Kupujem teleskop

[vlaiv]

8/10 Apertura
8/10 Lakoća održavanja
8/10 Lakoća korišćenja
7/10 Planete

I sve to za 200e, e to je domaći zadatak!

Šalu na stranu, to je jako teško izvodljivo.

Onaj 130mm Heritage mali dob se vodi kao izuzetna vrednost za novce koji se daju ali nije idealan. Ima par mana i ljudi se dovijaju kako da ih reše.

Prva stvar je helikalni fokuser koji nije baš najbolji. Često ima suviše lufta / lako se okreće i malo je labav - ljudi preporučuju da se stavi malo teflon trake koju koriste vodoinstalateri preko navoja fokusera - to smanji zazor a teflon ima dobra svojstva što se tiče lakoće kliženja.

Sledeće je naravno što je Heritage 130 - tabletop dobsonian. Znači mora se staviti na sto ili neku visoku podlogu da bi se koristio, ne može na zemlji kao redovan dob jer je suviše nizak.

Nekada ga ljudi koriste na boljim foto stativima sa odgovarajućom alt-az glavom



Otvorenog je dizajna i to može da smeta u urbanim zonama jer ima puno okolne svetlosti. Tu pomaže da se napravi "kapuljača" za teleskop:



U pitanju je F/5 teleskop i takvi brži teleskopi "vole" skuplje okulare. U sporim teleskopima i obični, jeftini okulari daju dobru sliku a ovde, pošto su uglovi pod kojima svetlost dolazi do okulara dosta nezgodni, za dobru sliku preko celog vidnog polja - potreban je ipak bolji okular. Ovi jeftiniji okulari budu oštri jedno 60-70% vidnog polja a posle kreću distorzije - tipa "galebovi" po ivici i slično.

Tipa ovako nešto:



Nekim ljudima to smeta a nekima ne.

Pored tog teleskopa, možda da razmisliš i o ova dva teleskopa (budući da si rekao da bi možda i rastegnuo budžet):

http://www.teleskop.rs/teleskop/na-dobson-montazi/1501200-dobson-skywatcher

Kako ja vidim stvari, taj teleskop paše za ovo:

8/10 Apertura
8/10 Lakoća održavanja
8/10 Lakoća korišćenja
7/10 Planete
5/10 Deep sky

Sa verovatno i većim brojkama nego što su navedene. To ne znači da će i tebi pasovati, a evo i zbog čega.

Meni je lakoća korišćenja - uzmeš teleskop i stolicu, uperiš teleskop, sedneš na stolicu i kreneš. Problem je što meni nije problem da uzmem moj teleskop od 25Kg (200mm verzija istog tog) i da ga iz dva dela iznesem iz podruma na dvorište.

Ti sa druge strane možda živiš na petom spratu zgrade i da bi izneo taj teleskop, moraš bar dva puta da ideš liftom i da ga ostavljaš samog na parkingu dok odeš po stolicu i tako to - možda i nemaš lift nego moraš peške da ga nosiš sa četvrtog sprata.

Možda te zezaju leđa pa ti nije zgodno da nosiš teleskop od jedno 20 kila, pa makar bio iz dva dela.

U svakom slučaju, razumeš šta hoću da kažem - lakoća korišćenja nije ista za svakog.

Što se tiče kolimacije, mislim da to ne treba da te plaši puno. Moj 200p drži kolimaciju godinama iako sam ga vozao vamo tamo do Fruške Gore i nazad i slično. Ne baš često al dovoljno da vidim da je kolimacija stabilna. Kolimirao sam ga jednom ili dva puta i to traje tipa 5 minuta.

Opet, naravno, ne reaguju svi isto na kolimaciju - neko ne voli pipave stvari i ne ume da okrene šraf za 1/8 kruga - ne može da proceni pa pretera. Nekad se ljudi ne orjentišu dobro u prostoru pa ne znaju koji šraf da okreću i na koju stranu i tako. Opet to moraš sam za sebe proceniti - nije teško i ne treba da te plaši ali opet, možda tebi to neće biti posao od 5 minuta nego tipa 15-20 i možda će ti biti malo stresno - al opet kažem, ne radi se ni blizu toliko često koliko se može činiti - recimo u naj ćešćem slučaju - par puta godišnje.

Inače teleskop je odličan i za planete i za deep sky, i jedina mana mu je što ga je teško motorizovati. Nije nemoguće - postoji opcija EQ platforme kojom dob može da prati i po pola sata do sat vremena pre nego što mora da se "resetuje" - jedino što je to "uradi sam" opcija. Može i da se kupi ali je suviše skupo da se ne bi pravilo u kućnoj radinosti.

