Nove astronomske teorije

[johnny984]

Evo i prvih dokaza da naš sunčev sistem ima rep. Nije nova teorija, verovalo se je da postoji, viđali smo ga u drugim sistemima, ali sada definitivno znamo da ga posedujemo i mi:

http://www.nasa.gov/content/nasa-s-ibex-provides-first-view-of-the-solar-system-s-tail/index.html#.Ud4-Jazomjg

[vlajkoni]

E ovo je baš revolucionarno:

Predak čitavog života na Zemlji mogao bi biti džinovski planetarni superorganizam!!! Tzv. LUKA (last universal common ancestor) je bio amorfni konglomerat ćelija koje su slobodno razmenjivale genetski materijal međusobno.
http://www.biomedcentral.com/1471-2148/11/140

[kruska]

to je u seriji doktor who bilo neko cudoviste u obliku sundjera..... mislim da se nije zvao Luka bar ne po komsiji

[vlajkoni]

Ovde se zove LUCA (ali sam stavio kako se čita). Samo nije serija već časopis: BMC Evolutionary Biology (IF 3.29).

[Marcony]

Isti to spominje i Brian Cox u BBC dokumentarcu "Wonders of Life".

[johnny984]

Brian Cox je mnogo zanimljiv lik i odličan prezenter i popularizator astornomije i fizike. Svi njegovi dokumentarci: wonders of the solar system, wonders of the universe i wonders of life su fenomenalni. BBC.... Ali takođe i Stargazing Live, live program koji je mene definitivno ubedio da počnem da se bavim i posmatranjem i da kupim teleskop 

Nego što se konkretno ove teme tiče, malo smo zastali, a imam pitanja... Recimo, šta mislite, da li će ikada čovek uspeti da istraži za početak našu galaksiju. Svi znamo da je prečnik oko 100.000 svetlosnih godina, a znamo i limit brzine, tako da šta mislite, dokle ćemo stići u bližoj i daljoj budućnosti?

[NShappy]

Recimo, šta mislite, da li će ikada čovek uspeti da istraži za početak našu galaksiju.

Ajde za početak da istraži Sunčev sistem. I od toga smo danas nepoznato daleko (sem automatskih sondi).

A za galaksiju? Pa zavisi, hoćemo li poživeti još nekoliko vekova? A priča se svodi na načine putovanja.

[vlajkoni]

Evo jedne zanimljive teorije iako se ne može smatrati novom:

Naime, Džon Viler i Ričard Fajnman objasnili su postojanje antimaterije retro-kauzalnošću. Njihova teorija zasniva se na ideji da svi fizički sistemi mogu biti vremenski reversibilni. Primera radi Mesec se kreće u orbiti oko Zemlje konstatno prema budućnosti, međutim fizički zakoni bi i dalje važili na potpuno isti način kada bi se Mesec kretao i u suprotnom vremenskom pravcu. Ovo dalje implicira da je antimaterija samo obična materija koja se kreće nazad kroz vreme. Ovo objašnjava neke osobine antimaterije npr. suprotno naelektrisanje (ono što je odbojna sila pri putu unapred kroz vreme postaje privlačna sila na putu nazad kroz vreme). Ovo takođe, objašnjava i anhilaciju tj. u ovom slučaju ne dolazi do sudara para čestica-antičestica već je to ista čestica koja se naglo zaustavlja i ide u prošlost. Dakle virtualni par čestica - antičestica u vakumu koje spontano nastaju i anhiliraju su zapravo jedna čestica u beskonačnoj vremenskoj petlji (napred pa nazad u vremenu).
Naravno postoji velika debata oko ove teorije, ali matematička pozadina teorije je neupitna. Međutim, iako vrlo privlačna ova teorija ne dozvoljava putovanje kroz vreme u smislu slanja informacije u prošlost i uticanje na prošlost jer to ne dozvoljava matematički model ove teorije. Sa druge strane i logički gledano ne možete uticati na antimateriju da promenite prošlost jer će uticaj na samu antimateriju menjati samo njenu prošlost, a to je naša budućnost.

[Milan Nikolic]

Vrlo zanimljivo. Nadam se da će nekad biti eksperimentalnih rezultata.

