Покушаји израде телескопа

[DraganTesic]

Ако желиш, слободно остани у овој теми, сви су добродошли, а што нас је више, то боље.

[DraganTesic]

     Изрезао сам дискове.

https://drive.google.com/file/d/1VJJreXXz3erLGDu0knlXJbFaVVzzKP29/view?usp=sharing

     Испробао сам и закључио да је боље када су урези у бургији дужи од дебљине стакла.
     Следећи пут уместо конзерве правим нешто чвршће. Зидови цеви бургије ће бити бар пола милиметра дебели.
     Стакло, из кога изрезујем диск, ће бити катраном залепљено за подлогу јер имам ситне крхотине на ивицама.

     Следи ми дорада бочних ивица дискова, брушење фасета. Матирање задње стране будућег огледала, вероватно због смањења неких напрезања у стаклу која су настала при његовом хлађењу у фабрици? И израда сталка за брушење.

     Замолио бих администратора да назив ове теме промену у "ПОКУШАЈИ ИЗРАДЕ ТЕЛЕСКОПА". Хвала.

     

[DraganTesic]

ГРУБО БРУШЕЊЕ

     Стара хоклица, на њој камен, на камену залепљен лошији диск који је тако постао матрица.Уместо досадашњег кварцног песка, прешао сам на корунд, добијен, поред много других материјала, од Јозе на поклон.

https://drive.google.com/file/d/1E1eMkjNtVIDEn-AzSx9e_WwBYkYGjBOg/view?usp=sharing

[DraganTesic]

Изгледа да сам већ забрљао.
Након редовне провере урађеног приметио сам да ми се мало потрошила фасета на огледалу. Као на овој десној сличици, а не пожељно као на левој.

https://drive.google.com/file/d/1d5tG6xklOIz3LnNtZXu_gwcN53jK5NID/view?usp=sharing

Тако тањим огледало, а изабрао сам минималну дебљину стакла.

Најтужније је да исти аутор, у истој књизи, потез са једног краја на други сматра нормалним.

https://drive.google.com/file/d/1MjNWWX9Z_y-997i3f_mV4oetcWTV76z0/view?usp=sharing

Управо сам тако радио, а није требало јер други аутори наводе да потез са краја на крај управо изазива нежељени завал.

Закључак, потез од себе за једну четвртину до једне трећине пречника, па онда огледало назад да се центри поклопе и не даље наниже.

[DraganTesic]

Настављам даље.

Дубину грубог брушења сам измерио папирићима. Сферометар немам, новчић и лењир нису били употребљиви за тако мале величине, мокри методи ми нису ишли, били су сувише неодређени.

Започео сам издвајање ситнијих фракција декантацијом од коришћеног абразива. Користим обичне пластичне флаше висине око трећине метра. Минимална допуштена висина. Намера ми је да добијем троминутник, десет минутник, па онда од пола и целог сата.

https://drive.google.com/file/d/1eSi3T593msjfxMQl5GTDaCCAVb7iGTjP/view?usp=sharing

[DraganTesic]

     Нови почетак.

     Узео сам дебље стакло да бих имао довољно материјала за поправке грешака које направим. У те начине поправки спада и евентуална замена места матрице и огледала и зато сам се одлучио  за другачију машину за брушење:

https://drive.google.com/file/d/15TiQxvI3OxXMCSuG6dq5r8hydm00sqHj/view?usp=sharing

     Плоча која ротира око завртња који пролази кроз седишта хоклице. Са доње стране седишта хоклице, на завртањ,  иде прво шајбна, па опруга, опет шајбна и матица. Матицом регулишем стисак.

     Променио сам и пројекат, фокус сам повећао на 1:25.

[DraganTesic]

Са жаљењем сам одустао од фокуса 1:25 јер сам посумњао да ћу, из прве, као почетник,  моћи да применим Фукоов метод на толиком растојању. Иначе сам првобитно био замислио да направим Хершелов телескоп на Добсоновој монтажи. Можда ћу то касније.

Полако, без журбе, по пола сата дневном, грубо брусим. Строго се држим Максутова: центар на центар, три потеза од мене за  четвртину, трећину пречника огледала. Потез ка себи без притискања. Трудим се да потезе урадим без наглог цимања, што равномерније. Када скоро истрошим порцију абразива, стакла се међусобно "лепе", ваљда је то добар знак да се формирају блиске сфере.

https://drive.google.com/file/d/1SMpCiO5O5_zeeItTnfoihLxpegmG5pmv/view?usp=sharing

Након пар дана испале су шајбне, опруга и матица са завртња осовине плоче коју ротирам. Никаква разлику у функционалности нисам приметио, па сам зато оставио само завртањ као осовину. Уместо завртња , сасвим би добар био и обичан повелики ексер, поготово што ексер има пљоснатију главу па нема потребе пуно дубити ротирајућу плочу.

На доњој слици је шпахтла са лепим равним ивицама. Користим је као лењир да од ока проценим колики је прорез огледала, а касније ћу у тај прорез уметати листиће папира за грубо мерење удубљења.

https://drive.google.com/file/d/1b-0D04TTVMQU6KiOzF-ltzTjrkU0Abti/view?usp=sharing

[Joza]

Koliko se sećam ne bi trebalo da bude nikakavog 'lepljenja'.

Uzrok bi mogao da bude da ti je pri kraju abraziv malo suvlji. Probaj da dodaš koju kap vode.

Drugi razlog je nejednaka zakrivljenost matrice i ogledala.

