Periodicna greska i korekcija

[vlaiv]

Pre neki dan sam radio merenje periodicne greske i korekciju za svoj HEQ5 mount i ovo su rezultati.

U pitanju je sledeci setup:

200/1200 OTA (cca 10kg) na HEQ5 mount-u

Snimanje periodicne greske sam radio sa MetaGuide logom, procesiranje i priprema PEC fajla u PECPrep-u.
Snimljeno je ukupno 6 ciklusa Worm drajva (period 638.2 sekunde) znaci total sat vremena i kusur materijala.

Evo rezultata nakon primene filtera (skinute seeing smetnje i ostali shumovi poput vetra i slicno):



U levom donjem uglu je statistika za mount pod ovim setupom.
Pošto uglavnom snimam u rezoluciji od 0.64 do 1 arcsec/pixel date vrednosti cu prebacivati u piksele da bi se lakse razumelo o kojim se vrednostima radi.

U okviru jednog sata periodicna greska pravi oscilacije u rasponu od oko 46 arcsec (peak PE+/-) odnosno u slucaju pomenute rezolucije to znaci da frejm seta i po 46px u RA pravcu.
Srednja vrednost odstupanja je oko 18 piksela (avg PE+/-).
Najbitniji podatak za maksimalnu duzinu ekspozicije je max arcsec/sec koji iznosi 0.37. To znaci da ukoliko zelim da iskoristim sve frejmove (bez odbacivanja frejmova usled greske
mount-a) i uzmem da greska mounta ne bi smela da bude veca od recimo 1px (ako zvezda ima precnik od 10px na slici, onda ce jedna osa da bude 11px a druga 10px, znaci do 10% a za
sitne zvezde od 5px precnika greska je 20%), maksimalna duzina frejma je oko 2.7s bez PEC-a (1 arcsec/pixel podeljeno sa 0.37 arcsec/sekund daje 2.7 sekund/piksel).

Ovo je dosta velika periodicna greska. Da vidimo kakve rezultate moze da da PEC u mom slucaju. Na sledecoj slici je prikazana PEC kriva i statistika nakon primene PEC-a (ne realno
snimljena, nisam snimao log sa PEC-om, već idealna matematička nakon korekcije, u realnom radu može biti odstupanja)



Kao sto se sa slike vidi, sada je statistika malo bolja: u sat vremena snimanja sada imamo maksimalnu oscilaciju od oko 25px, a maksimalna promena u sekundi je oko 0.22 arcsec
sto nam govori da je moguce raditi ekspozicije do 4.5s bez odbacivanja frejmova i prevelike deformacije zvezda. Sa fokalnim reduktorom i rezolucijom od 0.64 arcsec/pixel maksimalno
vreme je 7.1s. Ovo se slaze sa onim sto sam postigao na terenu primenom PEC-a (oko 80-90% ok frejmova duzine 10s).

Da budem iskren ocekivao sam vise od PEC-a. Da bih shvatio o cemu se radi uradio sam analizu spektra frekvencija za moj mount. Analiza je prikazana na sledecoj slici:



Ovde sam oznacio bitne detalje. Frekventna analiza pokazuje dva dominantna uzroka periodicne greske. To su worm drive i transfer gear (97% vrednosti amplitude worm drive-a, sto je jako
mnogo). Nazalost PEC ovako kako je implementiran u EQMod-u ima mogucnost korekcije samo onih komponenti periodicne greske koje su harmonici worm drajv-a, odnosno svih onih
signala ciji celobrojni umnozak daje 638.2 sekunde. To znaci da PEC ne ispravlja transfer gear komponentu. Moglo bi se reci da je ovaj moj heq5 pomalo "limun" sto se tice periodicne
greske ili je to mozda zbog nacina na koji je opterecen. Ipak je u pitanju 10kg sa dosta velikim momentom sile (dugacak ota, oko metar i 20).

Ono sto mi je posle svega palo na pamet jeste da bi se mozda mogao unaprediti nacin na koji je PEC implementiran u EQMod-u. Ne znam zasto su ogranicili PEC na samo 1 period worm
drajva. Mislim da bi bilo vrlo lako moguce implementirati brojac koji oznacava u kom ciklusu se trenutno nalazi worm drajv i na taj nacin znacajno produziti period za koji se generise PEC
kriva a samim tim bi mogle biti ukljucene i komponente koje nisu harmonici worm drajv perioda. Moracu kontaktirati autore EQModa sa ovom idejom i pitanjem da li ju je moguce implementirati.

