizacija iste, razvlacenje kablova, i saplitanje o njih, nema frustracije zbog istrosene baterije na aparatu, zaboravljenog USB kabla itd. I posle svega, ako se nekim cudom ipak sve skocka kako treba i dogodi neko posmatranje ili snimanje, nema vracanja nazad sve te opreme, brisanja, pakovanja itd.

Ti samo zatvoris krov...

Poceo sam da se plasim da sam jednostavno izgustirao astronomiju. Stalno sam sebi dajem neke izgovore da ne izlazim napolje, te hladno je, te umoran sam... Cak sam se i pitao da li uopste da pravim opservatoriju. Koji ce mi djavo kad nista ne radim. A u stvari, samo mi se ne radi sve ono u drugom pasusu. 

Sada definitivno vise nema dileme. Idemo dalje, pravimo opservatoriju. Danijele, kad jednog dana i ja budem ovde okacio "analizu posmatranja", ti ces biti glavni "krivac" za to .

[Danijel]

Hahaha, u pravu si, živimo u vremenu kada je to moguće napraviti i zašto robovati stvarima ako ih možemo pojednostaviti. Mene zanima promatranje, a ne sastavljanje i rastavljanje opreme, traženje ispalih šarafa u travi i svega onoga što si napisao. Kada to tako postaviš, zaista izgubiš volju za promatranjima, no ako to posložiš onako kako i treba biti, tada više nema zapreke, jednom sastaviš i dalje se baviš astronomijom, a ne mehanikom, elektrikom, elektronikom, informatikom i rušenjem bogova s neba.

Ja recimo iz kuće putem kompjuterske mreže uključim računala u zvjezdarnici. Uzmem ključeve od zvjezdarnice i odšetam do nje. Dok otključam vrata, otvorim krov, uključim montažu, skinem pokrov sa teleskopa, računala su spremna. To sve traje 5 minuta. I ostatak se bavim astronomijom. Toliko mi treba da isključim računala, spakiram okulare, kamere ili što već, u kofer, vratim pokrov na teleskop, zatvorim krov i zaključam vrata zvjezdarnice. Nema stresa, nema živciranja. Ako je vani zima, postavim kameru i zbrišem u kuću pa iz tople sobe snimam što sam nakanio. Ako me grizu komarci, ista stvar. Ako želim vizualno promatrati, sjednem na stolac i buljim kroz okular. Kad se izdovoljim, zaključam sve i odem. I to je to.

[VaskoGM]

Evo, gotova je i analiza promatranja u 2015. godini. Vjerujem da će vam ovo biti jako zanimljivo jer imam podataka o kojima niste ni sanjali.

Moze li biti interesantnije od ovoga?  Bravo!

I nema iznosenja teleskopa, useveravanja, postavljanja opreme, aklimatizacija iste, razvlacenje kablova, i saplitanje o njih, nema frustracije zbog istrosene baterije na aparatu, zaboravljenog USB kabla itd. I posle svega, ako se nekim cudom ipak sve skocka kako treba i dogodi neko posmatranje ili snimanje, nema vracanja nazad sve te opreme, brisanja, pakovanja itd.

Neko medju-resenje da olaksa muke sklapanja i rasklapanja bi mogao biti fiksiran stub sa montazom na lokaciji posmatranja, s tim da se napravi pokretno-klizno kuciste za sve to poput nekog plakara, male supice koja bi zastitila ceo setup kada se ne koristi. To ne bi moralo da bude ni preskupo ni komplikovano za nekog ko ima licno dovriste.

https://stilllookingup.files.wordpress.com/2010/05/dscn1236.jpg
http://www.flickfilosopher.com/wptest/wp-content/uploads/2011/09/tardistelescope.gif

[Danijel]

Da, sve sam ja ovo pregledao, tu imaju valjda sve moguće konstrukcije astronomskih opservatorija kućne izrade.

...
Puno izvedbi raznih opservatorija možete vidjeti ovdje

Pogledaj što sve ljudi (g)rade za malo novaca, imaš svakakvih rješenja možda ti se neko od njih svidi

A evo i video jedne koja mi se jako svidjela, jeftina je za napraviti, ne zauzima puno prostora i ako ju lijepo ofarbaš, neće ličiti na poljski zahod.

Miniature observatory video astronomy

[spadej]

Kod mene nije bas tako sve jednostavno. Tamo gde zivim nemam uslova za astronomiju, a tamo gde imam uslova ne zivim, jos uvek. Ne mogu da napravim nista privremeno, objekat mora da bude dobro zasticen.
U dvoristu na toj drugoj lokalciji imam jednu pomocnu zidanu zgradu 4x5m, koja na tavanu ima betonsku plocu 2x5m. Planiram da iznad te ploce napravim pokretni krov, i ceo taj prostor od 10 kvm postane opservatorija.

