PavleR - Posmatranja DSO i binarnih sistema

[ε Aurigae]

Pavle, tvoj svaki post očekujem kao novu sezonu neke serije na Netflixu.

Bilo bi neverovatno dobro i lepo ako bi hteo da učestvujes na letenci kao predavač. Verujem da ti možda ne odgovara termin, ali bi mogao možda uživo demonstrirati kako praviš posmatranje, kako planiraš sesiju, radiš star hopping itd. U slučaju kiše i slično, možeš održati predavanje pred publikom u natkrivenom delu.

Mislim da bi ostavio jako veliki utisak na auditorijum, a pošto ima puno dece, zasigurno će neko deceniju kasnije naići na sve ove objave i reci 'hej pa ja znam Pavla!'

Verujem da bi i nama matoranima bilo jako drago da se upoznamo i razmenimo priče.

Što se tiče objava, ja se iskreno nadam da osim na ovom i na zvjezdarnici, sve ovo čuvaš negde, nemoj se uzdati u ove forumske servere i forumski softver. Bilo bi ravno katastrofi izgubiti sve ovo.

[PavleR]

Bilo bi neverovatno dobro i lepo ako bi hteo da učestvujes na letenci kao predavač. Verujem da ti možda ne odgovara termin, ali bi mogao možda uživo demonstrirati kako praviš posmatranje, kako planiraš sesiju, radiš star hopping itd. U slučaju kiše i slično, možeš održati predavanje pred publikom u natkrivenom delu.

Epsilon, hvala na citanju i lepim komentarima.

Sasvim je moguce da ce mi termin kampa odgovarati, pa se vrlo verovatno vidimo. Unapred sam isplanirao da ove godine dodjem bar jedan dan i vece na Letenku, nebitno u kom svojstvu, da se upoznamo i porazgovaramo.

Što se tiče objava, ja se iskreno nadam da osim na ovom i na zvjezdarnici, sve ovo čuvaš negde, nemoj se uzdati u ove forumske servere i forumski softver. Bilo bi ravno katastrofi izgubiti sve ovo.

Tekstovi su na sigurnom . Ovo su u stvari tekstovi iz mog licnog dnevnika posmatranja, obradjeni za forumsku upotrebu. I mape su izvodi iz ''kataloga lokacija'' koji sam za svaki objekat napravio i slozio u registar po sazvezdjima.

Neverovatno je koliko sve to pomaze da se podigne kvalitet osmatranja. Ponekad tek kad kucam izvestaj shvatim koje aspekte objekta sam propustio da osmotrim. Posle toga se vratim na objekat i kompletiram osmatranje a kod novog objekta ne napravim isti propust. Da ne pricam da se vodeci detaljan dnevnik svakog objekta secam do detalja.

[Astro_fun_times]

Ova vest me bas raduje.
Jedva cekam da se upoznamo na kampu.

[PavleR]

Galaksije u sazvezdju Draco:

NGC 5907 - Splinter Galaxy (spiralna galaksija)
M 102 - Spindle Galaxy (lentikularna galaksija)
Draco Triplet (NGC 5981, NGC 5982 i NGC 5985)

U danasnjem postu opisacu tri mete (pet galaksija) kojima je zajednicko to sto je polazna tacka za njihovo lociranje zvezda Edasich - Iota (𝞲) Draconis. I pre nego sto krenem sa opisom galaksija pomenuo bih nesto o samoj zvezdi Iota Draconis.

Edasich - Iota (𝞲) Draconis

U pitanju je veoma intersantna zvezda koja se nalazi u glavnom asterizmu sazvezdja i predstavlja ''koren'' repa Zmaja. Sija magnitudom 3.67 i kroz okular se vidi u narandzastoj boji.

Svoju boju moze da zahvali svojoj stelarnoj klasi K2 III. Klasa zvezde govori mnogo o njoj, pa za ovu zvezdu sugerise da je u pitanju ostarela zvezda koja je izasla iz faze glavne sekvence, prosirila se i ohladila do temperature od oko 4.500 K. Kako je bas temperatura fotosfere zasluzna za boju zvezde, stoga Iota Draconis sija narandzastom bojom zvezda K klase.

Medjutim, ono zbog cega je ova zvezda zanimljiva je potvrdjeno priustvo egzoplanete u orbiti zvezde. Planeta je otkrivena 2002. godine i nazvana je Hypatia, po jednoj od poslednjih velikih licnosti staro-grcke nauke. Ova cuvena matematicarka i astronom dozivela je tragicnu sudbinu u doba ulaska civilzacije u mracno doba, a planeta je priznanje vredno doprinosa koji je ova grandiozna zena dala covecanstvu.


NGC 5907 - Splinter Galaxy

Spiralna galaksija magnitude 11.1 i prividne velicine 12.6'x1.4'.

Splinter Galaxy izgleda bas onako kako joj ime sugerise - iverasto. U pitanju je savrsen primer edge-on galaksije - galaksije cija je galakticka ravan nagnuta upravno na nasu liniju pogleda, tj. mi je vidimo sa strane. Takve galaksije prikazuju se ''iglicasto'', tj. u vidu tankog izduzenog sjaja sa centralnim ispucenjem. Najprominentnija edge-on galaksija je NGC 4565 - Needle Galaxy u sazvezdju Coma Berenices. Splinter Galaxy je njen manji klon, jer isto kao i Needle sadrzi prominentnu traku prasine koja preseca galaksiju na pola.

Galaksija je izuzetno zanimljiva i sa astrofotgrafske strane. Na fotografijama snimljenim svemirskim teleskopima vide se petlje koje okruzuju galaksiju sa svih strana. Petlje se pruzaju duboko u svemir i po velicini nadmasuju cak i samu galaksiju. Te plimatske petlje se objasnjavaju kao ostaci materijala koji je nastao prilikom stvaranja galaksije. Naime, smatra se da je Splinter Galaxy nastala spajanjem nekoliko patuljastih galaksija. Petlje predstavljaju materijal koji se nije u potpunosti inkoroprirao u glavno telo galaksije.

Lociranje: NGC 5907 i M102 nalaze se sa razlicitih strana tupouglog trougla bliskih zvezda koje se lako vide u traziocu. Najsjajnija zvezda tog trouga je binarni sistem Otto Struve 294 i cilj lociranja je doci do tog trougla.

- Krenuo sam od zvezde Iota Draconis - Edasich, u glavnom asterizmu sazvezdlja.
- Pomenuti trougao nalazi se nesto vise od 3º severoistocno od nje, dakle skoro u jednom pogledu trazioca. Stoga sam pomerio zvezdu na sam jug trazioca i  sa severoistoka je u pogled usao tupougli trougao tri zvezde.
- Nacentriramo trougao u trazilac, pogledamo ga okularem malog uvecanja i na krajnjem istoku nepogresivo ce se primetiti tanki i svetao sjaj Spliner galaksije.

Opservacija: Ovo je sjajan objekat za posmatranje. Ko je posmatrao NGC 4565 - Needle Galaxy i pogled mu se svideo, NGC 5907 je druga najbolja slicna galaksija. Opsti utisak je da je galaksija izuzetan spoj izrazito iglicastog oblika i visokog sjaja. Povrsinski sjaj galaksije je sasvim pristojan i objekat se vidi bolje nego sto to magnituda sugerise.

Najbolju opservaciju objekta izvrsio sam na uvecanju 176x. Galaksija se o okularu javlja veliko i izuzetno tanko, toliko tanko da je nemoguce govoriti o razmeri duzine i debljene. Taj tanak oblik je toliko izrazen da cak jedva moze govoriti o prisustvu sredisneg ispupcenja. Ispupcenje postoji, ali ne toliko prominentno kao kod Needle Galaxy. Krajevi galaksije se vide ostro i iglicasto, sto nije bas cest slucaj kod edge-on galaksija. U trenutku ovosezonskih posmatranja uglavnom je bila usmerena u smeru od 8h ka 2h. U principu, u savzezdju Draco nema mnogo poente govoriti o usmerenjima jer sazvezdje kruzi oko Polarisa po veoma malom poluprecniku i usmerenja se u toku noci osetno promene.

Objekat odlicno reaguje na periferni vid. Primenom ove tehnike galaksija znatno dobija na duzini i moguce je osmortiti njene ostre, iglicaste zavrsetke. Osvetljenost preko tela objekta je poprilicno uniformna, sem u zoni centralne regije gde slabasno sredisnje ispucenje sija nesto sjajnijim sjajem.

Sto se tice trake prasine koja preseca jezgro, to osmatranje ne mogu da potvrdim. I kod Needle Galaxy za osmatranje traka treba da se poklopi dosta toga, a kamoli kod NGC 5907. Osmatranju smeta nekoliko stvari: manja velicina oblekta od Needle, manje centralno ispupcenje i u mom slucaju nesrecan polozaj sazvezdaj Draco na severnom delu neba koji meni gleda ka Beogradu. U principu objekte u Zmaju posmatram iskljucivo kada su u trazitu, a kasno prolece i rano leto su idealno vreme za posmatranje objekata oko korena repa Zmaja. Da postoji varijacija sjaja preko jezgra - postoji, a da sam jasno video tamnu traku preko njega - nisam. Posmatrao sam galaksiju iz noci u noc, posmatrao sam je opet ovog vikenda i u zavisnosti od uslova atmosfere varijacija promene sjaja je manje ili vise uocljiva. Moj utisak je da je istocni deo jezgra svetliji od zapadnog ali ne mogu da potvrdim osmatranje trake.