Da li neko ima iskustava sa PE, PEC pri razlicitom opterecenju mount-a? Da li bi drugaciji setup na ovom mount-u dao druge vrednosti periodicne greske (konkretno jel mount limun il to zavisi
i od nacina na koji je opterecen )?

[vlaiv]

Mali update na temu,

Dobio sam odgovor od programera koji je implementirao PEC u EQMod-u, ispostavlja se da je prilikom implementacije PEC-a bila razmatrana
opcija koju sam predlozio za poboljsanje algoritma, cak su radili i probnu implementaciju ali se ispostavilo da pristup nije praktican iz par razloga:

1. kolicina podataka koja je potrebna da se snimi je mnogo veca nego sa ovim jednostavnim pristupom (on je radio sa 15+ ciklusa worm drajva)
2. Sistem za analizu i sintezu je dosta komplikovan
i najvaznije
3. Zbog mehanickih karakteristika mount-ova koje podrzava EQMod, korekcija greske koja je bila dobijena ovim postupkom nije dala mnogo bolje
rezultate od jednostavne implementacije (nije se puno postiglo ovim postupkom), pa su se ipak odlucili za jednostavnu implementaciju.

Dalje istrazujuci tematiku sam dosao do zakljucka (a i dobio preporuke) da bi sredjivanje mount-a bilo pozeljna akcija (otvaranje, ciscenje, dotezanje),
kao i evenutalna modifikacija pogonskog dela - zamena zupcanika sa kaisem.

U medjuvremenu ocekujem da mi stigne oprema koja ce mi omoguciti da radim guiding teleskopa pa cu videti kako ce se mount ponasati u ovim uslovima,
dok se ne odlucim na sredjivanje mount-a i eventualnu modifikaciju sa kaisem.

[kruska]

redovno podmazivanje i odrzavanje montaze je najvaznije.
ako elektronika radi, radi i guiding sem ako ne preteras payload.
najpre ga useveris toliko da moze da odradi 100 sekundi bez guiding-a, posle moze kako hoces.

Nisam nesto odusevljen sa PEC. isprobao sam ga

[vlaiv]

redovno podmazivanje i odrzavanje montaze je najvaznije....

Sta to konkretno znaci? Koliko cesto i u kojoj meri? Da li postoji neka "preporucena" doza?

Ono sto sam ja pohvatao po netu jeste da su cesto i novi mount-ovi (direkt iz fabrike) bili neadekvatno
sredjeni. Ljudi kazu da su pronalazili prljavstinu i opiljke u sklopovima i da mountovi nisu bili adekvatno "utegnuti" (ili su bili labavi ili pretegnuti).

[marino]

To da u montazama ima svasta je vise redovna nego iznimna situacija...mislim da su svi oni koji su se prihvatili ciscenja, zatezanja, podmazivanja... tvornicke montaze izjavili kako su na dobitku nakon toga....a to je ono sto svatko moze napravit uz malo paznje
Sljedeci korak na koji se isplati ici je zamjena slamperajskih (no da sad ne pljujem po montazama cija cijena je moramo priznat ipak poprilicno ok) dijelova i njihova zamjena onima koje sami izradimo (preciznije i kvalitetniji materijal), no to bi bio "level 2"

[kruska]

vremenom se nakupi svasta na zupcanicima. prasina... prljavstina..

[VaskoGM]

Po kupovini nove HEQ5 nisam primecivao bilo kakvo odstupanje od normalnog rada, medjutim ubrzo nakon prvih nekoliko koriscenja pojavio se luft na RA osi...
Zakljucana RA osa je imala slobodan hod u oba smera od recimo 50" gledano kroz okular. Verovatno dolazi do razradjivanja elmenata pri prvim koriscenjima.

Za luft, primenio sam ovaj odlican tutorijal: http://www.astro-baby.com/heq5-rebuild/heq5-we1.htm
malo je zbunjujuc u startu ali je u sustini sve jdnostavno srediti. Posle vise od 6 meseci nisam primetio nikakvo pogorsanje nakon jednom obavljene intrvencije.

[vlaiv]

Da video sam taj tutorial od AstroBaby bas sam i njega mislio da ispratim, posebno zato sto se posvecuje paznja
dotezanju komponenti pored osnovnog ciscenja i podmazivanja.

