Mlecni put sa Kosmaja

[spadej]

I ja nisam mogao da odolim protekloj noci, pa zato danas ceo dan zevam . Cilj za vrelo subotnje  vece bilo je testiranje nove lokacije - mog placa u Sopotu, na padinama Kosmaja.

Lokacija je na prvi pogled potpuni promasaj. Plac je na vrhu brda, kao na dlanu se vidi ceo Sopot i sva njeogova rasveta. I Mladenovac, Topola, Arandjelovac... . No sta je tu je. S'obzirom da jos uvek nisam nista radio na placu, cak ni prilazni put nisam sredio, svu opremu sam morao da nosim 100-ak metara od glavnog puta. Kad sam je vec izneo morao sam i da je upotrebim.

Jos dok sam teglio tovar uz brdo, oci su mi se navikle na mrak. Prvo sto sam video je da je su jug i zapad gotovo bez i jedne sijalice u blizini. na istoku je ulicna rasveta, zuta, ekoloska, a samo je sever prosto udavljen u LP-u. Na jugu i zapadu se vidi LP gore pomenutih mesta ali nije strasno.

Useveravanje montaze odokativno, hladjenje teleskopa preskoceno, kolimacija takodje. Da ne bi kvario adaptaciju oka, odlucio sam da posmatram samo jug i zapad. Udobno sam se smestio u stolicu i uzivao u Skorpiji i Mlecnom putu. Cim sam isfokusirao dvogled ugledao sam neki M. Okrecem teleskop i pronalazim isto to.

S'obzirom da sam problemu pristupio sa "naucnim pogledom", palim notebook, i Stelarijum i vrsim detekciju uocenog objekta. Kako na placu jos nemam struje, doneo sam i UPS, ciji kapacitet nije neogranicen. Zato nisam zapisivao sta sam i gde video. M u Skorpiji je 4-ka, toga se secam, a zatim sam napao Strelca, Orla i sve ostale. Lovio sam sve po redu. Metu sam odredivao u Stelarijumu,  pa nalazio dvogledom i potvrdjivao teleskopom. Notebook se ugasio iza ponoci.

Palim improvizovanu crvenu lampu i vadim kartu iz ranca. I odmah je vracam jer nista ne vidim,lampa je suvise slaba. Ostavsi bez navigacije,  a u nedostaku elementarnog poznavanja neba, prelazim na plan B.

Montiram tronozac i fotoaparat i krecem opet u lov ali na fotone. Objektiv 17-55 na ovoj manjoj cifri sasvim dobro podnosi cak i 30s ekspoziciju. Bilo je malo problema sa fokusom ali ponesto je i uspelo. Mlecni put iznad Kosmaja mi je oduzeo dah. Prizor je fantastican. Raspalio sam po njemu iz svih uglova, sa raznim blendama i ostalim paramterima.

Nakon uzivancije u nasoj galaksiji, pozelo sam nesto sasvim blesavo. Kacim fotoaparat na ledja teleskopa, stavljam objektiv 70-300mm i okrecem telesko na Andromedu. Par fotki sa kracom ekspozicijom, da nadjem "komsinicu" i onda krecem u akciju. 30s ekspozicija sa rucnim pracenjem. Koliko je to tesko i uzaludno nemoguce je opisati. Pokusaj za pokusajem i posle ko zna koliko nesto sam ipak uradio. Andromedina galaksija je ucrtana u CCD, a ja sam bio srecan i zadovoljan. Za kraj sam pokusao isto akciju na Vlasicima ali ruke su mi vec utrnule i odustao sam. Oko 2 posle ponoci poceo sam da se pakujem.

Evo nekih fotografija. Nisu nesto ali bice bolje sledeceg puta, narocito ako se potrudim da dovrsim motorizaciju montaze.

[kruska]

odlicno!

[Darchy]

Bravo Deki!

[Luger]

Pod hitno da sredis taj plac
Bravo i za izvjestaj i za fotografije!

[Sinisa]

Super! Novi wallpaper za telefon

[johnny984]

Jako lepo spadej, i izveštaj i fotke.