Sve u svemu, meni je osmatranje ove galaksije bilo lepse i zanimljive je od M102. Iako je na papiru sve na strani M102, u okularu bas i nije tako. Splinter Galaxy je jedna od najlepsih nebeskih ''igli'' i iskrena preporuka kolegama.


M 102 - Spindle Galaxy

Lentikularna galaksija u sazvezdju Draco, magnitude 9.9 i prividne velicine 6.6'x3.2'.

Galaksija je svoje ime ''Vreteno'' dobila zbog osobine koje su poprilicno retka kod lentilukarnih galaksija. Naime, M 102 ima prominentnu traku prasine koja se proteze preko cele galaksije. Takva kreacija je kod ostalih lentuikularnih galaksija skoro nepostojeca. Ako lentikularna galaksija i ima traku prasine, ona je uglavnom kratka i ogranicena je pretezno oko regije samog jezgra. Kod M102 prasinasta traka ide od jednog do drugog kraja galaksije, i ja licno ne znam ni za jednu lentikularnu galaksiju sa takvom kreacijom. I kao da to nije dovoljno cudno, ta dugacka traka prasine vidi se u edge-on orijentaciji sa nase linije pogleda. To znaci da traka prelazi tacno preko sredisnjeg ispupcenja  i preseca ga na pola. Takva galakticka struktura je toliko nesvojstvena lentikularnim galaksijama da cak postoje sumnje da galaksija uopste nike lentikularna vec spiralna. Bilo kako bilo, ime ''Vreteno'' proiseklo je iz oblika galaksije koja pokazije veliko sredisnje ispupcenje sa trakom prasine koja se na oba kraja ima iglicaste zavrsetke, pa sve izgleda kao vreteno sa vunom po sredini.

Medjutim iz opisa ce se videti da je ta iglicasta struktura galaksije tesko osmotriva. Takodje, traku prasine je vizuelno veoma tesko primetiti ali ne i nemoguce. Medjutim, za to su potrebni teleskopi vece aperture od moje. U Vedranovom izvestaju koji je napravio posle posmatranje galaksije teleskopom od 20'' nasao sam podatak da je ispod sredisnje regije osmotrio bledu prugu. Bice da je to u stvari deo te trake prasine koja je vidljiva u regiji jezgra jer tu pravi najajci kontrast sa ostatkom galaksije.

Lociranje: Galaksija se nalazi sa suprotne strane ranije pomenutog tupouglog trougla od NGC 5907. Vratimo se na ranije pomenuti trougao, pomerimo ga na krajnji istok vidnog polja okulara i galaksija ce u polje uci sa zapada.

Opservacija: Na uvecanju 62.5x galaksija izgleda izuzetno sjajno i zanimljivo. Izrazito je izduzena, a u trenutku kada sam pravio ovaj izvestaj duza osa bila je usmerena u smeru sever-jug. Objekat je sjajan, velik i jasno oucljiv.

Najbolji pogled na objekat imao sam na uvecanju 176x. Galaksija formira tupougli trougao sa dve zvezde, jednom jugoistocno a drugom jugozapadno od sebe, sa galaksijom u temenu tupog ugla.

Glavna karakteristika galaksije je njen izrazito elipsasti oblik. Medjutim, taj oblik dolazi sa poprilicno zaobljenim krajevima i vretenasta struktura galaksije sa iglicastim zavrsecima ne vidi se  kroz okular. Unutar galaksija nalazi se sjajno jezgro koje ne prati izduzenost samog objekta. Jezgro jeste izduzeno, ali sa mnogo manjim odnosom velike i male ose nego sto je to slucaj sa galaksijom kao celine. U poredjenju sa jakom izduzenoscu galaksije, jezgro se moze okarakterisati kao ovalno. Unutar jezgra nisam uocio nikakvo prisustvo centralnog nuleusa. Sjaj jezgra je skoro uniforman, i tek u blagim nijansama bledi kako se ide ka halu. Medjutim jedanput kada jezgro predje u halo galaksija pocinje naglo da bledi sa jasno uocljivim gubitkom sjaja od unutrasnje regije hala ka spoljasnjoj. Halo je izuzetno elipsastog oblika, a perifernim vidom dobija na dimenzijama. Ono sto sam uspeo da uocim kod hala je da je na juznoj strani svetliji nego na severnoj.

Sto se tice trake prasine, nisam uspeo da uocim ni trag njenog prisustva. Stavise, u pogledu se ne uocava cak ni izgled vretena, tako kakrakteristicnog za ovu galaksiju da je po njemu dobila i ime. Naprotiv, galaksija na krajevima ima jasno zaobljene ivice a ne ostre. U principu, lentikularne galaksije same po sebi nemaju nikakve osmotrive detalje. M102 je jedna od retkih koja ih zaista ima, ali se oni pokazuju u mnogo vecim aparaturama od one kojom ja raspolazem. I pored svega toga, M102 smatram za odlicno osmatranje i toplo ga preporucujem kolegama. Sam sjaj i velicina objekta su dovoljni da M102 uvrste u jedno sasvim dobro galakticko posmatranje.


Draco Triplet - NGC 5981, NGC 5982 i NGC 5985

Triplet je sacinjen od tri daleke galaksije na veoma bliskoj prividnoj udaljenosti. Linija koja spaja centre najistocnije i najzpadanije galaksije dugacka je samo 14', sto znaci da ce sve tri galaksije stati u isto vidno polje bilo kog uvecanja. Mnogo toga je ''egzoticno'' u ovom pogledu, i najmanje sto ovom triu smeta je nedostatak detalja. Ono sto pogled cini kvalkitetnim je udaljenost objekata i kontrast u obliku i morfologiji galaksija.

Trio cine galaksije (od istoka ka zapadu okularskog pogleda):

- NGC 5985 - face-on spiralna galaksija magnitude 11.1 i prividne velicine 5.5'x3.0'. Najveci je clan tria.
- NGC 5982 - elipticna galaksija magnitude 11.1 i prividne velicine 3.0'x2.1'. Najsvetlijij je clan tria.
- NGC 5981 - bleda edge-on galaksija magnitude 13.2 i prividne velicine 2.7'x0.3'.

Iako nema nikakvih dokaza da su galaksije gravitaciono vezane, ova kompaktna grupa je toliko tesno grupisana da mozak ne moze a da trio ne posmatra kao jednu celinu. Triplet odise kontrastom oblika nasuprot tesne grupisanosti. Na samo 14' razmaka imamo jednu face-on spiralnu galaksju, jednu edge-on spiralnu galaksiju i jednu elipticnu. Razlika u morfologiji i oblicima ne moze biti veca. Sto je je najbolje, iako je pogled bled i bez detalja, razlike u morfologijama se itekako primecuju.

Medjutim, onjo sto je posebno u ovom pogledu je koliko daleko u proslost gledamo. Galaksije su od Sunca udaljene 123-140 miliona ly !!! To je skoro 3 puta udaljenije od galaksija Virgo Cluster-a i 12x od recimo M82. Sa tim podacim vise cemo centiti svaki foton koji je posle vise od stotinu miliona godina putovanja zavrsio u nasem oku. Triplet je jedan od najudaljenijih objekata jasno vidljivih amaterskim teleskopima. Cinjenica da su galaksije toliko udaljene a da ih mi opet bez problema vidimo govori o gigantskim velicinama ovih objekata. Recimo, NGC 5895 je stvarnog precnika od nepojmljivih 236.900 ly !!!

Lociranje: Isprobao sam nekoliko star-hopp varijanti i meni najbrza je sledeca:

- Krenuo sam od zvezde Iota Draconis u glavnom asterizmu sazvezdja.
- Oko 1.5º zapadno od nje uocio sam jednakostranicni truogao zvezda magnitude oko 8.
- Kada se produzi visina trougla preko severnog temena za jednu njenu duzinu doci ce se tacno do lokacije na kojoj se nalazi triplet. Pogledamo kroz okular malog uvecanja i bice vidljiv bledi mali sjaj bar jedne ili dve galaksije tria.

Opservacija: u trenutku ovog osmatranja triplet je bio usmeren u smeru 11h-5h. Galaksija su poredjane u skoro pravoj liniji. Najsvetija galaksija je elipticna NGC 5982 i ona se nalazi u sredini. Levo od nje je face-on spiralna NGC 5985 i njena opsrevacija znatno se poboljsava koriscenjem perifernog vida. Desno od elipticne je jedva vidljiva edge-on spiralna NGC 5981 i za njeno osmatranje treba dosta truda. Triplet kao celina izgleda malo i bledo, gotovo ''neugledno'' Medjutim, poenta ovog osmatranja nije u lepoti i bogatstvu detalja vec u osmatranju objekata zaista dubokog svemira. Osmotriti ih je samo za sebe dovoljno.