Jedino sto nisam bas mnogo vican majstorstvu (nemam puno iskustva sa rasklapanjem / sklapanjem masinskih sklopova), al sam
zato vec pitao jednog drugara da mi pomogne jedan dan oko toga kad bude imao vremena.

Planirao sam to da izvedem al hocu da odradim malo ozbiljniju studiju pre i posle. Tako da cu pre nego sto to budem radio prvo
odraditi ponovno snimanje PE (da vidim razliku u odnosu na prethodni snimak, odnosno da vidim jel ima razlike i koliko to moze
u globalu da varira) i da odradim par puta guiding sa snimanjem loga da vidim kakvi su rezultati (da imam referencu na osnovu koje
mogu da uporedim pre i posle). Na taj nacin cemo imati "dokumentovano" koliko to zapravo pomaze. Znam da je naravno pitanje
i kvaliteta sredjivanja mount-a i izrade samog mount-a, al racunam da ce mozda nekom znaciti da uporedi rezultate pre i posle.

[spadej]

Vlaiv, da li bi mogao malo da mi pojasnis ovu nauku? Nisam razumeo, na osnovu cega ti meris gresku? Sta uzimas kao referencu?

[vlaiv]

Pa ovako,

Znaci uzmes neki guiding program (MetaGuide, PHD, ...) i pogledas koji mount imas, pa njegov period worm drajva (cca 479s za EQ6, cca 638s za HEQ5, ... ima taj info
u PECPrep programu a i na netu) i napravis log sa omiljenim guiding programom bez ukljucenog guiding-a. Svaki program ima opciju za kalibraciju kamere. Preporucujem
da se ovaj deo analize odradi sa kamerom u punoj fokalnoj duzini, znaci ne sa guide scope-om, jer ce biti preciznije. Takodje bi dobro bilo raditi sa punim setupom, odnosno
opterecenjem onako kako ide kada se koristi (montiran guide scope, i ostali gadgeti, znam da kamera za snimanje ne moze ako ce guider kamera biti u primarno fokusu, al bar priblizno).
Znaci log se pravi tako sto se trackuje zvezda koja je dosta blizu ekvatoru, odnosno da bude sto manji DEC (sve jedno jel + ili -). Ako se prati zvezda koja je dosta daleko od ekvatora
smanjuje se rezolucija snimanja greske. Log pravis bar jedno 4-5 (a moze i vise, ako te ne mrzi, sto vise podataka to bolje) ciklusa worm drajva. To se lako izracuna, uzmes onaj gore
pomenuti period worm drajva u sekundama, pomnozis recimo sa 5 i dobijes duzinu snimanja koja je potrebna da bi se snimilo toliko ciklusa worm drajva (dodaj kojih 20-30 sekundi za svaki
slucaj).

Software za guiding koji ti pravi log u sebi ima opciju za kalibraciju sistema. To znaci da ce program za guiding sam da odredi orjentaciju kamere (ne moras voditi racuna na kojoj osi senzora
ce biti RA a na kojoj DEC), i isto tako odredi rezoluciju na kojoj se snima - koliko arcsec po pikselu ima. Ovo mora da izracuna da bi uspesno radio guiding, a nama je od koristi za preciznu
analizu.

Kada snimis log, ucitas ga u PECPrep program koji radi analizu podataka. Podaci koje dobijes ako radis RA gresku (a nju gledamo za PE - periodic error) zapravo predstavljaju koliko
mount zuri ili kasni za realnom pozicijom zvezde u odredjenom vremenskom trenutku. Ako pogledas prvu sliku u prvom postu videces taj grafik. On zapravo govori u svakom vremenskom
trenutku (x osa je vreme) koliko arcsec je mount otisao "ispred" zvezde ili "zakasnio" za njom - to se vidi na y osi, ako je u plusu - zuri, ako je u minusu kasni (nisam skroz siguran da
sam potrefio znak al generalno nije ni bitno, bitno je da je uvek isti ).

