Percepcija i njena ograničenja

[vlajkoni]

ČULO VIDA
Četvrtina ljudskog mozga je uključena u procesuiranju "gledanja" što je neuporedivo više od bilo kojeg drugog čula.

OGRANIČENJE br. 1.

Ljudsko oko ima vidno polje veličine 200 stepeni horizontalno i 120 stepeni vertikalno. Dimenzije vidnog polja su posledice anatomskih karaktersitika i naravno razlikuju se kod različitih vrsta životinja. Međutim anatomske karakteristike (ovde prevashodno mislimo na položaj očnih jabučica) utiču na to kako vidimo, ali samim tim i kako naš mozak formira model sveta oko sebe. Važnost ovih informacija, koje uglavnom uzimamo zdravo za gotovo, najbolje je prikazana na datoj slici (razlika u veličini vidnog polja goluba i sove). U ovom primeru čovek bi imao jako slično vidno polje sovi. Već na osnovu ovoga možemo pretpostaviti da se model realnosti koji generiše mozak jednog goluba značajno razlikuje od modela realnosti koji generiše čovek. Setite se ovog svaki put kada ste 100 % sigurni da ste u potpunosti u pravu.

[vlajkoni]

Ograničenje br.2

Gledajući oko sebe verujemo da možemo videti sve što je u našem vidnom polju. Međutim, postoji deo retine koji ne reaguje na svetlost i na taj način stvara u našem vidnom polju oblast koju nevidimo, a nazivamo je "Slepa mrlja". Iako normalno ne vidimo "slepu mrlju" ona se lako može otkriti. Evo jednostavnog testa:
Pokrite svoje levo oko rukom i desnim okom fiksirajte pogled na krstić na slici sa 30 cm daljine od ekrana. Pomerajte glavu polako prema nazad ili napred, ne pomerajući pogled sa krstića. U jednom trenutku crna tačka će "nestati", nećete je više videti. Ovo je jednostavan test koji potvrđuje da vi jednostavno ne znate šta se dešava u slepoj mrlji koja je deo vašeg vidnog polja.
Postavlja se pitanje kako mi ne primećujemo ovaj nedostatak u našem vidnom polju? Serijom testova i eksperimenata pokazano je da mozak automatski popunjava ovu prazninu u vidnom polju. Naime, nesvesno mozak analizira okruženje slepe mrlje i popunjava slepu mrlju informacijama koje očekujemo da tu vidimo.

[vlajkoni]

OGRANIČENJE br. 3.

"Vidljivi deo spektra" - široko poznati termin definisan sposobnošću ljudskog oka da "vidi" samo talasne dužine između 390 i 750 nanometra. Moramo priznati da je dati naziv ovog dela spektra antropocentričan jer mnoge životinje vide svetlost i van ovog spektra. Pri tom treba reći i to da je vidljivi deo spektra manji od 1% ukupnog spektra.
- Pčele i mnogi drugi insekti mogu videti svetlost ultraljubičastog spektra, što im i pomaže da pronađu nektar u cveću. Dakle biljne vrste koje se oprašaju posredstvom ovih inskekata reproduktivni uspeh imaju zahvaljujućima bojama koje čovek i ne vidi.
- Ptice takođe vide u ultraljubičastom delu spektra (300 do 400 nanometara), a takođe imaju polno zavisne oznake na telu koje su vidljive samo u ultraljubičastom spektru.
- Zmije, vampirski šišmiši, razni tvrdokrilci, neki leptiri i bube vide i u infracrvenom delu spektra (750 nm do 3 mm).

[vlajkoni]

Ograničenje br.4 - Sakade

Sakade su brzi, simultani pokreti oba oka u istom smeru koje kontroliše frontalni režanj mozga. Dešavaju se nesvesno nekoliko puta svake sekunde, trenutni su i fiksiraju naš pogled linearno od tačke do tačke predmeta koji posmatramo. Sakade možete izazvati i svesno u želji da posmatrate određeni predmet, ali kad ih jednom izazovete ne možete ih svesno zaustaviti niti ih biti svesni. Imajući u vidu gore navedeno, misterija je kako je naša subjektivna slika sveta kristalno jasna, jer bi iz razloga brzih pokreta očiju kao što su sakade, trebala da bude pomućena (blurred). Međutim, evidentno je da ovakve informacije uopšte ne stižu u svest. Ova misterija je delimično objašnjena mehanizmom koji se naziva supresija sakada. Supresija sakada je proces supresije vizuelnih informacija pre nego što dospeju u svest te na taj način ne primećujemo iskrivljenost koji ovi pokreti izazivaju u vidnoj percepciji. Međutim, izgleda da je objašnjenje sakada supresijom samo produbilo misteriju jer bi supresije morale da dovode do toga da u vidnom polju postoje kratki prekidi koje takođe ne primećujemo, tako da ovaj fenomen ostaje nerazjašnjen do kraja. Ono što sigurno znamo jeste da mozak uistinu stvara iluziju neprekinute percepcije i upravo zbog toga ne vidimo "blurred efekat" u vizuelnom polju koju bi trebalo da izazovu sakade.
Tek slede još neverovatnija ograničenja percepcije, kako naš mozak to rešava, kako nastaje naš subjektivni model stvarnosti i koliko se tom modelu može verovati.

