Sudar komete i Sunca

[betelgez]

Na animaciji sa SOHOa se vidi kako kometa ide prema Suncu, ali po svemu sudeci, nije udarila o povrsin zato sto je par sati pre toga Sunce izbacilo veliku kolicinu koronarne materije koja je zahvatila kometu. Kometa nije prezivela ovaj susret sa Suncem jer nije promecena da izlazi sa druge strane. Procena velicine komete je par desetina metara u precniku. Prosle godine je takodje snimljen jedan udar koji je izazvao veliko izbacivanje koronarne materije sa suprotne strane Sunca nekoliko sati nakon udara.

[betelgez]

Evo udara koji sam pomenuo, samo nije od prosle godine, nego pre dve godine. Bio je 1.10.2011. godine. u 18 sati je kometa pala na Sunce, a posle oko dva ipo sata se desiloveliko izbacivanje koronarne materije sa suprotne strane. Verovatno je taj dogadjaj u vezi sa padom komete.

[danicic_predrag]

Secam se drugog snima vteo se svojevremeno dosta po internetu, dva dogadjaja na na njemu da nisu povezani.

[Yagodinac]

Da li postoji procena mase ili dimenzija komete? Deluje mi malo da bi izazvalo tj isprovociralo toliku koronarnu erupciju. Plus što nisam siguran da bi se seizmički talasi širili toliko brzo, ipak je Sunce gigantskih razmera.
Mada, ovo samo nagađam.

[betelgez]

vec sam na slicno pitanje odgovorio na Zvjezdarnici, pa evo samo citata odatle

@Acheron

zanimljivo je tvoje pitanje. moze se proracunati kako bi se ponasalo sunce prilikom udara putajuceg planetoida, na primer onog koji je krivac za nastank naseg Meseca, odnosno Teja. Ona je bila velicine marsa od prilike i udarom u zemlju je skoro potpuno istopila tadasnjiu koru koja je na nekim delovima bila debljine tek par kilometara. taj planetoid nije bio sacinjen od leda, vec od stenja.
ako bi takav objekat udario u sunce, nesumnjivo bi izazvao primetne seizmicke talase na njegovoj povrsini. zanimljivo je pratiti nacin kretanja tih talasa po suncevoj povrsini  zato sto pokazuju dosta toga o njegovoj unutrasnjosti.

jos oko sezdesetih godina proslog veka je primeceno da se desava neka oscilacija sunceve povrsine. period oscilacija je bio na oko 5 minuta. pretpostavljalo se da je to samo jedna od manifestacija konvektivnih kretanja, ali inace su to bila kretanja superpozicija globalnih rezonantnih oscilacija. oscilacije koje mi sada posmatramo i registrujemo su akusticne uglavnom, ali ima i gravitacionih oscilacija. na akusticno kretanje talasa po i kroz sunce utice dosta faktora. jedan od najvaznijih je rotacija sunca i magnetno polje. naravno i slojevi unutar sunca uticu, kao sto uticu slojevi u zemlji na pretanje seizmickih talasa, pa cemo imati zone senki  na paneti koje nece osetiti neki potres zbog toga sto se odredjeni talasi krecu kroz tecnu strukturu, a odredjeni kroz cvrstu. slicno je i u suncu. imamo slojevitu strukturu koja utice na refleksije tih akusticnh talasa koji se krecu kroz njega. iz tog razloga sto imamo u sincu nehomogenosti, mozemo odrediti neke fizicke podatke o suncevoj unutrasnjosti.
razlog nastanka tim seizmickih kretanja je razlicit, ali se veruje da je mehanizam pokretanja turbolentna konvekciona kretanja koja inace i proizvode te talase (akusticne). ali velika talasanja na suncevoj povrsini postoje samo ako je zadovoljen rezonantni uslov.

