SpaceX i Nasa

[Alchemist]

@ kruska
Tacno je da favorizujem SpaceX ali to je zbog toga sto prepoznajem revolucionarnost u njima. Mada realno postujem i Nasin programe od Apoloa pa nadalje Ali hajde da vidimo sta ce se desiti u Ponedeljak, pa cemo komentarisati dalje.

[Kizza]

Uzivo  za 10 min http://livestream.com/spacex/events/3959775

[kruska]

live jos 6 minuta

[kruska]

cancelled due to the weather

[Alchemist]

Vise srece za 7 sati i 40 min.   

[kruska]

eeee jos 13 min!!!

[Kizza]

Evo za 10 minuta ponovni pokusaj.

[Kizza]

Malo mi je seckao internet ali uzivao sam u prenosu

[Alchemist]

Izgleda da povracaj bustera nije bas uspeo u potpunosti. Evo sta kaze Elon: Looks like Falcon landed fine, but excess lateral velocity caused it to tip over post landing  Za dlaku. Nadam se da ce VIdeo biti dostupan uskoro kao i zvanicni izvestaji sta se tacno zbilo.
Sve u svemu lansiranje je izglealo olicno ( prelazi u rutinu  )

[Alchemist]

Evo sta kaze Elon na swom Twiteru:
Elon Musk @elonmusk  ·  42m 42 minutes ago
All we have right now is low frame rate video (basically pictures). Normal video will be posted when ship returns to port in a few days.

Nesto ranije je objavio sledeci Twit: Ascent successful. Dragon enroute to Space Station. Rocket landed on droneship, but too hard for survival.
Tako da sam dobio odgovor kada ce stici video i da je buster zapravo uspeo da "sleti"( u prevodu zakucao se u dronship) Za ostale inf. se nadam uskoro

[Alchemist]

Najnovije vesti + kratak video. http://gizmodo.com/spacex-crashed-a-rocket-on-a-drone-barge-again-1697530848/1697892830/+chris-mills?utm_campaign=socialflow_gizmodo_twitter&utm_source=gizmodo_twitter&utm_medium=socialflow

[kruska]

stvarno ne bih da budem malicious ali zar ovo nije trebalo biti radjeno pre 40 godina?!?
ja bih uzeo vise raketa ali pravio veci prostor izmedju njih

[Alchemist]

Izgleda da je ovaj posao na ivici moguceg. Malkice jaca gravitacija zemlje, i sa nama za sada poznatom tenologijom, ovo bi ostalo na margini naucne fantastike. Kako Elon kaze ovo je rizican poduhvat po pitanju isplativosti. Ulozeno je dosta sredstava a uspeh je daleko od zagarantovanog. Jedino sto gura ove ljde da pokusavaju dalje je optimizam. Teoretski povratiti buster sa te visine i pri brzini od priblizno 900km/h je djavolski tezak poduhvat. Tako da mislim da pre 40 godina je bilo prakticno nemoguce pokusati tako nesto. Cak i danasnja brzina rada racunara ima poteskoce da vrsi proracune  dovoljno brzo te da u realnom vremenu salje komande za korekciju putanje raketnog bustera. Zanima me sta je tacan razlog neuspeha? Proslog puta je bio manjak goriva za povratak, nakon toga performanse falcona 9 su poboljsane za 30 % ( delom je cinimi se rezultat toga drugacija mesavina goriva a delom manje promene u dizajnu Merlin motora) predpostavljam da je sada razlog losa komanda racunara.... kladio bih se da je dobra kvota

[NShappy]

Namučiće se oni još dosta dok im raketa ne sleti uspešno na tu platfomu. Držati stablino "toranj" sa paktično takčastim potiskom na dnu jeste baš baš teško. Ne samo proračun u realnom vremenu, već promene jačine i ugla potiska dovoljno brze i precizne, biće tu još muke.

Ali bez muke nema ni napretka. Ideja spašavanja i ponovnog korišćenja rakete nosača je nešto najnaprednije u astronautici još od posle Sojuza i Appola. Ako im to pođe za rukom, tek bi svemirski lift te neki futuristički gravitacioni pogoni mogli nadmašiti reusable raketne nosače.

