EAA - elektronski asistirana astronomija

[vlaiv]

Kolega spadej je dao predlog da povedemo diskusiju vezano za EAA - elektronski asistiranu astronomiju.
Ono sto ja vidim kao eventualni problem vezano za ovu temu je to sto tema objedinjuje vise stvari na istom mestu, da navedem neke:

1. Oprema - osnova ovakvog jednog vida bavljenja astronomijom je potrebna oprema i razlicite kombinacije opreme koje se mogu
koristiti, kao i "efekti" koji se mogu postici sa razlicitim vidovima opreme

2. Buduci da je u pitanju elektronski asistirana astronomija, software za tu namenu je od izuzetno bitnog znacaja, pa ce diskusija
izmedju ostalog ukljucivati i puno na temu koji software i kako ga koristiti

3. Osnovna svrha ovog vida bavljenja astronomijom je naravno - astronomija, ali i posmatranja, pa cak i astrofotografija da tako kazem (na kraju krajeva
velika vecina delatnosti ce se svoditi na prikaz SLIKE na ekranu)

Znaci tema moze da se smesti u bar pet razlicitih sekcija foruma.

Gde je smestiti?

Da li otvarati pojedinacne teme u razlicitim sekcijama foruma u zavisnosti od tematike (ovde recimo ja imam frku, lako se rasplinem i u temi o opremi cu otici
u pricu o software-u ili fotografiji ...)?

Da li generalno da krenemo u nekom pravcu i da se oslonimo na redakciju foruma da ce odgovarajuce stvari korigovati i prebacivati postove tamo gde pripadaju?
(to bi svakako trebalo da bude slucaj, al da ne pravimo dodatnog posla moderatorima).

[VaskoGM]

Pa miriše mi na sektor "Astronomija"
Relativno najopširniji, ima tu svašta, dosta vezano i za opervatorijsku priču, a rekao bih da je i tvoja i Spadejeva tema dosta u vezi sa time.
Ja bih je tu verovatno...

[Sekula]

Kolega spadej je dao predlog da povedemo diskusiju vezano za EAA - elektronski asistiranu astronomiju.
Ono sto ja vidim kao eventualni problem vezano za ovu temu je to sto tema objedinjuje vise stvari na istom mestu, da navedem neke:

1. Oprema - osnova ovakvog jednog vida bavljenja astronomijom je potrebna oprema i razlicite kombinacije opreme koje se mogu
koristiti, kao i "efekti" koji se mogu postici sa razlicitim vidovima opreme

2. Buduci da je u pitanju elektronski asistirana astronomija, software za tu namenu je od izuzetno bitnog znacaja, pa ce diskusija
izmedju ostalog ukljucivati i puno na temu koji software i kako ga koristiti

3. Osnovna svrha ovog vida bavljenja astronomijom je naravno - astronomija, ali i posmatranja, pa cak i astrofotografija da tako kazem (na kraju krajeva
velika vecina delatnosti ce se svoditi na prikaz SLIKE na ekranu)

Znaci tema moze da se smesti u bar pet razlicitih sekcija foruma.

Gde je smestiti?

Da li otvarati pojedinacne teme u razlicitim sekcijama foruma u zavisnosti od tematike (ovde recimo ja imam frku, lako se rasplinem i u temi o opremi cu otici
u pricu o software-u ili fotografiji ...)?

Da li generalno da krenemo u nekom pravcu i da se oslonimo na redakciju foruma da ce odgovarajuce stvari korigovati i prebacivati postove tamo gde pripadaju?
(to bi svakako trebalo da bude slucaj, al da ne pravimo dodatnog posla moderatorima).

Ovako cemo:

Posto je tema u dodiru sa uredjajima, instrumentima i bilo sta, otici ce u "Oprema". I promenicemo joj naslov, naravno.

[vlaiv]

Ovako cemo:

Posto je tema u dodiru sa uredjajima, instrumentima i bilo sta, otici ce u "Oprema". I promenicemo joj naslov, naravno.

Odlicno, znaci mozemo da pocnemo

Ajmo ukratko o EAA, sta znaci, sta predstavlja, o cemu se tu zapravo radi.

