Naucne vesti i zanimljivosti

[sashastar]

Ignorisanje nepotrebnih informacija može pomoći čoveku da zapamti više podataka koji su zaista važni, tvrde naučnici sa Univerziteta u Oregonu. Tim naučnika je pokazao da vizuelna memorija ne zavisi od dodatnog prostora u mozgu za skladištenje podataka, već od čovekove sposobnosti da ignoriše ono što nije značajno.

Do sada se verovalo da osobe sa većim kapacitetom vizuelne memorije imaju više prostora u mozgu za skladištenje podataka, dok je stvar u nervnom mehanizmu koji kontroliše informacije kojih postajemo svesni, izjavio je vođa tima, Edvard Fogel.

Naučnici smatraju da će ovo otkriće doprineti pronalaženju boljih načina za poboljšanje pamćenja i lečenju kognitivnih problema poput poremećaja pažnje.

[sashastar]

Nemački naučnici koji se bave praćenjem pomeranja tla na Antarktiku veruju da su otkrili jedan 'raspevani' ledeni breg. Zvučni talasi koje breg emituje imaju frekvencu od 0,5 herca, previše nisku da bi je ljudsko uho registrovalo. Njihovim emitovanjem većom brzinom breg ispušta zvuk nalik roju pčela ili nekakvom orkestru koji se zagreva za nastup, saopštili su naučnici.

Nemački Institut za polarna i pomorska istraživanja Alfred Vegener, objavio je rezultate svog istraživanja, sprovedenog 2002. godine, u najnovijem broju časopisa 'Sajens'. U periodu od jula do novembra 2002. godine, naučnici su zabeležili zvučne signale neverovatne jasnoće prilikom snimanja seizmičkih signala u okviru projekta praćenja zemljotresa i tektonskih poremećaja na području Antarktika.

Praćenjem signala naučnici su otkrili ledeni breg dužine 50 i širine 20 metara koji se sudario sa jednim podvodnim poluostrvom. 'Nakon što se ledeni breg čvrsto ukopao u morsko dno, postao je nalik kamenu u reci. Voda pod visokim pritiskom koja prolazi kroz pukotine i tunele u njemu čini da on počinje da 'peva'', izjavila je naučnica Vera Šlindvajn.

'Melodija se čak povremeno diže i spušta kao u pravoj pesmi', dodala je ona.

[sashastar]

Jedan indijski biznismen i avanturista oborio je svetski rekord u visinskom letenju balonom, kada se približio vasioni popevši se na oko 21.200 metara, javljaju svetske agencije. Vidžajpat Singanija, avijatičar amater, oborio je 17-godišnji rekord od 19.811 metara, koji je postavio Švedjanin Per Linstrand.

Indijac se popeo do 21.167 metara, a njegov rekord tek treba da bude verifikovan. Prvobitno je želeo da se popne još više, ali je odustao. Jednog momenta je 'upao u vazdušni džep i od tog trenutka uspinjanje je postalo jako sporo. 'Odlučili smo da ne nastavlja dalje, pošto je već oborio rekord', rekao je Kolin Preskot, koji je jedan od dizajnera balona teškog oko 40 tona.

Singanija [67] je počeo penjanje u balonu od najlona, sa terena u Bombaju. Balon su pokretali plamenovi kerozina i propana. On je 1994. oborio rekord Medjunarodne vazdušne trke oko sveta.

[sashastar]

Poslednjih nekoliko godina astronomi su uz pomoć novih uredjaja učinili mnoga nova otkrića o suncu i planetama u njegovom sazveždju. Ta saznanja sada su dostupna svima onima koji imaju pristup internetu.

