Astronomija u Srba kroz vekove

[Ljubo]

Ceo Balkan je prvog pravog astronoma koji je baratao sa naucnim metodom i cinjenicama imao u Rudjeru Boskovicu u 18 veku...  Tako da do kraja 19 veka treba bolje govoriti o arheoastronomiji iliti etno-astronomiji.

Uhhh, prejako rečeno! Ne treba zaboraviti da, osim povezanosti sa crkvom, narodi s balkana su imali i problem stalnog ratovanja, pa tako se mnogi talenti nisu mogli iskazati za svoga života u takvim okolnostima. A da su se trudili, bavili astronomijom, a mnogi i koristili naučne metode, dakako da jesu. Primjer su izvanredno talentovani dubrovčani (daleke preteče Boškovića), da pomenem samo dvojicu: Marin Getaldić (premjeravao Zemlju, odredjivao geografske koordinate i pravio optička ogledala - http://mis.element.hr/fajli/251/27-08.pdf) a i poznati pisac Marin Gundulić se takodje intenzivno bavio astronomijom....
Ovdje se, štaviše, govori o savremenicima G. Galileja (XVII vijek), pa imajući samo to u vidu, mislim da treba ispoštovati to što su postigli, a nikako preskočiti kada se generalizuje istorijat početaka astronomske nauke na Balkanu.

[Sasa]

Eh, kad se već pominje ceo Balkan, onda ne smemo zaboraviti astronome stare Grčke (od kojih su se neki služili naučnim metodima i činjenicama). Ali ako ćemo da se držimo date teme onda ovako:

Dr Dimitrijević drži već godinama neke konf. o razvoju astronomije u Srba. Ta konferencija je taman toliko uspešna koliko je i poznata. Inače, objavljeno je više zbornika radova sa tih konf. Urednik je dr Dimitrijević

Dalje, koga interesuje ta tema treba da potraži: Astronomija u predanjima, običajima i umotvorinama Srba i Astronomija u starim srpskim rukopisima. Obe knjige je objavila SANU, a napisao ih je Nenad Janković.

Sve u svemu, ne može se puno reći o razvoju astronomije u Srbiji, pogotovo u periodu od pre XX veka. Nisam baš uveren da je slabo interesovanje za astronomiju izazvano ratovima. Neki narodi su pod mnoooogo težim uslovima iznedrili velike naučnike. Za nas se nauka ne lepi i to je to.

[Kizza]

Da,ti stari Grci napraviše jedinstven mehanizam: http://www.youtube.com/watch?v=UpLcnAIpVRA
Neverovatno ali istinito.

[Sasa]

Pisali smo više puta o tom mehanizmu. Zadnji put u AM on line (koga interesuje)

[Accuphase]

Eh, kad se već pominje ceo Balkan, onda ne smemo zaboraviti astronome stare Grčke (od kojih su se neki služili naučnim metodima i činjenicama). Ali ako ćemo da se držimo date teme onda ovako:

Dr Dimitrijević drži već godinama neke konf. o razvoju astronomije u Srba. Ta konferencija je taman toliko uspešna koliko je i poznata. Inače, objavljeno je više zbornika radova sa tih konf. Urednik je dr Dimitrijević

Dalje, koga interesuje ta tema treba da potraži: Astronomija u predanjima, običajima i umotvorinama Srba i Astronomija u starim srpskim rukopisima. Obe knjige je objavila SANU, a napisao ih je Nenad Janković.

Sve u svemu, ne može se puno reći o razvoju astronomije u Srbiji, pogotovo u periodu od pre XX veka. Nisam baš uveren da je slabo interesovanje za astronomiju izazvano ratovima. Neki narodi su pod mnoooogo težim uslovima iznedrili velike naučnike. Za nas se nauka ne lepi i to je to.

Namerno ili slučajno se zaboravlja da je "Arapsko Carstvo" sačuvalo praktično svo kulturno nasleđe Antičke Grčke, te da je preko njih i zahvaljajući njima Evropa tek posle 1000 godina mračnog srednjeg veka kojem se na ovim prostorima već mesecima tepa sa razumu uvrdljivim terminom "doba tolerancije", saznala da je "postojao svet i pre njih" !
S obzirom da je Otomanska Imperija bila utemeljena na njihovim premisama, logično je da su sva znanja koja su sačuvali ali u potponjim vekovima prikupili bila dostupna, jedino što predtpostavljam nije bilo ni volje ni namere za takvim stvarima...
Kako tada u to ipak u osnovi mračno doba, tako ni kasnije u vreme "otvaranja ka zapadu" kojem i fizički pripadamo(čast izuzecima "knjige braćo knjige, a ne zvona i praporci"), tako i danas !

