Mini izveštaj - novi dob 120/2000

[vlaiv]

Konačno je stigao, još u utorak.
U planu je bio još od zimus al sticajem okolnosti i neočekivanih peripetia tek sada sam uspeo da organizujem nabavku.

Nisam hteo do sada da pišem da nam ne ureknem ovo lepo vreme, a i da izgustiram spravu pre nego što napišem nesto o njoj.

Teleskop je masivan. To je prvo i osnovno zapažanje. Ne preterano težak (baza je dosta teža od samog tubusa), relativno lako se prenosi iz
2 dela, ali bez obzira na to, teleskop je velik.

Kada prođe taj inicijalni šok i čovek provede neko vreme sa teleskopom, prosto se prirodno nameće pitanje, kako sam uopšte mogao bez ovoga?

No, da krenemo nekim redom, najbolje od početka.

Sastavljanje teleskopa iako tehnički nije problematično (čitao sam po internetu da se ljudi žale na kvalitet uputstva za sastavljanje, ali realno
uz malo logike može se sklopiti i bez uputstva, samo ako se prati šta bi moglo gde da dođe), jeste posao od pola sata, i jeste malo fizički naporno.
Sve površine baze su zaobljene i problem je postaviti sve na mesto i držati na mestu dok se uvrću šrafovi (čak i da se stavi na sto ravnom površinom
obično tu treba da dođu šrafovi pa je neizvodljivo na taj način). Šrafovi se uvrću malim imbus ključem koji je uz to i savitljiv,
i kad ispadne iz ležišta, a ispada, meni je ispao bar 10 puta, obavezno odleti u nekom pravcu i završi negde gde ga je teško dohvatiti
(ispod stola, iza nekog nameštaja ).

Kada se baza sastavi, to je otprilike to, dalje nema većih muka, OTA se lako montira na bazu, tražilac lako dolazi na svoje mesto.

Dobson baza.

Stvarno zaslužuje sve pohvale za udobnost gledanja. Uz odgovarajuću stolicu (spram visine onoga ko posmatra), udobno se može posmatrati
čitav raspon od blizu horizonta do zenita. Konkretna baza ovog SkyWatcher modela ima manu. Generalno je sasvim ok, osim pomeranja po
azimutu. Iako postoji "mehanizam" za podešavanje lakoće pomeranja po azimuzu (a mehanizam je - dotegni maticu po ukusu), pomeranje
po azimuzu nije dovoljno glatko i jednostavno. Pre nego sto sam dotegao maticu po ukusu (izbaždario je da pokret bude najglatkiji) u određenim
trenucima sam mislio da ću iskriviti OTA koliko pokušavam da vučem a ono neće da se okrene. To je ujedno i jedina zamerka za ovu konkretnu bazu.

Savet svima koji imaju ovaj problem a nisu ga rešili - pri većem nagibu (visok alt - preko 70 stepeni), okrećite OTA ne pomoću ručice na vrhu teleskopa,
nego držeći čitav tubus sa obe ruke ili koristeći ručice sa strane montaže. Ljudi uglavnom rešavaju ovaj problem zamenom sistem ležaja na samoj bazi.

Još da dodam, praćenje nije problem čak ni pri velikim uvećanjima (isprobano na preko x300).

Dodaci:

Uz ovaj konkretan model, stiže tražilac od 50mm, 2 plossl okulara od 10mm i 25mm (ne oni obični "super" koji dolaze sa jeftinijim modelima). Okulari su po mojoj laičkoj
proceni za nijansu slabiji od GSO plossl modela, ali je razlika neznatna. Okulari su sasvim upotrebljivi. Tražilac sa druge strane je meni fantastičan (tu
baš i nemam neko veliko komaprativno iskustvo, koristio sam onaj plastikaner od 24mm koji je katastrofa). Nisam imao nikakvih problema da recimo
vidim M13 direktno u tražiocu (pri NELM < 4). Fokuser je 2" i ima dodatke za okulare od 2" i 1.25", i deluje dosta kvalitetno a tako i funkcioniše.

OTA:

OTA je nezgrapan za nošenje, ali nije težak. Stigao je sa jako dobrom kolimacijom, tako da za sada nisam imao potrebe da je dotežem. Spajder je
jako tanak i na defokusu na star testu se gotovo i ne primećuje (za razliku od mog drugog teleskopa 130/900 gde je spajder 3-4mm širok i vrlo
je primetan na star testu). OTA je unutar dosta dobro zacrnjen, čak je i deo (ivica) sekundara koji je okrenut prema fokuseru zagaravljen nečim (nije
idealno al + za trud : D ).

Što se tiče kvaliteta optike, tu nažalost ne mogu da kažem ništa pametno (sem: pogledaj subjektivno iskustvo). Radeći star test primetio sam da postoji određeni nivo aberacija
koji ne mogu da identifikujem. Jedino što znam je da slike u intra i extra fokusu nisu identične. Meni lepo izgledaju . Konkretnu sliku
star testa nisam uspeo da identifikujem ni sa jednom "redovnom" aberacijom (verovatno je miks stvari), ali nemam dovoljno iskustva
da prepoznam šta je u pitanju i do kojeg nivoa. Planiram da uradim Roddier-ov test čim budem obezbedio eq mount (u planu je heq5) i
uhvatio dobar seeing za to - alternativa je da nabavim veštačku zvezdu.

