• Welcome to Forum Astronomskog Magazina. Please login or sign up.
 

Julsko posmatranje DSO - deo I: M92, NGC 6229 i NGC 6210

Started by PavleR, July 21, 2023, 04:17:01 am

Previous topic - Next topic

0 Members and 1 Guest are viewing this topic.

PavleR

Pozdrav svima.

Docekasmo noci izmezdju trece i prve cetvrtine Meseca pogodne za posmatranje DSO. Sva sreca, na odmoru sam, i poprilicno sam iskoristio vedre noci ovog perioda i skupio nekih 15-20 sati osmatranja. Kako vodim poprilicno opsiran dnevnik svojih posmatranja, zeleo bih da njegove modifikovane delove predstavim i clanovima foruma u zelji da osmatracka astronomija dobije na zamahu kako prakticno tako i u diskusiji.

Tokom jula sam se pre svega bazirao na sazvezdjima Hercules i Ophiuchus, kao i pomalo na sazvezdjima Serpens i Sagittarius. Objakata je mnogo, treba mi dosta vremena da ih tekstualno obradim, pa cu ih predsavljati u serijama od po nekoliko.

Sto se tice dela Lociranje, lokaciju objekata vrsim star-hoppingom. Ne koristim mehanizaciju ni Telrad, i trudio sam se da poprilicno detaljno objasnim svoje star-hoppove.

U ovom postu obradicu tri objekta u sazvezdju Hercules. Naravno da bi bilo logicno da krenem sa globularnim jatom M13 ali smatram da je o tom jatu toliko toga vec receno i procitano da nema potrebe da ga obradjujem. Najgledaniji letnji objekat, meta koju je apsolutno svaki amaterski astronom vec puno puta pogledao. Mogu samo da kazem da sam u ovosezonskom posmatranju dao sabi za cilj da pronadjem famozni ''Propeler'' u jatu, ali bez uspeha. Na kraju krajeva, mogao sam i da predpostavim da ce se ta avantura lose zavrsiti, ali morao sam da probam :).

M 92

Globularno jato u sazvezdju Hercules magnitude 6.4 i prividne velicine 14'. Jedan je od Messier objekata kome posmatraci cine najvise ''nepravde''. Da se nalazi u bilo kom drugom sazvezdju jato bi bilo apsolutni posmatrarcki hit, ali posto deli sazvezdje sa cuvenim globularnim jatom M13 posmatraci ga cesto previde. Zbog toga medju amaterskim astronomima ima nadimak ''Ono drugo Hekulesovo jato''. U stvarnosti, ovo jato je skoro istovetno spektakularno kao i M13. Jedno je od najsjajnjih globulara u galaksiji i po prividnoj i po apsolutnoj magnitudi. Kada se uporedi sa M13, M92 je samo neznatno bledji ali je za ⅓ manje povrsine.

Jato je drevni clan Mlecnog Puta ali nije nastalo u njemu. Nekada je bio deo patuljaste galaksije Gaia-Enceladus (poznatoj kao Gaia Sausagre). Mleci Put ga je preuzeo kada su se dve galaksije sudarile pre 9-11 milijardi godina. Nukleus galaksije Gaia Enceladus danas zivi novi zivot kao masivno globularno jato NGC 1851 u sazvezdju Columba.

Lociranje: Jato je vidljivo u traziocu. Krene se od zvezde Pi (𝞹) Herculis magnitude 3.15 u asterizmu Keystone. Zvezda se lako prepoznaje jer su u nepostednoj blizine dve sjajne zvezde 69 Herculis i Rho (𝞺) Herculis. Pomerimo trazilac za nijansu severozapadno i u pogled ce uci dve relativno sjajne zvezde paralelne sa 69 i Rho Herculis. Produzimo tezisnu duz koja polazi iz Pi na duz koju cine te dve zvezde za jedniu njenu duzinu i u trazilac ce uci mali maglivit sjaj - M92.