Naravno možeš teleskop skinuti sa dob montaže i staviti ga na EQ monzažu za snimanje i slično ali ako već dotle dođeš - ima boljih teleskopa za to.

Evo i jedan drugi teleskop koji ti može biti interesantan:

http://www.teleskop.rs/teleskop/mc-eq-i-az-teleskopi/1021300-avant-mc-skywatcher

Kod ovog teleskopa situacija je malo drugačija. I za njega bi se moglo reći da ispunjava ovo:

8/10 Lakoća održavanja
8/10 Lakoća korišćenja
7/10 Planete
5/10 Deep sky
5/10 Automatsko praćenje
4/10 Astrofotografija

On ima manju aperturu - samo 100mm ali pošto kažeš da bi nešto bolje od ETX70 - ovo to svakako jeste.

Lakoća korišćenja ovde ima drugo značenje. Teleskop je lagan i mali, lako se prenosi, uzmeš ga u jednu ruku i kreneš - sve sa montažom.

Monzaža može da radi u EQ modu - recimo gledaš planete i onda okrećeš samo jedno dugme i on prati, a može da radi i u alt-az modu što je nekada jednostavnije za obično vizuelno korišćenje.

Lako se doda motor za praćenje kasnije - ima već gotovo rešenje i nije skupo.

https://www.firstlightoptics.com/sky-watcher-mount-accessories/sky-watcher-ra-motor-drive-for-starquest-and-az-eq-avant-mounts.html?currency=2

Košta jedno 50-60e da se doda.

Nema kolimacije (mislim ima ali treba da ispustiš teleskop ili da ga namerno tresneš o zemlju da bi morao da ga kolimiraš - a i pitanje je dal bi u tim uslovima to uopšte pomoglo), tubus je zatvoren pa nema prašine unutra.

Možeš da posmatraš sedećki ili stojećki - kako više voliš.

Pogodniji za planete i daje vrlo oštru sliku. Ja imam jedan takav i vrlo sam zadovoljan njime.

F/13 je teleskop tako da će i najjeftiniji okulari da rade doboljno dobro i tu nećeš imati problema. Možda si naleteo na komentare tipa - Maksutov ima malo vidno polje i slično, ali ne - ovaj teleskop ti daje isto vidno polje kao i onaj 6" dob koji sam prethodno naveo. Možda samo malo manje, jer vidno polje zavisi od fokalne dužine teleskopa i ovaj ima 1300mm a dob ima 1200mm - znači vrlo mala razlika. Jeste razlika u aperturi - 4 inča naspram 6 inča ali to je cena kompaktnosti teleskopa i lagane prenosivosti.

Jedina "modifikacija" koja ti je potrebna je rosnik. Staklo napred hoće da zamagli kad je vlaga a i ako imaš bilo kakvo svetlo u blizini - tipa ulična lampa - hoće da pravi odsjaj od prednjeg korektora i bolje je da se stavi "dewshield" napred da zakloni teleskop.

Bolji je za astrofotografiju planeta nego za DSO astro fotografiju, mada, videćemo kako će se ponašati što se toga tiče (planiram da testiram ovaj moj i za DSO astro fotografiju).

[MilosM]

8/10 Apertura
8/10 Lakoća održavanja
8/10 Lakoća korišćenja
7/10 Planete

I sve to za 200e, e to je domaći zadatak!

Nisam mislio da mora teleskop sve to da ima, žrtvovao bih jedno od toga za drugo. Ako bih našao neki za male pare sa velikom aperturom a da je teži za korišćenje, uzeo bih to. Ako je neka ok apertura, ali izuzetno lak za korišćenje i održvanje onda bih to razmotrio.

Ja sam na selu, i imam dvorište koje i nije baš idealno za posmatranje, ali uspevao sam da uhvatim Jupiter i Saturn lepo i sa ETX70. Još kad crknu ulična svetla a vedro je nebo, tad bude jako lepo za posmatranje. Međutim za pravo posmatranje mi je najbolje da odem samo van sela, što i nije neko veliko cimanje srećom.

Pregledao sam i ova druga dva, i iskreno ostao sam vezan sad za onaj dobson za 26900. Fasciniran sam da za te pare može 130mm da se dobije. Pritom, nije mi problem da budžim te neke nedostatke na teleskopu, čak šta više volim to da radim. Ja imam neki bilora profilo mount, koji koristim za aparat. Da li bi mogao ovaj teleskop na njega ne znam, ali nije mi problem ni neki sto da koristim.

