Kvazar 3C 273

[Danijel]

Nešto nije bilo u redu s postom pa ga popravljam, slike se nisu dale povećati.

Dakle, snimio sam kvazar. Znate što su kvazari? To su jako udaljene galaksije s izrazito sjajnom (do 10 000 puta sjajnijom od običnih galaksija), zvjezdolikom jezgrom (promjera manjega od 1 svjetlosne godine) koje emitiraju elektromagnetske valove s velikim crvenim pomakom.

Kvazar 3C 273 nalazi se u zviježđu Djevice, sjaj mu je 12,9 magnitude, a udaljen je 2,44 milijardi svjetlosnih godina. Gledajući ovu svijetlu točkicu, sjetimo se da je ta svjetlost krenula prema nama kada su na Zemlji tek nastajale kompleksne stanice (eukarioti). O životu kakav danas poznajemo, još nije bilo niti traga.

Snimao sam ga s oba teleskopa, i s MAK 127 i sa Celestronom 11. Nešto sam malo brljavio oko obrade i stackiranja, ne ide mi to kao sa Suncem, to su sve nekakve točkice, pa šum, pa ovo ili ono. Nije neka atrakcija, ovo je najbolje što sam uspio izvući. Fascinira me ova priča koja stoji iza te točkice.

[Yagodinac]

Lepo, jedna od interesantnijih meta su i meni kvazari. U suštini sve je to kad pogledaš ništa posebno, ali fascinira priča koja stoji iza njih.

[Danijel]

Baš tako. A i naučim nekog vraga o njima, kad ih snimam, svaki ima svoju priču.

[Yagodinac]

Podsetio si me da imam negde od pre par godina takođe snimljen ovaj kvazar. Mogao bih to i da potražim. Kod mene i inače gomila materijala leži na hardu i čeka neka bolja vremena da to obradim, budući da mi vreme hronično fali.

[DraganTesic]

И ја бих волео да погледам бар један, веома су интересантна небеска појава. Све су изгурали до границе, време, простор, светлост, наше теорије.  Само ја те теорије о њима не узимам за озбиљно. Приче су то, праву сте реч изабрали.

[Predrag]

И ја бих волео да погледам бар један, веома су интересантна небеска појава. Све су изгурали до границе, време, простор, светлост, наше теорије.  Само ја те теорије о њима не узимам за озбиљно. Приче су то, праву сте реч изабрали.

Mislim da ipak nisu mislili na takve priče.

[Danijel]

Podsetio si me da imam negde od pre par godina takođe snimljen ovaj kvazar. Mogao bih to i da potražim. Kod mene i inače gomila materijala leži na hardu i čeka neka bolja vremena da to obradim, budući da mi vreme hronično fali.

Ja sam se baš zagrijao sada za kvazare, zanima me do koliko milijardi svjetlosnih godina mogu "dobaciti".

[Boki Aristarh]

Bravo Danijele,
ja tipujem da iz drugog puta dobaciš bar do 4 milijarde godina.... 

[Danijel]

Haha, vidjet ću što je u ponudi na tržištu.

[Yagodinac]

И ја бих волео да погледам бар један, веома су интересантна небеска појава. Све су изгурали до границе, време, простор, светлост, наше теорије.  Само ја те теорије о њима не узимам за озбиљно. Приче су то, праву сте реч изабрали.

Teorija je nešto iza čega stoje dokazi, hipoteza je pretpostavka bez dokaza. U pravu si da iza kvazara stoji teorija 

[DraganTesic]

     Све зависи како дефинишеш теорију и доказ  . Птоломеј је својевремено  створио "тачну" теорију онога што се види, математички доказану, у пракси потврђену, веома прецизну за ондашња предвиђања, вековима су је користили.
     Кад прочитам да је црвени помак неког квазара 6.4, па тај број уврстим у Доплерову једначину, па добијем шта добијем, онда или не верујем у Доплерову једначину или не поверујем у константну брзину светлости  или погледам релативистичку једначину помака, али како да прихватим концепт простор-време када је то геометрија, а за њу сам сигуран да није реалнност, већ је човекова мисаона творевина. Па онда узмем Хаблову константу да видим колико је квазар далеко, а он је тако далеко, тамо негде пре настанка космоса. Е сад да ли је космос уопште настао? Па онда серије апсорционих линије спектра квазара са великим и нешто мањим помацима, настале у току пролаза светлости кроз неку галаксију. Запитам колико је далеко та галаксија, а колико квазар иза ње? А шта да се радим са оним малим који је на 16000 св. година?
     Са квазарима све шкрипи и пуца, али су заиста интересантни.

[r2d2]

Dilatacija vremena (i prostora) utiče i na crveni pomak posmatranih Kvazara. Svemir se širi, zar ne? Eh taj Kontinum..

