CRNE RUPE i singularitet. Zavisnost gravitacije od mase

[vlaiv]

Zanima me jos nesto. Ako sagorevanje materije ne moze da se vrsi bez kiseonika, kako onda sagoreva vodonik, helijum itd. u svemiru prilikom formiranja zvezda?

I gde mogu da nadjem stvari vezane za astronomiju/astrofiziku koje su 100% tacne, posto na netu moze bilo ko o bilo cemu da pise?

Treba razlikovati hemijsko sagorevanje od onog što se dešava na površini zvezda.

Na zvezdama postoje bar dva procesa koja emituju svetlost - ono što bi bilo ekvivalent sagorevanju koje pominješ. Kažem bar dva zato što nisam ekspert za zvezde - možda postoji još stvari za koje ja ne znam.

Prvi proces je fuzija. To je spajanje atoma koje oslobađa energiju koja onda završi kao svetlost i toplota. Slična stvar se dešava kod običnog sagorevanja - energija se pretvara u toplotu i svetlo. To im je zajedničko. Razlika je da je fuzija proces na atomskom nivou - učestvuju jezgra atoma - spajaju se jezgra u veća, dok je obično sagorevanje na molekularnom nivou - spajaju se atomi u molekule.

Drugi proces je svetljenje materije zbog temperature - bez gorenja. To je vrlo slično sijalici. Sijalica ima vlakno i kad se to vlakno zagreje - ono počne da sija (i ringla kad se zagreje počne da sija - kažemo da se užari - samo se vlakno užari mnogo više pa daje žutu boju a ringla dobaci samo do tamno crvene).

Slično sija i metal kad se kuje pa se zagreje na hiljadu-dve stepeni.

Ono što vidimo kao sunce na primer je zapravo užareni vodonik na površini. On je na oko 5000 stepeni i on zbog toga sija. Nema kiseonika pa ne može da gori - slično kao vlakno u sijalici jer je u sijalici vakum - baš da vlakno ne bi sagorelo. Kada sijalica pregori - ono što se desi je da uđe malo vazduha i vlakno čas posla pregori i prekine se.

Odgovor na drugo pitanje - svuda i nigde. To nema veze sa internetom. Uzmi bilo koju knjigu i pročitaj. Kako znaš da je to što si pročitao tačno?

Slušaj nekog profesora kako predaje. Kako znaš da je to što predaje tačno?

U nauci ne postoje 100% istine koje su opšte prihvaćene. Postoje samo stvari koje se mogu testirati i potvrditi i opovrgnuti. U matematici je slično - mora postojati valjan (matematički) dokaz za neku tvrdnju da bi se ona smatrala tačnom. Vremenom nešto postaje istina u nauci ako je mnogo puta potvrđeno i ni jednom opovrgnuto. To ne znači da je ta istina "ucementirana" za sva vremena.

Jedino što mogu da te posavetujem jeste da sve propuštaš kroz filter kritičkog razmišljanja i prethodnog znanja.

Recimo, svi znamo da je Pitagorina teorema tačna. Tako smo naučili. Neki su možda i dokazivali to. Nije teško dokazati da je tačna. To je osnov. Taj osnov se dobija u školi i većinom je znanje usvojeno u školi tačno.

Koristi taj osnov i proširuj ga i vremenom ćeš moći da filtriraš šta je ispravno a šta ne. Iza ispravnih stvari stoji naučni metod. Postoji pretpostavka, postoji hipoteza, postoji izvođenje koje je proverljivo, oslanja se na prethodna znanja i postoji eksperiment koji potvrđuje ili opovrgava.

Upoređuj više izvora i gledaj gde se slažu.

To je okvirno najbolje što mogu da te posavetujem.

[DraganTesic]

I gde mogu da nadjem stvari vezane za astronomiju/astrofiziku koje su 100% tacne, posto na netu moze bilo ko o bilo cemu da pise?

    Ја прво сваки астрофизички текст проверим да ли је написан у складу са научним методом, једноставније речено да ли је логичан. Појмови о којима се говори морају бити јасно дефинисани и не смеју се мењати, мора бити непротивречан, извођење закључака мора бити у редоследу и требало би да је све  доказано.
    Примера ради, ова тема помиње сингуларитет. У математици је јасно шта је то, али како се дефинише у физици? До сада нисам наишао на јасну физичку дефиницију.  Ако аутор тај појам не дефинише, а помиње га, ја тај текст прочитам тек онако или га не читам јер текст не задовољава научни метод.
    Препоручијем ти да прелисташ Њутнове "Принципе...".То је пример за углед како се ствара научна теорија. Он у теорији помиње простор и време, па зато те појмове дефинише одмах на почетку. Тако се то ради.