Mnoge kolege astronomi zele da se bave observacionom astronomijom, ali iz razlicitih razloga nisu u potpunosti u mogucnosti da
uzivaju u direktnom pogledu kroz teleskop (slabovidost, neki fizicki hendikep koji sprecava sedenje za okularom, sta god ...). U poslednje
vreme dostupna je relativno jeftino oprema koja omogucava da se slika umesto preko okulara prenosi na monitor posredstvom kamere.
Ovde ne pricamo o klasicnoj astrofotografiji duge ekspozicije, nego o "zivom TV prenosu" slike sa teleskopa. Pored toga sto omogucava
ljudima koji nisu u mogucnosti da u potpunosti uzivaju u klasicnoj observacionoj astronomiji, ovaj vid bavljenja astronomijom ima i odredjene
prednosti u odnosu na klasicno posmatranje. Oci se manje naprezu, slabiji detalji koji se okom jedva detektuju mogu biti posmatrani sa odredjenom
dozom komfora, a ovo ukljucuje i toplu udobnost sobe u zimskom periodu.

Sta je potrebno za EAA?

Pa osnovni setup za bavljenje EAA, pored teleskopa ukljucuje i neku vrstu astro kamere. Ovde su zgodne kamere koje se inace koriste za:
planetarno snimanje, guiding, generalno kamere koje mogu da funkcionisu u primarnom fokusu ali nisu specijalizovane za dugu ekspoziciju
poput DSLR aparata (mada racunam mogu i oni ako se pronadje efikasan nacin) i hladjene CCD astronomske kamere. I naravno racunar
sa monitorom koji ce prikazivati sliku dobijenu sa teleskopa.

Ja sam nedavno malo razmisljao sta bi za mene bio "idealan" setup za ovako nesto i dosao sam do par zakljucaka koje cu podeliti sa vama.

Ono sto sam postavio kao osnovne zahteve takvog jednog sistema su sledeci:

1. Goto sistem za teleskop
2. Odgovarajuca kombinacija kamere i fokalne duzine teleskopa koja ce zadovoljiti osnovni raspon povecanja (nesto poput osnovnog teleskopa
sa 2-3 okulara za veliko, srednje i nisko uvecanje)
3. Software i sistem koji ce mi omoguciti da vrsim stacking slika dobijenih sa kamere u realnom vremenu, kao i kontrola sam slike (hajde da kazemo
osnovna obrada slike u smislu krivih, histograma, gamme, kontrasta i osveteljenja).
4. Mogucnost da teleskop i kompjuter na kojem se vrsi observacija budu fizicki radvojeni (nije obaveza, al je zgodno bas iz ugla tople sobe u zimskom
periodu ili ljudi koji nisu u mogucnosti da borave napolju uz teleskop dugo vremena)

Goto sistem

Sto se tice goto sistema, posto ga imam resenog tu nije bilo previse dileme kako to odraditi. Za mene je kombinacija Stellarium + Stellarium scope i EQMod resenje
koje bi koristio za ovu namenu. Buduci da ostali zahtevi ukljucuju koriscenje racunara i mogucnost fizicke odvojenosti od teleskopa, odbacio sam mogucnost
koriscenja rucnog GOTO kontrolera koji dolazi uz mount.

Kamera i teleskop

Sto se tice kamere i teleskopa, tu treba uzeti u obzir sledece:
- pozeljno je uzeti kameru koja ima sto manje shuma i sto vecu osetljivost
- pozeljno je uzeti kameru koja ima sto vecu rezoluciju (objasnicu zbog cega ovo, i ne rezoluciju arcsec/piksel nego broj piksela po horizontali i vertikali)
- pozeljno je napraviti kombinaciju fokalne duzine i velicine piksela tako da u nativnoj rezoluciji bude reda velicine 1-2" po pikselu (blize 1")
- pozeljno je imati kameru koja dosta brzo daje snimljeni frejm (nema velik download time, zato su kamere koje mogu da postignu veci FPS +)

Kako sam zamislio da uopste radi "povecanje" sa kamerom koja ima fiksnu velicinu piksela?
Pa najbolje bi bilo da to ilustrujemo primerom kamere koja mi je zapala za oko kao mozda trenutno najbolje resenje za to.

