Opservatorija na Zvezdari

[mravic]

To je teleskop refraktor od 300mm, marke Askania, ako se ne varam. Vredelo bi ga reparirati, dovesti u prvobitno stanje i koristiti, uz neka mala poboljšanja, kao novi motori, robotizacija i sl. Sa relativno malim novcima za državu to bi mogao da bude jako lep instrument za snimanje dvojnih zvezda, vansolarnih planeta, planeta i Meseca. I za daljinsku obuku svih sadašnjih i budućih mladih astronoma. Pod uslovom da mu je optika sačuvana.
Ja bih se rado prihvatio takvog posla.

[NeS]

Ako ga je uzela katedra to znaci da ce mu namena biti da bude nastavno sredstvo a ne naucni instrument.
Cini mi se da ako mu budu trazili povoljno mesto po Srbiji, ni narednih sto godina nece biti upotrebljen.
I ja bih voleo da ga daju meni.

[kruska]

I ja bih voleo da ga daju meni...

[Sekula]

Sad ja ne vidim poentu toga. Ovaj refraktor je skoro pa neupotrebljiv za ozbiljnu astrofotografiju i naučni rad (i 65cm je malo), jedinu naučnu opservatoriju treba da pomerimo da bi tamo stavili istorijski rerfaktor?

Ovaj refraktor, napominjem, ima samo istorijsku ulogu - nevezano kako je i zašto stigao, to je instrument star skoro jedan vek. Da država ima para trebalo bi ga izmestiti van grada, da iole mogu da se vide zvezde ali svakako ne na Vidojevicu.

U krajnjoj liniji imamo i Avalu i Frušku Goru u blizini.

Мислим да то није баш нека сврсисходна акција ако се нешто прави на Авали или на Фрушкој Гори. Прво и основно, инструмент мора да буде компјутеризован да би се могло радити са њим брзо и једноставно. Ако се то ради, онда је далеко смисленије узети нешто што је већ готов инструмент од неких већих катадиоптрика али не нешто превелико. Као што је нпр линија коју раде Целестрон и Мид. На Авали или Фрушкој Гори има смисла поставити инструменте али не као на неким атрактивним локацијама за снимање, да би се добио неки употребни резултат за даљи процес, него чисто као туристичко место са научно-популарним садржајем. Свакако треба тежити ка готовим решењима и за инструмент и за куполу. Али и Авала и Фрушка Гора треба да буду пројекти градова Београд или Нови Сад. Не видим поенту да се у то укључују институције које немају директну научну корист од тога. Свакако да су добродошле са својим људством и кадровима у смислу стручне подршке.

Ово све остало има смисла да буде низ музејских експоната, много пре него да се нешто користи на тако светлосно загађеном месту а да се измештање такве опреме треба урадити за много више пара него да се уложи у нешто мање а исто тако корисно.

Ко што рекох, на Видојевици предстоје да се изврше опширни радови изградње објекта као и куполе за коју се искрено надам да ће бити купљена као нова од стране реномираног произвођача, а не да се прави о властитом трошку и знању. Самим тим тешко да ће се сада неко прихватити пребацивања старих инструмената на ту локацију и њихово стављање у погон.

[Yagodinac]

Upravo o tome sve vreme i pričam; istorijski refraktor nema nikakvu upotrebnu/naučnu vrednost - već samo istorijsku. Lokacija nebitna, samo da nije mnogo daleko od Beograda - eto čemu Avala ili Fruška Gora, pa čak i Petnica. Bilo šta da se napravi i dotični iskoristi je premija. Mogle bi da se organizuju posete đaka ili studenata, kao i individualne i ništa više. Ako se ostavi da trune po depoima onda je to potpuni gubitak.
@Sekula, sve ovo mi je palo na pamet da izgleda potpuno ekvivalentno opservatoriji na Mt Wilsonu, najvećem teleskopu (1.5m) kroz koji mogu da gledaju obični smrtnici, i to baš da gledaju kroz okulare.

http://www.mtwilson.edu/60in.php

Ali, naravno, ovom diskusijom namlatismo slamu jer niko od onih koji se pitaju nit čita ovo, niti bi se potrudio a ni mogao da nešto uradi bez para. Totalno je nebitno da se preganjamo "Vidojevica ili Petnica ili Tošin Bunar" ali mene duša boli što jedan takav refraktor sa takvom aperturom neće više da izađe iz sanduka.

[Sekula]

@Yagodinac

Nije preganjanje nikakvo u pitanju, samo razmenjujemo neka misljenja koja svakako nisu mnogo bitna za nesto sto je u vlasnistvu jedne profesionalne institucije na koju ne moze da se ima uticaj, barem ne na ovakav nacin.

Sto se tice prebacivanja takvog instrumenta na lokaciju negde van Beograda bilo gde dalje, je kao sto kaze za sve ona narodna u zivotu, pitanje Dare i mere. Ako je skuplja Dara nego mera, onda to prosto treba odbaciti kao predlog. Ja licno mislim da je u pitanju premestanja tog instrumenta u svakom pogledu upravo takav slucaj.