Hvala ti puno na detaljnim savetima i izdvojenom vremenu. Vidi se da baš dobro poznaješ sve to. Jel ideš na neke skupove gde bi mogli da se upoznamo? Ja još nisam nikad bio, ali znam da na Fruškoj Gori ima skupova relativno često.

[vlaiv]

Pregledao sam i ova druga dva, i iskreno ostao sam vezan sad za onaj dobson za 26900.

Mislim da za te novce ne možeš pogrešiti sa tim teleskopom.

Verovatno ćeš moći da ga montiraš na foto glavu bez problema jer mislim da ima 3/8" navoj na sebi - ali nisam siguran, videćeš kad ga uzmeš.

Hvala ti puno na detaljnim savetima i izdvojenom vremenu. Vidi se da baš dobro poznaješ sve to. Jel ideš na neke skupove gde bi mogli da se upoznamo? Ja još nisam nikad bio, ali znam da na Fruškoj Gori ima skupova relativno često.

Molim i drugi put.

Do sada nisam ni jednom bio na Messier maratonu niti na astro kampovima. Stalno želim ali se uvek nešto ispreči, no siguran sam da ćemo se pre ili kasnije upoznati na tako nekom skupu.

[MilosM]

Poručen Dobson 130/650 heritage sa teleskop.rs. Kažu nema na stanju, tek od 11-og Avgusta. Javljam utiske.

[MilosM]

Tokom dana mi stigao Dobson heritage flex tube 130/650. Malopre se vratio sa testiranja. Oblaci su upropastili stvar, ali dok je moglo da se vidi gledao sam Jupiter, Saturn, Mars i Andromedu. Planete kako sam i očekivao. Ono što me razočaralo je Andromeda. Ne mogu neki oblik da vidim uopšte, samo mrlju. Ili ja nešto nisam dobro uradio, ili mi trebaju bolji okulari. Možda će i u boljim uslovima biti bolje, videćemo.

Red dot finder veoma dobar. Fokuser ću definitivno prvi da sredim sa trakom. Vrlo je lak za montirati i prenositi. Što se tiče montaže treba samo finder staviti. Više vremena treba da se izvadi iz kutije, nego da se montira.

Sve u svemu dosta dobar teleskop, pogotovo za te pare. Jel ima neko ideju kakav okular da uzmem? Voleo bih i Jupiter malo više da približim, a i nešto za deep sky.

[CyberianIce]

Ono što me razočaralo je Andromeda. Ne mogu neki oblik da vidim uopšte, samo mrlju.

Zamisli tek moje razočarenje kad sam je prvi put pogledao kroz izvikani reflektor od 8" i video to isto. Doduše videle su se i njene satelitske galaksije, ali se i dalje sve to uklapalo u tvoj opis - neka mrlja bez jasnih granica i oblika.

[spadej]

Ono što me razočaralo je Andromeda. Ne mogu neki oblik da vidim uopšte, samo mrlju.

Koliko dugo si posmatrao Andromedu? Da li si koristio periferni vid?

Za galaksije i ostale DSO moras da sacekas da se oci naviknu na mrak. Bar 10-15 minuta. Tek tad se pojavljuju detalji. Ako u tom periodu prodje neki auto u blizini, komsija upali sijalicu, ili pogledas opet Jupiter, Veneru... sve je propalo. Kad se oko akomodira na mrak, postaje osetljivije i do 10 miliona puta!

Periferni vid obavezno ...!

I sve to ako su uslovi bar malo OK. Ako ima mesecine, zaboravi na DSO. Ili ako su oblaci negde u blizini, oni reflektuju svetlosno zagadjenje (LP) i nebo postaje ko mleko.