U startu sam ustedeo lovu za temelj, ne treba mi gvozdje, cement, pesak.... 

Treba mi nesto drvenih greda, i metalnih profila, OSB ploce... Za pokrivanje sam mislio da stavim tegolu. Krov bi trebao da se preklapa, jedna polovina preko druge, tako da se nekih 2kvm otvara a ostalo da bude pokriveno. Pokretni deo krova bi uradio po sistemu klizne kapije.

Da, treba mi i stub(ovi) za montazu.  Inace, sokirao sam se kad sam nasao gvozdenu cev 110 mm, 2m duzine za samo 15-ak Eur. I to u prodavnici. Razmisljam o tome da postavim jedan stub za goste

Vec sam smislio kako cu, samo jos treba da vidim sa cime cu.... i kad....  Ali, kad ima volje ima i nacina...

[Danijel]

Upravo tako.

[Danijel]

Evo ga, filmić je završen i sada možete pogledati kako se to radi u zvjezdarnici Apollo.

I ne sramite se komentirati, samo hrabro, ne ujedam.

[spadej]

Danijele, svaka tebi cast! Mnoge od nas mrzi da napisemo par reci o nekom posmatranju, a ti si snimio dokumentarac! Jos jednom, svaka cast!

I ona knjiga sa crtezima Sunca... cudesna je! Fenomenalno ti to radis. Evidentno je da imas dobru opremu, i sve uslove za rad, ali ipak je presudna volja, i ljubav prema astronomiji. Iz tebe to prosto zraci.

Ne mogu da ocenim da li si bolji astronom ili filmadzija? Milsim da si tu negde, 50:50, ali zbog "umjetnickog dojma" cu ipak cu se odluciti za astronoma. Filmu nedostaje tvoj glas, mogao si umesto onih zelenih slova da naracijom dodas malo neceg licnog...  No, to je vec stvar ukusa.
Rekao si da neces da ujedas, pa ja malo pametujem. 

[Danijel]

Hehe, u filmu sam apsolutni početnik, svako malo idem na YouTube odgledati kakav tutorijal o tome kako staviti titlove, kako se umeće slika... Da nije snimanja filmića astrokamerom i obrade toga, nikada se ne bih odvažio ići u ovakve avanture. Glas nisam stavio jer bih pokvario dojam, naime, spikeri i njima slični naratori moraju imati boju glasa, ton, izgovor i slično, tako da kad ih ljudi slušaju to bude ugodno. Ja to nemam, svjestan sam toga i ne želim se uplitati u izazov pa sve pokvariti. Grozno je kad nekoga na filmu slušaš, a on zamuckuje, mlatara rukama kao da će se utopiti, hvata zrak, zapetlja se ili jednostavno brblja bez kraja i početka. A takav sam ja.

[zozo83]

Ne znam sta reci, vec samo mogu pohvaliti tvoj trud koji imas prema astronomiju. Odgledao sam skoro sve tvoje filmove i svi su ekstra svaka ti cast i da tako nastavis

[Danijel]

Hvala, drago mi je da ti se sviđaju.

[VaskoGM]

Hvala na uvidu u detalje fotografisanja Sunca. Nisam znao da radis sa zaslonom za projekciju. Predobro izgleda sama metoda.

Kako izdrzava Maksutov nefiltriran suncev snop? Dolazi li do zagrevanja tubusa? Da li vreme izlozenosti utice na instrument ili ne moras da brines o tome?

takodje me zanima kako koristis C11, ima li i on neku specijalnu namenu ili je tu kao opste koristan glavni teleskop?

Intersuje me i implementacija meteoroloske stanice sa opservatorijom...
Ima li koristi od nje sto se tice planiranja posmatranja u poredjenu sa javno dostupnom prognozom i stanjem?
Preciznije - da li je koristis i za licno planiranje rada u opservatoriji ili samo kao doprinos tacnijim meteoroloskim merenjima u celoj mrezi na koju si je povezao za automatsko slanje?

Oprosti ako si vec odgovorio na neka pitanja a da mi je promaklo...

[Danijel]

Hvala na uvidu u detalje fotografisanja Sunca. Nisam znao da radis sa zaslonom za projekciju. Predobro izgleda sama metoda.

Da, to je sjajni način da prikupiš sve podatke koji su bitni za izračun aktivnosti Sunca. Pisao sam o tome ranije pa koga zanimaju detalji, ima ih ovdje.

Kako izdrzava Maksutov nefiltriran suncev snop? Dolazi li do zagrevanja tubusa? Da li vreme izlozenosti utice na instrument ili ne moras da brines o tome?

Mnogi su bili skeptični kada sam im rekao da će mi MAK biti glavni instrument za projekciju Sunca jer daje izuzetno kontrastnu i oštru sliku što je jako bitno za projekciju. MAK je u tom poslu toliko dobar da je u stanju prikazati toliko sitne pjegice da kada je savršeno vrijeme, imam problema odrediti jesu li to zbilja pjegice ili se radi o sjeni između granula!