[vlajkoni]

Ograničenje br.5 - Vizuelna interpretacija okruženja

Osvetljenost i boja su dve najbitnije karakteristike potrebne za formiranje slike na retini , ali i njene interpretacije. Međutim, iako presudne za percepciju okruženja i formiranje modela stvarnosti ove dve osobine ne oslikavaju na adekvatan način fizičke karakteristike predmeta koji posmatramo. Boja i osvetljenje omogućuju "formiranje" kontrasta koji je neophodan za jasno formiranje granica pri gledanju. Međutim, promena subjektivne percepcije osvetljenja kada se menja boja okruženja u kojoj se nalazi posmatrani predmet dovodi do fenomena asimilacije. Ukoliko pogledamo sliku čini se da su dva siva kvadrata različite nijanse tj. različite osvetljenosti. Ali u stvarnosti potpuno su iste boje. Ova prividna razlika je rezultat različite prebojenosti okruženja. Fenomen je još komplikovanjiji kada se uključi i veći broj boja. Dakle dva siva kvadrata sa slike su različite osvetljenosti samo u subjektivnoj stvarnosti kreiranoj od strane mozga, a ne i u realnom okruženju.

Više o ovom fenomenu možete pročitati u sledećem radu:
http://jn.physiology.org/content/98/3/1355.full

[vlajkoni]

Ograničenje br.6 - Kako mozak konstruiše 3D sliku sveta iz 2D slika sa retine?!

Svakodnevno iskustvo nam kazuje da smo okruženi 3D svetom (dimenzije: dužina, širina i dubina) međutim na našoj retini stvaraju se isključivo 2D slike i takve bivaju prosleđene mozgu. Daljom obradom dobijenih 2D informacija sa retine i njihovom interpretacijom mozak konstruiše 3D model realnosti. Svi procesi obrade i interpretacije događaju se potpuno nesveno. Međutim, svaka 2D slika na retini može imati više od jedne interpretacije, te nas to dovodi do tačke u kojoj mozak bira jednu od mogućih interpretacija i na osnovu nje formira model realnosti. Postoje izvesna pravila , koja su nam poznata, a na osnovu kojih mozak vrši interpretaciju retinalnih slika.
Evo i jednog primera. Ukoliko pažljivo pogledate sliku videćete tri ljudske figure od kojih je svaka sledeća veća od prethodne. Ali da li je to baš tako? Uzmite lenjir i izmerite...sva tri figure su iste veličine. I ne samo to, dokazano je da su sve tri su iste veličine i na retini. Međutim, "zahvaljujući" linijama na slici i principu linearne perspektive mozak informaciju sa retine interpretira upravo na način na koji vidite da su udaljeniji objekti veći iako su iste veličine. Pricncip linearne perspektive je način kojim mozak 2D slike interpretira u cilju stvaranja osećaja dubine. I ovaj primer ne važi isključivo za posmatranje realnih 2D slika kao u ovom primeru već i u percepciji 3D sveta u svakodnevnim uslovima.

Kako je ovaj fenomen izuzetno značajan pozabavićemo se sa još nekoliko primera i opisaćemo još nekoliko principa na kojima se zasniva interpretacija retinalnih slika u mozgu.

[vlajkoni]

Ograničenje br.6 - Kako mozak konstruiše 3D sliku sveta iz 2D slika sa retine?!

Primer 2. Magični stolovi

Zvučaće neverovatno, ali dva stola sa slike su potpuno iste dužine. Mozak ima veoma jaku tendenciju da interpretira svet viđen našim očima kao trodimenzionalni. Iz tog razloga on konstantno traga za tragovima u 2D retinalnim slikama iz kojih može da izvede zaključak o dimenziji dubine. Naravno, ne postoji svest o ovom procesu rekonstrukcije retinalnih slika, pa čak i kad ovim čitanjem ovog teksta informacija o postojanju ovog procesa bude svesno prihvaćena to nije dovoljno da iluzija nestane. Jednostavno mozak radi na taj način i mi smo u ovom, a i u sličnim primerima potpuno nemoćni da to svesno promenimo.

Pogledajte link:
http://www.moillusions.com/2012/12/magic-tables-optical-illusion.html/output_humnun

[vlajkoni]

Ograničenje br.6 - Kako mozak konstruiše 3D sliku sveta iz 2D slika sa retine?!

