Dobili smo na poklon parabolično ogledalo, šta dalje?

[dekilio]

Radi se o ogledalu veličine približno 140mm kupljenom u vreme stare Jugoslavije naručenom iz Slovenije. Kupac ovog ogledala misli da je žižna daljina 1400mm.

1. Kakve su preporuke oko kupovanja drugih delova kao sekundarno ogledalo, fokuser, okulare ... Imamo već 1.25" 10mm i 20mm okulare tako da nam bi se isplatilo da iskoristimo?

2. Ogledalo ima malo ogrebotina, koliko bi to remetilo sliku što se tiče oštrine?

3. Kako zapravo možemo utvrditi žižnu daljinu teleskopa da je 1400mm?

Hvala na bilo kakvoj informaciji.

https://dodaj.rs/image/LZjqqA
https://dodaj.rs/image/LZjRH7
https://dodaj.rs/image/LZjaXC

[CyberianIce]

3. Referenca: https://www.analyzemath.com/parabola/focus-of-parabola-calculator.html



Teorijski, fokus parabole opisan je formulom f = D² / (16*d)

Dakle treba izmeriti "dubinu" ogledala. Onda ako je dubina recimo d=0.875mm a prečnik 140mm bi to dalo fokus od 1400mm. Većina šublera ima štanglu za merenje dubine, treba malo improvizovati sa nekim lenjirom i šublerom. Teoretski bi se mogao konstruisati instrument za merenje fokale dužine parabole na bazi sferometra, budući da se njime meri zakrivljenost sfere, ali pošto nam je poznat razmak između krakova taj podatak bi se mogao iskoristiti da se meri fokalna dužina za parabolu.

Ako ste baš raspoloženi za avanturu, može i eksperimentalno, pomoću Sunca i komada crne hartije. Sunčeva svetlost se reflektuje na hartiju a ogledalo postepeno odaljava od nje, u trenutku kada progori zabeležite udaljensot ogledala od hartije i izmerite ali to je veoma opasno i pogrešno iz milion razloga, em možete ostati bez vida em možete izazvati požar, dovoljan je trenutak nepažnje da prođete glavom ispred nepokrivenog ogledala dok merite i da vam kosa bukne (u boljem slučaju).

1. Ako je to zaista f/10 instrument, ne treba preterivati sa veličinom sekundara jer će bespotrebno povećavati centralnu opstrukciju koja može naškoditi kontrastu prilikom posmatranja planeta. Ja bi stavio najmanji mogući sekundar ali da je dielektrično ogledalo (sa 99% refleksije). Mislim da je 35mm sasvim dovoljno, a možda čak i 28mm. Što se tiče fokusera, uvek je rentabilnija opcija ostati na 1.25" sistemu a i nema potrebe za većim. Svega toga ima na AliExpress-u.

2. Nekoliko sitnijih ogrebotina verovatno neće uticati na kvalitet slike kod vizuelne upotrebe

[DraganTesic]

Чини ми се да CyberianIce мало претерује са опасностима коришћења Сунца , али може се и без Сунца. Довољна је обична сијалица и комад картона. Овако:

https://drive.google.com/file/d/1w1-SZcXqwBIlgNVr9JZYydN-HpaTQUV6/view?usp=share_link

Битно је да се екран и сијалица на једнаком растојању и да сијалица екран не осветљава. Огледало се примиче или одмиче све док се лепо не види жарна нит.

За мерење дубине огледала је најбољи сферометар, али треба водити рачуна колики му је пречник базе, од тог пречника зависи тачност мерења.

Ако прихватимо нешто мању тачност мерењем дубине, онда може и без сферометра. Довољно је исецкати двадесетак тракица што тањег папира,широких 5 до 10мм, сложити их једну на другу, измерити збирну дебљину, поделити са укупним бројем тракица и тако израчунати  дебљину једног папира. Затим узети добар лењир, опет сложити тракице изнад центра огледала, на њих ставити лењир, тачно изнад центра. Извлачити или додавати папириће све док се не постигне да лењир, без клацкања, додирује ивице огледала, а папирићи лепо, тесно, али не превише тесно стоје. Остало је јасно.

Југославија је одавно нестала, у каквом је стању премаз? Те огреботине су огреботине чега, премаза, стакла, видљиве неким микроскопом или голим оком?

Ако Декилио заиста мислиш да наставиш даље, препоручујем ти да набавиш неку добар приручник о самоградњи телескопа и желим ти успех у том подухвату.

