• Welcome to Forum Astronomskog Magazina. Please login or sign up.
 

Srpski vikipedijanci

Started by sashastar, February 20, 2006, 02:48:16 am

Previous topic - Next topic

0 Members and 1 Guest are viewing this topic.

sashastar

Internet enciklopediju 'Vikipedija' na srpskom, kao i na drugim jezicima, slobodno pišu i dopisuju njeni korisnici, od srednjoškolaca, studenata i profesora do akademika. 'Svaka osoba ima slobodan pristup celokupnom ljudskom znanju' moto je te enciklopedije, rekao je potpredsednik 'Vikimedije' za SCG Dragan Satarić.

'U 'Vikipediji' ćete naći studenta matematike koji piše o starom Egiptu, pravnika koji piše o veštačkim jezicima, filologa koji piše o podantarktičkim ostrvima, i svi su jednaki', izjavio je on. Naziv 'Vikipedija' potiče od reči 'viki viki' što na havajskom jeziku znači 'brzo' i ukazuje na 'viki' koncept, koji je izumeo američki programer Vord Kaningem 1995. godine, a korisnik može sadržaj svake stranice vrlo brzo da menja ili dodaje podatke na već postojeći sadržaj teksta.

'Srpski 'vikipedijanci' su veoma aktivni i svakodnevno menjaju, ne samo oni koji žive ovde, nego i oni koji su u svetu, kao i susedi iz regiona', rekao je potpredsednik 'Vikimedije' SCG Filip Maljković.

On je objasnio da se 'Vikipedija' na srpskom piše se od septembra 2003. godine.

Srpska 'Vikipedija' nalazi se na serverima u Floridi, na kojima je smešteno više od 28.500 članaka, koji su putem interneta svima pristupačni. Članci u arhivi mogu da se menjaju putem sajta www.sr.wikipedia.org kroz jednostavno unošenje izmena i snimanja. Pritom korisnik može, ali i ne mora, da se potpisuje. To ne sprečava da se svaka zloupotreba, ili, kako je 'vikipedijanci' nazivaju, vandalizam, kazni. Svi tekstovi u toj enciklopediji imaju 'istoriju nastanka', preko čega se prate izmene i svaki korisnik 'vandalizam' može lako da ispravi vraćanjem teksta u stanje pre izvršene promene, objasnio je Maljković. Dužina članka nije određena, pa je tako tekst o Istočnom frontu skoro kompletiran i sada je 'dugačak skoro kao knjiga', rekao je Satarić.

'Vikipedijanci' s posebnim zadovoljstvom ističu veliku bazu biografija značajnih ličnosti, naučnika i nobelovaca iz Srbije i sveta na srpskom jeziku, čiji broj svakodnevno raste. 'Vikipedija' je počela da se piše na engleskom jeziku 15. januara 2001, a sada ima više od tri miliona članaka, od toga više od 912.000 na engleskom i 900.000 registrovanih saradnika, a može da se čita na 212 jezika. Celokupan sadržaj 'Vikipedije' licenciran je pod uslovima GNU licence za slobodnu dokumentaciju [GFDL], što znači da se članci mogu slobodno preuzimati i objavljivati, uz uslov navođenja izvora i objavljivanja elektronske verzije u slučaju izmena van 'Vikipedije'.

Sasa

Postoji nacelan dogovor da AM i Astronomija prosledjuju neke svoje clanke toj Vikipediji. Problem je samo - vreme. Puno je posla.

Gugi

A sto ako se u wikipediji nalaze dva potpuno razlicita clanka o istoj temi? Sto ako su izneseni oprecni stavovi? Ne shvatam kako radi ta wikipedija sto se tice odabira clanaka. Ako svatko moze svasta stavljat, tamo zaista SVEGA moze biti.

Djorvoz


Sasa

Svi ubaceni clanci idu ne recenziju.

NShappy

Quote from: "Djorvoz"U tome i jeste smisao.

Malo je bezveze. Može neki astrolog da napiše kule i gradove o astrologiji. :( Ko to i po kojem kriterijumu radi recenziju?

sashastar

NShappy moras da shvatis da je to ipak enciklopedija.
Tako da i astrologija kao pojam ili tema tamo moze biti.
Kao i neki astroloski pojmovi i sl.

Jeste da ovo mrsko govorim zbog naseg neprijatelja.
Ali to je enciklopedija i tamo mora biti o svemu i svacemu.

Djorvoz

Quote from: "NShappy"
Quote from: "Djorvoz"U tome i jeste smisao.

Malo je bezveze. Može neki astrolog da napiše kule i gradove o astrologiji. :( Ko to i po kojem kriterijumu radi recenziju?


Ti i po kriterijumu zdravog razuma

Sasa

Postoji telo koje zastupa srpsku Vikipediju, obavlja recenzije a i na druge nacine uredjuje ovu enciklopediju. Ne znam ko je imenovao to telo, ali Internet je mocna stvar, ko hoce moze da sazna i to.

marino

viki je lijepi projekt..al osobno mi se nikako ne svidja..pokusao sam ju koristiti al uvijek naidjem na mrtve linkove ili nekvalitetan materijal te ju zaobilazim u sirokom luku..opet kazem lijepi projekt ali...
m
Vidulini Observatory

Sulaco

Slazem se sa Marinom, mnogo tekstova na Wikipediji je nestrucno napisano, ili sa gomilom zastarelih podataka. Ovakva, kakva je sada, je prilicno nepouzdana, ali to ne znaci da se stvari nece promeniti :)
Kako se bude povecavao broj saradnika, tako ce verovatno rasti i broj kvalitetnih priloga. Zbog toga i podrzavam taj projekt :D

Sich

Kad je rec o sr/hr wikipediji slazem se sa sulacom, ali ne i marinom. Ni slucajno je ne treba zaobilaziti (pogotovo ne u sirokom luku).

Ali zato kad se radi o engleskoj wikipediji to je postao neverovatan projekat. Jos pre nekih dve godine je presla Britaniku po broju clanaka.
a pokvalitetu nimalo ne zaostaje za Britanikom!!
Nedavno casopis Nature je sproveo direktnu analizu Wikipedia vs. Britannica - link
Uzeto je slucajnim odabirom 42 naucna clanka i uporedjeni su - link
Rezultat je pokazao da u proseku wikipedia ima 4 greske po clanku, dok britanika ima 3 greske po clanku.
Kasnije su clanovi wikipedije malo dopunili rezultat. Analizirajuci clanke izracunali su da je clanak u wikipediji u proseku 2.6 puta duzi nego u Britanici. Sto govori da je procenat greski manji.
Preko ovakvih podataka se ne moze lako preci.
"The only thing standing between me and total happiness is reality." - Douglas Porter

sashastar

Dovoljno je pogledati neku stariju enciklopediju
mislim na pisani knjigu i u njoj se mogu naci mnogo gresaka
ili prevazidenih podataka pa cak i laznih informacija.
A ovaj vid enciklopedije kao sto je Vikipedija
se barem mogu popraviti i ispraviti greske
i sto je jos najbolje stalno dobijati sveze , nove informacije i cinjenice.
Po meni pisanim enciklopedijama su odbrojani dani.

Ali ustvari ako bolje razmislimo i sam inernet je zapravo ogromna
i zastrasujuca enciklopedija.