Tranzit ISS preko Sunca

[dedskin114500]

Hteo sam da pitam indirektno je vezano za ovo jer isto bih da snimam satelite .

Da li moze klasican EQ5 go to sistem da prati satelit , ako bi on bio registrovan u Stelariumu recimo, pa sa PCa da se da kao meta satelit i da teleskop ode tamo i da prati .

Da li je takvo nesto moguce .

Da li je mozda neko probao da snimi Geostacionarne satelite tipa Raduga ruski mislim da se vidi , i stalno je na nebu , uglavnom na istom mestu

[vlaiv]

Hteo sam da pitam indirektno je vezano za ovo jer isto bih da snimam satelite .

Da li moze klasican EQ5 go to sistem da prati satelit , ako bi on bio registrovan u Stelariumu recimo, pa sa PCa da se da kao meta satelit i da teleskop ode tamo i da prati .

Da li je takvo nesto moguce .

Da li je mozda neko probao da snimi Geostacionarne satelite tipa Raduga ruski mislim da se vidi , i stalno je na nebu , uglavnom na istom mestu

Što se tiče geostacionarnih satelita - to možeš i sa običnog tronošca - oni se ne pomeraju. Problem je što nećeš ništa pametno snimiti od satelita u toj orbiti.

Geostacionarna orbita je na oko 35800 kilimetara iznad zemlje. Uzmimo da se tamo nalazi ogroman satelit od 100 metara u prečniku - 0.1Km - koliku ugaonu veličinu bi on predstavljao?

Malo trigonometrije i rešenje je 0.5 ark sekundi. Većina amaterskih teleskopa ne može da razluči toliko mali ugao.

Većina satelita je 100 puta manja od toga.

Praćenje ISS sa EQ5 monzažom je u principu moguće. Maksimalna brzina EQ5 montaže (pro verzija sa goto-om) je oko 3.4 stepena u sekundi. ISS se kreće oko 1 stepen u sekundi.
Znači montaža je dovoljno brza da prati ISS preko neba. Jedini problem je - da li je dovoljno precizna da drži svo to vreme ISS u vidnom polju. Ja mislim da je EQ5 daleko od toga da to može da izvede.

[dedskin114500]

@Vlaiv al znaci , torijski bar moguce je .
Video sam snimak sa Losmandi G11 mislim da je ,  snimana kometa tako da prati kometu zbog duze ekspozicije a ne zvezde , i ta montaza je to uspela . Al to je sporo kretanje , Preko stelariuma ja mislim .

 Tesko je sve to da , al tesko je i na lotu dobiti pa ljudi igraju

Nesto su drugari zainteresovani isto pa bi mozda mogao neki maraton lovljenja satelita , definitino dobra praksa za kontrolu teleskopa , ko satelit ulovi ni galaksija mu nece biti problem

 

[vlaiv]

@Vlaiv al znaci , torijski bar moguce je .
Video sam snimak sa Losmandi G11 mislim da je ,  snimana kometa tako da prati kometu zbog duze ekspozicije a ne zvezde , i ta montaza je to uspela . Al to je sporo kretanje , Preko stelariuma ja mislim .

 Tesko je sve to da , al tesko je i na lotu dobiti pa ljudi igraju

Nesto su drugari zainteresovani isto pa bi mozda mogao neki maraton lovljenja satelita , definitino dobra praksa za kontrolu teleskopa , ko satelit ulovi ni galaksija mu nece biti problem

Da, komete se kreću dosta sporije i nije potrebno zadavati posebne komande montaži - vođenje montaže posebnom guide kamerom i teleskopom usmerenim na kometu radi posao.

Ozbiljnije montaže su pravljene da mogu da prate satelite u realnom vremenu:

Pogledaj ovaj video recimo:

https://pw-nextwave.com/index.php/2017/09/18/tracking-satellites-with-l-500-direct-drive-mount/

a ima i amaterskih sistema za praćenje satelita - tipa ovo:

https://www.beyondcli.com/ham/satellite-tracking-using-astronomy-goto-mount/

[dedskin114500]

@vlaiv e tooo.

Au koja montaza ,  i sad recimo uzmemo taj video i stakujemo ga , pojacali bi rezoluciju bar duplo , ako ne i vise .

Mozda bi se onda nesto i videlo

Ali teorijski , cak i ako ne moze , to bi bio odlican test za kvalitet montaze , zar ne ?
Lepo se vide greske , mala odstupanja , cak i okom preko videa tako .

U sustini ako je brzina satelita 1 ark sekundu po sekundi , a brzina montaze 3 ark  sekunde po sekundi , treba da moze .

Nisi probao tako nesto ?

