Посматрања једног пензионера почетника

[vlaiv]

     Да ли ми неко може показати реалне слике  промењиве звезде и звезда упоређивања и одговарајуће процене по Пикеринговом методу оцењивања сјаја? Тешко ми је да  замислим тако мали интервал сјаја звезда упоређивања, а подељен на десет подинтервала.

Mislim da nije moguce tako nesto uraditi sa slikom. Slika zvezde ne odrazava koliko je ona zapravo svetla - sa jedne strane dinamicki opseg monitora jednostavno nije dovoljan da prikaze sve moguce razlicite intenzitete koje je oko u stanju da vidi. Monitori mogu da pokazu opseg jacine od 0-255. Dok je oko u stanju da 1000 nivoa jacine u toku dana i cak 1000000 nivoa jacine kada je adaptirano na mrak (dinamicki opseg stapica u oku).

Nemam pojma koji je Pikeringov metod, ali mogu dati predlog za jednostavan metod za priblizno odredjivanje vizuelne magnitude zvezde. Vid je vrlo nezahvalan za bilo kakvo apsolutno merenje, ali je zato jako dobro u relativnom merenju i to se moze iskoristiti.

Kada se pogleda jedna zvezda - nema sanse da se prepozna / izmeri okom njen sjaj, ali kada se pogledaju dve zvezde - vrlo je lako reci koja od njih dve je sjajnija. Ovo se moze iskoristiti na sledeci nacin.

Pocevsi od dve referentne zvezde na kraju opsega interesovanja - recimo mag5 i mag7, potrebno je napraviti listu referentnih zvezda na sledeci nacin:
nadje se zvezda koja je tamnija od mag5 zvezde i svetlija od mag7 zvezde i stavi se u listu:
mag5, ref1, mag7

Sada se pronadje nova referentna zvezda koja je tamnija od mag5 zvezde i svetlija od mag7 zvezde i uporedi se sa ref1 zvezdom - ako je svetlija doda se ispred u listi, ako je tamina doda se iza u listi, ako je istog intenziteta (odnosno okom se ne moze oceniti da li je tamnija ili svetlija od ref1) - onda nista, nju necemo dalje posmatrati. Recimo da je ref2 svetlija, sada niz izgleda:
mag5, ref2, ref1, mag7

I postupak se ponavlja, dodavanjem zvezde na ono mesto u nizu tako da je niz "sortiran po velicini". Kada se skupi recimo 10-tak zvezda, onda imamo skalu koja je priblizno bazdarena na 0.2mag (bice neke greske, ali ce greska biti manja od 0.2 mag). Sto vise zvezda imamo u nizu - manja je greska merenja ako mozemo napraviti razliku izmedju svih (a moralo je da bi je uopste dodali u niz).

I onda ide uporedjivanje sa zvezdom koju odredjujemo. Najbrze je ici "po pola". Znaci uporediti zvezdu sa onom u sredini niza - ako je tamnija, gledamo samo drugu polovinu niza, ako je svetlija samo prvu polovinu niza, zatim od "preostalog niza", radimo isto - izaberemo srednju referentnu zvezdu i gledamo da li je nasa zvezda tamnija ili svetlija - i opet delimo na levi i desni pod niz - dok ne dodjemo da nema vise deljenja nego da smo nasli da je jednako svetla kao neka u nizu ili pada tacno izmedju dve u nizu - i tako smo ocenili otprilike magnitudu zvezde.

[vlaiv]

Evo, probao sam da napravim najpribliznije sto moze skalu od 1 magnitude i jednu zvezdu za merenje.

Najsvetlija zvezda je po intenzitetu x2.5 sjajnija od poslednje zvezde, a ostale su rasporedjene unutar tog raspona.

Da li je moguce priblizno ocitati gde na skali pada izdvojena zvezda?

