150/1200 vs APO triplet za planetarna posmatranja

[Sekula]

Off-axis ima osnovu manu sto ima umetnutu prizmu i vrsi odredjeni opstrukcioni udeo u oduzimanju svetlosti i kod slabijih svetlosnih objekata je taj detalj posebno izrazen. Ako guider kroz finder scope od 50 mm radi savrseno dobro u sprezi sa adekvatnom kamerom na teleskopima zize oko 1000 mm onda durbini do 600 mm adekvatno mogu da daju besprekornu preciznost kod teleskopa zize cak do 10000 mm. Poenta je da guider scope treba da hvata ne mnogo daleku zvezdu van odredjenog centra vidnog polja glavnog instrumenta zbog razlicite uglovne brzine objekata za pracenje u poljima oba instrumenta. Nije problem u fleksijama, vec u ovome. I ako se pravilno postavi guider scope, on ce biti savrseno precizan u sprezi sa guider kamerom.

Inace, off-axis guider se ne primenjuje cesto kao resenje kod velikih teleskopa zato sto je light stiller za mnoge objekte prilikom fotometrijskih merenja npr.

[goksi]

Off-axis ima osnovu manu sto ima umetnutu prizmu i vrsi odredjeni opstrukcioni udeo u oduzimanju svetlosti i kod slabijih svetlosnih objekata je taj detalj posebno izrazen.

Sekula, da li mozes da pojasnis ovo, da li to znaci da prizma pravi difrakciju svetlosti i baca je na senzor kojim se snima i to se vidi na snimku? Ja nista drugo ne mogu da zakljucim jer je prizna mala i ispod senzora tako da nije na direknom svetlosnom putu da ne bi ometala.

[Yagodinac]

Ja bih rekao da ako je van svetlosnog puta, i ako je senzor "ne vidi" onda prizma nikako ne degradira sliku. U amaterskoj astronomiji se podrazumeva da prizma bude van optičkog puta senzora 
Vrlo često teleskopi imaju po 2.5 ili 3" fokusere, to je upravo da bi stao 35mm senzor i pored njega OAG, da ne pričamo o APS-C formatu koji najčešće koristimo, to sve staje opušteno. Mada ako upadne nešto u vidno polje veoma moguće da će najmanji pomeraj fokusa napraviti na zvezdama asimetrične artefakte; a na sjajnijim zvezdama i u fokusu. Ovog nisu pošteđeni ni ostali tipovi teleskopa (setite se spajkova kod njutna i RC-a).

[goksi]

Pa da, ako je van svetlosnog puta onda jedino moze prizma da pravi difrakciju i baca senku na senzor, sta onda drugo moze da pravi problem.

[kruska]

OAG hoce da prekrije deo senzora ali obicno spoljnje delove senzora tj coskove, I tu se vidi kao senka.
To se regulise tako sto se obelezi na kameri gde je  izduzeni deo chipa tako da oag padne na sredinu otvora senzora chipa gde zapravo nema pixela

[goksi]

OAG hoce da prekrije deo senzora ali obicno spoljnje delove senzora tj coskove, I tu se vidi kao senka.

To je zaklanjanje senzora, ja sam mislio na difrakciju svetlosti o ivicu: http://micro.magnet.fsu.edu/primer/lightandcolor/diffractionintro.html

[kruska]

mada bilo, je nekih suvisnih spajkova na nekim slikama gde sam imao OAG ...
http://forum.astronomija.co.rs/astrofotografija/ngc-6939-ngc-6946/msg58935/#msg58935

[Sekula]

@goksi
@yagodinac

Na objektima manje magnitude prilikom merenja sjaja uz fotometrijske filtere dolazi do izvesne opstrukcije u optickom sklopu od strane prizme, tako da merenja ne bivaju optimalna. Zato se i izbegavaju off-axis quideri i bilo kakvi bocni otvori u fokusnoj cevi. Vrlo cesto se ide na guider instrument kod svih astrografa npr.

Nisam ja ovo izmislio vec je uoceno na merenjima.

[ruka]

OAG je jedino pravo rješenje za vođenje svih reflektora u bilo kojoj varijanti, bili ono 600mm ili 3000mm žarišne. Za refraktore nije potreban ali uz uvjet da je spoj guidera, kamere i glavne cijevi napravljen kako treba. AKo se kamera klimata u fokuseru-nevalja. Ako guider može raditi u odnosu na glavnu cijev-nevalja-svi spojevi preko plastike-ne valjaju. Guider u nosaču tražioca-najčešće neće valjati iako se zna desiti da radi. Sve te potencijalne probleme eliminira OAG.
Opstrukcija je zanemariva ako se podesi u odnosu na ravninu čipa. Ako ide preko može se vidjeti sjenka slična vinjetiranju.
Ovo za mjerenja nema nikakve veze sa amaterskom astrofotografijom. A ozbiljni instrumenti na kojima se rade mjerenja nemaju nikakav guider. Tamo to odrađuju apsolutni enkoderi i umjetna zvijezda.

[Sekula]

OAG je jedino pravo rješenje za vođenje svih reflektora u bilo kojoj varijanti, bili ono 600mm ili 3000mm žarišne. Za refraktore nije potreban ali uz uvjet da je spoj guidera, kamere i glavne cijevi napravljen kako treba. AKo se kamera klimata u fokuseru-nevalja. Ako guider može raditi u odnosu na glavnu cijev-nevalja-svi spojevi preko plastike-ne valjaju. Guider u nosaču tražioca-najčešće neće valjati iako se zna desiti da radi. Sve te potencijalne probleme eliminira OAG.
Opstrukcija je zanemariva ako se podesi u odnosu na ravninu čipa. Ako ide preko može se vidjeti sjenka slična vinjetiranju.
Ovo za mjerenja nema nikakve veze sa amaterskom astrofotografijom. A ozbiljni instrumenti na kojima se rade mjerenja nemaju nikakav guider. Tamo to odrađuju apsolutni enkoderi i umjetna zvijezda.