U pitanju je nova ZWO ASI178MC kamera (koja je koliko vidim upravo poskupela u odnosu na poslu nedelju ).
Odmah cu da napomenem da ovakva oprema nije neophodna za EAA, i da je moguce EAA raditi i sa drugom opremom koju vec posedujete i/ili jeftinijom
opremom. Ovu kameru sam odabrao da bi ilustrovao mogucnost "povecanja" o kojem pricam.

Nativna rezolucija ove kamere je 3096*2080 piksela i pikseli su dosta sitni - 2.4um, pa bih ovu kameru preporucio uz teleskop manje fokalne duzine <800mm
Primera radi ova kamera na popularnom Newton-u 150/750 daje rezoluciju od oko 0.66"/piksel

Buduci da nema potrebe za gledanjem snimka visoke rezolucije, mozemo reci da za porebe EAA rezolucija snimka koji ce se posmatrati jeste reda velicine
800x600 do 1280x768 (svakako je moguce postici vece rezolucije ali nije neophodno a uz ovu opremu kakva je trenutno na trzistu to su rezolucije koje su realne).

Kako se dobija razlicito uvecanje? Jednostavno, kombinacijom binninga (spajanja vise piksela u jedan) i ROI (region of interest, odnosno prikazom samo dela slike)
Znaci uzmemo roi od 800x600 u maksimalnoj rezoluciji i imamo povecanje od 0.66"/piksel
Uzmemo binning x2 i roi od 800x600 i u tom slucaju zapravo ROI pokriva 1600x1200 realnih piksela (veci FOV) ali zbog binninga mi dobijamo 800x600 sliku i rezoluciju
od 1.3"/piksel
Ako pak uzmemo binning x4 na maksimalnoj rezoluciji kamere cemo dobiti 774x520 (znaci nesto manju sliku od 800x600 al je mozemo povecati da bude 800x600) a
FOV ce da bude x4 u odnosu na osnovni i rezolucija ce u tom slucaju da bude 2.6"/pikselu

Na ovaj nacin smo efektivno dobili 3 razlicita povecanja svaki za x2 veci u odnosu na prethodni
(to je kao 8mm, 16mm i 32mm okular na primer, odnosno veliko, srednje i malo povecanje, realno povecanje ce naravno zavisiti od fokalne duzine teleskopa)

Moguce je napraviti i medju uvecanja uz odgovarajuce opcije koje se moraju implementirati u software-u (opet kombinacija binninga bilo hardverskog ili software-skog,
ROI-ja i scalinga slike na kraju)

Sve ovo naravno ne znaci da ne mozete sa vasom postojecom kamerom i teleskopom raditi sve ovo isto, jedino sto cete imati mozda manji raspon uvecanja ili
samo jedno uvecanje / rezoluciju.

Software za snimanje i gledanje

Ovde sam naleteo na 2 pristupa. O jednom sam samo procitao usput negde na nekom stranom forumu (mislim da je  CloudyNights, nisam siguran). Radi se naime o
stackovanju kakvo se inace radi kada se radi astrofotografija samo sto se radi u "pseudo" realnom vremenu. Naime sa capture software-om se snimaju slike i smestaju
u neki folder a drugi program koji se inace koristi za stackovanje slika ima mogucnost da pregleda odredjen folder (tamo gde capture program stavlja slike) i cim
primeti da postoji novi fajl, ucita ga automatski i doda na stack. Meni se licno ovaj pristup ne svidja al sam video da ga ljudi koriste.

Druga opcija je raditi sa programom koji u sebi ima sve opcije potrebne za EAA. Do sada sam naleteo samo na poznati SharpCap da ima takve opcije (live stack), i
trenutno u beti ima dosta opcija koje su korisne za ovo. Nazalost nisu sve opcije implementirane onako kako mislim da bi bilo najkorisnije za ovo sto sam gore naveo.
Navescu neke opcije koje sharpcap ima.