[gile.ms]

Sjajno!!! I posmatranje i izveštaj!
Nego i dalje ne mogu da verujem da smo te zaboravili prilikom nabavke Pocket Sky Atlas-a pa moraš da pržiš oči monitorom

[Amater]

Juce sam po prvi put odkad posmatram nebo video nasu galaksiju. Slikao sam Andromedu (ko i uvek) i bacim pogled uvis i vidim nesto sto mi je licilo na trakastu belu izmaglicu. Da budem siguran proverio sam na stelarijumu i bas je u tom pravcu isla kao sto sam i mislio.

[spadej]

Au kako sam se sad obradovao, citajuci svoj izvestj od pre 3 godine!

Spremam se za veceras, razmislajm sta cu da radim i vec sam totalo smoren jer: nemam kompas u mobilnom,pracenje nije najpreciznije, teleskop uvek zaboravim da izbalansiram, useveravanje mi je i dalje ogromna problem, notebook suvise spor, stellarium nije najnoviji .... i ... nalazim sam sebi hiljadu razloga da veceras ne izadjem napolje.

A onda procitam izvestaj, svoj izvestaj, od pre tri godine. Sa posmatranja na skoro istom mestu, i u isto doba godne. A i nebo je isto. I shvatim da za savrseni star party nije vazan ni teleskop, ni loakcija, kolimacija, rezolucija, motorizacija, PHD,CDD,SD SSD i sta ti ja znam...

Vazno su samo dve stvari, Imati VOLJU i ZELJU. I ako moze, DRUSTVO. Ovo trece veceras necu imati, na zalost, ali zelju i volju sam upravo dobio. Hvala ti Amateru!

Odoh ja da pakujem opremu. Drugari, veceras ce biti vedro, cekam vas pod zvezdama !

[spadej]

Kao uvertira za predstojeci vikend, evo utisaka sa prethodnog.

Ukratko, bilo je mracno, i veoma hladno (zato sto se nisma adekvatno obukao), ali sam uzivao maksimalno. Vece je pocelo vec tradicionalnim iznosenjem opreme, podesavanjem i sl. Sve je bilo spremno jos dok je bio dan.
Sa prvim zvezdama samo sam popravio useveravanje, i predstava je mogla da pocne.

Kao i svaki put do sada, napravio sam jednu veliku gresku. Nisam napravio PLAN rada. Cudio sam se ranije nekima od vas, koji ste pominjali planove, dnevnike i sl. ali sam konacno shvatio. Ako hoces samo da uzivas, ne treba ti nista od toga. Ali ako hoces nesto da radis ozbiljno, mora se isplanirati sta, kako , cime...

Ne znajuci sta bi mogao da fotkam, pokusao sam da doteram useveravanje drift-om. Na zapadu mi se Arcturus namestio samo tako. Pokusao sam sa 1min ekspozicijom, pa 2min, i cak sa tri. Zvezde su i dalje bile tackice. Ipak, odlucio sam da ne idem preko 30sec, jer nisam bas najsrecnije uradio prenos na montazi.  Evo kako je ispao pomenuti Arcturus. Ne znam samo zasto je tako plav kad je to u stvari crveni dzin ?
Arcturus - by Dejan Spasojevic, on Flickr

Zatim sam se upustio u pravo uzivanje. Red fotkanja, red posamtranja. Oko sam bacio na M57, M13, Andromedu... a onda je na red dosao CCD. Pokusao sam NGC869, odnosno Double Cluster u Perseju. Evo kako je ispao. NIje bas najsrecije  obradjeno.
NGC869 by Dejan Spasojevic, on Flickr

Sledeca dva sata sam proveo u pokusaju da smestim Andromedinu galaksiju u CCD, tako da se vidi i ona i pratilac, i sve ostalo sto moze. Prosli put sam mi nije ispalo kako sam hteo. A nije ni sad, pa jos uvek nisam obradio taj materijal. Posteno sam se namucio oko toga, napravio bar 50 probnih snimaka. I nista posebno nisam dobio. Okacicu sliku kad je obradim pa cete videti.