Vidno polje je prepuno zvezda koje cine lep pogled ali ne pomazu u opservaciji galaksija. Samom triu prija povecanje kontrasta i treba povecati uvecanje koliko god je moguce a da galaksije previse ne ublede. Ja sam ga najvise posmatrao na uvecanju 176x.

   - NGC 5985

I pored gotovo iste magnitude kao i elipticna NGC 5982, ova galaksija se vidi bledje, zahvaljujuci svojoj face-on orijentaciji. Galaksiji prija pojacanje kontrasta i koriscenje perifernog vida. Vidi se kao poprilicno velika bleda mrlja, oko tri puta vece od elipticne. Sjaj joj bledi od sredista ka spoljasnosti. Samo srediste galaksije ne moze se uociti kao distinktivno jezgro, ali se vidi da je u sredini galaksija svetlija nego na obodima. Galaksija ima neku vrstu centralnog ''zadebljanja'' ali bez jasne forme i granice.

Galaksija se javlja u jasno ovalnom obliku.

   - NGC 5982

Ova galaksija je najsvetlija od tri i najjasnije se vidi. Jedina je galaksija tria jasno vidljiva direktnim vidom. Pojavljuje se u blago ovalnom obliku, sa svetlim koncentrisanim jezgrom i halom oko njega. Jezgro je svetlo i loptasto. Ovalnost oblika se ugleda u izduzenosti u smeru od 9h ka 3h.

Galaksija seveozapadno od sebe ima dve zvezde sa kojima gradi jednakostranicni trougao.

   - NGC 5981

Ubedljivo najbledji clan tripleta. Sa magnitudom 13.2 objekat je izuzetno tesko opaziti, a njen polozaj na severu nikako ne pomaze. Galaksija ne sija osvetljena svetlim centrom vec kao blago zasijanje okolnog neba u vidu tanke i uzduzene trake svetlosti. Galaksiju sam uspeo da uocim samo perifernim vidom i to posle dosta truda.  Galaksija je bez ikakvih vidljivih detalja. Toliko je bleda da se cak ne moze govoriti ni o ''sjaju'' objekta, tek o uniformnom bledom zasvetljanju okruzujuceg mraka. Tanka je i mala iglica.

Mapa lociranja:  https://www.flickr.com/photos/199809755@N05/53783471804/in/dateposted-public/

[PavleR]

Dragi kolege, u danasnjem postu opsiacu mete koje sam opisao pre nekih godinu dana. Medjutim, u medjuvremenu sam se opremom unapredio tamo gde sam bio najslabiji, a to je pogled na velikim uvecanjima (320x). Stoga sam odlucio da ovog leta ponovo detaljno osmotrim objekte koji imaju benefit od velikih uvecanja a to su dve o danasnje tri mete. Stoga ce ovaj izvestaj biti ''unapredjeni'' izvestaj vec opisanih objekata ali sa vise detalja. Takodje, u ovom izvestaku prilozicu detaljne mape lociranja objekata, nesto sto je falilo starom.


DSO u savzdju Hercules:

- M 92 (globularno jato)
- NGC 6229 (globularno jato)
- NGC 6210 - Turtle Nebula (planetarna maglina)


M 92

Globularno jato u sazvezdju Hercules magnitude 6.4 i prividne velicine 14'. Jedan je od Messier objekata kome posmatraci cine najvise ''nepravde''. Da se nalazi u bilo kom drugom sazvezdju jato bi bilo posmatrarcki hit, ali posto deli sazvezdje sa cuvenim globularnim jatom M13 posmatraci ga cesto previde. Zbog toga medju amaterskim astronomima ima nadimak ''Ono drugo Hekulesovo jato''. U stvarnosti, ovo jato je skoro istovetno spektakularno kao i M13. Jedno je od najsjajnjih globulara u galaksiji i po prividnoj i po apsolutnoj magnitudi. Kada se uporedi sa M13, M92 je samo neznatno bledji ali je za trecinu manje povrsine.

Jato je drevni clan Mlecnog Puta ali nije nastalo u njemu. Nekada je bio deo patuljaste galaksije Gaia-Enceladus (poznatoj kao Gaia Sausagre). Mleci Put ga je preuzeo kada su se dve galaksije sudarile pre 9-11 milijardi godina. Nukleus galaksije Gaia Enceladus danas obitava u Mlecnm Putu kao masivno globularno jato NGC 1851 u sazvezdju Columba.

Lociranje: Jato je vidljivo u traziocu.

- Krene se od zvezde Pi (𝞹) Herculis magnitude 3.15 u asterizmu Keystone. Zvezda se lako prepoznaje jer su u nepostednoj blizini dve sjajne zvezde 69 Herculis i Rho (𝞺) Herculis.
- Pomerimo trazilac za nijansu severozapadno i u pogled ce uci dve relativno sjajne zvezde paralelne sa 69 i Rho Herculis.
- Produzimo tezisnu duz koja polazi iz Pi na duz koju cine te dve zvezde za jednu njenu duzinu i u trazilac ce uci mali magloviti sjaj - M92.

Opservacija: Jato bljesti vec na malom uvecanju a na srednjim se odmah se primecuje razlika u koncentrisanosti u odnosu na M13. M92 je Shapley-Sawyer klase IV sto znaci da ima jezgro srednje bogate koncentracije. Kroz okular jato se moze podeliti na dva dela: nerazlucivo kondenzovano jezgro i prelepi halo sacinjen od desetina lako razlucivih zvezda.

Na uvecanju 107x vidi se da je jato nesto izduzeno i da je vise ovalnog oblika nego kruznog. Za detalje jata mora se ici na veca uvecanja. Na uvecanu 176x jezgro se pojavljuje veoma sjajno, koncentrisano i ogromno, okruzeno spoljasnjim halom sacinjenim od nekoliko desetina razlucivih bledih zvezda. Na tom uvecanju jezgro ostaje nerazluceno i pravi lep kontrast sa skoro porpuno razlucenim lancima zvezda koji izviru iz njega. Da bi se halo bolje razlucio potrebno je koristiti periferni vid cijom primenom halo postaje vise ''peskast''. Jezgro jeste sjano, ali ne kao kod M13, sto cini da se jato relativno lako razluci jer je ''svetlosno zagadjenje'' jezgra manje.

U nocima dobrog seeinga jato izuzetno dobro podnosi uvecanja. Na 320x objekat izgleda vrhunski. Na ovom uvecanju vidi se da se razlucivi deo hala sastoji od nekoliko populacija zvezda, gde se njih dvadesetak istice po sjaju. One se nalaze na samim obodima jata. Takodje, postaje vidljivo nekoliko lanaca zvezda. Najprominentnija su tri:

   - Prvi lanac izvire severno od jezgra i vrlo brzo savije ka jugu sa desne strane jata. Ovaj lanac je poprilicno dugacak i krece se duzinom skoro celog precnika jata.
   - Drugi lanac takodje izvire sa severa ali se krece na istok. On se u stvari sastoji od dva retka pravolinijska lanca. Jedan polazi sa severa a drugi sa istoka. Lanci se spajaju sa severoistocne strane jata i grade trougao. Ta dva lanca siromasna su zvezdama ali su jasno uocljiva jer su dugacka, pruzaju se duboko u okruzujuce polje i formiraju distinktivno trougaonu strukturu.
   - Treci lanac se nazazi na jugoistoku, On je je kratak ali se istice po tome sto se sastoji od nekoliko desetina sitnih zvezdica i vijuga kako se uliva u jezgro.

Samo jezgro se na 320x pokazuje elipsasto, skoro pravougaono, sa ugrubim usmerenjem istok-zapad. Cak i na ovom uvecanju jezgro ostaje nerazlucivo. Pokazuje se izuzetno kondnezovano, dosta gusce nego jezgro M13, i osim jasno osmotrive granulacije preko lica jezgra nije moguce osmotriti pojedinacne zvezdice u njemu. Jednostvano, jezgro je pregusto i pokazuje se kao granulirana, kompaktna i neprozirna mlecnost.

Pre nego sto zavrsim sa ovim jatom rekao bih nesto o Shapley-Sawyer klasi koncetracije globularnih jata. To je mera koncentrisanti jata prema njegovom centru i krece se u rasponu I - XII, gde klasa I predstavlja visoku koncentraciju a klasa XII nema nikakvu koncentraciju (takva jata vise lice na otvorena nego na globularna). Recimo M13 ima klasu V sto ga cini srednje koncentrisanim jatom. Razlika izmezdju V i IV je poprlicno velika i to se mozda najbolje vidi uporedjivanjem M13 sa jos jednim cuvenim jatom - M15 u sazvezdju Pegasus koji ima klasu IV.  Oba jata su vidljiva tokom letnjih meseci pa ih uporedite. Iako je razlika u koncentrisanosti samo jedna klasa, vizuelno jata izgledaju poprilicno drugacije. Takodje vidljivo u letnjim mesecima je i jato M12 u sazvezdju Ophiuchus, klase IX. Ovo prelepo jato vise izgleda kao zgusnuto otvoreno jato u kome mozemo brojati svetle zvezde nego na loptasti globular.