- LiveStack - naravno osnovna opcija koja je potrebna za EAA, znaci program je u mogucnosti da radi capture i da na ekran u realnom vremenu stavlja stack do
sada snimljenih frejmova (zapravo ih nigde ne snima nego pravi stack u memoriji)
- Veliku kontrolu prikaza stacka - neka vrsta curves (prikazuje i histogram stacka), brightness, contrast, gamma su dostupni

- Frame alignment i bad frame rejection
Ovde cemo napraviti malu digresiju. Ja sam razmisljao o 2 nacina poravnavanja frejmova. Ovo je neophodno buduci da totalno vreme ekspozicije moze dostici i par minuta
(recimo uzmemo 4s frejmove i pustimo da se stackuju par minuta i na taj nacin dobijamo vrlo detaljnu i preciznu sliku nekog objekta, mnogo jasniju nego direktnim gledanjem
kroz okular na datom teleskopu). Buduci da mount ne prati idealno metu sto zbog greske useveravanja, sto zbog periodicne greske ili uticaja vetra i raznih vibracija, potrebno
je da se frejmovi poravnaju na neki nacin inace cemo dobiti blurovanu sliku. Prvi nacin je da to odradi software (kako inace radi i u slucaju stackovanja astrofotografija) a drugi
nacin je upotreba sekundarne kamere i guiding teleskopa i naravno software-a za guiding.

Mislim da je druga opcija bolja i trenutno definitivno radi pod uslovom naravno da imate sve uredjaje koji su potrebni za to. Prva opcija kako je implementirana trenutno u
sharpcap-u mi se ne svidja iz 2 razloga. Prvi je to sto ocekuje bar 10 zvezda po kojima ce raditi alignment (sto ne mora biti slucaj za neke objekte da ce biti 10 ili vise zvezda
u FOV) i ako ih ne nadje toliko nece da radi poravnavanje frejmova. Druga stvar koja mi se ne svidja kako je trenutno implementirano je to sto alignment radi samo u 8bit modu sto je steta
buduci da su neke kamere sposobne za 12 ili vise bita (to je naravno prednost za EAA - bolja i jasnija slika se dobije, kao i dinamicki opseg, iako je slika na monitoru 8bita po
kanalu, buduci da imamo gore pomenute opcije za korekciju prikaza slike, veci broj bita doprinosi da se moze lakse manipulisati slikom)

Pored gore pomenutih opcija sharpcap ima jos neke interesantne opcije kao sto su dark frame oduzimanje, mogucnost snimanja stacka u sliku (ekvivalent astronomskom skiciranju? )

Nadam se da ce SharpCap u naredim verzijama poboljsati postojece i dodati nove opcije i da ce biti jos korisniji za ovu namenu (u sledecem segmentu cu izneti jednu ideju za koju
sumnjam da ce se implementirati al bi mogla biti jako korisna)

Fizicka odvojenost

Ovde sam razmisljao o tri mogucnosti.

1. USB hub sa sopstvenim napajanjem i dovoljno dugacak kabel da dobaci gde treba (do tople i udobne sobe ). Ovo je najjednostavnija i mozda najprakticnija varijanta
osim ako su u pitanju velike udaljenosti. Po mojoj nekoj racunici potreban je usb hub sa minimum 2 a mozda i do 4-5 portova. Ukoliko je kamera usb 3.0 onda bi i hub morao biti
(mada ne mora, ovde se nece raditi nenormalni FPS-ovi kao kod planetarnog snimanja, ako moze da progura 15 do 30 fps u maksimalnoj rezoluciji to je racunam ok)
Jedan port bi bio za komunikaciju sa mount-om (GOTO), jedan port bi bio za samu kameru koja vrsi snimanje. Ukoliko se koristi guider kamera, to je treci port na usb hub-u.
Cetvrti i peti port bi eventualno mogli biti korisceni za automatski fokuser i automatski filter tocak (ovo je vec napredna upotreba ako neko zeli da radi i druge stvari iz
svoje sobe poput ozbiljnijeg snimanja ili sta god). Znaci za osnovni setup je dosta 2 usb porta (ako ne gresim). Al razumete sta hocu da kazem