[Sasa]

Arapi ne žive na Balkanu (sem izuzetaka, je li pa zato nisu pomenuti. Tema je mnogo uža. Sekula je pomenuo Balkan pa sam ja podsetio na Grke. To je sve. Arapi su izvan konteksta.

[Sekula]

Ceo Balkan je prvog pravog astronoma koji je baratao sa naucnim metodom i cinjenicama imao u Rudjeru Boskovicu u 18 veku...  Tako da do kraja 19 veka treba bolje govoriti o arheoastronomiji iliti etno-astronomiji.

Uhhh, prejako rečeno! Ne treba zaboraviti da, osim povezanosti sa crkvom, narodi s balkana su imali i problem stalnog ratovanja, pa tako se mnogi talenti nisu mogli iskazati za svoga života u takvim okolnostima. A da su se trudili, bavili astronomijom, a mnogi i koristili naučne metode, dakako da jesu. Primjer su izvanredno talentovani dubrovčani (daleke preteče Boškovića), da pomenem samo dvojicu: Marin Getaldić (premjeravao Zemlju, odredjivao geografske koordinate i pravio optička ogledala - http://mis.element.hr/fajli/251/27-08.pdf) a i poznati pisac Marin Gundulić se takodje intenzivno bavio astronomijom....
Ovdje se, štaviše, govori o savremenicima G. Galileja (XVII vijek), pa imajući samo to u vidu, mislim da treba ispoštovati to što su postigli, a nikako preskočiti kada se generalizuje istorijat početaka astronomske nauke na Balkanu.

Hvala na dopuni. Ali osim Dubrovčana koji su bili svakako najsvetlija tačka u čitavoj regiji bojim se da mi svi nakon Rudjera sve do kraja 19 veka nemamo šta da ponudimo istoričarima ove nauke. Kako kolektivno kao niz srodnih naroda i plemena, da ne kažem istih, tako i pojedinačnim delovima nekadašnjih državnih tvorevina na ovim prostorima. Opravdanja zašto je to tako ne može se tražiti samo u istorijskim kretanjima. Po tome Ugarska i Češka nikada ne bi iznedrili ništa od svojih naučnih delatnika u tom polju. Jer isto su i oni imali ratove u tom periodu.

Voleo bih lično da je obrnuto, ne zbog ličnog nacionalnog i regionalnog ili već bilo kakvog osećanja ponosa, već zato što bi pozitivni civilizacijski doprinos i ljudi odavde bio veći.

Prosto, činjenično stanje govori da je ovo podneblje iznedrilo priličlno manje naučnih delatnika negoli u drugim regionalnim i nacionalnim zajednicama. Naravno, staru Grčku i potonju Vizantijsku sledbenicu koja se temljila na istom naučnom i kulturološkom fundusu namerno ne uzimam u obzir jer ona baš i nema mnogo veze sa terminološkom odrednicom u naslovu teme.

[Yagodinac]

Ne možeš da se baviš naukom ako si u ropstvu. U okupaciji postoji samo dilema da li ćeš u hajduke ili će te odvesti janičari. Tu mesta za nauku nema.
S druge strane, Dubrovčani su živeli u slobodi i nisu strepeli za svoje glave, to je bitna razlika. Svako je mogao da se bavi čime najviše želi ako mu je egzistencija garantovana. Možda bi i ovde neko bio vrstan astronom, ali je silom prilika postao oružar ili konstruktor topa od trešnje 

[Sasa]

Koliko je meni poznato to ropstvo nije bilo baš jako teško pogotovo u prvim vekovima kada je Turska bila napredna zemlja. Naprotiv, mnogi, zaista mnogi Srbi su odlično živeli pod Turcima. Plaćali su dažbine i radili svoj posao. Ali dažbine su uvek nekom morali da plaćaju, pa i svom knezu, kralju itd. Prema tome, biće da je s naukom kod nas neki drugi problem u pitanju.

Sem toga, šta je s naukom Srba izvan Turske? Nešto se nije proslavila. Ja bih rekao da naš narod jednostavno ne vidi korist od nauke i ne ceni nauku. Zašto je to tako, e to nisam siguran da znam.