Sliku je mozda najbolje posmatrati na crnoj pozadini u sobi sa ugasenim svetlima da bi bilo jasnije

[DraganTesic]

     Ух, толико нових података!
     Да поченем од фотометрије. Знао сам за њене предности, али нисам претпостављао да постоји толики ниво аутоматизације, да не кажем роботизације. Након твоје прве поруке, ваљда због професионалне деформације, одмах сам се запитао: "Зашто се уређај не би сам укључивао и искључивао? Зашто да сам не анализира слику од пре и тренутну, па да ме ујутро чека његов извештај о евентуалним променама на мом имејлу?". Наравно да се шалим, али ко зна можда неки астрономи , научници тако и раде? 
     Ја имам потпуно други приступ посматрању, непосредан, ја и небо. Двоглед, карта, папир, оловка и ручна обрада података. Као у античким временима.
     Одмах се ограђујем, ја сам почетник, баш почетник па не знам колико је у реду да коментаришем твој предложени метод оцене сјаја промењиве. Подсећа ме на наједноставнији метод из књига. Погледа се промењива, затим потражимо неку једнако сјајну звезу, а чији је сјај познат и готово. Али, понекад је потребно гледати пуно звезда за упоређивање да се пронађе она одговарајућа, а понекад их нема у близини (најбоље у видном пољу), а ако  још не знамо њен сјај...
      Ако неко искусан отвори тему о промењивим звездама, укључићу се, сразмеро свом знању, односно незнању.
     Сад оно главно. Твоја слика је оно право. Знам да су вероватно по среди кружићи,  а не тачке, свеједно, како си је урадио?
     Да не заборавим. Онај сајт је добар, добро је да организација стоји иза. Брошура није на неком нивоу, љубитељи астрономије могу много, много више.

[vlaiv]

     Сад оно главно. Твоја слика је оно право. Знам да су вероватно по среди кружићи,  а не тачке, свеједно, како си је урадио?   

Nisam siguran koliko je reprezentacija tacna, al evo ukratko kako je uradjeno:

Software je ImageJ. Napravio sam praznu crnu sliku i uzeo kalkulator i uradio 10-ti koren iz 2.5. Zatim sam uzeo i stavio jednu tacku (intenzitet 1) i pomnozio sa 10-tim korenom iz 2.5, zatim dodao jos jednu tacku i opet pomnozio sliku, i tako redom.
Kad sam zavrsio prva tacka je imala vrednost (intenzitet) 2.5 a poslednja 1 - znaci raspon intenziteta prve i poslednje tacke je x2.5 - sto odgovara jednoj magnitudi.

Kada sam dodavao tacke, u jednom trenutku sam dodao i referentnu i tacku za merenje, mislim da je 7 ili 8, sad vise nisam siguran.

Nakon toga sam odradio gaussov blur (zvezde na slici su priblizno gaussova kriva intenziteta pre nego pojedinacan piksel) i primenio gammu od 2.2 - sto je konverzija izmedju linearnog intenziteta i onog sto monitor prikazuje (konverzija u sRGB gamma korekciju).

Koliko je tacna reprezentacija - pojma nemam - izgleda ok

[DraganTesic]

     Резултат изгледа сјајно, али поступак је за мене недостижан.
     Хвала.

[DraganTesic]

     Моје белешке о методама посматрања промењивих звезда.
     Можда буде од користи неком почетнику.

https://drive.google.com/open?id=1uwfd0yGd3DYDS9AQm8DKiqZc-TTTm6uy

[DraganTesic]

     Мојa белешкa које промењиве, за почетак,посматрати.
     Можда буде од користи неком почетнику.

https://drive.google.com/open?id=1Bqwaal5ADeMJD-BWiYVWHRGTMJm7Xu_C

[DraganTesic]

     Да се похвалим, купио сам совјетски двоглед 2,5X25, лагани, метални, робусни, са веома оштром сликом, а стаје у шаку. Нема више подрхтавања слике, не треба ми статив, права ствар за планине. 

https://drive.google.com/open?id=1rZ_ZLmimvl-QKiUiAoQ2PdIAZjKKl6-a

     Када већ пишем да прикажем и таблицу јарких промењивих звезда, разних типова.

https://drive.google.com/open?id=12f_FT333kuG4_F7C9r7I3lBUR83gW5zv

[DraganTesic]

     Напокон сам пронашао праву књигу уз коју се лако може научити препознавање сазвежђа на небу. То је "The stars a new way to see them", аутор је H. A. Rеy. Може се купити на Амазону. Преведена на руски ( у DjVu формату) је овде:

https://drive.google.com/open?id=1dfZBDwpAjg9OjuXO_1ARiEfE4sk2-dpX

     Одговарајуће карте се могу преузети одавде:

https://drive.google.com/open?id=1wuAuAi1SEqQGwxPvIcWg3UE7SAVPe9m4

[DraganTesic]

Напољу лију кише, толико је мокро, ветровито и мрачно да ми се не мили да изађем, али то је право време за учење и за обављање неких припрема за предстојеће лето.