Elis Veson je menadžer za odnose sa javnošću u Nasinoj Laboratoriji za mlaznu propulziju, u Kaliforniji. Ona kaže da internet sajt te laboratorije obiluje informacijama o svakoj planeti i mnogim drugim nebeskim telima u sunčevom sistemu. Na primer, odeljak o Saturnu počinje osnovnim informacijama, ali ide i dalje:

"Možete da saznate mnogo o Saturnovim mesecima, o prstenovima, da ragledate foto galeriju. Možete da se udubite u činjenice i brojeve, a možete i da sagledate planetu iz dečijeg ugla. Čak možete da istražujete o svim letelicama koje su poslate ka Saturnu ili su prošle kraj njega."

Američka svemirska agencija stavila je na uvid najnovija otkrića učinjena uz pomoć teleskopa i svemirskih sondi, na internet stranici NASA-e . Elis Veson kaže da se svi Nasini sajtovi redovno dopunjavaju novim informacijama:

"Neprestano razgovaramo sa našim naučnicima - i u ovoj laboratoriji i u ostatku NASE. Ponekad dopunjavamo sajt i nekoliko puta dnevno, u zavisnosti od toga koje misije su koliko aktivne."

Za one koji nemaju brzu vezu sa internetom NASA je postavila i verziju sajta sa manje fotografija visoke rezolucije. Ali oni čija veza je brža, zaista mogu da uživaju u krupnim snimcima nebeskih tela, svemirskih sondi i raznim istorijskim fotografijama. Sajt takodje sadrži biografije 20 poznatijih astronoma i istraživača.

"Ja za njih kažem da su to obični ljudi sa sjajnim radnim mestima. Nadamo se da naš sajt, pored pružanja obaveštenja o svemirskim otkrićima, služi takodje za podsticanje mladih ljudi i žena da se posvete tim istraživanjima."

[sashastar]

Naučnici sve bolje i bolje manipulišu mikronski sitnim mehaničkim uredjajima, koji bi jednoga dana mogli da sačinjavaju fabričice - na nivou molekula.

Grupa istraživača na univerzitetu Rajs, u Hjustonu, u Teksasu, izveštava da je uspela da sagradi kolica sa četiri točka, širine svega 4 nanometra. Poredjenja radi, vlas ljudske kose široka je 80 hiljada nanometara! Točkovi ovih nanokolica, u obliku loptica, sastoje se od po svega 60 atoma čistog ugljenika i zaista se okreću oko svojih osovina. Da bi sagradili ovo neobično vozilo, naučnici su koristili takozvani "skenirajući tunelski mikroskop." Taj uredjaj radi na principu elektronskog oblačića, svojstva svake materije, pa i metala, da na veoma malom odstojanju od površine zadržava oblačić elektrona svojih atoma. Kada se tom oblačiću prinese veoma oštra igla, koja na svom vrhu ima jedan jedini atom na malom električnom potencijalu, izmedju vrha igle i oblačića dolazi do električne struje, čija jačina zavisi od medjusobne udaljenosti. Skeniranjem igle preko odredjene površine dobija se promenljiv električni signal, u zavisnosti od konfiguracije površine koja se skenira, a taj signal se zatim pretvara u sliku. A što se tiče nanokolica, ona će poslužiti naučnicima da saznaju više o tome kako se ponašaju mehaničke naprave na nivou atoma. Ono što bi oni želeli jeste da jednoga dana grade sićušna vozila koja bi prenosila atome i molekule unutar ne mnogo većih fabrika.

[sashastar]

Japanska kompanija za robotiku 'Tmsuk' predstavila je u Tokiju nov robot RIDC-01 koji obavlja fukciju obaveštajca na javnim mestima i raznim promocijama.

Uredjaj koji izgleda kao polu mačka polu zec visok 1,30 metara i težak 100 kilograma kreće se brzinom i do tri kilometra na čas uz pomoć narandžastih i belih kružića.

On može da daje glasovna i vizuelna obaveštenja govoreći i projektujući slike, kao pokretni video- projektor, kao i da prazni kante za otpatke i sredjuje prostorije, ukoliko je prethodno za to programiran.