Ozbiljan instrument je nedovoljno odredjena kvalifikacija u empirijskom smislu. Primera radi teleskop firme Astrosysteme i njegovo Equatorial pracenje ne radi dobro preko cetiri minuta i to se vidi jako dobro na snimcima u polju 15x15 lucnih minuta. Za njega jeste predvidjen i postoji OAG ali je preporuka od proizvodjaca da se postavi scope gajder. I on ima enkodere i sve sto treba, pa eto desava se da to ne radi perfektno.

A sto se tice pracenja i gajdovanja preko trazioca, moj Lacerta MGEN radi savrseno dobro tu korekciju na 200/1000 i sasvim sam siguran da bi radio dobro i na vecim aperturama.

[ruka]

Ozbiljni instrumenti koriste umjetnu zvijezdu ili model neba za praćenje. Točka. Ovo sve drugo je u sferi amaterskog. OAG je majka za sva praćenja iako kod refraktora nije potreban ali samo ako se zadovolje bitni uvjeti, a kod zrcala jest jer zrcalo neminovno radi tijekom snimanja i teško je zadržati 100% optički centar kroz dulje vrijeme. Uzmi taj autogajder od lacerte sad preko ljeta naciljaj recimo Helix i lupi par ekspozicija od 20 minuta do pola sata pa postaj tu jedan krop 1:1 neobrađene fotke pa ako ćeš imati centroid s više od 0.9 od idealnog priznat ću da nisam u pravu.
E da, guider je isto ok za snimanje sa SCT-om ali ako je fastar u igri.
Da se ne i krivo razumjeli, ja koristim guider od 220 ili 350 žarišne sa qhy5 kamerom na 765 ili 900mm refraktoru tako da nisam korisnik off axisa jer mi je prekomplicirano zbog kamere, fokalnog reduktora i filterkotača. Da imam vremena za konstrukciju nekog dobrog rješenja za snimanje OAG-om sa i bez reduktora kupio bi ga isti čas.

[Sekula]

Ozbiljni instrumenti koriste umjetnu zvijezdu ili model neba za praćenje. Točka. Ovo sve drugo je u sferi amaterskog. OAG je majka za sva praćenja iako kod refraktora nije potreban ali samo ako se zadovolje bitni uvjeti, a kod zrcala jest jer zrcalo neminovno radi tijekom snimanja i teško je zadržati 100% optički centar kroz dulje vrijeme. Uzmi taj autogajder od lacerte sad preko ljeta naciljaj recimo Helix i lupi par ekspozicija od 20 minuta do pola sata pa postaj tu jedan krop 1:1 neobrađene fotke pa ako ćeš imati centroid s više od 0.9 od idealnog priznat ću da nisam u pravu.
E da, guider je isto ok za snimanje sa SCT-om ali ako je fastar u igri.
Da se ne i krivo razumjeli, ja koristim guider od 220 ili 350 žarišne sa qhy5 kamerom na 765 ili 900mm refraktoru tako da nisam korisnik off axisa jer mi je prekomplicirano zbog kamere, fokalnog reduktora i filterkotača. Da imam vremena za konstrukciju nekog dobrog rješenja za snimanje OAG-om sa i bez reduktora kupio bi ga isti čas.

Ја не спорим око те вештачке звезде. Али та констатација око озбиљног инструмента је врло растегљива. Јер и сам имам прилику да радим на озбиљном инструменту и описао сам проблем који постоји. Аустријска фирма Астросистеме иначе не прави неозбиљну оптику и монтаже. И то што сам навео је просто чињеница.
Што се тиче Хеликса ја сам га баш снимао и нисам увидео икакав проблем са Лацертом и са праћењем на целих 4 сата непрекидног снимања лајтова, а како се то наводи и очекује.

[ruka]

ASA DDM60 je također amaterska montaža ali malo višeg ranga. DDM160 je već ozbiljan instrument.
Nije poanta gajdati 4 sata ekspozicija nego jednu(1) ekspoziciju koja traje pola sata. To mi pokaži neobrađeno sa lacertinim autogajderom i newtonom na eq6. Ako ti ispadne centroid pravilniji od 0.9 skidam šešir do poda i častim te večerom u Lajkovcu kad dođem.

[Danijel]

Može li na latinici, ćirilicu moram slovkati, dugo ju nisam koristio

[Sekula]

ASA DDM60 je također amaterska montaža ali malo višeg ranga. DDM160 je već ozbiljan instrument.
Nije poanta gajdati 4 sata ekspozicija nego jednu(1) ekspoziciju koja traje pola sata. To mi pokaži neobrađeno sa lacertinim autogajderom i newtonom na eq6. Ako ti ispadne centroid pravilniji od 0.9 skidam šešir do poda i častim te večerom u Lajkovcu kad dođem.

Evo, ja tebi upućujem poziv da dodješ na Vidojevicu da vidiš ASA teleskop koji bez praćenja ne može da odradi duže od četiri minuta u vidnom polju koje sam naveo a da ne dobiješ malo nepravilne zvezde. Usput nudimo domaću rakiju a za hranu roštiljanje kao izbor ili nešto sa kotlića ako ti više odgovara. Isto tako ti nudim Lazertu pa je testiraj zajedno samnom. 

Može li na latinici, ćirilicu moram slovkati, dugo ju nisam koristio

Može, naravno. Ćirilica mi je često uključena zato što koristim često ruski u privatnoj konverzaciji, naravno ne ovde, pa onda ne radim stalno switch tastature.