• Welcome to Forum Astronomskog Magazina. Please login or sign up.
 

Провера квалитета телескопа

Started by DraganTesic, August 19, 2021, 08:19:30 pm

Previous topic - Next topic

0 Members and 1 Guest are viewing this topic.


Yagodinac


CyberianIce

Da, veoma korisno. Samo nisam siguran da postoji koncenzus o tome koliko je bilo kakav off-focus test zapravo upotrebljiv na refraktorima u praksi (mislim sigurno je upotrebljiv, ali se rezultati drugacije tumace). Mozda bi naslov trebalo korigovati? Sudeci po onome sto sam citao, ono sto bi se kvalifikovalo kao los airy disk kod reflektora, kod refraktora jako cesto moze biti sasvim normalna pojava, buduci da off-focus kanali ne interferiraju sa difrakcionim obrascem na isti nacin, a oni su prisutni cak i kod apohromata samo u manjoj meri.
Meade Instruments DS2090 90/800 | Celestron CG-5 | AstroEQ + INDI Server | Canon EOS 4000D
We are the Borg. You will be assimilated. Your biological and technological distinctiveness will be added to our own. Resistance is futile.

DraganTesic

     Не бих могао да се сложим са променом наслова. Аутор није, у методу анализе дифракционих слика пре и иза фокуса, раздвајао рефлекторе и рефракторе. Трудио сам се да оригинални материјал прененесем што верније,  тако да мислим  да не било у реду нешто  мењати. 
     Поступак  провере по звезди ми се чини крајње тривијалним. Шта би ту било проблематично? Или ради или не ради.

DraganTesic

Поставило се питање да ли претходно поменута провера у пракси важи и за рефракторе, па да из чланка у часопису Небосводу (бр. 12, 2015.год.) о колимацији рефрактора, наведем само кратак одломак који се тиче провере квалитета телескопа:

"Пре него што почнемо да било шта радимо са нашим телескопом, морамо одговорити на питање: да ли му је уопште потребна нека допунска колимација? Да би правилно одговорили  прво морамо знати шта треба добар, идеално колимиран рефрактор да показује. Вештачку звезду поставимо на 40-50 или даље метара, на њу усмеримо телескоп, слику звезде поставимо у центар видног поља, а посматрање обављамо без дијагонале. При увећању око 2D (D је дијаметар објектива у милиметрима) видимо мали округли светли диск, окружен идеално округлим не јарким прстеном. То је класична слика Ери ... Ако је вештачка звезда веома сјајна, видећемо још, мање сјајних прстенова, други чак и трећи. При томе ће слика коју даје објектив ахромат бити окружена мање више обимним љубичастим ореолом. Друга боја ореола, различита од љубичасте, на пример црвенкаста говори о непостојању хроматске корекције објектива. Код правилног визуалног ахромата црвенкаста боја не сме постојати. Може је бити само мало код краткофокусног рефрактора и то само у основи ореола, основни део свеједно мора бити љубичаст. Идеални објективи не постоје, зато је код реалног, доброг инструмента могуће видети неке артефакте, мале пукотине у првом дифракционом прстену, врло мало жуте или као последице хроматизма жуто зелену боје дифракционог диска беле звезде. Ако су дифракциони прстени превише јарки и има их много, тада је потребан опрез јер то указују на знатну сферну аберацију. При малом разфокусирању доброг ахроматског рефрактора у дофокалу видимо неколико концетричних апсолутно округлих прстена жуто беле боје, окружених равномерним црвенкастим ореолом, као размазаним и знатно обимнијим од поменутог љубичастог. Сви прстени и ореоли морају бити осносиметрични према центру, а прстени се не смеју међусобно разликовати по сјају. У зафокалу такође треба да видимо осносиметричне прстене, равномерно сјајне, само сада салатно зелене боје, а у центру љубичасту мрљу...Свако отклоњење од описаних слика су доказ да је инструменту потребна колимација. Након пробе може се закључити који су основни недостаци телескопа..."