NGC 6229

Globularno jato u sazvezdju Hercules magnitude 9.4 i prividne velicine 4.5'. I pored toga sto je jato malo i potpuno nerazlucivo meni je ovo jedno od najlepsih letnjih osmatranja. Ovo jato se ne gleda da bi se razlucilo, ovo jato se gleda da bi se videlo. Naime, objekat je udaljen ogromnih 90.000 ly, cetiri puta udeljenije od M13 i skoro isto toliko od M92. Jedno je od najudaljenijih globularnih jata koje se moze kvalitetno posmatrati amaterskim teleskopima. Sama cinjenica da nesto toliko udaljeno sija toliko sjajno u okularu cini posmatranje posebno opcinjujucim. Udaljenost od Sunca je veoma bitan faktor u osmatranju globularnih jata i postoji mnogo blizih jata koja se ni problizno po sjaju ne mogu meriti sa NGC 6229. S tim na umu, pri posmatranju ne moze da se ne zapita kako bi velicanstveno ovo jato izgledalo da je malo blize.

Lociranje: Posto se jato ne vidi u traziocu kljucno za njegovo pronalazenje je znanje da u okularskom pogledu jato gradi trougao sa dve zvezde: HD 151689 i HD 151651. Ove dve zvezde su kljuc za pronalazenje. Ja sam ga nasao popriicno lako i ovo je moj star-hopp:

- Krene se od zvezde Tau (𝞽) Herculis magnitude 3.9 u kolenu Herkula.
- Oko 4º sverno od nje skocimo na dve svetle zvezde - 52 Herculis i duplu zvezdu 42 Herculis koje obe staju u isti pogled trazioca.
- Na pola puta izmedju njih i samo malo severno u traziocu ce se pokazati dve bliske jako blede zvezde - nacentiramo ih u trazilac, pogledamo u okular i NGC 6229 ce se pokazati u svom punom sjaju.

Opservacija: Sa uvek pristutnom svescu kolliko daleko gledamo u halo nase galaskije, meni je pogled ocaravajuc. Mogu bez dileme da kazem da mi je od svih letnjih objekata ovaj jedan od najdrazih, iako je vizelno poprilicno nezahvalan.

Na uvecanju 176x, jato se vidi kao mala, maglovita i svetla uzarena lopta, sa svetlim i koncentrisanim jezgrom. Svetlo je i okruglo, pristojne velicine ali sa malo detalja. Naime, jato se javlja kao mlecna kugla sa jako malo granulacije. Ta granulacija primetna je tek na obodima jata, a i za to osmatranje je potrebno uloziti malo vremena i truda. Ovo jato nema ni trodelnu (jezgro-prsten-halo) ni dvodelnu (jezgro-halo) strukturu. Jednostavno rec je o gusto kondenzovanoj mlecnojh lopti koja pomalo gubi sjaj od centra ka obodima ali pri tome ni u jednom trenutku ne gubi neprozirnost. Tek na obodima se vide ''kvrgice'' i ''reckice'' koje navode na granularnu strukturu.

Jato dobro reaguje na povecanje uvecanja ali ga to nece razluciti. Na uvecanju 320x perifernim vidom pojavljuje se tek nekoliko ''sramezljivih''zvezdica na suprotnim stranama oboda jata ali sama kondzovanost ostaje sveprisutra.

Medjutim, iako velika uvecanja ne doprinose isticanju detalja, treba povecati uvecanje da bi se izlovao trougao koji jato gradi sa dve ranije pomenute zvezde. Trougao je jednakokrak, sa jatom u temenu trougla i prizor je zaista lep i uskladjen u svojoj simetriji.

Ono sto NGC 6229 radi je da nas ''cika'' da smo na samoj granici razlucivosti i da je potrebno jos samo malo truda ili jos samo malo uvecanja da bi zvezde pocele da se prikazuju kao pojedinacne tackice. Istina je da se jato ne moze ralzuciti, pa cak i ako uspemo da vidimo pokoju pojedinacnu zvezdicu bice ih najvise 5-6. Medjutim, razlucivanje ovog objekta nije cilj posmatranja, cilj je pogledati visoko iznad centra Mlecnog puta i videti nesto sto sto ''ne bi trebalo da moze da se vidi''.


NGC 6210 - Turtle Nebula

Mala planetarna maglina u sazvezdju Hercules magnitude 8.8 i dimenzja 13''x16''. Maglina ima dva dela: svetlu unutrasnju regiju dimenzija 13''x16'' vidljivu teleskopom i bledu spoljasnnju regiju dimenzija 40''x30''. Spoljasnja regija se ne moze teleksopski osmotriti sem cetiri trakasta filamenta koja maglini, zajedno sa centrom, daju oblik kornjace (po cemu je i dobila ime). Za osmatranje ta cetiri filamenta potrebni su zaista veliki teleskopi (20'' i vise) i perfektan seeing.

Mala velicina centralne regije u kombinaciji sa dobrom magnitudom rezultuju veoma visokim povrsinskim sjajem. U zavisnosti od izvora, nailazio sam na vrednosti povrsinskog sjaja od  6.6 do 7.4 mag/arcmin². To je povrsinski sjaj sa kojim se planetarne magnine mogu videti cak i u traziocu, a koji sa drudge strane omogucava da se uvecanja ''pumpaju'' dokle god atmosferski uslovi dozvoljavaju.

Lociranje: I pored visokog povrsinskog sjaja maglina se ne vidi u traziocu. U svari vidi se, ali toliko bledo da ako ne znate tacno gde da je trazite necete je videti (jer je na samom pragu vidljivosti). Zato cu dati star-hopp koji ce lako naci maglinu bez da je samu uocimo u traziocu.

- Ja sam krenuo od svetle zvezde 𝞫 Herculis (Kornephoros) magnitude 2.82 u ramenu Herkula.
- Odmah do nje, u pravcu zvezde Sarin (𝞭 Heculis), u traziocu cemo uociti niz zvezda u obliku izduzene potkovice. 1.5º iznad potkovice nalaze se dve zvezde jedna do drudge. Ne mozete ih promasiti jer su to prve dve zvezde koje trazilac pokazuje.
- Centriramo trazilac na bilo koju od te dve zvezde, pogledamo kroz okular malog uvecanja, izostrimo zvezde i jedina zvezda koja ostane pufnastog oblika i ne moze se izostriti je NGC 6210 - Turtle Nebula.

Opservacija: Maglina je izuzetno mala, i na svim uvecanjima ispod 176x pokazace se kao zvezdoliko. Medjutim, ogroman povsinski sjaj dozvoljava da se povecavaju uvecanja i ja sam je najvise posmatrao na 320x.

Maglina je toliko svetla da je bez premca najsvetiji objekat u vidnom polju. Na uvecanju 320x jasno se vidi da maglina ima elipsast oblik, cak pomalo i pravougaon,  izduzen u smeru od 10h ka 4h. Gasovi magline su jako kondenzovani blizu centralne zvezde magnitude 12.7 sto je cini teskom za uocavanje. Ja nisam uspeo da izvrsim osmatranje za koje bih tvrdio da je uocilo centralnu zvezdu. Maglina je izuzetno sjajna., a taj sjaj je toliko kondenzovan da se jedva moze govoriti o regijama razlicitog sjaja preko lica objekta. Maglina je potpuno ispunjma sjajem, bez ikakvih supljina, cvorica ili regija razlicitog sjaja.

Na ovom uvecanju malo se izgube jasne granice magline a on postane pomalo pufnastra i amorfna. U nocima dobrog seeinga pogled na velikom uvecanju je zaista lep. Na njimu se maglina od zvezdolike pufnice pretvori u sjajnu uzarenu elipsu koja dominira vidnim poljem. Za osmatranje objekta nije neophodno korisiti nikakve filtere i ja sam je uglavnom posmatrao u nefiltriranom pogledu.

Sto se tice boje, maglina je javlja u sramezljivoj  zelenkasto-plavoj nijansi. Boje ima, ali ako nam je cilj osmaranje koloricnosti onda ipak treba malo smanjiti uvecanje. Naime, kao i kod mnogih planetarnih maglina, boje bolje dolaze do izrazaja pri malim i srednjim uvecanjima.

Opisani deo magline u stvari je samo njen centralni deo i predstavlja ''oklop kornjace''. Za opazanje cetiri dugacka filamenta koji predstavljaju ''peraja'' potebne su mnogo vece aparature od moje. Mogu da kazem da sam se i pored toga potrudio da osmotrim bar deo spoljasnje skoljke i da sam u tome koristio svo znanje koje imam: tupkao tubus, okular, kruzio teleskopom preko vidnog polja, gledao perifenim vidom sa svih strana. Ono sto maglina pokazuje pri blagom kruzenju tubusom preko vidog polja je da centar nije sve - tu i tamo i ponekad se pojavi neki bledi magloviti halo oko ''oklopa'' - trag mnogo vece spoljasnje skoljke.