2. Mali racunar u blizini teleskopa sa instaliranim svim softwareom i mrezna konekcija do desktop racunara. Komunikacija bi se ostvarivala na najednostavniji nacin - Remote Desktop.
Mane ovog pristupa:
- 2 racunara, jedan kraj teleskopa jedan u sobi ili na udaljenoj lokaciji odakle se vrsi observacija
- Racunar uz teleskop treba da je dovoljno jak da moze da obavi sve funkcije (GOTO, eventualno guiding, capture, stacking, sve sto je gore navedeno)
Prednosti ovog pristupa:
- Racunar na kojem se vrsi observacija uopste ne treba da bude jak (fakticki izigrava terminal za Remote Desktop)
- Moguce je ostvariti bezicnu vezu izmedju dva racunara i time izbeci kablove do kuce
- Moguce raditi preko interneta (uz dovoljno brzu konekciju na obe lokacije)
- Sigurno je da bi radio u ovom trenutku (bez napretka i/ili kreiranja programa za tu namenu)

3. Mali racunar u blizini teleskopa sa instaliranim samo osnovnim softwareom za upravljanje teleskopom i capture slika (i prenos preko mreze)
Prednosti ovog pristupa:
- racunar koji je uz teleskop uopste ne mora biti preterano jak (postoje sad mali box racunari koje ljudi koriste za mini media centre ili za office upotrebu koji su u mini-itx formatu,
takav neki racunarcic bi bio vise nego dovoljan)
- sve ostale prednosti sistema pod 2 osim sto je trenutno gotovo nemoguce napraviti da radi (vise o tome ispod)
Mane ovog pristupa:
- naravno to sto trenutno ne moze da se napravi (ispod o tome)
- i naravno to sto je potrebno imati 2 racunara (od toga jedan pored teleskopa, sto znaci dodatna struja, zastita od vremenskih uslova tipa vlaga i slicno)

Problem koji sam pomenuo kod trece mogucnosti se sastoji u sledecem: u drugoj mogucnosti komunikaciju izmedju dva racunara obavljamo Remote Desktop konekcijom. Ona
iako radi posao i moze uspesno da se koristi zahteva dosta mreznih resursa izmedju dva racunara (minimum recimo 1mbps u oba smera da bi se moglo normalno raditi), ovo nije
problem za bilo koju LAN ili lokalnu Wireless mrezu ali moze biti problem za internet konekciju. Druga opcija jeste da se naprave specijalni protokoli koji ce prenositi samo potrebne
podatke izmedju 2 racunara. Potrebno je prenositi samo 2 vrste podataka. GOTO sistem (upravljanje teleskopom) i prenos slika. Zapravo u ovom trenutku je resen goto
u varijanti koju sam spomenuo ranije Stellarium komunicira sa programom StellariumScope preko mreznog protokola i kao takav se moze koristiti u ovom slucaju. Stellarium
bi isao na Desktop kompjuter a StellariumScope i EQMod naravno na racunar koji je kod teleskopa. Problem ostaje sto trenutno ne postoji (bar ja ne znam da postoji
sem usko specijalizovanog programa za QHY kamere - EZPlanetary, a i on je ogranicen na streaming 8bit videa) program za remote capture. Znaci sistem koji bi se
sastojao od 2 programa. Jedan na racunaru uz teleskop koji preuzima sliku sa kamere i daje komande kameri (duzina ekspozicije, gain i ostalo) i drugi koji bi bio na
Desktop racunaru i primao slike od prvog, radio stack i sve ostalo i slao komande za kameru koje korisnik odabere.

Eto to je u glavnim crtama moje razmisljanje na temu EAA, opreme i nacina izvodjenja.

[kruska]

malo si previse detaljan kao za neku knjigu ili udzbenik, iznam da je to sa pozitivnom namenom. tesko je sve ovo procitati odmah a ne preskociti neki pasos.
p.s. velicina pixela kako su  mi rekli oni koji se bave proizvodnjom kamera i chipova je zapravo 1x1 mikron,

ostalo se nadoknadi mikrolensingom, ili kombinovanjem tj preklapanjem istih. ( QE - kvantnu effikasnost bih ovaj put izostavio.)


svakako velicina pixela utice na broj fotona koji stize do senzora tj pixela i proporcionalan je njenoj povrsini a obrnuto proporcionalan uvelicanju.

tako da, sustina ostaje ista svi se krecemo oko uobicajenih vrednosti
-magnitude objekta 1 -  10 i navise
-zize teleskopa   200mm -2000mm npr
-expozicije 0.1sec do 400 sec
-velicine pixela senzora     2.4 x2.4       do 8x8    do       20x20 mikrona(za video)




za remote desktop ja obicno koristim team viewer koji je u lokalnoj kucnoj mrezi prilicno brz.