Primer 3. Efekat senke

Pri posmatranju nekog objekta naš fokus je uvek na samom objektu, a ne i na senkama koje potiču od samog objekta. Međutim, senka koja potiče od objekta koji posmatramo je veoma važan element koji mozak koristi (nesvesno) u formiranju 3D slike. Kako u stanju mirovanja tako i u stanju kretanja senke koje prate objekat značajno utiču na našu 3D percepciju.

Posle ovog primera prelazimo na sledeći deo: Vizuelna interpretacija spoljašnjeg sveta.

Deatljnije na:
http://www.sciencedirect.com/science/article/pii/S1053811910010670

[vlajkoni]

Ograničenje br.7 - Iluzija slike kontinualnog i fluidnog pokreta

U svakom trenutku percipiramo svet oko sebe kao da stalno, neprekinuto i fluidno teče pred našim očima. Međutim, poznato je da mozak nema mogućnost da registruje sve što se dešava u spoljašnjem svetu, a nalazi se u našem vidnom polju. Na sreću vizuelne informacije koje prikupi, frekvencijom od nekoliko puta svake sekunde, mozgu su dovoljne da stvori vizuelni svet koji se čini kontinualnim i neprekidnim. Dakle, na isti način kao i u tehnologiji izrade filmova gde 24 (30) frejma po sekundi stvaraju iluziju pokreta u mozgu. Mozgu je međutim dovoljno i dve jednostavne slike da formira iluziju pokreta. Iluzija pokreta bez stvarnog fizičkog kretanja naziva se "prividno kretanje" (apparent motion). Filmovi su neka vrsta kompleksnih formi ovog fenomena. Imajući u vidu da mozak formira sliku sveta od diskontinualnih informacija postoji realna mogućnost da na ovaj način procesuira i realne fizičke pokrete. U svakom slučaju svet kakav vidimo je velikim delom i produkt našeg mozga.

[frugorski]

      Ovo je fantasticno vlajkoni.
  Koliko je meni poznato,ceo svet koji mi opazamo je ustvari projekcija naseg mozga.Mi vidimo boje ,cujemo zvuk, osecamo miris ,ali to u prirodi uopste ne postoji.Priroda je crno-sivo-bela.A boja se stvara zbog nadrazaja pojedinih celija u mozgu.Isto je i sa zvukom i mirisom.Mi nikad necemo moci videti stvarni svet jer nam to ne dozvoljava softver u nasem mozgu.
   A da ne govorimo o iluziji prostora i vremena.Prostor-vreme u zakrivljenom lavirintu stegnuti velicinom-masom nebeskih objekata.
   Vi ste ,vlajkoni,ciljali na odredjenu stvar ,ali ja sam to malo uopstio.
   A sad, jedan zivi primer.Stavio sam izolaciju na vikendicu i fasadu ofarbao u belo.I sad se zabavljam gledajuci kako pojedini insekti u punoj brzini nalecu na zid i odbijaju se kao gumene loptice.Neki i padnu dole u mali nokdaun.Oni ne vide belu boju,za njih ona ne postoji.Ali je osete culom dodira.

[johnny984]

Odličan tekst vlajkoni. Jako zanimljivo.

        Koliko je meni poznato,ceo svet koji mi opazamo je ustvari projekcija naseg mozga.Mi vidimo boje ,cujemo zvuk, osecamo miris ,ali to u prirodi uopste ne postoji.Priroda je crno-sivo-bela.A boja se stvara zbog nadrazaja pojedinih celija u mozgu.Isto je i sa zvukom i mirisom.Mi nikad necemo moci videti stvarni svet jer nam to ne dozvoljava softver u nasem mozgu.
   

Da, i to je u potpunosti tačno, i za mnoge neshvatljivo  Takođe. treba imati na umu da boje koje vidimo zavise od toga kakvo je telo koje posmatramo. Do nekog tela dolazi bela svetlost sa sunca, odnosno pun spektar boja. To telo apsorbuje određene frekvencije a neke se od njega odbijaju. Vidimo samo one boje koje se odbijaju. Telo koje apsorbuje celokupni spektar bilo bi apsolutno crno telo, a ono koje reflektue čitav spektar je apsolutno belo telo. Nisam siguran, ali mislim da ne postoji ni jedno, ni drugo, osim možda crne rupe, sve ostalo je nešto između 

[Vlada]

Svaka cast, Vlajkoni prelepo izlaganje. Ziv bio!

[kruska]

slika je genijalna

[marino]

ufff izvanredan tekst! hvala sto si to podjelio!

[Kizza]

Zato se ljudima  pričanjavaju da vide i ono što ne postoji.Mađioničari zato i postoje ,pomoću oka prevare ljudski mozak.Naprimer ova "ptica" je samo deo "obale" a kao da je izvajana.Međutim pametni ljudi to razlikuju te tome ne pridaju neki značaj.Pažljivo analiziraju svaku fotografiju.