[gile.ms]

Evo jednog preleta ISS od jutros.
2.7.2020. 7:17:23, Beograd

Uhvaćeno sa terase, podesilo se da sam gotovo na samoj centralnoj liniji.

Teleskop SW 150/750 i EOS 550d u direktnom fokusu.
ISO 800, 1/500s, F/18

F/18 je zbog toga što je filter postavljen na otvor poklopca teleskopa koji ima promer samo 42mm.

Pretpostavljam da je ta mala apertura razlog što ne mogu da postignem veću oštrinu,
da li ima smisla da nabavljam filter za celu aperturu?

[vlaiv]

Dobra fotka.

Ima smisla nabavljati veći filter. Ne znači da će obavezno pojedinačna slika poput ove biti bolja - jer atmosfera ima veliki uticaj u svakom slučaju i ovo je pojedinačni momenat - znači može bude dobro a može i mutno - kako se potrefi, ali definitivno 150mm daje bolju/oštriju sliku od 42mm i to značajno, kada je atmosfera iole stabilnija.

[Predrag]

Odlično je.
Ima smisla. Imao sam na takvom teleskopu filter za celi otvor, slikao afokalno i oštrina je bila dobra.

[Yagodinac]

Ja sam imao filter za celu aperturu (150mm) i ne, nije bolje od 42mm 
Razlog su u prvom redu termičke turbulencije crnog tubusa usred dana - to je strava i užas. Potpuno druga dimenzija nivoa turbulencije od noćne turbulencije nedovoljno adaptiranog instrumenta na spoljnu temperaturu. Čim oseti Sunce taj teleskop prokuva... Nikakva rezolucija veće aperture se ne vidi već isključivo veća degradacija. U drugom redu tu je činjenica da na f5 fokus nije nešto lako pogoditi u uslovima takve turbulencije, više je to neka zona najpribližnijeg fokusa. U takvim slučajevima oštriji snimak sam dobijao sa 40mm nego sa 150mm - a nije da se nisam trudio da bude obrnuto 
U principu napravi za celu aperturu, to je ionako jeftino, pa ćeš onda lako da maskiraš ostatak poklopcem i radiš sa 4cm. Možda pokriješ teleskop nekim platnom i možda naprosto sobna i spoljna temperatura budu jednake pa dobiješ bolje rezultate nego ja, mada je tu i činjenica da je seeing danju vrlo često lošiji nego noću.

[gile.ms]

Hvala na odgovorima!

U principu znam za "jadac" crnog teleskopa, pa sam ga jutros odmah po postavljanju uperio ka Suncu i prekrio belom potkošuljom sa prednje strane upravo zbog toga i da bih mogao da ga dodirnem a da se ne opečem posle 2 minuta Generalno, dok je uperen ka Suncu, crna površina nije direktno izložena, ali i pored toga se i te kako greje.

Takođe, za posmatranje/fotografisanje Sunca, njutn treba i sa zadnje strane da se pokrije crnim platnom, jer je cev sa te strane otvorena zbog "luftiranja" i to je noću OK, ali danju uđe mnogo svetlosti i unakazi ionako diskutabilan kontrast.

[Luger]

Svaka cast gile.ms! Je li ovo jedan frejm iz filma? Hoce li biti neka animacija, kao ona sa Letenke?

[gile.ms]

Svaka cast gile.ms! Je li ovo jedan frejm iz filma? Hoce li biti neka animacija, kao ona sa Letenke?

Nisam snimao video. U pokušaju da dobijem što veću rezoluciju sam držao prst na okidaču i pucao raw rafal
Ovo je prvi (i najbolji) od 3 snimka na kome je ISS.

[Luger]

  Pa kako!
Kako si znao kada da okines? Pomoc prijatelja ili...
U svakom slucaju, bravo! Refleksi kao kod macke! 

[gile.ms]

Pa i nije tako teško obzirom da se ISS vidi u tražiocu a tranzit traje oko sekund i po - dva.

Ali značajna je bila i pomoć prijatelja (Ivane) sa odbrojavanjem sekundi

Pored mene je bio i komšija sa foto objektivom 400mm pa nije mogao da vidi ISS u tražiocu, ali je na moj uzvik "evo ga!" ispucao i on par frejmova i uhvatio barem jedan.

Moram da kažem i da se vreme na mobilnom (usklađeno prema satu operatera) razlikuje za oko dve sekunde od vremena na računaru usklađenog preko neta (računar pokazuje tačno vreme).

To može lako da uzrokuje promašen tranzit, pogotovo ako se puca raw burst - kod mene EOS550d ispuca 6 komada i stane dok ne prebaci na karticu. Zato poslednja dva - tri tranzita "ne pucam dok im ne vidim beonjače"

[Luger]

Znao sam, Ivana! Bravo!