Daljom analizom ovog grafikona (furije transformacije i razbijanje na frekvencijske komponente - tu vec ulecemo u matematiku, ne znam koliko je zanimljivo al nije krucijalno za razumevanje),
dobijamo interesantne informacije: Koje komponente signala su dominantne - koji od zupcanika pravi najveci problem (zupcanici prave problem jel nisu idealno okrugli, nego imaju mozda
oblik kao jaje - vidis, kad bolje razmislim, u prvom postu sam rekao "limun", to je zgodno za ogledalo, mozda bi za mount moglo da se kaze da je "jaje" ), zatim mozes da vidis koliki ti je najveci stepen promene u jedinici vremena - a to mu dodje "brzina" kojom se senzor krece po nebu zbog neuskladjene brzine sa rotacijom zemlje - ovo je zgodno da mozes da izracunas duzinu
ekspozicije koja nece uraditi veliko zamrljavanje zvezda. Takodje mozes da vidis i kolika je apsolutna magnituda pomeranja - koliko ce frejm da seta gore dole (ili levo desno, zavisi od
orjentacije) u jedom periodu. Kod loseg useveravanja, frejm driftuje u jednu stranu i nastavlja uvek u tu. Kod PE ima taj momenat oscilacije.

Znaci ovako, da budem konkretan u odgovoru na pitanja. Meris gresku, tj software meri gresku, tako sto uzme zvezdu i prati tokom vremena njeno pomeranje po senzoru u odnosu
na pocetnu poziciju. Ako mount trackuje savrseno idealno - zvezda se ne pomera. Ako mount trackuje cas sporije cas brze, zvezda se pomera po senzoru, program koji radi tracking
skonta taj pomeraj i na osnovu parametara sistema (fokalne duzine, velicine piksela) izracuna koliki pomeraj u pikselima odgovara kolikom realnom pomeraju u lucnim sekundama.

Ovaj proces se razlikuje od guidinga u toliko sto kada radi guiding program cim detektuje pomeranje zvezde, salje signal mountu da uspori ili ubrza (uradi korekciju) da bi zvezda
ostala na istom mestu. Ovde pusti zvezdu da seta kako bi inace setala samo belezi koliko i gde seta i to se posle pretvara u grafik i analizira.

Sto se tice ovog pitanja: "Sta uzimas kao referncu?", ne znam na sta se tacno odnosi. Pomeranje zvezde u lucnim sekundama je apsolutno i ne gleda se u odnosu na drugu velicinu, znaci
nije faktor nego realna fizicka velicina. Ako mislis na referencu koliko je mount dobar u odnosu na druge mount-ove, onda mi je referenca sve sto sam iskopao na internetu - specifikacije
razlicitih mount-ova, kao i merenja koja su obavili drugi vlasnici HEQ5 (zato pominjem da je uglavnom za HEQ5 manje od 30 arcsec P2P - peak to peak, odnosno maksimalno u + i maksimalno
u - odstupanje, velika vecina podataka koje sam nasao na netu ukazuju da je to ta neka vrednost). Ako si pak mislio na ovaj poslednji post i snimanje pre da bi imao referencu za posle
sredjivanja mount-a, onda sam mislio da uzmem te parametre i sacuvam ih, zatim sredim mount i ponovim snimanja i vidim da li sam dobio "bolje" vrednosti. Bolje vrednosti bi u ovom
slucaju bile: manji P2P error, manji RMS error, i manji maksimalan error rate (maksimalan pomeraj arcsec/sec) izmedju ostalog, a i generalno smanjenje bilo koje amplitude signala
zupcanika bi bilo dobro (pogotovu komponenti koje imaju kratak period, one su najveci problem za guiding, one sto imaju velik period, one se sporo menjaju, ove sa kratkim je teze
ispratiti sa guidingom).

Nadam se da sam bar malo pojasnio ovu nauku . Ako negde nisam bio jasan ili treba dublje, samo kazi, probacu biti jasniji/precizniji u domenu svojih mogucnosti.

[spadej]

Sta mi bi da pitam? 

Hvala ti na veoma detaljnom pojasnjenju.  Moja montaza je EQ3 i ne verujem da cu joj meriti periodicnu gresku. Zasto bi kad znam kolika je - mnogo je velika .   

Sam nacin snimanja mi je uglavnom jasan. Uvek neki softver zavrsi posao . Meni je mnogo zanimljivija sama priprema. Pretpostavio sam (al' nisam bio siguran) da uzimas neku zvezdu kao "referencu" i da njeno odstupanje smatras za perodicnu gresku montaze. Da bi to merio verovatno  moras da maksimalno precizno useveris montazu i eliminises sve spoljasnje faktore.
Ako sam dobro razumeo, snimao si 6 ciklusa po 10 minuta. Kako si useverio montazu toliko precizno, da budes siguran da greska nije i time uzrokovana? 10 minuta je prilicno duga ekspozicija a rekao si da je tokom merenja guiding iskljucen.