[Yagodinac]

Ја прво сваки астрофизички текст проверим да ли је написан у складу са научним методом, једноставније речено да ли је логичан.

Postoji problem u tom razmišljanju: mnogo toga u vrhunskoj nauci je sve samo ne logično običnom posmatraču koji ne vlada u potpunosti materijom. I meni je mnogo toga nejasno i nelogično, ali je naprosto tako jer je dokazano da je tako. Stoga logiku ima smisla upotrebljavati samo kad imaš razjašnjene SVE aspekte procesa koji proučavaš, što je u vrhunskoj nauci slučaj... Skoro pa nikad.
Recimo, kad su ameri pravili atomsku bombu susreli su se sa gomilom ekperimentalnih činjenica koje je bilo veoma lako ponovo proveriti, ali teško u tom momentu objasniti. Sa hidrogenskom su se ti problemi samo usložnjavali: npr nepoznavanje problematike je uzrokovalo da neki tamo litijum-7 ne apsorbuje neutron i sačeka da bomba detonira kao što je bilo logično i očekivano - već da se momentalno raspadne na tricijum i neutron; ogroman neutronski fluks onda dodatno pojačava fisiju. Posledica: tri puta veća snaga Castle Bravo od projektovane i prilična šteta u okolini. Dakle, kad je u nauci klizavo i kad se tapka u mraku: eksperimentalni rezultati prvo a logika posle, ima vremena za logiku 

* Naravno, ovo važi samo za izolovane slučajeve na granici ljudskog saznanja; u velikoj većini slučajeva klasična nauka ima u svojoj osnovi logičko mišljenje i zaključivanje. Ali to je opet povezano sa onim da su nam SVI aspekti nekog procesa već poznati pa je onda logika nekako logična. Ili recimo, kako ćete čoveku iz XVIII veka (evo recimo baš Njutnu) za pet minuta objasniti mehanizam benzinskog atmosferskog motora, nama savršeno logičan i relativno prost, ali na njegovom jeziku, tako da on razume? Pa nikako, on nema predznanje za tako nešto i nikakva njegova logika neće pomoći jer se apsolutno sve za njega krije van njegovog znanja. Dobro, Njutn bi shvatio osnovni koncept za 5sec, ali ajde objasnite mu elektricitet, svećice, dizne, ubrizgavanje... Ali za 5min to neće moći 
I sad zamislite da mu kažete da njegov koncept prostora i vremena na većoj skali jednostavno nije tačan. Kako nije, pa sve je tako logično? Ne znam kako, pusti logiku i pitaj Ajnštajna.

[DraganTesic]

     Како оно беше. "Пустио би^, ја њу, ал^, неће она мене". Она је својеглава, тврдоглава, непоткупљива и ко је не слуша, он неправилно размишља и текст му, у најбољем случају може бити песнички или верски.
     Тачно је да анлиза истинитости текста не сме бити само формално логичка, потребно је неко знање о материји која се анализира, али ако текст није формално логичан, онда не може бити тачан. Пао је на првом кораку.
     Нисам те разумео око свеукупности познавања СВИХ аспеката. Експерименталне резултате треба некако растумачити да би се могли бар применити. Да би их растумачили мора се размишљати, па ето опет логике.
     Њутна си само тако, али разумем те, верујеш у Ајнштајна.
     Не знам да ли си прочитао Talking About Relativity by J.L. SYNGE. Лепо и једноставно објашњава, својевремено је био веома популаран. Читао сам све до упоредне табеле формула диференцијалне геометрије (Хилбертов рад) и његових "допуна". Даље нисам могао, нешто ми се слошило.

[NShappy]

Hehe, Jagodinac je u pravu. Sećam se kada sam bio mali, negde u vrtiću, objašnjavali mi da je Zemlja orkugla. A meni nije bilo jasno kao "oni tamo sa druge strane ne padnu dole, kada su naglavačke..." Dakle, objašnjavli su mi da je Zemlja lopta, pre nego sam razumeo pojam gravitacije, i na moje tadašnje shvatanje gore/dole, i gde i zašto nešto pada. I bilo mi je mimo svake logike.

Naučne radove i tekstove, pogotovo o savremenoj astrofizici nema smisla da čita neko ko nema veoma dobro predznanje iz tih oblasti. Predpostavljam da Spain pita o naučno popularnim tekstovima, a i dalje tačnim. Baš strogo naučni tekstovi danas, nisu za nenaučnike.