Opservacija: Odmah se vidi razlika u koncentrisanosti u odnosu na M13. M92 je Shapley-Sawyer klase IV sto znaci da ima jezgro srednje bogate koncentracije. Kroz okular jato se moze podeliti da dva dela: tesko razlucivo kondenzovano jezgro i prelepi halo sacinjen od stotina lako razlucivih zvezda. Na uvecanju 107x vidi se da je jato nesto izduzeno i da je vise elipsastog oblika nego kruznog. Za detalje jata mora se ici na veca uvecanja. Na uvecanu 176x jezgro se pojavljuje veoma sjajno, koncentrisano i ogromno, okruzeno spoljasnjim halom sacinjenim od mnostva bledih zvezda. Na tom uvecanju jezgro ostaje nerazluceno i pravi prelep kontrast sa skoro porpuno razlucenim lancima zvezda koji izviru iz njega. Da bi se halo bolje razlucio korisno je koristiti periferni vid (averted vision) ili decentrirati jato u okularu i posmatrati ga sa strane. Nije neophodno ali tako halo postaje vise ''peskast''.
Kada sam napisao da je jezgro tesko razlucivo, to je stoga sto se ono da samo deliicno razluciti sa velikim aparaturama na velikom uvecanjnu. Ja sam pokusao da ga posmatram na uvecanju 321x, medjutim brzo sam odustao. Slika je izgubila ostrinu i nisam zeleo da gubim vreme na nekvalitetno osmatranje. Uvecanje 176x je sasvim zadovoljilo moje appetite.

Pre nego sto zavrsim sa ovim jatom rekao bih nesto o Shapley-Sawyer klasi koncetracije globularnih jata. To je mera koncentrisanti jata prema njegovom centru i krece se u rasponu I - XII, gde klasa I predstaclja visoku koncentraciju a klasa XII nema nikakvu koncentraciju (takva jata vise lice na otvorena nego na globularna). Recimo M13 ima klasu V sto ga cini srednje koncentrisanim jatom. Razlika izmezdju V i IV je poprlicno velika i to se mozda najbolje vidi uporedjivanjem M13 sa jos jednim cuvenim jatom - M15 u sazvezdju Pegasus koji ima klasu IV.  Oba jata su vidljiva tokom letnjih meseci pa ih uporedite. Iako je razlika u koncentrisanosti samo jedna klasa, vizuelno jata izgledaju poprilicno drugacije. Takodje vidljivo u letnjim mesecima je i jato M12 u sazvezdju Ophiuchus, klase IX. Ovo prelepo jato vise izgleda kao zgusnuto otvoreno jato u kome mozemo brojati svetle zvezde nego na loptasti globular.

NGC 6229

Globularno jato u sazvezdju Hercules magnitude 9.4 i prividne velicine 4.5'. I pored toga sto je jato malo i potpuno nerazlucivo meni je ovo jedadno od najlepsih ovosezonskih osmatranja. Ovo jato se ne gleda da bi se razlucilo, ovo jato se gleda da bi se videlo. Naime, objekat je udaljen ogromnih 90.000 ly, cetiri puta udeljenije od M13 i skoro isto toliko od M92. Jedno je od najudaljenijih globularnih jata koje se moze kvalitetno posmatrati amaterskim teleskopima. Sama cinjenica da nesto toliko udaljeno sija toliko sjajno u okularu cini posmatranje posebno opcinjujucim. Udaljenost od Sunca je veoma bitan faktor u osmatranju globularnih jata i postoji mnogo blizih jata koja se ni problizno po sjaju ne mogu meriti sa NGC 6229. S tim na umu, pri posmatranju ne moze da se ne zapita kako bi velicanstveno ovo jato izgledalo da je malo blize.

Lociranje: Posto se jato ne vidi u traziocu kljucno za njegovo pronalazenje je znanje da u okularskom pogledu jato gradi trougao sa dve zvezde: HD 151689 i HD 151651. Ove dve zvezde su kljuc za pronalazenje. Ja sam ga nasao popriicno lako i ovo je moj star-hopp: krene se od zvezde Tau (𝞽) Herculis magnitude 3.9 u kolenu Herkula; oko 4º sverno od nje skocimo na dve svetle zvezde - 52 Herculis i duplu zvezdu 42 Herculis koje obe staju u isti pogled trazioca; na pola puta izmedju njih i samo malo severno u traziocu ce se pokazati dve bliske jako blede zvezde - nacentiramo ih u trazilac, pogledamo u okular i NGC 6229 ce se pokazati u svom punom sjaju.