Promatranjem kroz više dana utvrdio sam da su ipak pjege jer se uredno kreću zajedno s velikim pjegama dok granulacija nema tako dugi vijek trajanja. Te sitne pjegice se čak ne mogu snimiti fotićem jer su toliko fine da se "utope" u sjaju fotosfere pa ih ni fotoaparat ne registrira.

Kao, za projekciju se koriste klasični refraktori iz razloga koje si ti spomenuo. Refraktori su se koristili za to od davnina jer tada nije bilo Maksutov-Cassegraina koji su novijeg datuma i jer su bili dostupniji. No, da bih bio siguran, za svaki slučaj pitao sam direktno u Sky-Watcheru, proizvođača tog teleskopa i odgovorili su mi da nema problema oko toga. Temperatura se stvara u fokusu, a fokus se nalazi van teleskopa, odnosno okulara. Točno u točki gdje si vidio da se pali papir. I ne samo da se ne zagrijava tubus nego se ne zagrijava niti okular. Nakon promatranja, okular je potpuno hladan. Ne topao, ne mlak, nego hladan! Ko špricer kak bi to kod nas rekli.

takodje me zanima kako koristis C11, ima li i on neku specijalnu namenu ili je tu kao opste koristan glavni teleskop?

Celestron koristim za planete, zvjezdane skupove, galaksije i slično. Naravno i za Sunčeve pjege, no nije se baš iskazao na Suncu jer daje uglavnom dosta mutnu sliku. Nemoj me pitati zašto, jer ne znam. Prikazat će odličnu sliku planeta ali ne i Sunčevih pjega. Možda je stvar u filtru, dok na MAK-u koristim Baaderovu AstroSolar foliju, na Celestronu koristim Thousand Oaks-ov full aperture filter. Morat ću to malo istražiti. A postoje neke naznake da bih možda trebao napraviti poklopac s dijafragmom no o tom, po tom...

Intersuje me i implementacija meteoroloske stanice sa opservatorijom...
Ima li koristi od nje sto se tice planiranja posmatranja u poredjenu sa javno dostupnom prognozom i stanjem?
Preciznije - da li je koristis i za licno planiranje rada u opservatoriji ili samo kao doprinos tacnijim meteoroloskim merenjima u celoj mrezi na koju si je povezao za automatsko slanje?

Tijekom gradnje zvjezdarnice Apollo, iz Hrvatske meteorske mreže su mi predložili da postavim njihovu meteorsku kameru. Prihvatio sam ponudu i postavio stup na čijem vrhu se nalazi meteorska kamera. Kako je bilo mjesta na stupu, prijatelj koji se bavi meteorologijom, nabavio je nekoliko kompleta meteoroloških postaja pa smo se dogovorili, s obzirom da je zbog meteorske kamere, zvjezdarnica spojena na Internet 24 sata dnevno, postavim jednu meteo postaju na stup i spojim je u meteo mrežu. I to je sve. Ona radi to što radi i šalje podatke na net, a ja se bavim astronomijom. Simbioza na djelu.

Uglavnom ju ne koristim za planiranje promatranja, ali posluži koji puta i za nešto korisno. Recimo, prilikom prošlogodišnje pomrčine Sunca iskoristio sam njezine podatke da bih doznao kolika je bila temperatura pomrčine. Meteorologija me ne zanima primarno, ja ti se ravnam po onoj narodnoj, izađem van i pogledam u nebo. Ako je vedro, promatram, ako je oblačno odem raditi nešto drugo.

Oprosti ako si vec odgovorio na neka pitanja a da mi je promaklo...

Ma nema problema, koga zanima više, o svemu tome imate ovdje, do u detalje, popraćeno fotografijama, komentarima, diskusijama... uredno polinkano na prvoj strani da bude lakše pratiti i tražiti ono što vas zanima.

[marko]

takodje me zanima kako koristis C11, ima li i on neku specijalnu namenu ili je tu kao opste koristan glavni teleskop?

Celestron koristim za planete, zvjezdane skupove, galaksije i slično. Naravno i za Sunčeve pjege, no nije se baš iskazao na Suncu jer daje uglavnom dosta mutnu sliku. Nemoj me pitati zašto, jer ne znam. Prikazat će odličnu sliku planeta ali ne i Sunčevih pjega. Možda je stvar u filtru, dok na MAK-u koristim Baaderovu AstroSolar foliju, na Celestronu koristim Thousand Oaks-ov full aperture filter. Morat ću to malo istražiti. A postoje neke naznake da bih možda trebao napraviti poklopac s dijafragmom no o tom, po tom...

Zanimljivo, moja slobodna pretpostavka je da je to radi veličine cijevi. Veća cijev-veće turbulencije unutar cijevi.