Zatim, tokom tih sat i nesto snimanja, teleskop  se rotira, a sa njim i sve sto je na njemu. Menja se centar mase (valjda se tako kaze, davno sam ucio mehaniku) a samim tim i opterecenje koje trpi montaza. U kolikoj meri to utice na perodicnu gresku i tacnost merenja?
Na mojoj EQ3 je to inace sasvim primetno, pa mi objekat koji snimam prvo zuri a zatim kasni, ili obrnuto. Probao sam da rotiram sam tubus, tako da centar mase uvek bude u istoj tacki ali sudeci po fotkama to nije bas dobra ideja.

Molim te, ne zameri mi na mojoj radoznalosti. Tvoja ekspertiza mi je jako zanimljiva, ja obozavam ovakve teme. Mehanizmi poput ovih u EQ montazama cesto se srecu  i u mnogim drugim spravama, sa kojima sam u dodiru priorodom svog posla. Po struci sam masinac, i vec cetvrt veka se bavim nekim preciznim mehanikama, elektronikama i kompjuterima.

[vlaiv]

Nimalo ne zameram na radoznalosti, naprotiv, drago mi je da diskutujemo na ovu temu. Nisam ni preterano veliki expert, moja jedina prednost
je sto brzo kapiram stvari i po prirodi sam problem solver (bavim se programiranjem )

Sto se tice useveravanja, konkretno sam radio drift align (EQAlign je program koji koristim za to, radi po slicnom principu kao ovo, samo sto umesto
periodicne greske, odnosno bilo koje greske pracenja i guidinga, meri gresku koja nastaje zbog loseg useveravanja i daje metod da se jednostavno popravi useveravanje),
koji je u dovoljnoj meri useverio da zvezda sve vreme ostane na ekranu. Ono sto je izmedju ostalog i prednost ovog tipa merenja periodicne greske je bas ta kalibracija koju odradi guiding program.
Kada program orjentise kameru onda je relativno lako skontati koji je pravac RA a koji DEC. Izborom zvezde koja je blizu ekvatoru a i meridianu u tom trenutku obezbedjuje se da
greska useveravanja bude gotovo normalna na gresku vodjenja. Zato program za analizu uzme i uradi linearnu regresiju signala tako da se oscilacije desavaju oko prave koja
predstavlja lagani drift u DEC. Ako pogledas prvu sliku u prvom postu medju podacima dole levo (Statistics) postoji deo koji pokazuje trend i u ovom slucaju stoji
Y = 0.0016x+19.1

To bi otprilike znacilo da je drift u DEC pravcu 0.0016 arcsec/sec odnosno da je za sat i kusur vremena koliko je radjeno snimanje zvezda pobegla usled greske useveravanja
7.1472" (8934 semplova po pola sekunde je 4476 sekundi puta 0.0016) ili preracunato u piksele na ovoj fokalnoj duzini je to cca 12px sto je dosta manje nego P2P greska (46") od
samo jednog perioda.

Sto se tice raznih drugih uticaja kao sto je promena centra mase, uticaj vetra, uticaj seeinga to se deli na dva dela. Seeing se manje vise isfiltrira na nivou programa koji pravi log.
Guiding programi sami po sebi moraju da mogu da isfiltriraju seeing da bi mogli adekvatno da vode mount (a ne da reaguju na svaki titraj atmosfere). Uticaj vetra spada u visoko
frekventne signale i/ili ima jako malu amplitudu (zadrma se mount i skoci 1arcsec gore/dole) i u samom programu PECPrep postoje filteri za razlicite amplitude i frekvencije
pomocu kojih se izoluje samo ono sto stvarno jeste periodicna greska (zato se i radi furijeova analiza da bi se dobile amplitude i faze po frekvencijama). Takodje slicno je i sa
promenama centra mase koji ce za razliku od vetra i seeinga imati jako veliku periodu (sporo se pomera centar mase) tako da se filterom mogu lako odstraniti iz PE signala.