Performanse:

Imajući u vidu gore pomenuto za "kvalitet" optike (a faktički ništa pametno nisam zaključio), red je da iznesem subjektivne zaključke.
Nemam dovoljno reči hvale za ono što sam posmatrao u prethodna 3 dana. Za ta 3 dana posmatranja, uslovi su bili daleko od idealnih,
NELM između 3.5 i 4 magnitude, mesec - od punog do 2 dana posle punog, i naravno svetlosno zagađenje iz svih pravaca (observacije iz dvorišta u
Novom Sadu, svetli sa svih strana).

Saturn - najbolji saturn koji sam ikad video, 3 dana za redom konzistentan prikaz. Bolje nego bilo koji put sa 130/900. Povećanje je u 2 dana od 3
islo preko 300x bez problema (7mm i barlow x2.5 - mada zapravo bliže x2.2). Slika oštra i dosta kontrastna. Uredno je bio vidljiv kasini i oštar čitavom dužinom
90% vremena za vreme gledanja. U preostalih 10% seeing je činio da se kasini vidi ali ne oštro i ne čitavim obimom prstenova. Slojevi u atmosferi
su očigledni, u određenim trenucima se vidi tamnija polarna zona. Na prstenovima sa donje desne strane je očigledna senka saturna - dosta tanka
zbog ugla ali sasvim očigledna. Poslednje veče (sinoć) se mogao naslutiti unutrašnji kompleks prstenova, kao malo svetlija unutrašnja zona.

Količina svetlosti koju sakuplja teleskop je prosto neverovatna. U vreme posmatranja saturna bili su vidljivi: Rhea, Dione, Enceladus i Tethys sa desne
strane planete (poslednje veče, prethodne dve večeri sam uočio samo 3 meseca od 4 pomenuta). Radeći star test na Polarisu, prvo što sam primetio
bio je Polaris B odmah pored (nikad ga ranije nisam video, doduše nisam se ni trudio da ga vidim, ali ovde je bio više nego očigledan).

Od tamnijih objekata posmatrao sam:
M3, M4, M13, M27, M51, M57, M81, M82 i uzaludno pokušavao da vidim M101

M13 je izgledao daleko daleko bolje nego sa manjim teleskopom sa tamne lokacije. Prepun sitnih tačkica svetlosti. Fantastičan prizor.
M3 je takodje izgledao prelepo, naravno daleko bolje nego sto sam ga ikad ranije posmatrao.
M4 je zbog visine iznad horizonta i vremenskih uslova izgledao kao mali duh sa tek po kojom zvezdicom (tako su otprilike izgledali ostali
globulari kroz manji teleskop u najboljim uslovima )

Planetarne nebule su bile jasni objekti sa direktnim vidom (sa manjim teleskopom, m57 sam često morao posmatrati samo perifernim vidom).

Stigle su i prve "dvorišne" galaksije (do sada je to bila samo andromeda). Zbog uslova na nebu nije se moglo razaznati gotovo ništa od detalja
(m51 - dva sitna jezgra, m81 - centralni oval, m82 - karakterističan oblik poput znaka za integral) ali mi je bilo fascinantno da se uopšte vide.
M101 i pored najbolje volje nisam uspeo da vidim ni jedne od 3 večeri, suviše svetla na nebu a i u okolini.

Suma sumarum, ja sam prezadovoljan, teleskop je neverovatno dobar! Topla preporuka (uz napomenu o veličini a samim tim i portabilnosti)
kako za prvi teleskop (za sve one koji žele da posmatraju a ne da ponekad pogledaju), tako i za upgrade sa nekog manjeg modela.

[Danijel]

Čestitam ti, nadam se da će te služiti dugo i dobro!

[VaskoGM]

Cekaj malo... 120/2000 ? Da nije ipak 220mm ? 

Cestitam na odlicnom novom instrumentu! Da uzivas dugo i srecno u njemu.
Hvala na odlicnom izvestaju.

[vlaiv]

Hvala, hvala!

Ovaj zapravo je 200/1200
permutovao sam 12 i 20, a ne mogu da nadjem edit dugme da izmenim

[Yagodinac]

Čestitke 
Super je što si sa nama podelio svoja iskustva. Razlika između f5 i f6 teleskopa je 20% kraće vreme snimanja u korist f5 modela - ako se baviš astrofotografijom. Ako ne onda ti f odnos i nije toliko bitan, osim što teleskopi dužeg f odnosa imaju obično bolji kvalitet slike i manje su osteljivi što se tiče kolimacije. Ukratko, ovom dobsonu sve ide u prilog. Ali verujem da si i sam već upućen u ove detaljčiće...

[vlaiv]

Hvala!

Pa da, to mi je i bila ideja vodilja, planiram ga koristiti za vise stvari - naravno vizuelno, pa zatim planetarno snimanje (tu mi u prilog ide fokalna duzina), a i za neka
snimanja deep sky (fokalni reduktor, mali cipovi zbog kome), pa zatim malo amaterskog naucnig rada (spektrometrija, fotometrija i slicno - naravno uber amaterski ),
tako da mi je suma sumarum zvucalo bolje F6 nego F5 ili F4 (nazalost ili opet na srecu jer sam imao prilike da isprobam dobson mount, nema OTA 8" F6, bar ne ovi
jeftini modeli, da se kupi zasebno)

[Luger]

Mogao bi Skywatcher da prepise ovaj izvestaj i recenziju i da ga zvanicno stampa. Sjajno i detaljno opisan.
Neka je sa srecom!