[Darchy]

E drugari, ovo što ću sada napomenuti vam se sigurno neće svideti, ali ako ste očekivali slike kao sa Keck teleskopa plašim se da ćete biti razočarani. Kroz 8" većina DSO objekata će se pokazati samo kao blede flekice svetla. Ukoliko budete imali sreće sa posmatračkom lokacijom i dobrom vidljivošću onda ćete možda i moći da ugledate nekakve detalje. I to tek nakon adaptacije vašeg oka i izjednačavanja temprature teleskopa i okolnog vazduha. Teleskopima sa aperturom preko 8" veoma često nestabilnost atmosfere stvara ozbiljan problem. Takodje, svetlosno zagadjenje mnogo više pogadja teleskope velikog prečnika. Desiće se da tekom čitave godine bude samo 3-4 dana sa optimalnim seeing-om. Ali sve navedeno nije razlog da budete obeshrabreni. U tome i jeste lepota posmatračke astronomije... loviti uslove kako biste ugledali nešto što je naizgled nevidljivo.

https://en.wikipedia.org/wiki/Astronomical_seeing

[Yagodinac]

Problem su visoka očekivanja. Andromedina galaksija jednostavno tako izgleda, u većem teleskopu veća mrlja i to je to; za spiralne krake ti treba vrhunsko nebo i iskustvo, i opet to nije kao na fotografiji. Zapravo ništa u vizuelnoj astronomiji nije ni približno tako fascinantno kao u fotografiji; ako hoćeš da pretpostaviš koliki je sjaj neke galaksije u okularu na nekom srednjem uvećanju, pogledaj golim okom Mlečni Put. To je otprilike to, s tim da će centar M31 biti malo sjajniji jer centar naše Galaksije em je prekriven prašinom i gasom, em je nisko na jugu (apsorpcija), ali to ti je zgodno poređenje da znaš šta da očekuješ. Međutim, ako imaš teleskop veće aperture, veće iskustvo šta i kako da gledaš, vrhunsko nebo bez cirusa, izmaglice i Meseca, na nekoj malo većoj nadmorskoj visini od vojvođanskog dvocifrenog broja metara - detalji počinju da se pojavljuju. Uočavaš spiralne krake, naravno perifernim vidom; možeš da "nanjušiš" rasvetljenja unutar galaksije - gigantsko otvoreno jato NGC206 npr, tu su satelitske galaksije itd itd.

Vizuelna astronomija deepsky objekata se bazira na vrhunskom nebu i vrhunskom iskustvu da se interpretira ono što (jedva) vidiš. Vremenom uspeš da razaznaješ detalje u tim mutnim mrljicama, uočavaš graničnu magnitudu i slično što nisi mogao pre. Tu su uvek i planete, poneka kometa, zatim dvojne zvezde, pored klasičnih deep_sky objekata (svi tipovi maglina, otvorena i zatvorena jata, galaksije). Dakle, čak i sa malim teleskopom možeš da provedeš život istražujući nebo, toliko toga gore ima; ali ako hoćeš da stvari izgledaju kao na fotografijama onda... Onda uzmeš opremu i napraviš fotografiju, jelte... 

[Yagodinac]

:-)

[vlaiv]

Ajd sad, treba ti ovo, treba ti ono, nemoj vojvodinu i dvocifren broj metara nadmorske visine, ...

Ja sam sa 8" video krake u M31 direktnim vidom, odnosno jezgro, prvi red kraka i prašinu između, iz Novog Sada na 79m nadmorske visine (plus minus koji cm).

Treba samo biti temeljan i imati i malo sreće.

Temeljno se treba pripremiti. Adaptacija na mrak, ćebe preko glave ako treba. Preko dana nositi sunčane naočare obavezno leti jer UV zna da utiče na noćnu adaptaciju i po par dana.

Još nije vreme za Andromedu. Takve stvari se gledaju kada su u zenitu u gluvo doba noći, znači tamo posle 1h ujutru kad svi pogase svetla. Krajem septembra otprilike. Jako je bitno da meta bude što je više na nebu moguće, prema zenitu.

Pratiti prognozu naravno. Ne ovu domaću nego aerosol na 550nm.

https://atmosphere.copernicus.eu/charts/cams/aerosol-forecasts?facets=undefined&time=202008140,3,2020081403&projection=classical_south_east_europe&layer_name=composition_aod550



Ako je iznad obeleženog - ne očekivati previše. Kad naleti pesak iz Sahare - ništa se ne vidi.

Bio sam pre neki dan na Letenci. Došao drug iz Norveške pa da odemo malo da gledamo. Na Letenci sad tuku neki reflektori, totalno sam se iznervirao a i pola Fruške Gore raskopano i mora se ići okolo naokolo.

Suština:

102mm Maksutov - NGC7331 detektovan perifernim vidom (a bio je na oko 64 stepena iznad horizonta)
203mm Dob - M31 bez ikakvih detalja, samo jezgro, čak se M110 jedva video - 45 stepeni iznad horizonta u pravcu Novog Sada i Mesec počeo da izlazi.

Nije svaka noć dobra za sve - ciljaj mete koje su dobro pozicionirane te večeri.