[Dimče]

Evo jedne zanimljive teorije iako se ne može smatrati novom:

Naime, Džon Viler i Ričard Fajnman objasnili su postojanje antimaterije retro-kauzalnošću. Njihova teorija zasniva se na ideji da svi fizički sistemi mogu biti vremenski reversibilni. Primera radi Mesec se kreće u orbiti oko Zemlje konstatno prema budućnosti, međutim fizički zakoni bi i dalje važili na potpuno isti način kada bi se Mesec kretao i u suprotnom vremenskom pravcu.
...

To mi ne izgleda baš verovatno. Mesec kružeći oko Zemlje podiže okean i utiče da Zemlja postane malo "jajasta" prema Mesecu. Pošto Zemlja rotira brže od Mesečeve revolucije, ta izbočina se pomera u pravcu rotacije (istok) i daje dodatni gravitacioni zamajac Mesecu. Posledica toga je da se Mesec postepeno udaljava od Zemlje ali i to da se Zemljina rotacija usporava zbog trenja okeana. Kada bi sve bilo obrnuto (kada bi se pustilo unazad) i Zemlja i Mesec bi rotirali u suprotnom smeru, izbočina bi putovala prema zapadu, ali bi efekat bio isti - udaljavanje Meseca i usporenje Zemljine rotacije, a trebalo bi po teoriji suprotno.
Postoji više primera koji govore o postojanju takozvane "strele vremena" koja je jednosmerna. Nema zakona fizike koji dozvoljavaju da od ostataka supernove nastane oblak vodonika, bar ne na način koji bi izgledao kao prirodan proces pušten unatrag. O crnim rupama da i ne govorim.

Javiću se još da dam svoje odgovore na pitanja iz prvog posta, samo da se dogovorim sa samim sobom. 
Pozdrav

[orion310591]

Jedino na sta nesto mogu da kazem je na broj 3. više dimenzije (koliko ih ima, zašto ih ne vidimo, možemo li ikada koristiti i njih?)

Bio je dobar primer u nekom dokumentarcu ne secam se kome...

Predpostavimo da je papir 2 dimenzionalan, da nema debljinu nego samo sirinu i duzinu. Ukoliko bi ljudi ziveli unutar tog 2dimenzionalnog prostora, postojao bi problem kada bi se u papir zabila igla. Ceo taj sistem, kako god, bi postao trodimenzionalan, ali mi, ljudi koji zivimo unutar 2dimenzionalnog prostora ne bi shvatili da je igla 3dimenzionalna, jer smo mi ograniceni u tom 2 dimenzionalnom prostoru i vidimo deo igle u 2 dimenzije.

E moje neko neuko razmisljanje je to da smo mi ograniceni u 3 dimenzije i da ne mozemo izaci iz njih i uvideti nesto visedimenzionalno...

Moguce je da je to zato sto nam je mozak ogranicen u 3 dimenzije a da su ostale... izmisljene ili nedokazane po meni...

[Dimče]

...

Moguce je da je to zato sto nam je mozak ogranicen u 3 dimenzije a da su ostale... izmisljene ili nedokazane po meni...

E, tu je caka. Kako učiniti da mozak raznišlja na način za koji nije stvoren.

[r2d2]

Što se tiče biologije, geologije i drugih nauka osim fizike narušenje simetrije nije isto kao u zakonima fizike tj. vreme nije inreverzibilno... Za fiziku definitivno jeste! 
Slažem se za ovo 3d. Prosto nemamo nijedno "čulo", "organ percepcije" za vreme, te mozak mora stalno da nam nadomeščuje taj nedostatak na osnovu posledica protoka vremena za razliku od prostora kojeg opažamo DIREKTNO svim čulima i plus sa samim mozgom (kad dodatno računa kako izgleda prostor zbog  nesvršenstva oka itd....)

Dogadje u kvantnoj mozak samo "prespoji" i oni su van domašaja zamišljanja itd...

E, tu je caka. Kako učiniti da mozak raznišlja na način za koji nije stvoren.

Mozak je produkt duuuuge evolucije.
Da uprostimo zarad diskusije: kompjuter  je u osnovi prost binarni digitron sa užasno prostim mat. funkcijama, a opet sa njim možemo da izračunavamo mnogo komplikovane jednačine u na primer heksadecimalnom sistemu.
Snaga kompjutera(raste) je samo u brzini tog prostog binarnog računanja, a ne u nekim drugim stvarima.