[Alchemist]

Evo nesto i o SLS i Orion programu, čisto da ne  zapostavimo Nasu

    Orbitiranje oko Meseca, susret sa asteroidom i na kraju misija na Marsu glavni su ciljevi SLS/Orion programa. SLS je heavy lift raketa koja će nositi Orion letelicu kao i drugi važan teret, opremu i naučne experimente u duboki svemir. Orion letelica nosiće do četiri astronauta a sadržaće modul za posudu, servisni modul kao i sistem za prekid lansiranja. Sama raketa će se izrađivati u dve konfiguracije:

1. Konfiguracija od 70 metričkih tona (77 tona) biće sposobna da proizvede 3.8 milion kilograma potiska pri poletanju, teziće 2400 tona i moćiće da podigne oko 70000 kilograma tereta.
2.  konfiguracija do 130 metričkih tona (143 tona) proizvodi ce 4.4 miliona kilograma potiska pri poletanju, teziće oko 2940 tona i moći ce da podigne oko 130 tona tereta.
    Sve ovo  podrazumeva da će raketa tokom vremena evoluirati i dostići mogućnost podizanja većeg tereta. Radi boljeg poimanja SLS raketa teške kategorije po visini biće višlja od Kipa Slobode a po snazi jača od Saturn V rakete koja je Americi omogućila Uspeh Apolo programa.
    SLS će za gorivo koristiti tečni vodonik i tečni kiseonik a postojaće varijanta i na čvrsta gorivaa. Jezgro rakete koristice RS-25 motore koje je koristio I Space šatl  dok će gornja etapa koristiti J-2X motore.
    Nasa u svemu ovome nije sama već u saradnji sa nekoliko privatnih kompanija. Tu je pre svega  Boing koji razvija jezgro SLS rakete, Loched Martin razvija Orionov komandni modul i avioniku, Airbus Defence and Space gradi Orionov servisni modul, Pratt & Whitney Rocketdyne zadužen je za J-2X motore i dr.
    Proizvodnja za sada teče manj više po planu.  Bilo je problema sa alatom koji treba proizvoditi glavno jezgro rakete, radi  se na otklanjanu tog problema. Inženjeri su od prvog leta orion bili zaokupirani analizom podataka koje je taj let generisao. Uspešno je testiran SLS buster, početkom meseca je završena izgradnja simulatora jezgra  SLS rakete, on će se koristiti za dalja testiranja izdžljivosti a takođe je izrađen i masivan rezervoar za SLS koji takodje treba biti poslat na dalja testiranja..... Znači radi se punom parom.

    Za I protiv

    Po Bill hilu zameniku administracionog predsednika Nase razvoj SLS programa je ključan za ameriku jer će služiti kao katalizator novim tehničkim inovacijama. On takođe navodi da je jedino Nasa pogurana državnim budžetom  sposobna da razvije ovakvav projekat , privatni sekto je i previše neizvestan, on dalje navodi.
Prateći brojne konferencije, novinske članke i  zvanične izveštaje stiče se utisak da nisus svi zadovoljni SLS programom te d a će ovaj projekat morati da preživi test vremena kako bi opstao.  Kada je Obamina administracija došla na čelo Amerike objavila je da će do Sredine 30ih godina 21. Veka Amerika dosegnuti Mars. Međutim da bi Obama objavio ovakve ciljeve morao je predhodno da ukine pprojekte sada već bivšeg predsednika Buša. Buševa aministracija pokrenula je projekat povratka Amerike na mesec do 2020 god. Ovaj projekat se zvao Konstalacija. Da li će ista sudbina zadesiti I SLS/Orion program kada Obama bude napustio svoje mesto a na čelo države dođe drugačija politička struja?
    Cena samog projekta drugi je problem. Procenjuje se da će godišnji troškovi SLS programa iznositi 1,25 milijarde dolara po godini, pa vidite koliko će to koštati na kraju.
    Još jedan proble su istakli pojedini ekonomisti a vezan je za isplativost I životni vek projekta. Ukoliko se tolika količina novca upotrebi za razvoj celokupnog sistema a na kraju se poseti Mesec, preusmeri asteroid I jednom se ode na Mars, neće li ljudi izgubiti interesovanje za njega kada jednom shvate da nudi malo opcija a previše troškova?
    Sve u svemu zanimljiva dešavanja na Aeronautičkoj sceni nam predstoje.