Robot može da se stavi u pogon 'automatskim pilotiranjem' ili daljinskim upravljanjem uz pomoć bežične telekomunikacione mreže, prenela je francuska agencija AFP.

[sashastar]

Ruski satelit 'Monitor-E', sa kojim je posle havarije, veza bila prekinuta više od mesec dana, poslao je snimke na Zemlju. Satelit je 23. novembra razmenio signale sa Centrom uprave leta, a potom su naučnici uključili i ispitali dve fotokamere, prenela je agencija 'Interfaks'.

'Monitor-E' je namenjen sondiranju Zemlje 'na daljinu', odnosno sastavljanju karata i označavanju mesta podložnih prirodnim kataklizmama. Kosmički aparat lansiran je sa severnog kosmodroma 'Pleseck' 26. avgusta i već nekoliko časova posle starta nije odgovarao na poruke Centra.

Drugi put veza sa satelitom je bila izgubljena 19. oktobra, kada je zbog neispravnosti radio-aparature 'Monitor-E' ocenjen kao neupotrebljiv.

[sashastar]

Nivo svetskih okeana se u poslednjih 150 godina podiže dvostruko većom brzinom u odnosu na prethodne vremenske periode, zbog antropogenog uticaja ljudi, zaključila je grupa naučnika američkog univerziteta Rotžers u Nju Džersiju.

Naučnici, predvođeni profesorom Kenetom Milerom, su na osnovu ispitivanja okeanskog dna proučili dinamiku kretanja nivoa okeana u poslednjih 100 miliona godina i zaključili da se sa početkom industrijske revolucije, pre oko 150 godina, količina vode stalno povećava zbog topljenja leda na kopnu.

Nivo okeana sada raste za dva milimetra godišnje. Naučnici upozoravaju da zbog toga postoji opasnost od potapanja priobalja i nestanka celih država, preneo je Itar-Tas.

[sashastar]

1986. godine, istraživači japanske firme Honda dobili su zadatak da razviju humanoidnog robota.

Najteže je bilo savladati problem elastičnog koračanja jer se ono sastoji od veoma komplikovane kombinacije različitih pokreta. Prva mašina imala je samo noge, bila je teška i nezgrapna, a svaki njen korak trajao je pet sekundi. Početkom devedesetih, mašina je dobila i trup, zatim ruke i na kraju glavu. Dvehiljadite, kada je počela da liči na astronauta, dobila je i ime - Asimo.

13. decembra ove godine, inženjeri Honde predstavili su najnoviju verziju Asima, visine metar i trideset, i težine 54 kilograma, koji ume da korača, trči, skače, da uljudno pozdravlja i, što je najvažnije, da obavlja razne poslove. Njegovi pokreti su zapanjujuće elastični, bez trzajeva i zastajkivanja. U stanju je da trči brzinom od 6 kilometara na sat, pa čak i da skreće dok hoda ili trči. Takodje ume da gura kolica sa teretom i da prihvata i nosi poslužavnik ne prosipajući tečnost.

Asimo liči na omanjeg astronauta, u belom skafandru i sa kacigom sa zatamnjenim staklom, iza koga se kriju kamere i senzori. Honda kaže da je Asimo razvijen kao eksperimentalni model ali uskoro namerava da mu poveri posao recepcionera i vodiča. Na sajtu te kompanije naći ćete izvanredne, gotovo zapanjujuće, video snimke i fotografije. Ako nemate najmanje ADSL vezu sa internetom naoružajte se strpljenjem, ali verujte, nećete zažaliti.

[sashastar]

Nova 2006. godina kasniće jednu sekundu zbog prvog pomeranja vremena u poslednjih sedam godina radi uskladjivanja sa odstupanjima u rotaciji Zemlje oko Sunca, rekli su naučnici.