Opservacija: Sa uvek pristutnom svescu kolliko daleko gledamo u halo nase galaskije, meni je pogled ocaravajuc. Mogu bez dileme da kazem da je od svih objekata koje cu pomenuti u ovim postovima, ovo moje najdraze posmatranje.
Jato je mala, maglovita i svetla uzarena lopta, sa svetlim i koncentrisanim jezgrom. Jato dobro reaguje na povecannje uvecanja ali ga to nece razluciti. I pored toga, treba povecati uvecanje da bi se dobilo na sjaju objekta i da bi se izlovao trougao koji jato gradi sa dve ranije pomenute zvezde. U principu, pogled je prelep na bilo kom uvecanju. Ja sam ga posmatrao na uvecanjima 107x - 176x.
Ono sto NGC 6229 radi je da nas ''cika'' da smo na samoj granici razlucivosti i da je potrebno jos samo malo truda ili jos samo malo uvecanja da bi zvezde pocele da se prikazuju kao pojedinacne tackice. Istina je da se jato ne moze ralzuciti, bar ne aparatrurom kojom ja raspolazem. Za to su potrebni teleskopi aperture 450 mm, pa cak i tada se razluci samo 5-6 zvezda. Medjutim, razlucivanje ovog objekta nije cilj posmatranja, cilj je pogledati visoko iznad centra Mlecnog puta i videti nesto sto sto ''ne bi trebalo da moze da se vidi''.

NGC 6210 - Turtle Nebula

Mala planetarna maglina u sazvezdju Hercules magnitude 8.8 i dimenzja 13''x16''. Maglina ima dva dela: svetlu unutrasnju regiju dimenzija 13''x16'' vidljivu teleskopom i bledu spoljasnnju regiju dimenzija 40''x30''. Spoljasnja regija se ne moze teleksopski osmotriti sem cetiri trakasta filamenta koja maglini, zajedno sa centrom, daju oblik kornjace (po cemu je i dobila ime). Mala velicina centralne regije u kombinaciji sa dobrom magnitudom rezultuju visokim povrsinskim sjajem magline koji iznosi poprilicno dobrih 6.6.

Lociranje: I pored visokog povrsinskog sjaja maglina se ne vidi u traziocu. U svari vidi se, ali toliko bledo da ako ne znate tacno gde da je trazite necete je videti (jer je na samom pragu vidljivosti). Zato cu dati star-hopp koji ce lako naci maglinu bez da je samu uocimo u traziocu. Ja sam krenuo od svetle zvezde 𝞫 Herculis (Kornephoros) magnitude 2.82 u ramenu Herkula. Odmah do nje, u pravcu zvezde Sarin (𝞭 Heculis), u traziocu cemo uociti niz zvezda u obliku izduzene potkovice. 1.5º iznad potkovice nalaze se dve zvezde jedna do drudge. Ne mozete ih promasiti jer su to prve dve zvezde koje trazilac pokazuje. Centriramo trazilac na bilo koju od te dve zvezde, pogledamo kroz okular malog uvecanja, izostrimo zvezde i jedina zvezda koja ostane pufnastog oblika i ne moze se izostriti je NGC 6210 - Turtle Nebula.

Opservacija: Posmatranje magline sam podelio u dva dela: posmatranje diska i trazenje filamenata spoljne skoljke. U principu, ovako male magline visokog povrsinskog sjaja dobro podnose uvecanja. Ova maglina podnosi ali ne bas kao recimo NGC 6572 - Emerald Nebula, koju cu obraditi kasnije. Naime, Turtle Nebula je amorfnog oblika, sto znaci da je iregularnih ivica bez ostrine. Ta iregularnost se dodatno pojacava na vecim uvecanjima pa na kraju dobijemo jedniu veliku pufnu. Zbog toga sam se zaustavio na uvecanju 321x, sve preko toga je bilo isuvise nejasno za moj ukus.
Centralnu regiju najpre sam posmatrao na uvecanju 176x. Sa povecanjem uvecanja na 321x jasno se vidi da maglina ima elipsast oblik. Svetlo-plave je boje. Gasovi magline su jako kondenzovani blizu centralne zvezde magnitude 12.66 sto je cini teskom za uocavanje. Ja nisam uspeo da je vidim, mada iskreno, nisam se mnogo ni trudio jer mi je cilj bio da predjem na sledeci korak - trazenje cetiri filamenta koja predstavljaju peraja kornjace.
Za trazenje filamenata zadrzao sam uvecanje 321x ali sam dodao OIII i kasnije UHC filter. OIII filter je zatamnio sve okolne zvezde i maglina je usamljeno iskocila u okularu jos svetlije nego ranije. Upornim posmatranjem poceli su da se javjaju tragovi spoljasnje skoljke, ali samo u naznakama. Zanimljivo, bolje rezultate je dao UHC filter. Pomocu njega i tapkanja tubusa uspeo sam da lociram jedan poprilicno dugacak filamet (otprilike duzine kao i precnik centralne regije) koji sam posle smirivanja teleskopa posmatrao perifernim vidom sa jedva prelaznim rezultatima.  Preostala tri su bila izvan osmotrivosti.
Ova meta nije za moj teleskop. Za nju su potrebne dosta vece aperture - ne zbog njene velicine vec zbog blede spoljasnje skoljke. Ako je cilj samo da osmotrimo centralnu regiju onda i manji instrument moze da posluzi ali koja je poenta posmatranja kornjace ako ne vidimo peraja :).

