150/1200 vs APO triplet za planetarna posmatranja

[vasja]

Zanima me kakva je razlika u posmatranju planeta između teleskopa 150/1200 ahromat u poređenju sa sličnim APO triplet-om?

Očigledno je razlika u ceni 10 puta u korist ahromata.

Ono što mi pada na pamet je da planete u vidnom polju takvog teleskopa zauzimaju do 10% vidnog polja blizu centra pa su aberacije na njoj daleko manje nego na obodu vidnog polja. To je teorija a pitanje postavljam za vas koji imate iskustva sa ovakvom opremom.

Naravno pitanje je vezano isključivo za planete.

[kruska]

Nisam imao priliku gledati planete kroz APO zbog njihove relativno male zize-f.
Jedino sam gledao jedno globularno jato kroz mrdjin apo I pogled je stvarno bio fantastican iako je sam Apo bio manji.
Nije sto je moj omiljeni ali za planete su katadioptrici majka. Pa tek onda sve ostalo. Ajmo sad... ko je za ahromat  ili apo.

[frugorski]

Nemam iskustva sa takvim refrakorima,ali se pridruzujem kruski kad je rec o katadiopterima.Preko naseg foruma nabavio sam Maksutov 127/1900.Posmatranje planeta kroz  tu spravu je prava astro-gozba.

[Darchy]

Ja sam prezadovoljan performansama omalenog ED80. Mali je to teleskop i fali mu svetla, ali uz stabilnu atmosferu i dobar "seeing" kadrovi u okularu su nestvarno dobri. Mislim da su 120-130 mm APO teleskopi najuniverzalnije mašine na tržištu. To su teleskopi koji mogu da odgovore gotovo na sve izazove amaterske astronomije. Ne tvrdim, ali mislim da 130mm f7 APO može da dobije 9" f10 Schmidt-Cassegrain čak i na planetama. Ne znam, voleo bih da mogu da uradim komparaciju na terenu.

[kruska]

Sacekaj kamp u julu pa cemo da uporedimo.
Uporedivi su samo newton 12" I katadioptrici iznad 8 incha.
Sve ostalo je preterivanje u guranju raznih barlowa I okulara tj. Za zadatu zizu I dimenzije teleskopa.
Ahromat 100/1000 je po meni odlican univerzalni uredjaj ali kad je nebo super Svaki pogled kroz teleskop je zadovoljstvo.

[mravic]

Gledao sam kroz Štromarov 105mm ako se ne varam, ali dvojnu zvezdu duble/duble u liri i to je za nepoverovati kako ih savršeno razdvaja. Mislim da sam gledao i Jupiter. Nema šta reći. Posmatrao sam i kroz 150/1200 ahromat Gucićev, odličan je za duboko nebo i za vizuelno ali na Mesecu i planetima ima hromatske aberacije...Podnošljivo za vizuelno.

[vasja]

To znači da ahromat ima aberacije bez obzira gde se objekat posmatranja nalazi u vidnom polju i koliki deo vidnog polja zauzima?

[Darchy]

@Vasja
Da, ali kao što reče Mravic mahom na sjajnijim objektima. Hromatska aberacija postoji i kod APO objektiva, ali su oni bolje korigovani pa je ona gotovo neprimetna.

[Kenza]

Zavisi od toga koje planete posmatras. Kod Marsa, Venere i Jupitera je aberacija dosta jaka dok recimo kod Saturna nije. Takodje zvezdana jata i dvojne zvezde pokazuju relativno malu aberaciju. Drugim recima, za vizuelno posmatranje smatram da su ahromati dosta dobri.

Problem nastaje kad hoces da fotografises. Sto je duza ekspozicija, veca je aberacija. Tu vec postoji velika razlika izmedju ahromata i APO. Medjutim i to moze da se koliko toliko sredi post-procesuiranjem.

[vasja]

Ajde još jedno hipotetičko pitanje:

Ahromati svaku boju fokusiraju u različitoj ravni. Da li bi onda oštra slika bez aberacija mogla da se dobije slikanjem RGB kanala odvojeno pomoću filtera? Svaka boja bi se posebno fokusirala i slikala a onda bi više slika moglo da se spoji u jednu. Štaviše, ako bi uzeli uskopojasne filtere i slikali sa njima, da li bi se primetila razlika između ahromata i apo tripleta?

[Kenza]

Da, to moze da se postigne, ali moras da imas savrsen fokus kod svakog kanala pojedinacno.

[mravic]

Tačno tako. Kada bi slikao sa filterima i svaki kanal malo dofokusirao imao bi savršenu sliku.

[Yagodinac]

Mislim da ste svi u pravu 
Snimanje po kanalima (uz tačno fokusiranje) može i od ahromata da napravi vrlo oštar teleskop. Mada je najčešće evidentan mali pad oštrine ahromata u odnosu na dobar apohromat - upravo iz razloga što nisu sve tri osnovne boje fokusirane u istoj tački.
Inače ljudi za H-alfa kanal često koriste čak i najgore ahromate jer su u toj frekvenciji neverovatno oštri.

@Kenza: ne mislim da nivo aberacija zavisi od ekspozicije već isključivo od optičkih karakteristika. Možeš samo da dobiješ podeksponiranu sliku eventualno, hromatska aberacija je uvek ista. Može čak i da se "izmeri" koliko piksela predstavlja npr ljubičasti halo kod neke zvezde, recimo pet piksela, i ostaće uvek isti, samo na kraćim ekspozicijama može tih pet piksela da bude podeksponirano i sakriveno u tami.

I ja mislim da su idealni teleskopi zapravo refraktori, ali su brate katastrofalno skupi. Apo od 130mm verovatno može da prikaže više detalja na planetama nego što u 99% slučajeva atmosfera dopušta; ali postoji jedna neosporna prednost refraktora nad reflektorima (samim tim i katadioptricima) a to je kontrast. Nikakav katadioptrik nema kontrast ni približan refraktoru, i to je tako nevezano za kvalitet proizvoda i proizvođače, u pitanju su zakoni optike. Kontrast zavisi isključivo od opstrukcije (i malo od premaza, ali to je druga priča).
Međutim, pošto su naše pare bitna stvar, katadioptrici velike aperture vode po pitanju rezolucije. Kontrast se može rešiti jednim slajderom u Photoshopu i tako dobiti isti rezultat kao kod apohromatskog refraktora, ali rezolucija se ne može "izmisliti" u obradi.

Idealni planetarni teleskop po meni: RC ili SC od 200mm, ako se računa moja plata. A za amerikanca i njegovu platu idealan planetarni teleskop je 130mm apohromat.

[Kenza]

@ Yagodinac
Moja greska. Nivo aberacije jeste isti, samo pri duzim ekspozicijama "nadutost" zvezda postaje izrazenije.

[goksi]

Ja mislim da ne mozes da dobijes savrsenu RGB sliku sa achromatom. Koliko sam nasao plava uvek pravi problem i valjda promena fokalne duzine refokusiranjem, takodje ni L ne mozes. Ha i OIII mozes perfektno ima gomila primera ali RGB nisam nasao nigde a sumljam da ne bi snimali da moze.