[vlaiv]

Da, ima razlicitih resenja za remote rad na racunaru, team viewer, vnc, remote desktop ...

Remote desktop sam uzeo jer za windows 7 dolazi bez dodatnog software-a a i generalno nekako mi se cini
najbrzim za rad (nativno implementiran u windows, nije dodatna aplikacija)

Sto se tice velicine piksela, sasvim je moguce da su 1x1 um, bar onaj deo koji izigrava "bunar", no za ono oko rezolucije
je kao sto si naveo bitan je deo microlens-a odnosno deo koji sakuplja fotone (povrsina koja se pretvara u vizuelni piksel na ekranu).

Izvinjavam se na duzini posta, imam malo taj problem da se rasplinem i odem u digresiju, i kad pisem cesto razmisljam da li suvise
koristim neke strucne termine (i cesto na engleskom jer mi problem da se setim srpskog ekvivalenta) a onda pomislim da je mozda
bolje da objasnim ako neko ne razume sta sam hteo reci ... i onda nastanu veliki postovi

[kruska]

probavao sam svasta za remote desktop ukljucujuci i remote desktop. mnogo je pucala veza kod remote desktop i cesto nece da se uloguje.
team viewer je pravi network.

[vlaiv]

A kazi mi za team viewer, nisam ga nesto koristio pa se ne secam, u pitanju je konekcija preko treceg servera (odnosno nekog njihovog
servera na internetu)? Ili ide direktno peer-2-peer?

[kruska]

dok sam ja prebacivao fajlove bilo je preko njihovog servera(i tad je bilo dovoljno brzo, prebacio sam letos oko 1 gb bez problema),
a bila je neka prica da moze ili ce moci i u lokalnoj mrezi.
skoro su se hvalili da je ubrzan transfer fajlova. Da li samo kao fajl transfer ili desktop to desktop      copy paste .
isprobacu sigurno  npr ovih dan pa cu ti reci, a  mozes i sam pa cemo uporediti.

[kruska]

evo isprobano malopre

desktop to desktop   copy paste 300 Mb                                           3 minuta
file transfer                                  386 Mb                                           3 minuta i 40 sekundi
znaci negde oko 1 do 2 Mb/s tolika mi je i brzina neta

[vlaiv]

Da, ipak ide preko njihovog servera. To moze biti nekad i prednost, ako se radi preko interneta,
neka vrsta automatizovanog teleskopa na observatoriji na brdu, vikendici, u svakom slucaju udaljena lokacija, nekada
zna biti problem ostvariti direktnu konekciju (firewall, nat, dinamicka ip adresa), pa koriscenje team viewera moze biti prednost
u tim slucajevima.

[Danijel]

Ja za spajanje s računalima u zvjezdarnici Apollo koristim aplikaciju TightVNC, a veza mi ide iz kuće do šupe preko električne mreže putem PowerLine adaptera, a od tamo do zvjezdarnice preko mrežnog kabla. Sve radi OK.

[Danijel]

Eh da, sva računala osim Kiklopa koji je uključen 24 sata neprekidno radi lova na meteore, koristim WakeMeOnLan za daljinsko uključivanje istih jer su isključena dok zvjezdarnica ne radi. Koristim i Team Viewer po potrebi.

[spadej]

1. USB hub sa sopstvenim napajanjem i dovoljno dugacak kabel da dobaci gde treba (do tople i udobne sobe ).

Vlaiv,

izuzetno cenim tvoj temeljni pristup. Ipak, zamolio bih te da stvar uprostimo sto je vise moguce, i prilagodimo je za nas "gledatelje sa crnobelim televizorima". Hajde da polazna osnova bude teleskop 150/750, sa EQ3 montazom i GoTo-om, da je glavna namena astrofotografija sa Canon EOS fotoaparatom. To je najcesci setup u nasoj komuni, i sto je najvaznije, to je moj setup Pa, kad to "sazvacemo", da se onda bacimo na slozenije kombinacije.