Opet, pogled na prvu sliku iz prvog posta. Grafik dole desno, crveni deo grafika je isfiltriran, a zeleni deo je ono sto bi se moglo nazvati dominantna komponenta PE signala,
znaci odsecene su sve frekvencije sa periodom vecim od cca 700s (maksimalan period signala usled mounta je 638s, doduse to zapravo nije tacno, maksimalan signal je 24h al dobro sad , to nas u ovom slucaju ne interesuje, suvise je spora promena). Na levoj strani grafika se vidi da ima dosta velikih komponenti koje se sporo menjaju (dugacka perioda) to je verovatno sve sto je vezano
za promenu centra mase i slicno). Na desnoj strani ima puno sitnih pikova - vetar i sitna cimanja, al su dovoljno mali da ih se lako moglo isfiltrirati spram amplitude.

Jos da napomenem, log se pravi od pojedinacnih ekspozicija koje su jako kratke (reda velicine 30ms, i stackovana odredjena kolicina njih da se isfiltrira seeing) a zapisuje se polozaj
zvezde u logu na svakih 0.5s.

Znaci za sam proces snimanja podataka za PE analizu nije potrebno nista posebno odraditi sem useveriti relativno dobro (ne treba ni uber precizno, dovoljno je da za vreme sakupljanja
loga odabrana zvezda ne pobegne skroz sa ekrana), mount opteretiti priblizno onako kako je inace opterecen i koristiti guider kameru u primarnom fokusu. U zavisnosti od programa
za logovanje potrebno je eventualno zapisati vreme i zvezdu koja je koriscena. MetaGuide cita polozaj zvezde iz EQMod-a tako da nije potrebno sa njim to raditi, al recimo PHD ne
pravi razliku izmedju zvezde koja je blize ili dalje ekvatoru pa je potrebno uneti DEC odabrane zvezde prilikom importa loga u PECPrep (ovo je bitno jer amplituda periodicne
greske zavisi od deklinacije objekta koji se trekuje i kada se daju apsolutne vrednosti to se odnosi na ekvator, ako je deklinacija mnogo veca, sama greska se smanjuje, a ako
pratimo severnjacu, PE je gotovo 0)

[spadej]

Bacio sam pogled na EQalign, skinuo uputstvo i nasao sebi odlicnu zanimaciju za vikend. Hvala ti Vlaiv.

Tesko da ti i ja mozemo da diskutujemo na ovu temu. Jedostavno, ja nemam dovoljno znanja. Trudim se maksimalno da te pratim ali postoji nacin u razmisljanju, u samom pristupu i pogledu na stvar. Nisam programer, bavim se hardverom, ti sve pretvaras u brojke i slova, dok ja pred ocima imam sliku tog mehanizma, zupcanika koji  nije dobro napravljen itd. No, to je verovatno i dobro, moci cu da naucim, ili bolje receno da se malo informisem i toj drugoj strani medalje.

I kad vec naspram sebe imam programera koji se bavi astronomijom, padaju mi na pamet razne ideje, a ti bi mozda mogao da mi pomognes... Nisam bas neki ljubitelj smrzavanja pored teleskopa i odavno razmisljam kako da to prepustim nekom racunaru, a ja da uzivam u astronomiji iz tople sobe. I ne samo to, vec da i moje drage kolege po hobiju iz svojih soba mogu to isto. Kad vec ne mozemo da se okupimo. Pri tom nemam nameru da prodam kucu i kupim robotizovani teleskop, vec da se igram sa onim sto imam i pri tom uzivam u svemu sto volim.
Ako si zainteresovan, mozemo da pokrenemo temu o tome, verujem da ce biti zanimljiva i drugima.

[vlaiv]

U potpunosti se slazem da pokrenemo takvu jednu temu, ne znam samo gde da je smestimo, al smislicemo vec, ja sam
vec pomalo naceo elemente vezane za tu tematiku u sledecoj temi:

http://forum.astronomija.co.rs/posmatranja/video-astronomija-izvestaj/

Imam u glavi neke osnovne elemente, jednog takvog setupa koji bi omogucio da se iz ugodnosti i komfora sobe
zapravo covek bavi nekom vrstom astronomije. Neki ce mozda osporiti ovaj pristup u smislu da je "prava" astronomija
uz teleskop pod otvorenim nebom i generalno se slazem da je to jedan od vidova astonomije - posmatracka astronomija
(koju inace i sam mnogo volim i praktikujem), al sa druge strane ne vidim zasto se ne bi neko mogao baviti pa cak i posvetiti
novom vidu elektronski asistirane astronomije (EAA), to se uveliko desava u svetu, no kao sto si rekao to je za neki drugi topic/thread

[marino]

Spijuniram temu jako jaka tematika...