• Welcome to Forum Astronomskog Magazina. Please login or sign up.
 

Brzina svetlosti i vreme...

Started by Miranda, May 23, 2004, 01:06:03 am

Previous topic - Next topic

0 Members and 3 Guests are viewing this topic.

Miranda

 Da li je istina da vreme tece sporije kada se krecemo vecom brzinom? Cuo sam da kada bi otisli do nama najblize zvezde trebalo bi nam oko 3 godine brzinom svetlosti i za povratak jos 3.To je 6 godina, a za tih 6 godina na Zemlji bi proslo mnogo vise vremena...?

Dule_smor

 Da, tako je nas cika ajnstajn zakljucio da mora biti:).ZAto moramo smisliti neki drugi nacin za interstelarna putovanja...ko je rekao thiotimoline:).

Miranda


Sich

"The only thing standing between me and total happiness is reality." - Douglas Porter

Dule_smor

 Bravo sich, bas me ja zanimalo da li ce neko da me provali:).

Sich

 ma wikipedia sve provaljuje ;)
"The only thing standing between me and total happiness is reality." - Douglas Porter

Miranda

 A sta bi bilo kada bi putovali brze od svetlosti....?  

Dule_smor

 pa vratili bi se u proslost:)...e sad mnogo pitas, po cika ajnstajnu ne moze se brze od c, ali to mozda i nije tacno..

Miranda

 Pa ako jednom dostignemo tu brzinu siurno cemo je i premasiti....ali sta posle...? Recimo prelazimo razdaljinu od 5 svetlosnih godina....tu daljinu predjemo sa vecom brzinom od svetlosne i stignemo za 4 svetlosne godine....i sta se desava...? Pogledamo nazad i vidimo sebe na razdaljini od 1 svetlosne godine....? :huh:  

NShappy

 Da li dilatacija vremena tokom kretanja velikim brzinama postoji i kada se krećemo krivolinijski tj kružimo oko mesta gde vršimo merenje? Da li postoji i da li je isto i kada se približavamo i kada se udaljavamo od mesta koje vremenski smatramo referentnim za merenje?

Ako se krećemo brzinom bliskom brzini svetlosti, da li će svetlosni zrak pored nas proći isto brzinom svetlosti ili manjom? A ako mi, krećući se brzinom bliskom brzini svetlosti usmerimo npr. laser nazad ili napred, kojom brzinom će njegov zrak proći pored mesta koje u odnosu na nas miruje? Znači pitam da li je kretanje svetlosnim i bliskim brzinama relativno kao i po školama omiljeno opisivanje kretanja voza?

Koliko sam shvatio časove fizike, svetlost se u odnosu na sva kretanja kreće svetlosnom brzinom što bi značilo da se i dva svetlosna zraka jedan u odnosu na drugi kreću svetlosnom brzinom što zvuči malo čudno. A možda i nisam dobro shvatio.

Nadam se da nisam pitao totalnu glupost. Iz one osnovne fizike po školama i sa tehničkog fakulteta ovakve zaključke nisam mogao da izvedem.

tachion

 mnogo pitanja...al dobro,svako od nas mozda ponekad odvali poneku glupost.

jednostavno:
vreme tece sporije pri velikim brzinama.svetlost ce uvek proci pored nas istom brzinom,tj. 300.000 km/s,i ukoliko se i krecemo tom brzinom,ako lansiramo nesto pri toj brzini,nikada nece ici vecom od svetlosne,a za posmatraca sa strane ce to izgledati... ne znam kako.

Rufushi

 Ako vreme teche kako onda ja ne moram da plivam na posao?  

TenMonGaKuSha

 Ne može da se ide brže od svetlosti... iz E = mc2 to bi značilo da telo povećava svoju masu do beskonačnosti. Kada se telo kreće 90% brzine svetlosti masa mu je dvostruko veća od "normalne" i kako se približava c masa naglo raste. Sa brzinom c telo bi imalo beskonačnu masu što je besmisleno. Kretanje brzinom većom od c je besmisleno i iz Lorencovih transformacija jer bi potkorena veličina u izrazima za položaj tela u drugom sistemu (ako je se sećate) bila negativan broj (1-v2/c2).

TenMonGaKuSha

 A vreme je tema do jaja.
To sporije tečenje vremena u blizini masivnih objekata je proizvod OTR (Opšte teorije relativnosti). Fora je u tome da svetlost gubi energiju prolazeći kroz gravitaciono polje, a energija je u vezi sa frekvencijom (E=hv) v - ni. Zato posmatraču koji je visoko iznad Zemlje ono dole deluje nekako usporenije jer se smanjuje frekvencija svetlosti dok ne dođe do njega. Ovaj trip je dokazan 1962... a sećam se i Hokingovog primera (Kratka povest vremena) sa dva blizanca od kojih jedan živi na planini, a drugi u ravnici ili ono čuveno o putovanju jednog tipa u daleka kosmička prostranstva brzinom ~~c dok drugi kulira na Zemlji. Kada bi se ponovo sreli jedan bi bio stariji.

Taj fenomen sa pomeranjem frekvencije zračenja u blizini masivnih tela zove se gravitacioni crveni pomak.

Rufushi

 Da da da, DAAAA da da :-)) Izvini gari, nisi u pravu.

Idi dva clanka unazad.

"Ne može da se ide brže od svetlosti... iz E = mc2 to bi značilo da telo povećava svoju masu do beskonačnosti"

Cisto da znas, to mozes da kazes medju nama ali ne tamo vani. Nista ne sledi iz jednacina. One su rezultat teorije, a teorija rezultat experimenta. Ne zna se zasto, nikakvi konacni odgovori se ne znaju, ali oni usputni odgovori/osmatranja su izuzetni. Evo i dokaz. Izvedi Lorencove transformacije iz Majkelson Morlijevog experimenta. Ili iz primera Ajnstajn-Langevinovog sata... tj. transformacije se izvode iz konacnosti brzine. Jednacine su samo alat. Zacudo, alatnicar moze da pomera planine.

E sad idi na prethodni clanak.

Plavi pomak! Gravitacija pravi plavi pomak jer su, zamisljaj, talasi sa zvezde sabijeni. To nema veze sa energijom. Nema veze! A jednacina E=hv je per se, to je definicija. To ne mozes tako koristiti. Opet niko ne zna zasto je to tako sa gravitacijom. Da vreme tece sporije se zna jos od doba Njutna i Poasona (nasao skalarni potencijal polja) i jako se lako izvodi iz jednacine za potencijal, silu i ubrzanje, a to je experimentalno utvrdjeno. Njima se to nije dopalo pa su eliminisali od ociju javnosti taj kratak zakljucak.
U OTR pak, imas teoriju polja i vidi se da jednostavno imas zakrivljenje prostorvremena. Ali tamo imas tenzor T_mn odnosno tenzor energija-impuls pa imas i kompletnu teoriju polja odnosno odgovara na pitanje kako prostor deluje na nesto (tu imas i dejstvo sto nije isto sto i sila).

Ali opet ne znas konacan odgovor zasto je to tako, pa otuda ako ces da budes kreativan mozes da spekulises o ovome: kako se definise CIST prostovreme i kako se predstavlja ENERGIJOM.