Mape lociranja:

M 92:  https://www.flickr.com/photos/199809755@N05/53798822635/in/dateposted-public/
NGC 6229:  https://www.flickr.com/photos/199809755@N05/53797532082/in/dateposted-public/
NGC 6210 - Turtle Nebula:  https://www.flickr.com/photos/199809755@N05/53798987780/in/dateposted-public/

[PavleR]

DSO u sazvezdju Ophiuchus:

- M 10 (globularno jato)
- M 12 (globularno jato)
- M 107 (globularno jato)

Pozdrav svima. U ovom postu obradicu tri globularna jata u sazvezdja Ophiuchus.  Objektima je zajednicko to sto je polazna tacka za njihovo lociranje zvezda Saik (𝞯 Ophiuchi) magnitude 2.5, sredisnja zvezde u juznom delu glavnog asterizma sazvezdja.

M10 i M12 se u amaterskoj astronomiji cesto nazivaju ''Twin globulars'' zbog njihove blizine na nocnom nebu. Jata se nalaze na rastojanju od samo 3º, sto znaci da mogu tesno stati u jedno vidno polje trazioca. Oba su jedna od najvetlijih i najvecih globularnih jata severne hemisphere i zastitni su znak sazvezdja Ophiuchus.

Sa drudge strane, M 107 je bledo i tesko osmotrivo jato, a njegova pozicija na niskom nebu nikako ne pomaze opservacji.


M 10

Globularno jato u sazvezdju Ophiuchis svetle magnitude 6.6 i prividne velicine 19.3'.

M 10 je jedno od najsvetlijih i najvecih globularnih jata severne hemisphere. Jato je Shapley-Sawyer klase VII, sto znaci da je poprilicno rasutije od M92 i NGC 6229 koje sam opisao u prethodnom postu. Jato je prilicno blizu Suncu na udaljenosti 14.300 ly, medjutim, zbog njegove lokacije blizu ravni Mlecnog Puta, prasina izmedju nas i M10 zabledjuje njegove zvezde za skoro magnitudu.

Lociranje: Jato je svetlo i ogromno te se jasno vidi u traziocu.

Objekti unutar glavnog asterizma sazvezdja Ophiuchus su poprilicno nezgodni za lociranje. Osnovni asterizam koji predstavlja telo Zmijonose sastavljen je od svetlih zvezda i sija sjajno, ogromno  i ponosno na jugu u kasnim prolecnim i ranim letnjim nocima. Medjutim, unutar asterizma je malo svetlih zvezda - samo pet njih sija magnitudom svetlijom od 5. Po tome je sazvezdje slicno sazvezdju Pegasus i njegovom asterizmu ''Veliki Kvadrat''. Ogromna povrsina ogranicena izuzetno svetlim svezdama ali unutra - mrak.

Najlogicnije je objekat locirati preko zvezde Saik (𝞯 Ophiuchi) magnitude 2.5, sredisnje zvezde u juznom delu asterizma. Odatle stra-hopp ide na sever potezom 20  Oph - 23 Oph - 30 Oph. Mozda ce biti malo problema locirati zvezdu 23 Oph. Ja tada koristim sledeci trik: odmah severno od Saik-a nalazi se ostrougli trougao koji cine cetiri blede zvede lako vidljive u traciocu. Kada produzim desni krak na sever taj pravac udara skoro tacno u 23 Oph.

Kada stignemo do 30 Oph jato ce se jasno pokazati u traziocu kao poprilicno velika maglovita mrlja.

Opservacija: Divno jato malog centra i velikog, bogatog haloa.

Na maliim uvecanjima centar se tesko vidi a kamoli razlucuje, ali se zato odlicno vidi kako halo polako bledi i postepeno nestaje u okolinu. Jato izgleda ogromno i svetlo. Medjutim, za detalje hala mora se povecati uvecanje jer se tada slika potpuno transformise.

Na uvecanju 176x  i koriscenjem perifernog vida halo se razlucuje na desetine zvezda a opsti oblik postaje peskast i granularan.  U pogled ulazi pedesetak jedva vidljivih zvezda koje izgledaju peskasto razbacane iznad kompaktnog jezgra. Kako je centar izuzetno mali, jato deluje siroko sa zvezdama koje iz njega idu duboko u polje. Samo jezgro je izuzetno kompaktno i na ovom uvecanju ''odbija'' da se razluci. U dobrim nocima jato se da kvalitetno osmotriti na visokim uvecanjima pa cu se i najvise baviti pogledom na 320x.

Na uvecanju 320x pogled je fascinantan. Broj razlucenih zvezda u halu se povecava a periferni vid drasticno poboljsava osmatranje. Na tom uvecanju vide se sledece karakteristike objekta:

- halo je izuzetno ''dubok'' ali zvezde u njemu nisu podjednakog sjaja. Naime, lako ce se primetiti dva vijugava lanca svetlijih zvezda koja su gotovo centralno-simetnicna u odnosu na jezgro. Jedan lanac ide na sever a drugi na jug i oba se u svojoj sredini savijaju za 180º. Oba lanca su malo smaknuta od centra prema istoku, tj ne izviru bas iz sredista jezgra vec iz njegovih istocnih krajeva, stoga, uz malo maste, oba niza zvezda mogu se posmatrati kao jedna lanac u obliku obrnutog slova S.

- samo jezgro na ovom uvecanju izgleda manje kompaktno i vise granulirano. Pazljivim posmatranjem moze uociti nekoliko pojedinacnih zvezdica utopljenih u gustu paucinastu struktiru koja u dalje odoleva potpunom razlucivanju.

- Broj zvezda u halu se povecava sto jos vise dodaje utisku nesrazmerno malog jezgra u odnosu na halo. Jato ima dvostruku strukturu jezgro-halo i nedostaje mu prsten oko jezgra tako lako vidljiv kod globularnog jata M15.

- najsjajnija zvezda u polju nalazi se oko 10' severoistocno od jata. To je zvezda HIP 82905 magnitude 10.

Pogled je prelep ali je osmatranje naporno. Jato se ne moze osmatrati direktnim pogledom jer onda potpuno drugacije izgleda od ovoga sto sam ja opisao. Ako centriramo jato i gledamo direktno u njega videcemo samo malo jezgro okruzenom maglom i nekoliko desetina razlucenih zvezda. Ako zelimo da izvucemo maksimum iz ovog objekta moramo da se koristimo malo naprednijim tehnikama. U principu, globularna jata su DSO koji jako dobro reaguju na periferni vid, kao i na povecanje aperature. Za kolege koji zele bolje da ovladaju ovom tehnikom leto je idealan period za vezbanje perifernog vida zbog mnostva objekata koji zahtevaju njegovu primenu, a koji opet nisu tako zahtevni za posmatranje kao galaksije prolecnog neba. Na kraju, tu je je u znamenite Blining Planetary (NGC 6829) u sazvezdju Cygnus, idealan objekat za vezbanje perifernog vida i uzivanje u promenljivom obliku koji objekat uzima u zavisnosti kako ga posmatramo.


M 12

Globularno jato u sazvezdju Ophiuchus, magnitude 6.7 i prividne velicine 16'. Jos jedno svetlo i veliko globularno jato, cija je impozantna pojava pojacana njegovom bliskoscu sa nista manje impoznatnim M10.

Jato je Shapley-Sawyer klase IX, sto znaci da je jato rasuto prema centru. Vizuelno, klasa IX deluje poprilicno nekoncentrisano i to je razlog zasto su pocetni posmatraci smatrali da je M12 zgusnuto otvoreno jato. Ovaj objekat je vizuelno blizu globularnom jatu M10 koji sam opisao ranije ali ne samo i vizuelno; naime, njihova realna razdaljina u svemiru je veoma mala pa su ne samo vizuelni vec i fizicki susedi.

Lociranje: Najpametnije ga je posmatrati posle posmatranja jata M10, jer se jata nalaze u blizini. Kada zavrsimo osmatranje M10, vratimo se na zvezdu 30 Ophiuchi, pomerimo se traziocem na zapad dok u pogled ne udju dve relativno sjajne zvezde. Necete ih promasiti, jedine dve zvezde zapadno od 30 Oph koje se isticu. Otrpilike 1º zapad-severozapad od njih nalazi se M 12.

Opservacija: M 12 je jedno od najcudnijih globulara koje sam posmatrao. Sam raspored i sjaj zvezda stvara jasan 3D efekat gde pojedine zvezde izgledaju kao da su ispred ostalih, sto jatu daje trecu dimenziju dubine.

Na uvecanjima 176x i 320x meta je ogromna i svetla.  Jato je izuzetno zamimljivo za posmatranje, potpuno drugacije od dosada opisanih jata.