'Uživajte u novogodišnjoj noći jednu sekundu duže', naveo je Nacionalni institut za standarde i tehnologiju SAD koji je saopštio da će atomski satovi u celom svetu u ponoć izmedju stare i nove godine biti zadržani za jednu sekundu.

Ta sekunda se dodaje da bi se vreme uskladilo sa vremenom rotacije Zemlje, koja može da ubrza ili uspori zbog mnogih faktora, uključujući i okeanske plime. Sekunda je prvi put dodata 30. juna 1972. godine.

Iako je moguće da dodje i do oduzimanja sekunde, to se još nije dogodilo, jer Zemlja zbog plima usporava. Odluku o datumu kada se dodaje još jedna sekunda donosi Medjunarodna služba Zemljine rotacije i referentnih sistema, telo zaduženo za standardizaciju.

Prema medjunarodnom dogovoru, preporuka je da se sekunda dodaje ili oduzima 31. decembra ili 30. juna. Precizno merenje vremena neophodno je za funkcionisanje savremenih komunikacionih sistema, kod kojih je protok informacija veoma brz, ali i drugih modernih tehnologija.

[sashastar]

Era vazdušnih brodova lakših od vazduha, takozvanih cepelina, praktično se završila 6. maja 1937. godine, eksplozijom luksuznog nemačkog prekookeanskog dirižabla Hindenburg.

Proizvodnja helijuma je u to doba bila veoma skupa pa je Hindenburg bio napunjen zapaljivim vodonikom, što se pokazalo kao fatalna greška. Istovremeno, avioni su postajali sve brži, veći i bezbedniji. Ali sa današnjim lakim, sintetičkim materijalima i efikasnijim motorima, mnogi konstruktori pokušavaju da obnove izgradnju vazdušnih brodova. Grupa entuzijasta iz Ohaja namerava uskoro da isproba prototip svog dirižabla, nazvanog Dajnalifter, nadajući se da bi mogli da zainteresuju krupnije investitore. Dajnalifter je dugačak oko 35 metara, konstruisan od kompozitnog materijala presvučenog najlonom, a ispunjen je sa 467 kubnih metara helijuma. Stabilnost obezbedjuju dva para krila i dvostruki vertikalni stabilizator, a za pogon ima dva ultralaka motora. Konstruktori kažu da su uradili sve što je bilo moguće na papiru, u kompjuteru i u vazdušnom tunelu i da je sada ostalo samo da se na proleće izvrši probni let. Ako sve bude u redu, njihova kompanija Ohajo eršips namerava da sagradi znatno veći dirižabl koji bi, na primer, mogao da se koristi za dopremanje tereta u nepristupačna područja posle zemljotresa ili poplava, kada su putevi oštećeni.

[sashastar]

Dekan novosadskog Prirodno - matematičkog fakulteta Miroslav Vesković izjavio je da u Evropskoj svemirskoj agenciji [ESA] postoji interesovanje da se istraživači iz naše zemlje pridruže i saradjuju na budućim projektima te agencije.

On je za novosadski 'Dnevnik' rekao da je takvu inicijativu pokrenuo jedan od istraživača zaposlenih u toj agenciji, koja je evropski pandan američkoj NASI, ali je naveo da pitanje moguće saradnje treba prethodno rešiti na državnom nivou.

'Šansa je fantastična. Naravno, za ovakav vid saradnje plaća se odredjena participacija, ali se taj novac, kroz projekte, višestruko vraća državi', rekao je Vesković.

Po njegovom mišljenju, domaćim istraživačima bi se na ovaj način pružila mogućnost da doprinesu razvoju fundamentalnih istraživanja, ali i vrhunskih tehnika i tehnologija koji su predmet svemirskih programa kojima se bavi ESA.

[vanillasky]

Dziiii , jeste videli ovo. Eto ti priroda
[/img]http://i21.photobucket.com/albums/b262/vanillasky_/060110_oneeyed_cat_04.jpg

[sashastar]

[vanillasky]