Dakle, predlazem da kreneno od ove najjednostavnije kombinacije:   Teleskop sa PicGoTo + USB HUB + USB kabl + racunar. Software za upravljanje teleskopom je "PicGoTo server", koji moze da vozi 4 step motora (Ra, Dec, Focus i Filter). "Filter" moze da se prenameni u motor za otvaranje kupole ili bilo koju drugu namenu. O PicGoTo-u, kako radi i kako smo nas nekoliko to realizovali ima posebna tema na ovom forumu. Idejni vodja i glavni realizator je nas uvazeni forumas Luger.
Software za fotoaparat je Canon EOS Utility.   

To je  moja uobicajena postavka. I sve radi bez greske.  Probao sam Remote Desk Top, upravljanje teleskopom radi savrseno. S'obzirom da su oba racunara bila u lokalnoj mrezi, verovatno bi i slika sa fotoaparata (EOS 1000d) bila ok ali nisam probao. Testiracu to ovih dana.

Problem koji sam uocio, i zbog kojeg sam sve ovo i predlozio je : ako nisam pored teleskopa ne vidim kako se montaza krece. Indikacija koju imam na PicGoTo serveru pokazuje da se motori vrte u odredjenom smeru ali i dalje nemam sliku u glavi gde je cev okrenuta. I sto je najvaznje, da li je montaza dosla u neki polozaj gde ne bi trebalo. Ovo poslednje mogu da resim tako sto bi postavio prekidace koji ce u kriticnim polozajima prekidati napajanje. Ali onda opet moram da dodjem do teleskopa, i vratim montazu u "radni polozaj".

Ovakav nedostatak imaju i mnogo skuplje montaze, odnosno teleskopi. Nedavno, na otvaranju Gagiceve  opservatorije , Janko Mravik je doneo svoju "azdaju". Teleskop sve sam radi ... ali ni on ne zna da stane kad dodje do "ivice". Jankova vilicasta montaza moze da se vrti u krug, bez posledica, jedino ne znam kako na to reaguje suma kablova.
Moja montaza ne moze. Kad "padne" suvise na istok ili zapad mehanika udara, zupcanici preskacu, a kablovi.... ne smem ni da pomislim. Zato dezuram sve vreme, i vise gledam cev nego nebo.  Moja razmisljanja idu u smeru da na Ra i Dec ose postavim senzore (encoder disc-ove), koji ce kontrlolisati polozaj teleskopa u obe ose, i zaustavljati montazu kad dodje do "opasne zone"

Problem sa "opasnim zonama" ne bi postojao kad bi na racunaru video gde se nalazi teleskop. Ako bi ta mogucnost postojala, onda je sve jedno i na kom racunaru cu to videti, pa ce samim tim potpuna i  bez ogranicenja kontrola teleskopa biti moguca sa bilo koje tacke na zemaljskoj kugli. Gde ima interneta, naravno.  .

Pitanje za programera je: Da li se moze "doraditi" PicGoTo softver tako da cita impulse sa senzora na Ra i Dec osama, i na osnovu toga generise graficki prikaz polozaja teleskopa? Ako ne moze, onda bi trebalo napisati poseban programcic koji bi to radio. Prepostavljam da tako nesto tebi nije veliki problem. Meni jeste.  Znam neke osnove programiranja u C++ ali dok ja napisem taj code, ljudi ce vec stici na Mars .
                                           

[vlaiv]

Pa nisam bas siguran da kontam, al pretpostavljam da pricas o mount limitima (EQMod ima implementirane mount limite za slew posle koji nece da ide dalje i korisnik moze sam da ih programira).
Znaci jedna solucija je prelazak na EQMod (al pretpostavljam da to znaci upgrade mount-a na goto verziju, ili bar verziju sa originalnim steper motorima i elektronikom koji bi da izbegnes
posto vec imas picgoto).

Pa ovako imam 2 solucije
Jedna onako prirucna a druga mozda sofisticirana. Prva prirucna bi bila: montiraj web kameru da prati sta teleskop radi, tako ces moci imati pogled na teleskop u svakom momentu.
Druga varijanta bi bila da se implementira u taj picgoto (neam pojma sta je al mogu da pogledam) neka kontrola limita kao sto ima u EQMod-u + neki sistem dojave ako je limit dostignut.