[vasja]

Sad ga pretera. Nauka nema nikakve veze sa nacionalnim određenjem već sa okruženjem u kome se razvija. Na zapadu se razvijala onoliko koliko su bogati ljudi odvajali za njen razvoj - univerziteti zapadne evrope ne bi postojali bez novca uloženog u njih. (S druge strane u turskoj carevini, uslovi za razvoj nauke su bili daleko od zapadne evrope i za turke, a kamoli za vazalno stanovništvo.)

Kod nas se ovo isto desilo ali sa zakašnjenjem. Druga polovina 19 veka i početak 20 su period kada visoke škole u Srbiji rađaju naše najveće naučnike. Ali najveće domete su ostvarili naši ljudi koji su otišli u insotranstvo gde su imali mnogo bolje uslove za bavljenje naukom - Tesla, Pupin, Milanković su najbolji primeri za to.

[Accuphase]

Reče li davno jedan čovek "Knjige braćo knige, a ne zvona & praporci" ?
Vidim nagradiše ga time što je danas njegovo ime "najveći školski praznik"...

[Sasa]

VAsja, to nije tačno. Okruženje određuju ljudi, a ne neke mistične sile. Na zapadu se ljudi opredeljuju za nauku, bili bogati ili ne. Jevreji su u proseku uvek živeli mnogo, monogo gore od naših na Balkanu, ali su uvek težili nauci. Sem toga, evo zadnjih decenija nismo u ropstvu pa za nauku odvajamo smešno malo para. Čak smo ukinuli i ministarstvo za nauku.

U prvim vekovima turskog carstva ta zemlja je bila jedna od najnaprednijih.

Zašto su naši imali mnogo bolje uslove u inostranstvu? Poznato je kako je Tesla prošao kada je došao u posetu BG.

[Accuphase]

U vreme "idustrijalizacije & sveopćeg procvata", posle najuravanja "braće turaka" su kažu seljaci mazali mašću željezničke šine da "đavo koji bljuje vatru & dim" ne tutnji njihovim polljima, kažu također da je i sam pašić takove stvari podržavao !
Takođe u vreme pomračenja sunca ti isti ratnici-seljaci, čijim verovanjima jelte "treba da se vratimo" su stoku uvodili u štale "da ne bi pocrkala"...

Zvuči poznato ?

[vasja]

Za razvoj nauke je najvažnija stvar - mogućnost razmene ideja. Ovo nema veze sa nacijom već sa istorijskim kontekstom - čak ni postojanje sopstvene države nije garant za razvoj nauke. Daću nekoliko primera:

1. Srbi do početka 19. veka nisu imali ni državu a i ogromna većina je bila nepismena. U takvom okruženju je razvoj nauke bio jednostavno nemoguć
2. Krajem 19. veka Srbi imaju svoju državu, ali više od toga, ljudi koji su se bavili naukom mogli su da razmenjuju mišljenja sa naučnicima Austrougarske koja je bila mnogo naprednija u tom pogledu. Milanković je tako upoznao Alfreda Wegenera, a Tesla je u toj carevini završio svoju visoku školu. Mogućnost razmene ideja je dovela do toga da imamo čitav niz naučnika toga doba: Cvijić, Pupin, Milanković, Mika Alas, Tesla, Klerić, Pančić, Žujović
3. Kina je procvat nauke doživela pre 1000 godina. Ali od otprilike 1500 pa do 1900 godine, nauka se u Kini slabo razvijala - razlog je to što su samo zatvorili sa filozofijom da su sami sebi dovoljni i time su prekinuli protok novih ideja.
4. Rimsko carstvo je omogućavalo fenomenalan protok ideja, ali sami Rimljani su ideje tretirali vrednim samo ako su imale konkretne praktične koristi - bili su mnogo više inženjeri nego naučnici. U ovom istorijskom kontekstu Latini uopšte nisu bili zainteresovanu za nauku (već za inženjerstvo)
5. Potomci Rimljana 1500 godina kasnije pod bordžijama rađaju veličine kao što su Leonardo Da Vinči i Galileo. U tom istorijskom kontekstu Latini su itekako bili zainteresovani za nauku

Jako je nezahvalno generalizovati razvoj nauke a naročito na nacionalnom nivou - to je jednostavno besmisleno.

[Accuphase]

Naravno da su svi mali "uspone & padove", ali mi smo nešto večito u nekom "prelaznom periodu" i uvek nam je neko drugi kriv...