Canon 50 1.8 II

[Yagodinac]

Jedna od dobro čuvanih tajni Canona, a svima dostupna je mali fiksni EF 50 1.8 II objektiv. Cenom skoro duplo jeftiniji od Nikonovog 50 1.8 brata, niukom slučaju nije duplo gori, optički su tu negde - ne računajući najnoviju G verziju koja je bolja. Bilo kako bilo, za sto evropejskih nema ništa ni u približnom rangu da se kupi.
Dakle, taj objektiv na FF aparatu pokazuje ono za šta je konstruisan a na kropu koristite njegov najbolji deo. Zato ovo i nije pravi test jer sam snimao sa 40d, ali svakako možete da vidite neke stvari.
Konstrukcija je "Double Gauss" od 6 elemenata, jedan od najbolje razrađenih optičkih koncepata XX veka, praktično svaka firma je proizvodila nešto u toj kombinaciji. Jeftin a dobar koncept uz dobru kontrolu aberacija i širi ugao. Znači, optički ovde nema greške a Canon je uradio sve da objektiv pojeftini pa je autofokus osrednje precizan (tj neprecizan na 1.8 ), bajonet plastičan a izbačena je i skala udaljenosti. U principu to narodu treba - maksimalno jeftino staklo. Ako mene pitate isuviše jeftino, fokus jedva nabode na f1.8 na nekoj većoj distanci, ali dobro, to je cena te cene.

Prvo, vinjetiranje koje je dosta izraženo na najširem otvoru. Naprosto se vidi da je centar ispravno eksponiran a krajevi kadra su značajno tamniji. Ovo je na FF aparatima još više izraženo, ali svakako je nebitno jer se pejzaži ne slikaju na f1.8. Za pejzaže potpuno odsustvo vinjetiranja se dobija tek oko f7.1, mada je danas u obradi to relativno lako smanjiti - problem je bio nekad na filmu.



Ovde takođe iz nekog razloga aparat kad meri ujedno i podeksponira na f4.0. Možda to ima veze sa dimenzijom blende na toj vrednosti ili kompenzovanjem te dimenzije, ne znam, samo predpostavljam.

Sledeće je krop gornjeg dela kadra gde vidite kakva je oštrina, mikrokontrast i hromatska aberacija. Sa slike se vidi da su prve dve veličine loše na f1.8 a da već od f2.8 počinju da budu zadovoljavajuće. Hromatska aberacija je normalna za ovakav tip objektiva, on nema neke posebne elemente od ED stakla ili fluorita pa je čudo što CA nije više izražena. Kao što vidite gornji rub Meseca je crven faktički na svim blendama a blago se smanjuje na f10 ali nikad ne nestaje.
Oštrina je zadovoljavajuća već od 2.8.



Zadnje je krop donjeg dela kadra gde vidite oštrinu i detalje koji se pojavljuju kako se smanjuje vinjetiranje.



Što se mene tiče ovo je objektivčić koji naprosto treba imati, nov ili polovan - ali šteta je kupiti polovan i uštedeti, štajaznam, 20-30e. Takođe, u mraku može biti donekle koristan a što se tiče portreta... pa za to je i napravljen.

Nadam se da ću uskoro imati prilike da ga vidim pod zvezdama, na startrailsu itd. Miriše mi da će biti bolji od heliosa i to prilično.

[Yagodinac]

Još par utisaka o ovom objektivu. Osim kriminalno lošeg autofokusa mere štednje se vide na svakom koraku: jedna je i prsten za fokusiranje. Osim što je mali i lako se pomera ujedno se i pomera prilikom dužeg snimanja jer je težina optičkih elemenata veća od prstena za fokusiranje. Kod ozbiljnijih objektiva ovo je velika mana.
Od optičkih karakteristika generalno malo ima hromatske aberacije za ovu klasu; zvezde vuku na ljubičasto ali vrlo malo. Ovde imate veliko jato Mel 111 na krop senzoru:



Ukupno samo 5 snimka po 2 minuta na ISO800, eos 40d piggyback montiran na 150/750/EQ6.
Na originalnom uvećanju vidite da boje nekih zvezda vuku na pink, da bih to korigovao u obradi sam odokativno smanjio ljubičastu a pojačao zelenu. Naravno, ovo je rađeno samo na layeru sa zvezdama ali je problem što je taj sloj obuhvatao i galaksije. Tako imamo par zelenkastih galaksija dole 



Na kraju evo i uglova. Oni nisu nešto sjajni na f4.0 ali nisu ni loši; naravno da bi na FF aparatu bilo značajno lošije. Ovo je kompilacija isečaka uglova kadra.

[Predrag]

Posle prvog posta, očekivao sam nastavak oduševljenja u drugom. Ali sam se prešao.
Za taj novac smatram da ipak može da prođe.