Najpre, jato je potpuno rasuto sa jako malo centralne kondenzacije. Ono sto je najupecatljivija karakteristika objekta je da ovo jato gotovo da nema halo. Umesto toga, po obodima jata vidi se 14 svetlih zvezda koje formiraju oblik klina, a ostale zvezde jata nalaze se unutar te klinaste formacije. Medjutim, toj unutrasnjoj formi fali koncentrisanost zvezda, pa sve izgleda kao rasuta peskasta straktura oivicena jednakokrakim trouglom svetlih zvezda. Stoga se jato moze podeliti u dva dela: spoljasnji klin i bledu peskastu unutasnjost:

- Spoljasnji klin: ja sam izbrojao 14 zvezda koje po mojoj proceni sijaju magnitudama 10-12. Za 4 od njih sam siguran da ne pripadaju jatu nego su superimpozirane preko njega. Znajuci da najsjajnija zvezda koja pripada jatu sija magnitudom 12 logican zakljucak je da su neke i od ostalih pomenutih zvezda takodje superimpozirane na jato. Cela struktura izgleda kao polozeni bor sa vrhom koji gleda ka istoku.

- ''Iza'' tih 14 zvezda krece peskast sjaj oko 40 jasno razlucenih zvezda i jos mnogo zvezdica na pragu razlucivosti koje stvaraju paucinasti pozadinski sjaj. Ne nalaze se sve zvezde unutar klina, vec mnoge prelaze preko njegovog juznog kraka. Tako se stvara utisak da je klin superimoniran preko severnog dela objekta. Zvezde su u takvom rasporedu na se ne vidi nikakva centralna kondenzacija niti bilo sta nalik jezgru. Sve zajedno cine predivnu scenu, jer ovih 14 zvezda deluju istureno u odnosu na ostale sto stvara 3D efekat slike. Jato izgleda kao da se sastoji od zvezda svih mogucih magnituda od 10 pa nadalje.

Ukupnan utisak mi je da meta izgleda kao otvoreno jato, a u srcu otvorenog jata - maglina.


M 107

Globularno jato u sazvezdju Ophiuchus, magnitude 8.1 i prividne velicine 10'. Jato je Shapley-Sawyer klase X, sto znaci da je veoma labavo vezano.

Jato ima izuzetno zanimljivu orbitu. Objekat je blizu ravni galaksije pa je pristojno blisko i Zemlji ali i centru galaksije. Pritom mu je orbita izrazito elpiticna pa ga pri najvecoj udaljenosti od centra Mlecnog Puta stavlja u galakticki halo, a pri najmanjoj jato cak prodire u precku galaksije.

Lociranje: U trazilac se centrira zvezda Zeta (𝞯) Ophiuchi magnitude 2.6, sredisnja zvezde u juznom delu glavnog asterizma sazvezdja. Oko 2º juzno od nje u trazilac ce uci tri blede zvezde koje grade pravougli trougao. Kada se vertikalna kateta trougla produzi na jug za svoju duzinu doci cemo do nase mete.

Opservacija: Izuzetno tesko posmatranje. Jato se nalazi jako nisko na nebu i usled jakih letnjih turbulencija na malim visinama meni je bilo jako tesko da osmatram ovaj bledi objekat. Nezavisno od polozaja na nebu, i povrsinski sjaj M 107 je izuzetno mali: sa 14.6 mag\arcmin² M107 je jedno od jata najmanjeg povrsinskig sjaja.

Na uvecanju 176x i direktnim vidom jato se prikazaje kao bleda nerazluciva magla. Ono sto sam uspeo da vidim je da je centar okrugao ali da je sam jato pomalo ovalnog oblika. Za bilo kakve detalje potrebno je intenzivno koristiti periferni vid. Tada se na obodima jata pojavljuje granulacija. Da bih od te granulacije dosao do bar koje razlucive zvezde presao sam na uvecanje 320x. Povecanje uvecanja ne doprinosi mnogo kvalitetu pogleda, sem sto se granulacija pojacava a iz ivica jata sramezljivo proviruje pokoja pojednicna zvezda.

Ukupan pogled je bled i pomalo dosadan jer ovo jato ne da nema trostruku, vec cak ni dvostruku strukturu. Namerno sam u prethodnom pasusu koristio izraz obod jata a ne obod hala - jer hala nema. Celo jato deluje kao jedinstvaena bleda mrlja, bez jasne podeljenosti na centar i halo. Jedino sto se primecuje da sjaj raste prema centru ali podeljenost na jezgro i halo ne postoji.

Ono sto je pogled ipak ucinilo lepim je okruzenje u kome se nalazi jato. Na malom uvecanju jato je okruzeno sa tri zvezde magnitude oko 10-11 lepo rasporedjenih - po jedna na istok, zapad i sever. Te tri zvezde se nalaze na udaljenosti oko 4'-5' od jata i nisu njegov deo vec su mnogo blize Zemlji od samog objekta. Dodatno, na jugu jata nalaze se jos dve zvezde koje izgledaju kao da su ispale iz njega, na malo vecoj udaljenosti od prethodne tri.


Mape lokacija cu ostati duzan jer izvestaj kucam sa posmatracke lokacije. Mape cu naknadno ubaciti u izvestaj.

[PavleR]

Noc 5.-6. jul ove godine bilo vece najbolje transparencije koju sam video u poslednje tri godine. seeing nije zaostajao, te sam ceo plan za to vece bacio niz vodu i posmatrao objekte koji su mi sezonama izmicali ili nisam bio zadovoljn vidjenim. Barnard's Galaxy i Barnard's E Nebula su mi se konacno pokazale kako treba, a North American Nebula je pucala od gustine i kolicine maglovitosti. Predobra noc. Sezonama posmatram NGC 6818 (Little Gem Nebula) i svaki put kao magarac kruzim teleskopom oko mesta gde se nalazi Barnar's Galaxy i svaki put razocaraje. E u petak na subotu pun pogodak, pa neka je bleda velika fleka i nista vise - sav trud se isplatio. Iskoristio sam visoku transparenciju da konacno jasno uocim Barnar's E Nebula. Pokazalo se desetine sitnih zvezdica koje se usecaju u clovo C i najzad dalo oblik tamnoj maglini. Small Sagittarius Star Sloud i Scutum Star Cloud prepuni !!! Noc za pamcenje.

[vlaiv]

Noc 5.-6. jul ove godine bilo vece najbolje transparencije koju sam video u poslednje tri godine.

Ne znam da li je i ovde bilo tako, nije se činilo baš toliko dobro, al je svakako bilo jako dobro veče. Malo sam stigao da posmatram sa novim teleskopom i okularom (110mm F/6 ED refraktor i 40mm Lancerta ED okular) i stvarno sam svašta uspeo videti.

Čak mislim da sam i uspeo videti East Veil mada North American nisam uspeo (ili nisam znao kako da je posmatram - uočim).

[PavleR]

Pozdrav Vlaiv.

Oterase me za trenutak oblaci, pa da ti odgovorim dok se ne razidju. Opet veceras seeing izuzetan. Leti je seeing najlakse prveriti na cetvorostrukoj zvezdi Epsilon Lyrae. Veceras sam je po prvi put razlucio sve cetiri komponente vec na 107x, to je neverovatno. Zvezda jako lose reaguje na los seeing i uglavnom se ili ne razlucuje ili se razluci tek na +200x. Petak-subota se Scutum Star Cloud video golim okom, to je bas retko dobra transparencija.

Sto se tice North American Nebula, tu bas mogu da ti pomognem posto sam bas puno noci posvetio objektu. Bez OIII objekat se ne moze osmotriti, a sa OIII itekako moze ali zahteva potpunu adaptaciju na mrak. Prekrij glavu necim crnim da se izolujes od bilo kakve spoljasnje sverlosti.

Planiram da napisem ceo jedan post o njoj ali u osnovnim crtama ona ima tri najsvetlija dela: Mesiko, Meksicki Zaliv i Floridu. U okularu ta tri dela grade oblik obrnutog slova C, sa ispupcenjem na desno. Kod magline je najbitnije ne izgubiti se i sve vreme imati dobru orijentaciju gde si. Ja to postizem preko jednog zvezdanog paterna koji ja zovem ''Mali Orion''. Kad u trazilac nacentriras klin zvezda oko koga se nalazi maglina, koncanicu naciljaj tek malo desno od zvezde SAO 50247, i u oklularu ce se pokazati patern sedam zvezda identicnog oblika sazvezdju Orion (ja koristim trazilac koji ne obrce pogled). I tu su u najboljem delu objekta. Tri zveze pojasa Oriona sa svoje desne strane pokazuju tacno na Meksicki zaliv. Njegova granica je najsvetliji i najgusci deo magline. Dve gornje zvezde pokazuju na Meksiko, takodje svetao i gust. ''Rigel'' se nalazi tacno na granici Floride. Trebalo bi da desno od ''Malog Oriona'' vidis maglovitost u obliku obrnutog slova C, gde je ista najjaca u Meksickom zalivu i u delu Meskika u koju je inkorporiran niz od tri zvezde koje se lagano probijaju kroz OIII filter.