nije vrseno toliko znacajno posmatranje sunca i sunceve povrsine prilikom udara nekog nebeskog tela iz prostog razloga sto mi ne vidino dela koja padaju sa nase strane posmatrajuci sa zemlje. ono nebesko telo koje pada sa nase strane ce tesko biti registrovano zbog jacine svetla koje dobijamo od sunca. bilo bi zaista interesantno kada bismo mogli da registrujemo kretanje talasa po povrsini sunca i u njegovoj unutrasnjosti od nekog ovakvog nebeskog tela. to bi nam dosta toga otkrilo o suncevoj unutrasnjosti. tako je i otkriveno sedamdesetih godina proslog veka da je granica konvektivne zone na vecim dubinama nego sto se pretpostavljalo.

telo kao sto je Teja bila, bi izasvalo verovatno pored velike erupcije na suprotnoj strani i kolebanje sunceve fotosfere. naravno to da tako nesto ne bi imalo nikakav uticaj na nas, ali bi bilo zanimljovo iskustvo posmatrati takav pad.

'96. godine je Shoemaker Levy 9 je pao na jupiter i razbio se o dublje slojeve atmosfere. jupiter i ostale planete jovijanskog tipa jesu slicne suncu, ali ne isto sto i sunce. u njihovom jezgru se ne odvija termonuklearna reakcija fuzije atoma vodonika u atome helijuma, pa zbog toga to nisu nista sto slici zvezdi. samo su divovska skupina gasa. druga razlika izmedju sunca i planeta jovijanskog tipa je u tome sto je sunce plazma stanje, dok jovijanske planete nisu. ovo sto vidimo na jupiteru, je kao sto neki satelit na nasoj zemlji snima oblake. sto idemo nize, veca je gustina. kometa je usla toliko duboko u jupiter dokle je mogla da izdrzi pritisak gasova oko nje. kad vise nije mogla da trpi, raspala se. gasovi nemaju karakteristiku tecnosti i ne ponasaju se tako.

sto se tice komete, ona je veorvatno pala na povrsinu sunca iz prstog razloga sto je korona nikako nije mogla otopiti. temperatura korone jeste 20000000 K ali to nije merodavan pokazatelj temperature u koroni. naime to je enegrija cestica u koroni, ali njihova gustina je toliko mala da nema tu mogucnost da otopi bilo sta sto prolazi kroz nju. e sad, kometa je mozda otopljena, ali ako je pre pada prevedena u gasovito stanje, ne bi se video trag pada do povrsine, vec bi nestala negde na putu do sunca. jednostavno bi videli kako nestaje. ovako se jasno vidi koma kako se krece sa repom.

koronu mogu lako porediti sa letom. sedite u nekoj basti kafica u cetru grada i pijete hladan sok. temperatura vazhuha na 2m od zemlje u hladovini iznad potravnate povrsine je 42 c. na betonu ispod suncobrana dostize i do 50, ali to vama i ne smeta u toj meri i idalje sedite. ako bi se desila naredna situacija, da sipate vodu u kadu coja je temperatura isto 50 stepeni, iskocili biste odmah, zato sto je voda mnogo gusca od vazduhas i prenos enegrije te temperature vodom je veci nego vazduhom.
zato smatram da je kometa pala i udarrila o povrsinu sunca

[Yagodinac]

Interesantno, fallla na odgovoru. Skoro je bio neki link animacije seizmičkih talasa oko neke od pega, ne mogu tačno sad da nađem... Zapravo to nije bilo izazvano udarom već samom erupcijom, koliko se sećam.

[betelgez]

Da, to sam valjda pomenuo u tekstu. Seizmicki talasi mogu biti akusticni i gravitacioni. akusticni su od magnetosfere sunca i rotacija sunca. Znamo da su pege hladnija polja na suncu zbog magnetnih sila koja deluju u tom delu. Jasno je onda da se tu mogu i detektovati seizmicki talasi.

[Kizza]

Evo još jedne koja ide u Sunce: http://spaceweather.com/images2013/23aug13/anothersundiver_anim.gif?upload_id=85856&PHPSESSID=aon4l42hcsjtffk7eje9m5qmb6