Nije bas nesto, ali bio sam sam i nisam imao inspoiraciju. U sustini, noc je bila samo malo jaci trening. Dobra vezba za neki drugi put, kad cu valjda imati ideju sta da radim. A taj drugi put je vec sutra, jer ce vremenski uslovi biti veoma dobri. A izgleda da cu imati i drustvo

[Luger]

Super si snimio,  ostro kao zilet, ali ih jesi malo vise zaplavio. Na drugoj se cak vide i sarene zvezdice, ali je opet plava dominantna. Samo probaj malo da je smiris.
Bravo Deki.

[spadej]

Pusti boju, to su samo finese u obradi.
Mene vise brine to sto su mi zvezde kao krompirici. Ipak nisu tackice, vidi se kad uvecas sliku. Da je do useveravanja, valjda bi bile crtice, imale bi repice, i sl. 

Cini mi se i da nisu sve zvezde istog oblika, na levoj strani su okrugli krompirici a na desnoj duguljasti.

Da li bi to moglio biti do kolimacije? Ili je ipak useveravanje?

[VaskoGM]

Spadej, lepe fotke. Bas volim da vidim pojedninacno kadriranu zvezdu, a to stvarno retko bilo ko radi.

Oblik zvezda je verovatno do useveravanja... raskolimiranost obicno deformise zvede u trougao ili lepezice, bar u mom slucaju.

E sad, jedina zamerka je naravno pogresan WB...

[Maki]

Ne umem da pišem izveštaje kao Laci, ali evo mini rekapitulacije od juče.
Lokacija: Spadejevo dvorište. Molim da se notira da sam izgleda jedini koji ga je našao iz cuga (naplašili me pa sam koristio dve navigacije)
Dramatis personae: Luger, Spadej, mua
Oprema: Luger sa brdom žica i SW ED 80, dva monitora, Spadejev 150/750, zeleni laser koji šara nebo, a kod šupa u mraku ja sa Evolutionom 8.
Trajanje: oko 7 i po sati, od 9 uveče je počeo astronomski mrak, pa sve do zore nakon 4 ujutro.
Nebo: SQM-L kaže 20.06 u zenitu, na severu LP od Sopota i - sigurno - nešto od Beograda, lokalno par sijalica ali ništa bitno. Dodatni izvor LP Spadejev zeleni laser. Malo sam se navikao na mrak ovog leta tako da je ovo povratak na 'uobičajene uslove'. Lokacija svakako bolja, mračnija (i bezbednija) od Surčina i Avale, plus gostoljubivi domaćin i pleh gibanice Nije bilo vlažno tako da se, uprkos ne tako tamnom nebu dosta dobro videlo. Seeing dobar do vrlo dobar. Vedro, uz samo par cirusa oko 2 izjutra.
Luger će bolje znati šta se sve snimalo. U ćošku kod mene se gledalo svašta, wireless na teleskopu je, nakon početnog incidenta (nisam siguran šta je to bilo, ali naslućujem da ipak ne trpi uključen HC) radio dosta dobro celo veče uz 4 disconnecta (verovatno Spadejev wifi, Evo definitivno ima kilav wifi u urbanim sredinama). Ipad kontrola još verovatno ovaj mesec a onda čim zagudi HC u futroli...mada je kontrola preko Skysafarija divota jedna. Još da Lugeru kupim Rubylith foliju za monitor i sve OK
Šta se gledalo...svašta, zaista i to natenane. Nisam imao pogled na jug (zaklanja kuća), nisam zbog dijagonale gađao preko 75 stepeni zenit, sever je bio relativno udavljen u LP pa je lista izgledala približno ovako (ne sasvim po redosledu gledanja,a možda sam izostavio i neki NGC koji nisam uspeo da nađem): Cat's eye nebula, M92, M13, Epsilon Lyrae, M57, Blinking planetary NGC 6826, Veil oba dela, Double cluster u Perseju, Plejade, Andromeda (prvo uparena sa M101, onda sa M32), M52, Karolinina ruža NGC 7789, NGC 663, Owl cluster, NGC 436, M38, M36,  M39, M76, Uran, M42.