Sve ovo naravno ako koristis OIII, bez njega se ne vidi nista. I potpuni mrak, veceras sam malo skrenuo pogled van okulara i ''svetlost'' noci je bila dovoljna da mi pokvari pogled.

[Astro_fun_times]

Odlicni izvestali Pavle. Divim ti se sta sve uspes da vidis golim okom.

[Yagodinac]

Takođe da pohvalim izveštaje 
Osim toga, primetio sam da su seeing i transparencija obično u obrnutoj proporciji.

[Astro_fun_times]

Da, to sam i ja primetio. Ili je jedno dobro ili drugo.
Često kazu kako je seeing bitan za planete i mesec a transparencija za DSO medjutim seeing utice na detalje i u DSO, ako trazis detalje.
Kod mene, prateci neki sajt, seeing nikad nije bio bolji od 50%, samo gori i jos gori od goreg.
Jedino se preko dana malo popravi, ako je verovati tom sajtu. Cim dodje vece, pogoršava se.

[PavleR]

Sazvezdje Veulpecula:

M 27 - Dumbbell Nebula (planetarna maglina)
NGC 6823 (otvoreno jato)
Collinder 339 - Brocchi's Cluster, Coathamger asterism (asterizam)

M 27 - Dumbbell Nebula

Planetarna maglina u sazvezdju Vulpecula, magnitude 7.4 i velicine 8'x5.6'.

Jedna je od najsjajnijih i najblizih planetarnih maglina. Maglina lezi na udaljenosti od 1.360 ly od Sunca, i procenjuje se da je stara 14.600 godina, dakle dosta preko pola prosecnog zivotnog veka planetarne magline.

M27 je jedna od najpopularnijih astro-amaterskih meta i objekat sa kojim se prave prvi koraci u osmatranju. Nisam bio siguran da zelim da opisujem ovaj objekat iz razloga sto mi je to na prvi mah izgledalo malo prepotentno - naime, svako od nas je posmatrao dvostruki zvonast oblik ove magline i svi znamo koliko je gusta i skoro neprozirna. Medjutim, maglina u stvarnosti nije zvonastog vec ovalnog oblika. Maglovitost sa leve i desne strane je bleda i cesto se ne vidi se bez pomoci filtera. Stoga mislim da nije lose da opisem kako maglina zaista izgleda u svom celokupnom obliku, jer se uz pomoc UHC filtera njen oblik poprilicno promeni.

Lociraranje: Maglina se vidi kroz trazilac. Najlakse je krenuti od sazvezdja Sagitta. U trazilac nacentriramo dve zvezde u vrhu ''strele'' u glavnom asterizmu sazvezdja: 𝞬 Sagittae i 𝞰 Sagiitae. Povucemo simetralu duzi koja spaja te dve zvezde prema sazcezdju Vulpecula. Posle oko 3º u trazilac ce uci magloviti sjaj na se mete - M27.

Opservacija: Opservacija se poprilicno razlikuje u filtriranom i nefiltriranom pogledu.

Bez filtera, maglina ima prepoznatljiv oblik koji podseca na bucicu za treniranje, dva spojena zvona ili ogrizak jabuke. Meni licno maglina bas i ne podseca na teg jer joj je mnogo debela ''drska'' za to. Teg je usmeren tako sto mu je drska ugrubo u smeru sever-jug a maglina izgleda izduzeno i znatno visa nego sto je siroka. Maglina je velika i sjajna i dobro podnosi uvecanja ali ne treba preterivati. Maglovitost je izuzetno gusta i neprozirna. Severoistocno od gorenjeg prosirenja moze se osmotriti zvezda magnitude 11 koja u nefiltriranom obliku ne dodiruje maglinu. Sto se tice tacnih dimenzija, praveci grubu proprciju sa rastojanjem izmedju zvezda u polju dosao sam do velicine oko 6'x3'. Maglina se nalazi u prelepom zvezdanom polju sazvezdja Vulpecula.

Filtirani pogled u osmatranje donosi nove delove magline i u osnovi menja njen oblik. Jasno je pojavljuju bledji delovi objekta sa obe strane tega. Maglina iz uspravno-izduzenog prelazi u ovalni oblik, gde se sada vidi da je ''teg'' u stvari samo centralni deo magline, a da su ivice ''bucica'' samo najvetliji delovi oboda ellipse. Maglinu sam posmatrao i sa O III i sa UHC filterom. Meni licno se vise svideo pogleda sa UHC filterom i u daljem tekstu cu objasniti razloge. Sveukupni pogled izdleda nesto ovako:

- u biti maglina je ovalnog oblika sa duzom osom usmerenom od istoka ka zapadu. Razmera osa je otprilike 3:2. To znaci da se filtriranim pogledom bitno menja percepcija oblika, i iz prvobitnog utiska da je objekat vise visok nego sirok dolazimo do potpuno suprotne opservacije.

- ''ogrizak jabuke'' je samo centralni deo magline. On je koriscenjem filtera jos vise dobija na guistini i neprozirnosti.

- ostatak ovala se prikazuje kao bleda prozracna maglovitost nejednakog sjaja. Levi deo je gusci i sa vecim razlikama u osvetljenosti. Njegova granica je porilicno ostra i jasno definisano po celom svom obimu. Ranije pomenuta zvezda magnitude 11 koja je u nefiltriranom pogledu lebdela tik uz severoistocnu ivicu magline sada se potpuno integrisama unutar granice objekta. Levi deo je svetliji pri granici nego u unutrasnjosti. I sama unutrasnjos je prosarana regijama vece i manje osvetljenosti.

- desni deo ovala je redje maglovitsti i njegova granica je manje jasna. Na nekim mestima je ima dok se na severozapadu jedva nazire, te sa te strane izgleda kao da se okruzujuci mrak probija unutar magline.

E sad, zasto mi se vise svideo pogled sa UHC nego sa OIII. Razlozi su cisto estetski. Koriscenjem OIII filtera centralna sipka je postala vise linearnija nego zaobljena, tj. ogrizak jabuke se pretvorio vise u pravougaonik. To malo utice na estetsku sliku objekta jer centralni deo gubi na eleganciji i postraje robusniji. To u stvari znaci da maglina odlicno reaguje na OIII i da dobija na kolicini maglovitosti ali na ustrb kurvature centralnog dela. UHC zadrvaza krivolinisje granice centralne precke. Sto se tice ostatka magline UHC prkaze isto sto i OIII, samo maglina deluje prozinije i vide se zvezde superimponirane preko njene povrsine. Recimo, onu zvezdu na severoisticnoj ivici OIII ubije dok je UHC prikaze.

Sto se tice osmatranje centralne zvezde to je dosta tezak posao. Centralni deo magline je mutan i skroz neproziran i potrebno je dosta truda i strpljena u pokusaju da se opazi zvezda usadjena u njega. Centralna zvezda pokazuje se samo na trenutke, u nestabilnoiom i nekonstantnom pogledu. Za tren se pojavi pa odmah nestane, da bi posle minut-dva ponovo blesnula na koju sekundu. Vrlo naporno osmatranje. Dok sam posmatrao centralnu zvezdu pojavila se jos jedna zvezda inkorporirana u ''ogrizak'', na njegovom juznom delu.

Maglina je izuzetno svetla i velika, te stoga se moze posmatrati na svim uvecanjima. Meni se pogled najvise svideo na 107x i 136x, mada 62.5x prikazuje prebogato zvezdano polje u kome se objekat nalazi.

Ja licno ne volim mnogo ovaj objekat. Nekako mi je grub, izgleda kao tarantulina mreza u suprilnom polju mnostva zvezda i zvezdica ovog dela neba. A mozga ga bas i zbog toga posmatraci vole.


NGC 6823

Otvoreno jato u sazvezdju Vulpecula, magnitude 7.1 i prividne velivcine 12'.

Dvoumio sam se da li da obradjujem ovaj objekat jer je pre svega astrofotografska meta. Posto znam da ove postove citaju i astrofotografi - naravno da cemo da popricamo i o njoj. Naime, mi teleskopski mozemo da vidimo samo jato. Medjutim, jato je usadjeno u prelepu maglinu NGC 6820 koja sija jarko crveno usred energije koju dobija od izuzetno mladih zvezda u njoj. Maglina je velika i meri 50' u precniku. Teleskopski je jako tesko vidljiva i to samo sa posebnim filterima.

Zasto sam posmatrao ovaj objekat? Zanimljiv je sa astronomske tacke gledista jer predstavlja najsvetliju regiju Vulpecula OB1 zvezdane asocijacije. To je velika rasuta grupa tek rodjenih zvezda (stare svega nekoliko miliona godina), ciji se teleskopski vidljiv deo prostire dobrih 5º, pocevsi od zvezde 10 Vulpecula pa ka jugozapadu, paralelno kicmi Cygnus-a. Zvezde su rodjene iz oblaka prasine i gasa u Orionovoj spiralnoj ruci Mlecnog Puta.

