• Welcome to Forum Astronomskog Magazina. Please login or sign up.
 

Kretanje sunca

Started by xyz360, January 16, 2017, 02:55:51 pm

Previous topic - Next topic

0 Members and 2 Guests are viewing this topic.

xyz360

Quote from: vlaiv on January 21, 2017, 04:49:38 pm
Nemam primedbe, jako mi je drago sto si eksperimentalno krenuo da utvrdis cinjenice, imam samo par sugestija kako da preciznije utvrdis stvari i odnose.

Napravicu jedan diagram da bi ti objasnio kako mozes da ponovis eksperiment sa razlicitim podesavanjima i vidis kako se stvari menjaju.

Znaci dijagram pokazuje kako se menjaju umbra i penumbra u zavisnosti od udaljenosti povrsine na koju pada senka.

Postoji zona iza objekta koji baca senku gde postoji umbra - ako si suvise daleko nece postojati umbra - poslednja zelena linija. Znaci umbra je samo u trouglu iza objekta koji baca senku i zavisi od udaljenosti - sto si dalje to je manja dok u jednom trenutku ne nestane. Ovo vazi samo za slucaj kada je izvor svetlosti veci od objekta koji baca senku. Kada je izvor svetlosti manji umbra uvek raste sa udaljenoscu (mozes napraviti dijagram pa videti).

Penumbra uvek raste sa udaljenoscu - zato se kaze da objekat uvek baca vecu senku nego sto je on sam - ali to se odnosi samo na penumbru.

Kao sto vidis postoji slucaj kad je umbra manja od objekta. Postoji i slucaj kad je umbra veca od objekta - kad je izvor svetlosti manji od samog objekta koji baca senku. I velicina umbre i penumbre zavise od udaljenosti objekata.

Mislim (ne mogu biti siguran) da na slikama koje si postavio uopste nema umbre jer je udaljenost izmedju zida i coveculjka suvise velika. Probaj ponoviti eksperiment sa coveculjkom kada je blizi zidu - umbra ce biti manja od coveculjka a penumbra veca.


Nije mi tvoja skica jasna. Gde je na skici Zemlja, gde je Mesec?

NShappy

January 21, 2017, 06:14:35 pm #91 Last Edit: January 21, 2017, 06:21:27 pm by NShappy
XYZ, na tom tvom experimentu sa čovečuljkom, ti meriš zajedno umbru i penumbru tvog čovečuljka. Zato ti je senka veća.

Plus što je čovečuljak približno visok koliko je velik i izvor svetla. Izmeri senku po širini čovečuljka, gde je širina značajnije manja od izvora.

Ili još bolje, nađi loptasto telo da meriš senku.

xyz360

Quote from: NShappy on January 21, 2017, 06:14:35 pm
XYZ, na tom tvom experimentu sa čovečuljkom, ti meriš zajedno umbru i penumbru tvog čovečuljka. Zato ti je senka veća.

Plus što je čovečuljak približno visok koliko je velik i izvor svetla. Izmeri senku po širini čovečuljka, gde je širina značajnije manja od izvora.

Ili još bolje, nađi loptasto telo da meriš senku.

Ok, hvala na sugestiama.
Uradiću tako ovih dana, na primer sa metalnih 5 dinara. Jel to ok?

NShappy

Ok...

Quote from: xyz360 on January 21, 2017, 06:09:47 pm
Zašto se Mesec ne vidi pre i posle pomračenja Sunca na nebu.

Kamen koji leti ka Suncu pre pomračenja i koji se od Sunca udaljava posle pomračenja bi morao da se vidi.



Na ovo ti je već odgovoreno.

Ako ne prihvataš taj odgovor, ded daj ti logično objašnjenje te dileme.  :o

xyz360

Quote from: NShappy on January 21, 2017, 06:20:23 pm
Ok...

Quote from: xyz360 on January 21, 2017, 06:09:47 pm
Zašto se Mesec ne vidi pre i posle pomračenja Sunca na nebu.

Kamen koji leti ka Suncu pre pomračenja i koji se od Sunca udaljava posle pomračenja bi morao da se vidi.



Na ovo ti je već odgovoreno.

Ako ne prihvataš taj odgovor, ded daj ti logično objašnjenje te dileme.  :o


Odgovoreno je da se kamen ne vidi zbog jake sunčeve svetlosti.
To prihvatam kao odgovor ali sam imao dodatno pitanje, na kojoj bi se udaljenosti video?
Na to nisam dobio odgovor...

vlaiv

Quote from: xyz360 on January 21, 2017, 06:12:07 pm
Nije mi tvoja skica jasna. Gde je na skici Zemlja, gde je Mesec?


Skica nije ni trebala da predstavlja zemlju i mesec nego da istakne zavisnost velicine umbre i penumbre od distance, kao i cinjenicu da postoje uslovi pod kojima nema umbre (zbog tvoje slike) kao i smernica sta mozes da uradis da bi se umbra videla - smanjis udaljenost coveculjka od zida.