Uostalom, takav instrument svakako moze da bude tu i dalje i u funkciji cak i sa Zvezdare da bi se posmatrale makar planete i Mesec, sto je opet dovoljno za neku vrstu popularizacije.

[Danijel]

Da, ovdje može biti riječ isključivo o popularizaciji astronomije, nikakav naučni rad uglavnom ne dolazi u obzir. I bivši teleskop zagrebačke Zvjezdarnice je postao neupotrebljiv, ne zato što nije mogao raditi nego zato što je svjetlosno zagađenje postalo takvo da nitko njime nije više mogao ništa pronaći na nebu. Zbog toga se išlo u nabavu novoga, robotiziranoga gdje kompjuter sam pronalazi objekte na svjetlosno zagađenom nebu, a na montažu su stavili i novu i staru optičku cijev. I to sada ima smisla, ljudi mogu doći i promatrati što žele i što se još može vidjeti, a da se ne treba izgubiti živce pokušavajući pronaći željeni objekt. Osim popularizacije ništa drugo se i ne može raditi iz središta gradova, prošla su vremena kada je nad njima bilo mračno nebo posuto zvijezdama. Na žalost...

[sale11472]

Sad ja ne vidim poentu toga. Ovaj refraktor je skoro pa neupotrebljiv za ozbiljnu astrofotografiju i naučni rad (i 65cm je malo), jedinu naučnu opservatoriju treba da pomerimo da bi tamo stavili istorijski rerfaktor?

I sad sam ja opalio stativu 

A da lepo mi zaključamo i obrišemo ovu temu da se više ne brukamo

Šta je to ozbiljna astrofotografija i naučni rad pa da ovakav refraktor ne može da se koristi za to? Za koju li su svrhu Australijanci onda tražili taj teleskop Sad će na kraju ispasti da je Dimitrijević bio sasvim u pravu kada ga nije dao, mora da su oni nameravali da da ga koriste u neke nenaučne svrhe (slikanje pripadnica lepšeg pola sa velike daljine možda) pa je prema tome dobro što im nije dat 
Možda ne bi bilo loše pogledati malo šta je to ozbiljan naučni rad u posmatračkoj astronomiji, mislim da bi se neki ljudi iznanadili mali instrument može da se koristi za Ozbiljan naučni rad u astronomiji.

Problem sa ovim teleskopom nije u tome što je on po sebi neupotrebljiv, problem je što se za manje pare može nabaviti upotrebljiviji instrument (sunce ti, pa 300 mm katadioptrik sa montažom je mobilan ako imaš malo jači kombi koji je jeftiniji od montaže i kupole za ovaj refraktor). Da, bilo bi lepo smestiti ga na neko mesto poput Vidojevice i svakako bi mogao biti jako upotrebljiv u ozbiljne naučno-obrazovne svrhe ali to bi koštalo znatno više nego da se nabavi neko novo gotovo rešenje. Pare su problem a ne sprava.




Pre nego što me napadnu za koje bi se to "naučne" svrhe mogao koristiti da ubacim citat:

To je teleskop refraktor od 300mm, marke Askania, ako se ne varam. Vredelo bi ga reparirati, dovesti u prvobitno stanje i koristiti, uz neka mala poboljšanja, kao novi motori, robotizacija i sl. Sa relativno malim novcima za državu to bi mogao da bude jako lep instrument za snimanje dvojnih zvezda, vansolarnih planeta, planeta i Meseca. I za daljinsku obuku svih sadašnjih i budućih mladih astronoma. Pod uslovom da mu je optika sačuvana.
Ja bih se rado prihvatio takvog posla.

dalo bi se tu dodati još što šta za šta se nema vremena na velikim i ozbiljnim teleskopima.

[Yagodinac]

Prvo pravilo u astrofotografiji, pogotovo naučnoj, je što više svetla. Svetlo je vreme a vreme je novac. Fotografski se vreme izlaganja izražava kroz f - sudeći po specifikacijama naš refraktor iz priče je f13.5, astrofotografija tu ne ide, sve i da je od dijamanta... Mogle bi da se rade planete i dvojne zvezde sa refraktorom od 190mm ali bi ga po rezultatima ostavio iza sebe katadiopter od 300mm - zbog aperture i vremena izlaganja. Ni nekad a ni sad nema fotografije na f13.5, mislim može ali je preskupo i neefikasno. Neki f5 teleskop će isti objekat snimiti 8 puta brže od f 13.5, kakva naučna upotreba?

Mravik je rekao da bi mu našao namenu, i ja u to ni najmanje ne sumnjam: planete, dvojne zvezde, tranziti asteroida i ko zna čega i obuka astronoma. Ali sve to danas ulazi u oblast amaterske astronomije, a ne ozbiljnih istraživačkih projekata. Danas skineš podatke sa Gemini North i pišeš rad, koji podatak tu može da ti da refraktor od 190mm?

Što se tiče zaključavanja teme, svi mislimo različito, šta je tu loše? Loše je kad se neko svađa a ne kad iznosimo svaki svoje argumente.