Dakle stvar je u softveru. Na nivou hardvera je u osnovi samo binarni sitem sa jednostavnom najnižom matematikom.

Ne mogu da tvrdim da je isto i sa mozgom, ubaciš nov način razmišljanja i teraj, ali mogu da tvrdim da sigurno može da se još razvija putem evolucije...

Daklen to "stvoren" je malo bezveze i ograničavajući izraz.

Moramo uvesti i vreme u formulu:mogućnosti mozga da shvata vreme.

[orion310591]

...
Prosto nemamo nijedno "čulo", "organ percepcije" za vreme, te mozak mora stalno da nam nadomeščuje taj nedostatak na osnovu posledica protoka vremena za razliku od prostora kojeg opažamo DIREKTNO svim čulima i plus sa samim mozgom (kad dodatno računa kako izgleda prostor zbog  nesvršenstva oka itd....)
...

Gresis, imamo mi culo za vreme, samo nije medju onim glavnim culima...
http://en.wikipedia.org/wiki/Sense#Time

Chronoception refers to how the passage of time is perceived and experienced. Although the sense of time is not associated with a specific sensory system the work of psychologists and neuroscientists indicates that human brains do have a system governing the perception of time,[14][15] composed of a highly distributed system involving the cerebral cortex, cerebellum and basal ganglia. One particular component, the suprachiasmatic nucleus, is responsible for the circadian (or daily) rhythm, while other cell clusters appear to be capable of shorter-range (ultradian) timekeeping.

a pored toga za vreme, imamo i "proprioception" culo kojim osecamo gde su nam noge, prsti, nos... sto i jeste nesto prostorno...

[Dimče]

Mozak je produkt duuuuge evolucije.
...
Moramo uvesti i vreme u formulu:mogućnosti mozga da shvata vreme.

Jeste. Ali ta evoluija je favorizovala razviće mozga koji bi omogućio jedinki da opstane u surovim uslovima i da se odbrani od predatora, a ne da tumaći relativističku mehaniku. Sa druge strane, razumevanje vasione je vrlo verovatno pitanje našeg opstanka i ja ne sumnjam da je čovek sposoban za to, samo je pitanje vremena (opet to vreme).

Naša logika počiva na klasifikaciji neke pojave u već postojeću kategoriju koncepata. Ukoliko ona ne postoji, otvaramo novu. Svemu dajemo imena po nekom ključu i svrstavamo u kategorije, počev od elementarnih čestica pa do galaksija. Sviđa mi se jako naziv "Teorija superstrune" (obratiti pažnju na reč "struna"). Takav pristup nam omogućava da predvidimo postojanje nečega što još nismo iskusili, ali nas i ograničava. Takođe, mozak svakog od nas se razvija sa određenim setom već usađenih koncepata. Dete koje nije nikad videlo tigra će se itekako uplašiti kad ga vidi. Ja mislim da ti koncepti nisu samo zemaljski nego univerzalni, za strah, opasnost, lepotu, veličanstvenost i dr.

Za razumevanje nečega sa čime se ni jedno živo biće nije susrelo na Zemlji potrebno je odupreti se ili često odbaciti intuiciju.
Uz svo dužno poštovanje prema svima, mi danas još uvek nismo načisto sa npr. gravitacijom, elektromagnetizmom, sa silom generalno, teško prihvatamo beskonačnost i večnost, a one su tu (out there).
Ja sam se sa svojim nastavnikom u osnovnoj školi prepirao oko toga da li je vasiona prazan prostor. On je tvrdio da jeste, ja da nije. Danas se, na moju veliku radost, priča da prazan prostor nije jednako sa "ništa". Po meni, talas (pa bio on i svetlosni) može da se prostire samo u nekom medijumu, jer predstavlja promenu tog medijuma koja se prostire. To mi govori instinkt koji treba da odbacim.
Tako da, to sam samo hteo da kažem, pre nego što shvatim šta je zapravo tu po sredi, moram da namučim svoj mozak da usvoji nove koncepte.