Quote from: xyz360 on January 21, 2017, 06:18:32 pm
Quote from: NShappy on January 21, 2017, 06:14:35 pm
XYZ, na tom tvom experimentu sa čovečuljkom, ti meriš zajedno umbru i penumbru tvog čovečuljka. Zato ti je senka veća.

Plus što je čovečuljak približno visok koliko je velik i izvor svetla. Izmeri senku po širini čovečuljka, gde je širina značajnije manja od izvora.

Ili još bolje, nađi loptasto telo da meriš senku.

Ok, hvala na sugestiama.
Uradiću tako ovih dana, na primer sa metalnih 5 dinara. Jel to ok?


5 metalnih dinara je dobar primer zato sto je kruznog oblika pa ce i sama senka biti kruzna - i lako ce se uociti delovi - umbra i penumbra. Kod coveculjka zbog oblika je to malo komplikovanije.
Takodje mozes da uzmes i objekat veci od izvora svetlosti - iseci krug kartona veceg precnika od lampe, kao i priblizno istog - opet karton odgovarajuce velicine.

Sto se tice pitanja na kojoj bi se udaljenosti video mesec - ne znam tacno sta pitas. Da li udaljenost meseca na nebu u odnosu na sunce, ili udaljenost posmatraca od meseca?

Sto se tice udaljenosti meseca od sunca na nebu tu igra ulogu 2 faktora, prvi je koliki deo meseca je obasjan direktnom suncevom svetloscu a da se to vidi sa zemlje - ono sto zovemo srp meseca i drugo vaznije - gde se sunce nalazi u tom trenutku. Ako je sunce nisko na horizontu - jutro ili vece - osvetljenost atmosfere je manja i samim tim je nebo manje svetlo nego recimo kada je sunce u zenitu. Znaci ovaj slucaj si svakako video, kada predvece ili ranije ujutru vidis mesec po danu - obicno prilicno osvetljen - znaci prva cetvrtina recimo.
Ova konfiguracija ne igra ulogu prilikom pomracenja sunca jer je tad mesec okrenut tamnom stranom prema zemlji i jedini izvor svetlosti koji obasjava mesec je svetlost koja se prvo odbila od zemlje pa osvetlila tamnu stranu meseca - vec pomenut earth shine.

Ako mislis koliko posmatrac treba da bude blizu meseca u smislu distance do meseca - to je malo ozbiljnije pitanje, al se takodje moze izracunati samo je racunica kompleksna. Sto si na vecoj visini - manje atmosfere ima pre nego sto izadjes u bezvazdusni prostor - odnosno svemir - tamo nemas problema, ako si u zemljinoj orbiti lako ces videti tamnu stranu meseca obasjanu earthshine-om. Znaci sto manje atmosfere izmedju tebe i meseca to manje svetlosti koja ti smeta da vidis mesec a koliko svetlosti ima zavisi od gustine atmosfere koja rasejava svetlost.
Teleskopi: GSO RC8", TS80 F/6 photoline, SW dob 200/1200, SW Evostar 102 ahromat, StellaMira ED110
Montaže: HEQ5, AZ4, SW AzGTI
Kamere: ASI1600MMC, ASI178MCC, ASI185MC

NShappy

XYZ, takođe u tvom experimetnu, za senku i jasno viđanje penumbre ti smeta difuzno svetlo koje dobijaš u celoj sobi, tj. svetlo koje se odbija od zidova i plafona, i zamućuje ti tu senku. Uradi isti eksperiment noću, na otvorenom, sa senkom na belom kartonu. Jasno ćeš videti penumbru i umbru. Umbra će biti manja od objekta. Penumbra može biti veća, i mnogo veća, zavisi od međusobnih udaljnosti sijalice, petodinarca i pozadine. Ako sva tri objekta budu dovoljno blizu jedan drugom, može ostati samo penumbra, bez potpune senke.

Predrag

Quote from: xyz360 on January 21, 2017, 06:09:47 pm
Quote from: Predrag on January 21, 2017, 05:41:08 pm
Uh, xyz ti i dalje o logici. Nadam se da ćeš na kraju shvatiti da ti je logika slaba strana.


Eh, Predraže,

molim te upotrebi svoju logiku i javi ono što nisam dobio kao odgovor.

Zašto se Mesec ne vidi pre i posle pomračenja Sunca na nebu.

Kamen koji leti ka Suncu pre pomračenja i koji se od Sunca udaljava posle pomračenja bi morao da se vidi.



Čim si ubacio Nikolu Teslu u ovu raspravu jasno je da si sklon teorijama zavere. Verovatno je sledeće da je Telsa predvideo i da je Zemlja ravna pa si ti genijalac koji je to sada potvrdio pa je to još jedan dokaz da je Tesla bio ispred svog vremena.