[CyberianIce]

Problem je u visokim očekivanjima ali i u tome to što mi nazivamo detaljima. To su detalji u širem smislu konkretno to je jedva vidljiva naznaka nečega (perifernim vidom jedva vidljiva). Možda bi trebalo bi da koristimo termin "signal" za te stvari umesto "detalji". Ni razočarenje nije loše. Razočarenje u vizelna posmatranja može da rodi ljubav prema amaterskoj astrofotografiji, sve zavisi od upornosti. A što se tiče Vojvodine, sve dark sky mape možete okačiti mačku o rep, prevelika je to ravnica i ima jako mnogo faktora. Par reflektora koji budu slučajno upaljeni ili ugašeni može da upropasti stvar u krugu od 30 kilometara, zavisno od atmosfere... Ja se koristim najekskluzivnijim mestima. Omiljena su mi Bezdan, Bački Monoštor, Apatin, Bogojevo, a dobar deo Fruška Gore je postao sranje od kako su pustili rasvetu na novom Žeželju. One tri bandere na Letenki su sinoć cepale od Jabuke do Mošinog groba pa sam se na kraju odlučio za Slobodu. I na slobodi nekad radi rasveta a nekad ne. To su najgori reflektori jer direktno sa zemlje svetle prema nebu, na onom tajmlaps videu se lepo vidi da dobacuju do niskih oblaka.

[Yagodinac]

Ja pamtim Letenku iz nekih drugih vremena, dobra je to lokacija i što je taktički najbitnije - pristupačna, asfalt imaš do kraja. Međutim, uticaj nadmorske visine je tu baš upečatljiv: sa Letenke u zenitu ipak možeš kad je sve idealno da vidiš jako duboko u svemir, iako je NS tu ispod prvih obronaka. Probajte da pronađete neko selo oko NS na 17.5km od centra (ekvivalentno udaljenosti Letenke) i uporedite nebo iz tog sela sa Letenkom 
Ima Vojvodina jako mnogo dobrih mesta, recimo Deliblatska Peščara i okolina su ludnica ali da ste videli prevoj između Rtnja i Sokobanje, ili Staru Planinu, Adžine Livade, Zlatibor van naselja i slične planinčuge videli biste da pola Vojvodine jeste dobra ali ne i vrlo dobra lokacija, a kamoli odlična. Glavna razlika se vidi u transparenciji zenita ali i nisko na horizontu, naprosto sa planine se vidi niže do horizonta. U astrofotografiji se to najbolje vidi, naprosto iz ravnice se pre saturira nebo nego na planini, tamo je nebo crno u zenitu i na 30sec ISO6400. Takva mesta su cilj, e sad, Vojvodina je u drugom smislu odlična jer je vrlo često vedra, tok vetra je laminaran i to je bitno za planete, a recimo Kučaj kod mene u komšiluku je u 90% oblačan i danju i noću, čak i kad je cela Srbija vedra, plus turbulencija; džabe što je nenaseljen i mračan kao rog.

[MilosM]

Hvala svima na savetima i idejama. Ova za ćebe preko glave mi se posebno sviđa . I ja posmatram sa nadmorske visine od 70 metara, ali uskoro ću malo da putujem po Srbiji, pa ću valjda naići na bolje mesto. Jesam malo razočaran, jer mi na fotkama sa aparata Andromeda bolje izgleda nego kroz teleskop. Ali daleko od toga da sam odustao, znam koliko sve faktora utiče na dobru vidljivost. Bilo bi izuzetno čudno da sam prvo veče sa novim teleskopom uspeo da dobijem savršenu vidljivost.

Za dalje planiram da se krećem malo kako bi našao bolje mesto. Gledao sam mape svetlosne zagađenosti i koliko vidim jedino je malo bolja situacija tamo kod Šurjana blizu Rumunije. Da li je neko imao iskustva sa tim? Da li vredi tražiti lokacije sa manje svetlosne zagađenosti? Jer Srbija je izgleda iz nekog razloga skoro skroz pokrivena.

Takođe uzeo bih i neke bolje okulare ako bi pomogli. Jel ima neko ovaj isti teleskop? Zanima me kakvi su ovi što su došli sa njim, i da li bi vredelo uložiti u neke bolje.

[MilosM]

Jel imao neko uspeha sa Neptunom i Uranom? Kakve šanse imam sa ovim mojim 130mm teleskopom? Očekivanja: Mrlja u plavičastoj boji.