Mislim da bi skraćivanje poteza rešilo prolem. Pošto čitaš Maksutova i sličnu ozbiljnu literaturu pogledaj proveri o čemu se radi. U svakom slučaju u ovoj fazi je to lako rešivo.

Da li si u predhodnom pokušaju imao istu situaciju?

[DraganTesic]

Поздрав Јозо,
претходну сам поруку написао по сећању на "теорију", али сам управо проверио код Навашина. Укратко, он каже да што је зрно абразива ситније то се матрица и огледало више "слепљују", огледало је скоро па немогуће скинути са матрице подизањем у вис, већ само бочно. Ако се огледало креће неравномерно по матрици, онда је присутна некаква неправилност површи. Ако је упорни мехур ваздуха у средини, онда је централно удубљење превелико... Да закључим: ако се огледало свуда равномерно креће, а зрна су веома ситна, то је знак блискости сфера, подударају се за величину зрна јер једино сфера има исту кривину у свакој тачки. То је добар знак.

У претходном покушају сам имао запињање при крајевима. Крајеве сам са напором фино изглачавао, а средина ми је била недоступна.

Сада, за грубо брушење,  користим корунд 100, али мислим да је ситнији јер на почетку не чујем никакво шкрипање. Порцију користим дуже него што треба јер тако, успут, мељем корунд на ситније фрације, које ћеми бити потребне  за касније фино брушење. Огледало ми се у свим правцима равномерно, нормално  креће, а уситњена зрна "лепе" огледало и матрицу. Мени се чини да се све одвија како треба.

[DraganTesic]

     Успешно сам, без икаквих проблема, завршио грубо брушење. Све је протеко глатко. Увек истим потезом, центар на центар, од себе за, од 1/4 до 1/3 пречника огледала. Као мерке сам нацртао и те граничне кружнице и након тога је ишло још боље. За фино брушење исти начин предлажу чак и они који грубо брушење раде на друге, убрзаније начине. Дубину сам одмеравао папирићима.
     Успут сам по трећи пут модификовао машину. Уместо држача матрице од шпер плоче, ставио сам држаче  од пластике, али сам их ексерима причврстио, па ми пре започињања финог брушења, следи још једна, четврта, исправка. Уместо ексера ћу ставити  завртњиће за дрво или лим јер све се мора расклапати, прати и највероватније фирнајзом премазивати.

https://drive.google.com/file/d/1dNlaaqQFusDU6bQ9nqNT3fg7K_di66j2/view?usp=sharing

[DraganTesic]

На сајту http://www.flexing.rs се могу поручити и поузећем купити брусни прахови различитих гранулација. Експедитивни су за сваку похвалу.

[DraganTesic]

     Тренутно сам морао, на неко време,  прекинути  израду главног огледала па да покажем неке од планова. Ово је држач секундарног огледала или призме, узет из књиге Сикорука.

https://drive.google.com/file/d/1vHbdRmhyuV9M-krqjt5H-xXqWessNUfE/view?usp=sharing

[DraganTesic]

Завршио сам фино брушење првом, двестадвадесетицом, од четири фракције абразива. Друге су 330, 400 и 600. Током рада сам желео али никако нисам успео да пратим шта се догађа. У приручницима помињу посматрање лупом али колико год гледао, целокупна мат површина огледала ми је изгледала једнака. Драго ми је да нисам приметио никакве огреботине настале од неког заосталог зрнцета претходног, крупнијег абразива. Други начин праћења је да, под неким малим углом, посматрам огледало и да тако приметим неуједначености. Приметио сам неке мрље  али се испоставило да су то пројекције тачкица са  доње стране огледала, вероватно настале још при исецању дискова. Једино ми је преостало да сваку фракцију користим довољно дуго времена и да се надам да ће то бити довољно. Планирам, у односу на обичан корунд: сат, сат и по и по два сата за последње две фракције. 

[Boka76]

Zdravo. Pratim tvoj rad i trud je iz srca za pohvalu ,cini mi se da si i jedan od onih perfekcionista   kad bude gotovo brusenje i poliranje da li si razmisljao o aluminizaciji gde ces da napravis? Ja sam hteo da napravim ponovo aluminizaciju na mom masutovu ponovo sekundarno ogledalo post je fabricki bio tanak i bilo na par mesta osteceno. Pa tek nasao neku firmu u ceskoj koji su bili "otvoreni za razgovor" da mi naprave aluminizaciju 40mm precnika na korektou mi trazili bez postarine 250eura.... pa dobio neku adresu u madjarskoj od neke atile koji profesionalno radio aluminizaciju i radio neki IBAD 96 pa ga kontaktirao al covek odustao od aluminizacije  pa me preusmerio kod drugog u budimpesti  koga sam isto kontaktirao al izgleda da ni on vise neradi presao na modelare za rakete .... eto ako nadjes nekoga ko radi aluminizaciju javi mi, ja bi ti rado preporucio nekoga da znam al neznam.

[DraganTesic]

Поздрав Боко,
ако већ израђујем огледало, онда да га урадим како треба, до ламбда осмине прецизности , иначе који је смисао целог подухвата.

Уместо алуминијума, од почетка сам планирао посребравање. Поступак ми се чини да је једноставан, самостално га могу урадити у кухињи, и оно веома важно, што се и из твоје поруке види, не зависим од других... Посребрено огледало није дуготрајно, али увек се може изнова посребрити, па и тај недостатак није неки.