Supernova Sn 2017eaw

[Yagodinac]

Polovinom maja je otkrivena supernova u NGC6946 (Fireworks) galaksiji. Našao sam neki svoj snimak od pre 6 godina, snimljen sa 20d, i napravio blink-komparator.

Supernova Sn 2017eaw GIF animated by milan miloradovic, on Flickr

Ovo je snimak supernove stare 36 dana, ukupno 31x30sec, ISO1600, 40D, SW 150/750 .
Nakon toga sam snimio 18 defokusiranih snimaka za fotometriju, i ostao malo začuđen oscilacijama od preko pola magnitude. Evo grafa za poređenje sa prvom i drugom referentnom zvezdom:





Bilo kako bilo, sjaj supernove kad se sve preračuna u tom momentu (19.jun) je iznosio 13.349mag.

[vlaiv]

Dobar ulov!

Jeste cudna greska fotometrije, ne bi trebalo da je toliko velika.

Bas me zanima zbog cega moze biti tolika (verovatno neka sistemska greska). Koji metod si koristio? Koliko vremena izmedju merenja (pretpostavljam jedan frejm za drugim tako da ekstinkcija verovatno nije problem)?

[Yagodinac]

Tako je, a ja pretpostavljam da je možda cirus prošao. I inače tu nema neke preciznosti jer ako teleskop i aparat na pojedinačnom frejmu idu do 16-16.5mag, kad defokusiraš radi aperturne fotometrije ti zasigurno izgubiš još malo i tako je ovaj setup prilično zavisan od termičkog i random šuma svakog pojedinačnog snimka. Ipak 40d nije hlađen...
Drugo bi bilo da se meri zvezda osme magnitude 

[sarajevo]

čestitke

[Yagodinac]

Thnx 

[kruska]

carstvo tmine na 750 mm

[Yagodinac]

Da znaš da je carstvo tmine 
Nego sad nešto gledam ove njihove rezultate:

http://www.rochesterastronomy.org/sn2017/sn2017eaw.html

Izmerena je magnituda dan kasnije od 13.1, to nije daleko od mojih 13.35mag. Očigledno je da nije velika greška i da ta razlika potiče od ekstinkcije koju nisam oduzeo. Jel ima neko formulu kako se oduzima ekstinkcija? Visina je bila oko 73 stepeni nad horizontom.
Inače zeleni kanal na DSLR-u i ISO1600 je vrrrrrlo šumovit. Čudi me kako greška generalno nije veća... Očigledno je dobro što je snimljeno više light-ova pa se greška onda statistički smanjuje

[Yagodinac]

A sad mi pada na pamet drugo pitanje: da li uopšte ekstinkcija i kako utiče na aperturnu fotometriju? Ako su merena zvezda i referentna u istom vidnom polju, onda ekstinkcija jednako utiče na obe i razlika između njih je precizno izmerena, nevezano za ekstinkciju. Ili se razlika menja nelinearno, u zavisnosti od ekstinkcije, tačnije visine nad horizontom? 

[vlaiv]

Sta je uopste aperturna fotometrija?

Sto se tice ekstinkcije, ako koristis diferencijalnu fotometriju (isti instrument, isto vreme snimanja, isti FOV, ista kalibracija) onda je magnituda samo razlika u odnosu na referentnu zvezdu, pod uslovom da je FOV dovoljno mali (reda velicine stepen).

Sto se tice racunice, evo jedan kratak informativan tekst kako sve to utice na magnitudu:
http://www.skyandtelescope.com/astronomy-resources/transparency-and-atmospheric-extinction/

Ono sto ne znam napamet da li moze biti problem je sledece:
Razlika u klasi referentne zvezde u odnosu na merenu zvezdu, pogotovu ako se ne koriste fotometrijski fileri. Razlicite klase zvezda razlicito zrace u razlicitim delovima spektra, pa se moze desiti da je rayleigh rasejavanje razlicito za ove dve zvezde (kolicina svetla u plavom spektru razlicita). Sasvim je moguce da u diferencijalnoj fotometriji to nema nikakve veze ako su u pitanju procenti (isti procenat za referentnu i merenu zvezdu pa se razlika u magnitudi ne menja), ali za relativnu fotometriju treba svakako uzeti u obzir (kada se meri u odnosu na referentnu vrednost koja je izmerena pod drugacijim uslovima, ili na drugom delu neba).