[Yagodinac]

@DraganTesic:
Ptolemej nije stvorio teoriju već koncept, da bi bila teorija mora biti potkrepljena validnim naučnim dokazima (a kao što znamo - nije). Pretpostavka bez dokaza je hipoteza, kao što je već rečeno.
Što se tiče svega onog što si napisao, jeste, veoma je teško sve da se isprva logički ukapira. Više tu ima matematike nego odokativnog shvatanja, ali to je i poenta vrhunske nauke, nije to baš za svakoga. Recimo, kako ukapirati E=mc2? To nije moguće logikom skapirati, Ajnštajnu je to slučajno palo na pamet i kad je probao, jednačine su radile. Mnogi koeficijenti u fizici i mnoge formule su probane dok nisu nađene one koje rade u praksi prilično tačno. Eto, mnogo toga oko kosmologije može da bude apstraktno a ipak veoma ispravno u suštini.

Sve što si naveo u prethodnom postu u suštini upućuje na svemir koji se širi, i Doppler, i apsorpcija, i u suštini kompletna spektroskopija, ali to je samo u neku ruku iluzija - mi smo zapravo amebe koje žele da objasne okean u kome plivaju. To nije lako na jeziku ameba i odatle proističu sve apstrakcije i nelogičnosti u teorijama koje danas važe. Zato niko neće skapirati širenje univerzuma onako logički kako se kapira SUS motor ili kreditni kalkulator, ali to ništa ne menja... Svet oko nas se vrlo lepo opisuje matematikom i to zasad radi - od GPS-a, preko nuklearne energije do objašnjenja širenja svemira. Davno je prošlo vreme kad se svemir kapirao, danas se on izračunava.

[DraganTesic]

     Моја последња порука је била само појашњење оне претходне. Илустровао сам како ја читам текстове о квазарима.
     Уопште нисам имао намеру да расправљам о теоријама квазара, а и како бих, нисам физичар, ја сам по образовању математичар. Када ми се у математичкој интерпретацији нешто учини нелогично, непотпуно, противречно, то онда код мене изазове сумњу  и онда текст читам како читам.
     Наравно да се не слажем са твојим схватањем немогућности спознаје света око нас, а поготово се не слажем  да постоје нелогичне теорије, не слажем се ни са твојим погледом на математичко моделирање...

[Yagodinac]

Nije ni poenta da se svi oko svega slažemo... Imam utisak da ti polaziš od pretpostavke da je sve moguće saznati, tačno izmeriti i shvatiti od strane sapiensa, a ja kao lekar odmah da ti kažem da to nije tako  To će ti reći i oficir u ratu, kapetan broda u oluji, menadžer razvojnog odeljenja, bilo koji iskren političar... Nikad 1+1 nisu tačno 2 (osim u matematici). Poenta je donošenje zaključaka u manjoj ili većoj magli protivurečnih saznanja, nepotpunih informacija i gomile varijabli koje se menjaju i koje ko zna u kakvoj su međusobnoj relaciji. Upravo na toj samoj granici nauke, na tom vrlo klizavom terenu vidi se nečiji intelekt koji više ili manje krči put dalje. Pomenuo si Habla, njegova konstanta se menjala po svojoj vrednosti od otkrića do maltene danas. To ne znači da je koncept netačan već da su nesavršene naše metode merenja. Isto i vezano za širenje svemira i kvazare, mi naprosto imamo neke posredne dokaze koji nas upućuju da je to tako, bez obzira šta ti ili ja o tome mislili; niko još nije otkrio dokaze koji govore suprotno. Vremenom naučiš da prihvatiš uočene činjenice ("evo ti penicilin, on pomaže kod infekcija; nemam pojma kako i zašto ali tako piše u stotinama istraživanja i ja to neću da proveravam") i to je poenta naše civilizacije: ko je pre mene otkrio Doplerov pomak, svaka mu čast, ja neću da gubim vreme da proveravam da li je to tačno već ću da razmišljam o daljem napredovanju u kontekstu toga.

Evo npr teorija struna je vrlo validna matematički gledano, ali u praksi mi ne videsmo nijednu a ni ja ne mogu to da skapiram, koliko god se trudio. Niko ni u XVII veku nije mogao da skapira da je munja zapravo električno pražnjenje, što nama danas deluje potpuno neverovatno. Moje pojašnjenje se svodi na onaj drugi nivo zaključivanja gde nešto ne vidiš i ne kapiraš, ali imaš posredne dokaze koji ukazuju na neki zaključak. Tu se onda isključi tvoje/moje/ispitivačevo subjektivno logičko kapiranje i veruješ (ili ne veruješ) dokazima. Pilot mora upravo iz tog razloga da nauči da veruje instrumentima u oblaku a ne svojoj guzici. Takođe, tipičan primer je Galilejevo sukobljavanje sa crkvom - on je došao do još nekih dokaza u prilog heliocentričnom sistemu koji, u sadejstvu sa prethodnim, snažno upućuju na mesto Sunca i Zemlje. Šta bi bilo da je on o Venerinim fazama i Jupiterovim satelitima pomislio "ma ovo nije logično, nema veze"? Heliocentrični sistem bi kasnio možda sto godina i neko drugi bi se pojavio sa tom idejom... Dakle, mesto u istoriji nauke pripada upravo onima koji imaju snage da tapkaju u mraku, udare glavom, opipaju čvorugu i nastave dalje. U tom kontekstu je po meni Habl jedan od najvećih naučnika zadnjih nekoliko vekova, zajedno sa Ajnštajnom, naravno.

Mada, možda je bolje da otvorimo novu temu nego da ovde polemišemo.