Pre nego sto zavrsim sa ovom metom, zeleo bih da nesto kazem povodom velicine planetarnih maglina. Nisu sve planetarne magline Ring i Helix Nubula. Stavise, malo ih je takvih. U katalogu planetarnih maglina vidljivih amaterskim teleskopima uglavnom su zastupljeni objekti daleko manjih dimenzija. Magline velicine 10''- 20'' u okularu malog uvecanja su velicine zvezde i jako su teske za opazanje i osmatranje. One zahtevaju velike teleskope i velika uvecanja. Ima ih svetlih, sa magnitudama koje im daju visok povrsinski sjaj, a i ima ih i bledih. Te blede cete cesto prepoznati po slovu M ispred sebe (recimo M 1-64 u sazvezdju Lyra). Njih je katalogirao nemacko-americki astronom Rudoph Minkowski i M ispred broja oznacava njegovo prezime. Te magline preskacite u sirokom luku ako ne posedujete teleskop bas velike aparature (recimo 400 mm ili vece). Medjutim, neke male planetarne magline sa oznakom NGC u sebi (New General Catalogue)  imaju ogroman povrsinski sjaj i mogu se lagano primetiti i kvalitetno posmatrati sa nekom pristojnom aparaturom.

Prijatelji, hvala na citanju i nadam se da cu i ja citati dnevnike vasih posmatranja. Ja cu se truditi ako vas ovo zanima da s vremena na vreme modifikujem svoj dnevnik za forumsku upotrebu. Veliki pozdrav.

305/1500 Flex-Dobson SkyWatcher
Explore Scientific, serija 68º - 24mm
Explore Scientific 82º - 14mm, 11mm, 8.5mm
Tele Vue Ethos 4.7mm
Tele Vue Type2 UHC filter
Astronomik OIII filter

spadej

Pavle,
hvala ti za izuzetno lepo napisan izvestaj. Ovo je vec drugi put da si veoma visoko podigao letvicu kada je posmatracka amaterska astronomija u pitanju. Jedva cekam nastavak. Ne samo sto verno docaravas atmosferu sa posmatranja vec iznosis i dosta toga sto prvi put cujem i do sada nisam znao.
Podsecam citaoce na tvoj prvi tekst o dvojnim zvezdama.


mboskovic


Magelan118

Lep izvestaj. Ja sam isto hteo da uradim dok sam aktivnije posmatrao vizuelno.
Na americkom forumu sam redovno pisao izvestaje, ovde nisam.

A astrofotografija je nesto gde ima konkretna slika, vise je problema pa se o njoj daleko vise prica i pise po forumima.
To ne znaci da nema vizuelaca, samo sto retko ko pise izvestaje pa se stice utisak da vizuelaca i nema toliko u odnosu na ljide koji slikaju sto apsolutno nije tacno.
Tako da svaka cast na izvestajima i samo tako nastavi.
Nadam se da ce ovi tvoji izvestaji podstaci i druge da pisu svoje izvestaje i zapazanja.
SkyWatcher Quattro 150P
SkyWatcher HEQ5 Pro
ZWO ASI533MC Pro; Canon 600D (astromod); ASI120MM guidecam
Optolong L-eXtreme; Svbony UV/IR