[Yagodinac]

Pošto se sve zvezde gledaju u V-filteru eventualna spektralna razlika među njima ne bi smela da utiče. Osim toga, za referentne zvezde uzimam zvezde iz AAVSO kataloga, koje su zilion puta merene i proverene, tako da jedina realna greška koja se pojavi može biti do moje opreme.

[vlaiv]

Nisam bas siguran da je tako, pogledaj ovaj grafik recimo:



Ili jos bolje, poslednju sekciju na adresi

http://slittlefair.staff.shef.ac.uk/teaching/phy241/lectures/L03/index.html

Takodje uporedi odziv V filtera sa slike za Canon 40D (ako je to kamera kojom si slikao):



Ne znam koji kanal koristis za fotometriju, al recimo V filter @600nm je 40% dok je zelena na kenonu na toj frekvenciji

0.075 * 0.375 ~ 30%, takodje canon malo zahvata ispod 450nm, a V filter nema odziv ispod 450nm.


Znaci ako hoces da poredis sa kataloskom vrednoscu, moras da uradis korekcije za sve zivo - ekstinkciju, odziv sklopa (gubitke na ogledalima, koji takodje nisu linearni, zavise od frekvencije), odziv kamere, ....

Ako hoces da radis diferencijalnu fotometriju, onda ili kalibrisi "boju" slike (frekventni odziv kamere) spram spektralne klase zvezde da bi dobio vrednost u V bandu (ovo se svakako radi sa mono senzorima zbog razlicite QE senzora u V bandu), ili jednostavno prihvatis da ce biti odredjena greska u odnosu na V magnitudu (kao sto zvezde razlicite spektralne klase koje imaju istu V magnitudu imaju razlicitu B magnitudu - zato i postoji color index (B-V) ). Ova greska nije greska fotometrije nego magnituda u drugom opsegu (kao sto su razlicite magnitude za B, V, I opsege).

[Yagodinac]

Ma sve što si napisao mi je jasno ali ništa tu nije moguće promeniti 
Da, postoji neko odstupanje zelenog kanala koji koristim na 40d i V-banda. Ali to je jednostavno tako; AAVSO u svom relativno detaljnom priručniku ništa ne kaže za korigovanje tih odstupanja, a ja radim striktno po njihovim uputstvima u Irisu... Očigledno je da te razlike nisu prepreka za relativno precizna merenja kod diferencijalne fotometrije. Verovatno je da su te greške toliko male, možda 0.05 mag, da to onda može da se pripiše drugim izvorima nepreciznosti od strane DSLR-a (termički šum). Ceo svet radi fotometriju DSLR-om, jasno je svakom da je CCD neuporedivo bolji (precizniji) ali su ipak pristupačnost i jednostavnost očigledno presudni.
Primera radi, ambijentalna temperatura prilikom snimanja supernove je bila oko 20 stepeni, temperatura senzora sigurno koji stepen više, a temperatura najprosečnije hlađene CCD kamere bi išla 40 stepeni ispod te vrednosti, pa ti sad vidi... Plus što ima 4x veće piksele za istu rezoluciju, plus je 16b umesto 14b...

Ostaje mi da uradim seriju snimaka referentnih zvezda i da vidim ima li odstupanja i to nekako ukalkulišem kad vidim kolika su odstupanja. Prilično pešačka metoda, jelte.

* aperturna fotometrija - prevod od "aperture photometry" 

[vlaiv]

Ah, sad sam pronasao zgodan tekst na temu "aperture photometry", to je zapravo samo metoda ocitavanja sa slike. Manje vise onako kako bi se "standardno" ocitavala vrednost - doduse, ja bi zviznuo jedan krug oko zvezde, uzeo sumu piksela, zviznuo na par mesta u okolini na prazno nebo krug istog precnika pa izracunao prosecnu svetlost neba i oduzeo ta dva - to je u sustini ono sto radi aperture fotometrija, samo sto uzima vrednost neba u prstenu oko zvezde a ne na par lokacija pored - sto je verovatno bolje u ovom slucaju jer je galaksija u pozadini.

[VaskoGM]

Samo da pohvalim trud i prezanimljiv blink komparator 

[Yagodinac]

Thnx, šteta što to nije nekih mesec dana ranije snimljeno ali eto, bolje ikad nego nikad.