[dekilio]

Hvala vam puno na odgovorima. Ogledalo deluje dosta očuvano. Tačnije da nema neku ogrebotinu, izgledalo bi da je mnogo novije. Slikaćemo još koju put gde se vide ogrebotine još upadljivije.
Još jednom hvala

[vlaiv]

Ovo može biti od koristi:

https://www.bbastrodesigns.com/NewtDesigner.html#diagonal

[spadej]

Чини ми се да CyberianIce мало претерује са опасностима коришћења Сунца

ni najmanje, veruj mi! Pre par godina sam pripremao teleskop za akciju, Sunce je vec bilo na zalasku. Pojma nemam kako se to desilo, vrv je Marfi bio pored mene. U nekom trenutku glava mi je bila kod fokusera a teleskop (150/750) se nasao direktno usmeren ka Suncu. I propustio je njegovo svetlo kroz okular (32mm). Srecom, gledao sam na sasvim drugu stranu ali me je suncev zrak pogodio u uvo. Kao da mi je neko vrelom iglom probusio uvo, skocio sam metar od teleskopa.
E sad, zamisli da je na okularu bilo oko.
Teleskope imam i koristim skoro 20 godina ali mi to nije bila nikakva garancija.Jednostavno, sr..nja se desavaju.
I zato nikad nije na odmet "preterivati" kad je bezbednost u pitanju. 

[DraganTesic]

Ма верујем ти. Да само погледаш моја двострука нагарављена стакла за посматрања помрачења Сунца .

Овде је поступак сасвим други. Као када се деца играју правећи огледалцима зечиће на зиду. Држиш огледало,ухватиш Сунце и усмериш на екран. Ти и светлост сте са различитих страна огледала.

[vlaiv]

Mislim da pričate o različitim konfiguracijama (jedno je sa okularom a drugo bez), ali i pored toga - ja bih izbegavao korišćenje sunca u tu svrhu.

Uvek treba biti pažljiv kad su sunce i teleskop u pitanju, bez obzira što u nekim situacijama kao što je okularna projekcija sunca ili vrlo velik F/broj u primarnom fokusu - neće biti problema sa toplotom.

Uvek se može iskoristiti pun mesec u istu svrhu koji je bezbedan bez obzira na konfiguraciju a i metod sa lokalnim izvorom svetla (tipa baterijska lampa) i parčetom papira može uvek - ne treba čekati noć i pun mesec.

Jedino voditi računa da se tako meri dva puta fokalna dužina pa imati to u vidu (znači trebaće skoro 3 metra prostora itmeđu ogledala sa jedne strane i papira i lampe sa druge ako je fokalna dužina oko 1400mm).

[Joza]

To je ogledalo iz 1970. kada je u  Jugoslaviji vladala 'manija' brušenja ogledala i izrade teleskopa.
Trebalo bi da je 140/1400 mm. To što premaz ima ogrebotinu praktično nema nikakvog uticaja.

Za proveru žižne daljine najlakša je metoda sa sijalicom i kartonom ili malo modifikuj tu ideju. Na kartonu izbuši rupu i u nju stavi LED diodu. Ogledalom napravi sliku diode koja treba da je što bliže diodi. Rastojanje od kartona do ogledala je dvostruka žižna daljina.

Šta dalje?
Za početak sa https://www.astronomija.org.rs/astronomski-instrumenti/7831-uputstvo-za-izradu-teleskopa skineš uputstvo. To je zapravo serija članaka iz tog vremena koji je pokrenu gore pomenutu euforiju. Veći deo možeš da preskočiš ili pročitaš informativno.

Negde na 71. odnosno 74 strani imaš priču o dijagonalnom ogledalu i njegovim dimenzijama.
Dalje u tekstu je detaljno opisana konstrukcija celog teleskopa i njegovo kolimiranje.

Nakon toga slede lutanje po internetu i ATM sajtovima.
Konstrukciju naravno prilagodi svojim mogućnostima i stečenom znanju.

Na kraju mnogo sati posmatranja novim instrumentom sa starim ogledalom.
Ne zaboravi dolazak sa gotovim instrumentom na Letenku .

Dobrodošao u ATM svet.

Možeš da napraviš i veštačku zvezdu i proveriš kvalitat ogledala.

[dekilio]

Zahvaljujemo ja i sin na odgovorima. Ima li neko od vas iskustva sa sekundarnim ogledalima (a i ostale opreme koja će faliti) iz Kine, ili ih treba izbegavati. Eventualno preporuka gde kupiti. Rekao sam sinu samo nećemo žuriti, i do polovine leta da bude pa je super. Ima refraktor 60/900 i nije loš za planete i vidljivije objekte.

[Joza]

Za proveru žižne daljine ne moraš da praviš ništa ni sa sijalicom ni sa LED diodama.
Njednostavnije iskorisi mobilni telefon.
Upališ ono svetlo na zadnjoj strani koje glumi blic i sliku tog svetla napravi na leđima telefona.

[dekilio]

Utvrdili smo žižnu daljinu da je 1400mm, koristili smo mobilni telefon i hvala svima. Idemo dalje.