[sale11472]

Danas skineš podatke sa Gemini North i pišeš rad......

Mhmmm zato je naša astronomija poznata po vrhunskim rezultatima dobijenim na osnovu skunutih podataka sa Gemini North (a i South), pošto veliki teleskpi poput ovih rade u posebnom prostor-vremenu u kojima je moguće u svakom trenutku snimiti svaki pa i najmanji deo univerzuma, AAVSO i slične organizacije su odavno prestale sa svojim radom........ da kako da ne, čak im je osnovna aktivnost da spoje amatere i profesionalce pošto su podaci koje skupljaju više nego korisni profesionalnim astronomima.
Teleskopa poput ovog koji si naveo ima toliko da ih možemo izbrojati (ako granicu stavimo na 2 metra ostajemo na dvocifrenom broju) tako da ni približno ne mogu da zadovolje sve potrebe za vremenom posmatranja (čak i kada bi bilo vedro i tamno 24/7/365(1) )

... koji podatak tu može da ti da refraktor od 190mm?

Prema tome jako jednostavan odgovor je, svaki onaj podatak koji Gemini nije imao vremena da snimi.

Nego da li si siguran da se na f 13.5 ne može raditi ozbiljno naučno snimanje Pa pomenuti Gemini je f16, dakle potpuno neupotrebljivi u bilo koju svrhu sem da se da slučajnim prolaznicima da povremeno bace pogled kroz isti, montažu da ne pominjem totalno neupotrebljivo za astrofotografiju 

Stvar je, kao što sam već više puta napomenuo, u parama a ne u tome da je 300mm refraktor neupotrebljiv u ozbiljne (naučne) svrhe. Uostalom Australijanci sigurno nisu imali nameru da ga koriste za gledanje komšinica 

[r2d2]

Nije na meni da se mešam, jer ne razumem ič, ni tematiku ni tehničke detalje o temi rasprave, ali "automatski" i naivno laički mi je palo na pamet: Ako teleskop stvarno ne valja šta bi Australijanci sa njim?
U čemu je caka?

1) U parama?

2) U LP-u?

3) U zastarelosti?

U apsolutnoj pogrešnoj proceni Australijanaca u vezi ova tri navedena negativna činioca ?

Čitajući komentare jasno mi je da od svega po malo, ali se pitam da li su to oni znali?
Njima verovatno prvi i drugi problem je rešiv a  slutim da se i teći da rešiti stavkom jedan?

Ako je tako mogli smo ga glat dati, i imati koristi,  ali da ne stajem na žulj, da ne raspirujem vatru, šta je tu je, a jake emocije dovode do bezpotrebnog konfrotiranja u raspravi. Iznosim neko moje apsolutno laičko mišljenje - verovatno nepotrebno.

[Portland]

Ja sam čuo da će u opservatoriji na Zvezdari biti centar svih zbivanja o toj temi u Srbiji. Rečeno je da će se sa Zvezdare, pošto tamo ima već kompleks zgrada, upravljati svim našim kapacitetima koje budemo imali na Vidojevici, daljinski , da li je neko čuo nešto o tome ?

[Sekula]

Ja sam čuo da će u opservatoriji na Zvezdari biti centar svih zbivanja o toj temi u Srbiji. Rečeno je da će se sa Zvezdare, pošto tamo ima već kompleks zgrada, upravljati svim našim kapacitetima koje budemo imali na Vidojevici, daljinski , da li je neko čuo nešto o tome ?

Astronomska opservatorija Beograd je jedini profesionalna institucija u zemlji te vrste. Na drugoj strani postoje amaterske ogranizacije i pojedinci koji takodje mogu dati svoj doprinos i u saradnji sa profesionalcima, osim popularizacije.

Sto se tice Vidojevice, predvidjeno je da teleskop u konacnom budu robotizovan. To svakako opet nece podrazumevati da teleskop tj opservatorija i celokupni objekat funkcionise bez ljudskog fizickog nadzora u tehnickom smislu. Takve opservatorije moraju da imaju nivo neposredne tehnicke podrske, gde se na teleskopu moraju po potrebi npr. menjati kamere, fokalni reduktori i setovi flitera, ne racunajuci redovna i periodicna odrzavanja. Sami posmatraci mogu vec sada da rade i sa postojecim 60 cm teleskopom remote posmatranja tj snimanja za potrebe svojih projekata uz odgovarajuci nadzor. To ce svakako u jednom trenutku biti moguce i ostalim posmatracima van Srbije u sklopu samog Belissima projekta, kako je i zamisljeno prvenstveno na nivou jugoistocne Evrope, a i shire.

Za upravljanje teleskopa i snimanje, te pracenje ostalih mernih elemenata, kao sto su meteo uslovi, allsky izgled neba i pracenje oblacnosti, dovoljna je racunarska mreza. Dakle, sve to moze da se prati remote, bez obzira na zgrade na Zvezdari koje su tamo. Bitan je internet i racunar kao radni terminal za upravljanje. A to u danasnje vreme znaci da mozete bukvalno da radite i iz svog dnevnog boravka, ako vam tako vise odgovara.