SCT od 8 inča ima neka svoja ograničenja, uglavnom vezana za široke uglove) (fali malo polja kod Plejada, Veil mora da se gleda iz delova, fali malo 'konteksta' za Double Cluster) ali je muški odradio sve ove DSOove, naročito kada se ima u vidu LP.
Generalno mi se OIII sinoć pokazao korisnijim od UHC-a (koji je relativno narrowband, DGM-ov), dok mi UHC bolje radi kada je mračnije. Ovo i nije iznenađenje, ali je efekat bio naročito dramatičan kada smo sačekali da izađe M42 i pratili ga sa otprilike 15 stepeni do 20 stepeni na jugoistoku. Generalno ispod 30 stepeni se magline ne gledaju, ali je M42 izuzetak. UHC ga je poboljšao ali je OIII napravio dramatičnu razliku...ono što sam prvi put probao je da OIII guram do izlazne pupile od 1mm i radilo je jako dobro na Trapezijumu i okolini...čak i tako nisko maglina je davala odličnu strukturu i 'vlaknastost), a postepeno dodavanje uvećanja (išli smo Paragon 40mm, Hyperion 31, ES 24mm (65), Synta gold 15, Hyperion zoom na 12 mm...fenomenalna sekvenca...
Veil se video, ali ni izbliza kao na Staroj planini ili po grčkim planinama, al to je za očekivati...
Da se ne gubim u pojedinostima...Blinking planetary je bio jako zabavan, a bilo je lepo i ponovo uhvatiti Andromedu prvo sa 101, a onda sa 32. Kad bi neki mlad mesec u jesen ili zimu bio barem približno topao kao ovogodišnje Sretenje...pa da se zimsko nebo gleda bez cvokotanja.

[spadej]

Vau, kakav izvestaj 
Luger ce verovatno sve da zacini fotkama, a ja bi dodao sledece:

Bila je to nezaboravna noc. Meni licno i veoma naporna, jer sam bezbroj puta presao rastojanje izmedju astrofotografskog i posmatrackog tima. Vasko je testirao novi APO, kroz koji sam samo u jednom trenutku bacio pogled, i ostao bez daha. Ne znam ni sta je bilo u okularu, ali znam da tako ostru sliku nisam odavno video . Prosto me zabolese zenice, nenaviknute na taj kvalitet. Luger je ipak odlucio da se baci na fotografiju, pa nismo ni imali priliku za posmatranje.

A nije bilo ni potrebe. Na drugoj polovini terena Maki je postavio svoje cudo od teleskopa, koje je i bez dodatne opreme izazivalo moje odusevljenje. A tek kad ga je naoruzao okularima, koji su malo manji od Lugerovog APO-a, raznim filterima i drugim dodacima, i sve to zacinjenoi SkySafary-jem ....

Posmatranje sa takvom opremom je nevidjeno uzivanje. Siroko vidno polje, velika uvecanja, stabilna montaza... sve, ali bas sve je bilo savrseno. A narocito je tome doprineo Maki, svojim ogromnim znanjem, koje je nesebicno delio sa nama.

Od svega sto smo gledali, Blinking nebula je bila moj broj jedan, dok nije izasao Orion. A onda nam je Maki priredio pravo putovanje u srediste magline. Nemam reci kojma bi opisao taj dozivljaj.

Posle takve fenomenalne akcije, i tek par sati spavanja, jedva sam docekao sledece vece. Ovaj put bez drustva, na zalosot. U pocetku bese malo oblaka, ali se oko 22h potpuno razvedrilo i nebo se prosto otvorilo. Kasno sam izneo opremu, prognoza nije bila obecavajuca, pa nisam imao vrmena za neko precizno useveravanje. Poslusao sam Lugera i stavio EOS-a  na ledja teleskopa, sa objektivom 70-300mm. 

Otrkio sam novu zabavu. I fotkanje i posmatranje. Ono sto vidim u okularu jos i zabelezim na CCD-u. Na 300 mm cak dobijem dovoljnu sirinu vidnog polja, a objektiv mi dodje kao mali APO.  Imam prilicno materijala za obradu, jedva cekam da vidim sta ce da ispadne.

Eto, to su ukratko moji utisci.