Посматрање промењивих подразумева карте непосредне околине посматране звезде и  записивање процена. За то је нужно светло, а како имам минималистички прилаз, светлост мобилног телефона ми се чини као најбољи избор. Прејако је, па сам зато испробавао прекривање комадићима електричарске изолир траке и то се добро показало. Светлосни "круг" је довољно пригушен, до саме границе видљивости, како и треба. Равномеран је и лагано слаби ка периферији. По препоруци, одлучио сам се за белу изолир траку, не црвену. Ауторитет тврди да за посматрање промењивих не треба користити обојену светлост, посебно не црвену јер она, при посматрању црвених звезда, утиче на стварање великих грешака.

[Night Walker]

Zdravo Dragane.
Kombinacija posmatranja dvogledom i golim okom može da bude pravo višesatno uživanje. Nekad sam išao samo sa dvogledom do svoje tamne lokacije. Koristio sam dvogled 12x60. Prilično težak. Mnoge M objekte sam prvi put posmatrao dvogledom.
Preporučujem karte neba sa zvijezdama do sedme magnitude. Sadrži manje zvijezda pa je meni pomoglo u upoznavanju neba i boljem snalaženju. Malo je komplikovanjie kad odeš na neko tamno mjesto ali mislim da će raditi za tebe. Mislim da nekoliko listova papira i crvena baterijska lampa neće biti prevelik teret prilikom planinarenja. U svakom slučaju bez poznavanja noćnog neba ćeš propustiti mnoštvo dragulja koji se kriju među zvijezdama.  Što se tiče držanja dvogleda probaj prilikom posmatranja da skupiš laktove bliže tijelu koliko je moguće. Manje se umaraš i dvogled je stabilniji. Meni je pomagalo.

[DraganTesic]

Хвала Ноћни Шетачу на саветима.

Да сада поново започињем са посматрачком астрономијом, почео бих искључиво са посматрањима голим оком. Срећа моја да сам летос имао минималне циљеве. Сви су били да: "Први пут видим бар једну галаксију, планету, двојну звезду...", лако сам их проналазио па нисам запао у осећај изгубљености, нервозе, љутње, разочараности, али сам био свестан да тако нешто, због незнања, може лако да се појави. Са друге стране био сам свестан и тога како мора да је леп осећај слободе, лакоће када знаш, када се крећеш по небу као кроз  свој град.

И зато сам ове зиме започео систематично да учим. Уз мнемонички Рејев приручник и Стеларијум за вежбу, до лета ћу бити спреман. Планирам и да покушам посматрање промењивих звезда.

Начин држања двогледа  који ти користиш сам такође пробао, али ми и тада смета подрхтавање. Нема ми друге него да користим неки статив, макар и импровизовани.   

   

[Night Walker]

Uh samo učenje tih stvari ima svoju čar. Jedva čekam tvoj novi izvještaj sa posmatranja.

[DraganTesic]

     Разумљиво, детаљано, потпуно објашњење Аргеландерог метода посматрања промењивих звезда, сам пронашао у једној старој књизи написаној крајем 19. века. Код обраде података посматрања сам се ограничио само на цртање криве промене сјаја у степенима. Тренутно ме само толико интересује, не више. 
     Можда још некога то занима?

https://drive.google.com/open?id=1rw19JTaGqTMFrUIFRbNK5xW7v1FGBsUS

[DraganTesic]

Читајући књигу А.С. Лабузова "Посматрање галактика, маглина и звезданих скупова" наишао сам на поглавље које се, између осталог, бави начином проналажења жељеног објекта на небу. Текст сам преуредио да ми буде једноставнији за практично коришћење, а практично искуство немам па је могуће да текст и не ваља.
 
https://drive.google.com/file/d/1PPUVnJub3eSuKEqs57mt8a4Rx2a1j5J4/view?usp=sharing