Bolje ti je da ili proveriš svoj IQ ili prestaneš da pod.....aš pošten svet.
- Star adventurer GTI
- Samyang 135mm F2, Viltrox 85 mm F1.8, Sony 50 mm F1.8, Sony 28-70 F3.5-5.6
- Sony A7M2

Maki

Sad će piramida sunca u Visokom...i o njoj je Tesla valjda nešto rekao...
Alkaid 12, C8, Takahashi FC 100 DF, Borg 71FL, Lunt 80 DS

Flickr  https://www.flickr.com/photos/158467440@N03/

https://www.astrobin.com/users/BGazing/

xyz360

Quote from: vlaiv on January 21, 2017, 06:37:54 pm

Sto se tice pitanja na kojoj bi se udaljenosti video mesec - ne znam tacno sta pitas. Da li udaljenost meseca na nebu u odnosu na sunce, ili udaljenost posmatraca od meseca?


Pojašnjavam pitanje.

Zamisli da si ti držao ovu kameru koja je snimila ovo

https://vimeo.com/122795016

pomračenje Sunca u Spitsbergen-u, Norveška.

Pitanje je zašto kamera nije snimila Mesec pre i posle pomračenja Sunca?

Znači, koliko daleko od Sunca treba da se Mesec udalji da bi ga kamera snimila.
Koliko znam, ne postoji ni jedan snimak Meseca koji se približava ili udaljava Suncu pre i posle bilo kog pomračenja ni sa kakvim filterom ili bez filtera, u bilo kom položaju Sunca na nebu i u bilo koje doba dana se to pomračenje desilo.

Nadam se sada da sam jasno postavio pitanje.

VaskoGM

Quote from: xyz360 on January 22, 2017, 09:53:03 am
Pitanje je zašto kamera nije snimila Mesec pre i posle pomračenja Sunca?


Nista sto je tamnije od osvetljenosti neba ne moze da se vidi na dnevnom nebu.
To se najbolje vidi kada je Mesec vidljiv tokom dana. Osvetljeni deo ce se videti bez problema jer je svetliji od plavog neba, dok ce sva senka biti nevidljiva jer je mracnija od neba.

Odakle ti ideja da mozes da vidis nesto sto je toliko tamno kao sto je mracna strana Meseca po danu?
Zbog osvetljenosti neba mi ne vidimo ni zvezde koje inace sijaju a kamoli nesto sto je toliko tamno.

Tog dana kada je pomracenje Sunca, i pre i posle samog dogadjaja, Mesec se nece mnogo prividno udaljiti na nebu od Sunca, sem toga je u svojoj mladoj fazi kada je mracna strana okrenuta nama i nema se sta videti. Sve sto je okrenuto ka nama je osencena strana i posto je senka pobedjena jacinom difuzno osvetljene atmosfere, mesec je nevidljiv u takvim uslovima.

Mozda je opticki teleskop ogranicen za ovako nesto (mada mislim da sa odredjenim filterima moze da se snimi bar kontura Meseca u blizini Sunca ali kome bi to i palo na pamet i zasto...)
Ali radio-teleskop nije ogranicen.

Ovo je kako radio teleskop vidi pomracenje Sunca:


Poenta je sledeca: Ona ilustracija sto si ranije postavio, gde se vidi taman Mesec blizu Sunca sa plavim nebom itd... Potpuno je nemoguca.
Bila bi moguca samo u slucaju da je Mesec previse blizu, toliko blizu da treba da cak bude nisko u atmosferi tako da nema ispred sebe toliku kolicinu difuzirano osvetljenih gasova koji bi ga vizuelno neutralisali. Jedino bi tako mogao da bude vidljiv onako kako ga ti zamisljas.


Medjutim, posto je udaljen nekih 350 000-400 000km, i samim tim daleko iza Zemljine atmosfere, vizuelno se desava upravo ono sto se i ocekuje.
Mak180 f/15 • MN190 f/5.25 • AZ-EQ6...
EOS 450D(m) • ASI120MM-S • QHY5V+9x50 AG • Baader LRGB...
Hyperion • ES • Nikon • Sterling...
www.aristarh.rs
Flickr galerija

vlaiv

@xyz360

Mozemo otprilike izracunati koliko maksimalno mesec moze biti udaljen od sunca na dan kad se desava pomracenje.
Orbitalni period meseca oko zemlje (sideralni) je oko 27.32 dana, znaci da se mesec za jedan dan / 24h pomeri oko 13.2 stepena u odnosu na zvezde u pozadini.
Ovo nam daje dalje 0.55 stepeni na sat. Ako je pomracenje popodne u 5 sati (a pomocu ove brzine mozes odrediti i koliko pomracenje traje od prvog do poslednjeg kontakta ako uzmes u obzir i sideralnu brzinu sunca koja je otprilike 1 stepen na dan), da bi sve bilo gotovo oko 7 uvece, znaci da ce mesec u 6 ujutru biti "11 sati" daleko od sunca - odnosno 6 stepeni na nebu.

Par sati pre pomracenja ce biti udaljen od sunca samo 1 - 1.5 stepeni! - to je jako "blizu".
Teleskopi: GSO RC8", TS80 F/6 photoline, SW dob 200/1200, SW Evostar 102 ahromat, StellaMira ED110
Montaže: HEQ5, AZ4, SW AzGTI
Kamere: ASI1600MMC, ASI178MCC, ASI185MC