Planirao sam jedan ovakam od 50 mm za Nikon za portrete, ali sam odustao zbog novog plana. Treba mi kvalitetniji okular za teleskop.

[vasja]

Odnos kvaliteta i cene za ovo sočivo je neprevaziđen. Imam ga i za portret fotografiju je izvanredan - uz ručno fokusiranje. Sa dobrim svetlom portreti urađeni ovim sočivom se malo razlikuju od slika napravljenih sa mnogo skupljim objektivima.

Za astro foto sam ga koristio par puta, ali pošto imam mnogo širi i kvalitetniji Canon 15-85 skoro isključivo koristim njega za wide field slike.

Ako hoćete da dobijete onaj blur iliti bokeh, onda je ovo sočivo pun pogodak i toplo ga preporučujem.

[gile.ms]

... Miriše mi da će biti bolji od heliosa i to prilično.

Kakva je sada situacija na tabeli ili, kako bih rekao, kakav je sada miris?

[vasja]

Ako je u pitanju Helios objektiv od 44mm sa Zenit aparata (a slučajno imam i njega), onda je Canon 50mm definitivno bolji. Ima mnogo manju hromatsku aberaciju koja je kod Heliosa primetna.

[gile.ms]

Da taj... hvala

[Yagodinac]

Nikonove pedesetice su sasvim druga priča, imaš ih Predraže sa motorom i bez. Trebalo bi da su optički tu negde a mehanički nešto bolje... i duplo skuplje 
Ovo sa autofokusom je prosto objasniti: tolerancije koje su predviđene za portret na f1.8 su veoma male. A ovaj objektiv ima motor koji i nije nešto precizan, možda je u rangu kita 18-55. Tačnije, precizniji je na f5.6 nego kad 18-55 stavite na 50mm i f5.6.
Hoće da promaši danju ali ne mnogo , premda je na f1.8 svaki promašaj itekako primetan. A kad padne mrak... To postaje katastrofa    Premda to zavisi i od tela koje imate, nije isti AF na 1d i 1000d.

Što se tiče astrofotografije, još malo ću da ga isprobam ali svakako vredi. Prva sledeća stepenica su objektivi koji u sebi imaju low-refraction elemente (tipa canon 24-70 2.8L ili tamron 17-50 2.8 ), analogno teleskopima to su onda apohromati ili ED refraktori; i oni daju mnogo manje hromatske aberacije - ali koštaju neuporedivo više. U poređenju s tim ovaj C 50 1.8 II je dosta dobro optički napravljen, helios je konstrukciono potpuno identičan (to je zapravo ruski plen posle WWII - kompletan pogon gde se proizvodio zeiss biotar, samo su to preimenovali u helios) ali C danas ima verovatno kvalitetnije premaze.

Ko ima 1000 dindži i M42-eos adapter i brdo dobre volje može da se igra sa heliosom. Ima neki poseban šmek koji druge pedesetice nemaju (mada je taj šmek rezultat optičkih nesavršenosti). Za iole bolje rezultate i sačuvane živce oko fokusiranja tu je C50 1.8 II.

[Mihael]

Obratite pažnju na mnoge varijante Heliosa.

http://camerapedia.wikia.com/wiki/Helios-44

Razlike umeju biti velike (ovo iz iskustva). Postoji još jedan broj pored 44M koji je veoma bitan, i označava podvarijantu. Evo linka dole, pa pogledajte, a ima i boljih sajtova gde se upoređuju razni podtipovi istog.
Lično, prošlo je kroz moje ruke desetak vrsta, dva sam sačuvao, jedan je neverovatno oštar, pogotovo za godište (mislim na tehnologiju), i dan danas ga koristim na DX za portrete ponekad, 87mm dušu dalo.

[Yagodinac]

Ja sam probao na C drugarov 851.5, nije me nešto oduševio na 1.5. Dosta je mek mada muti pozadinu za medalju. U principu poenta je da se to koristi na FF a ne na kropu, verovatno zato i nisam bio nešto fasciniran. Meni je neuporedivo bolje završavao posao klasičan H44 M4 na kropu jer je, logično, širi.

Inače, poređenje uglova heliosa 44 i tamrona 17-50 na 30mm, tj poređenje njihove kome. Oba objektiva su na f2.8, tamron je, dakle potpuno otvoren, prvo tamron:





Kakav je helios u poređenju sa C50 1.8 II nemam neko direktno merenje, ali subjektivno periferija mu je dosta bolja na svim blendama.

[Yagodinac]

Izvinjavam se na grešci u kucanju; helios ima daleko lošiju periferiju od canona 50 1.8 na svim blendama - iako su iste optičke konstrukcije.

[PetarPan88]

Odličan objektiv!
1.8 je odlična blenda za fotografisanje i snimanje po noću.
Negde na kupindu sam ga našao za 4000 dinara ali je brzo prodat.