Lociranje: U trazilac nacentrirano zvezdu Anser (𝞪 Vulpeculae) magnitude 4.6, najsjajniju zvezdu u sazvezdju. Jos u traziocu videcemo da ona pravi siroko razdvojeni opticki dvostruki sistem sa zvezdom 8 Vulpeculae. Povucemo normalu na malu duz koja spaja te dve zvezde i posle malo vise od jednog pomaka trazioca u vidno polje ce uci grupacija zvezda u kojoj se nalazi nasa meta - NGC 6823.

Opservacija: Posmatranje sam podelio na dva dela: opservaciju samog jata i uzaludne pokusaje da primetim makar tracak maglovitosti.

Kada pogledamo kroz okular videcemo dva velika luka zvezda koji se priblizavaju ka sredini i beze jedan od drugog na oba kraja. Izmedju ta dva luka videcemo cetiri svetle zvezde u obliku zmaja ili dijamanta. Treba znati da je nasa meta samo te cetiri zvezde i jos zvezda oko njih koje se vide na velikom uvecanju. Ta dva luka nisu deo jata vec zvezde okruzenja. Povecanje sam odmah povecao na 176x jer je meta mala. Objekat se sastoji od te lepe cetiri zvezde i dvadesetak zvezda oko njega. Ja sam izbrojao ukupno 22 zvezde.

Sto se posmatranja magline tice, O III i UHC ne daju rezultate.

Na kraju bih se vratio na pocetnu tacku lociranja ovog objekta - na opticki dvostruki sistem koji grade zvezde Anser (𝞪 Vulpeculae) i 8 Vulpeculae. Cak i ako odlucite da ne posmatrate ovaj objekat, osmotrite ovaj par ako ste u blizini sazvezdja. Dva siroko razdvojena narandzasta dzina na separaciji od 7.1'. Lep su par jarkih boja koji lepo izgleda u  okularu.


Collinder 339 - Brocchi's Cluster, Coathamger asterism

Asterizam zvezda u sazvezdju Vulpecula, magnitude 3.6 i velicine oko 60'.

Jedan od najpoznatijih, ako ne i najpoznatiji, asterizam na nocnom nebu. Izuzetno je popularan objekat jer raspored zvezda podseca na vesalicu. Sest zvezda formira sipku vesalice a cetiti kuku. Najsjajnije zvezde u asterizmu su 4 Vulpeculae magnitude 5.1, 5 Vulpeculae magnitude 5.6 i  7 Vulpeculae magnitude 6.3.

Isprva je ovaj ''objekat'' smatran za otvoreno jato. Svedski astronom Per Arne Collinder uvrstio ga je u svoj katalog otvorenih jata koji sadrzi 471 objekat. Medjutim, novija istrazivanja pokazala su da nije rec o jatu vec slucajnom grupisanju zvezda jer zvezde ne dele zajednicko kretanje kroiz svemir. O razlici izmedju otvorenih jata i asterizama malo kasnije.

Lociranje: verovatno najnepogresiviji objekt za trazenje traziocem. Naciljamo u trazilac dve zvezde koje predstavljaju pero ''strele'' u sazvezdju Sagitta: 𝞪 i 𝞫 Sagittae. Produzimo liniju od 𝞫 ka 𝞪 i o trazilac ce uci sjajna zvezda 9 Vulpeculae. Samo 2º zapadno od nje u traziocu cemo videti prelepo oblik nase mete - Collider 399.

Opservacija: Ovo nije meta za teleskop vec za dvogled ili trazilac. Teleskopski je lepo skakati od zvezde do zvezde jer su boje zvezda razlicite i zivopisne, ali asterizam kao celina se mnogo bolje vidi u traziocu. Veliku nepravdu sa cinio ovom objektu dugo odbijajuci da ga pogledam. Nekako mi random grupacija nepovezanih zvezda nije delovala dovoljno primamljivo. Bas sam pogresio. Collider 399 se sa pravom naziva najlepsim asterizmom na nebu. Desert sjajnih, ostrih, siroko razdvojenih zvezda zivopisnih boja koji nepograsivo prave oblik vesalice. Kroz okular zvezde deluju previse rasireno i vesalica ne moze da stane u jedno vidno polje. Cak i ako stane, pitanje da li ce se tako jasno videti kao sto se vidi kroz trazilac. Ono sto se telskopom moze to je da se posmatra svaka zvezda pojedinacno kao i da se primeti prelepa pozadina trake Mlecnog Puta u kojoj zvezde stoje. Zvezde su bele i zute boje. Sest njih poredjane u skoro pravoj liniji cine sipku vesalice - 5 belih i jedna zuta. Kuku cine cetiri zvezde - dve bele i dve zute.

Puno puta sam dosada u postovima pomenuo rec asterizam, pa da pojasnim sta ona znaci. Asterizam je grupacija zvezda koja formira lako prepoznatljiv oblik, ali u kojoj zvezde ne dele zajednicko kretanje kroz svemir - ili malo naucnije, nemaju zajednicko sopstveno kretanje. Njihov raspored je slucajan a zvezde su cesto na potpuno drugacijoj udaljenosti od Zemlje.  Recimo savezdje Orion - glavni asterizam cine sedam zvezda koje nisu ni na kakav nacin povezane. Neke su udaljene 250 ly od Zemlje a neke 1.200 ly. Sve sto one rade je da formiraju oblik koji je lako uocljiv i kome se lako moze pripisati neka mitska licnost, zivotinja ili predmet. Otvoreno jato, sa druge strane, je grupacija zvezda koje se zajedno krecu kroz svemir. Njih vezuje gravitacija koja je grupisana u centru jata i sve zvezde su na priblizno istom rastojanju od Zemlje, rodjene u priblizno isto vreme i slicnih masa. Uprosceno, kratko ali nadam se i dovoljno objasnjenje.

Ako neko ima pitanja oko termina koje koristim u ovim postovima neka slobodno pita - objasnicemo sve.

Maps lokacija:  https://www.flickr.com/photos/199809755@N05/53849452421/in/dateposted-public/

[PavleR]

DSO u sazvezdju Aquila:

- NGC 6781 - Ghost of The Moon (planetarna maglina)
- NGC 6804 - Snowball Nebula (planetarna maglina)
- NGC 6772 (planetarna maglina)


NGC 6781 - Ghost of The Moon

Planetrna maglina u sazvezdju Aquila, magnitude 11.4 i prividne velicine 1.8'.

Fantastican objekat, sa brojkama koje plase i slikom koja im prkosi. Brojke govore da je maglina bleda i velika, te je zaklucak da je povrsinski sjaj magline mali. Medjutim, kroz okular maglina deluje izuzetno i definitivno je najlepsa planetarka od mnogih u sazvezdju Aquila.

Lociranje: Lokacija je laka:

- Pocne se od zvezde Delta (𝞭) Aqulie magnitude 3.4, zvezde iz koje se sazvezdje racva na dva krila i rep Orla.
- Odmah zapadno od te zvezde uocicemo blizak trougao od tri svetle zvezde. Nama treba strana zvezde suprotna od tog trougla. Istocno od Delta Aquila primetimo jednakostranicni trougao koji grade zvezde 22 Aql, 19 Aql i HD 180504.
- Nacentriramo koncanicu trazioca na HD 180504, pogledamo kroz okular malog uvecanja i odmah jugozapadno od nje primeticemo kruzni magloviti sjaj - nasu metu NGC 6781.

Opservacija: Jedan od najlepsih i ''najsablasnjih'' pogleda na planetarne magline koji sam ikada imao. Maglina lezi u prelepom i prebogatom zvezdanom polju i svojom duholikom i mehurastom pojavom se toliko lepo uklapa u njega da sam najvise vremena proveo posmatrajuci je na malom uvecanju.

Maglina se moze posmatrati i bez filtera i sa OIII i sa UHC filterom, i svaki pogled ima neku svoju draz. Pogledi se razlikuju u nijansama koje cu kasnije pojasniti, ali osnovni utisak u svim pogledima je isti - maglina izgelda kao veliki duholiki mehur koji lebdi preko okruzujuceg svemira. Ispuna mehura nije prozirna vec je mlecna i to pogledu daje tu ''sablasnost'' - maglina izgleda zivo, kao neko vanzemaljsko telo koje se krece kroz svemir. Maglina je izuzetno svetla i velika.

Na uvecanju 176x i sa OIII i UHC filterima pogled je relativno slican, s tim sto OIII vise istice maglovitost dok UHC manje gusi bogato zvezdano polje koje je sastavni deo pogleda. Ako se objekat posmatra pazljivo, dugo i intenzivnim koriscenjem perifernog vida pocece da se prikazuju detalji unutrasnjosti magline, i to u znatnoj kolicini:

- sam objekat je u obliku velikog kruznog mehura. Mozda tek malo ovalan.

- ivice magline nisu ostre vec mekane. Osvetljenost i debljena ivica nije uniformna. Granice mehura su deblje i svetlije sa severne strane, dok je juzna granica tanja i bledja, te na jednom manjem delu izgleda kao da je prekinuta.

- unutrasnjost magline ima mlecnu ispunu ali ona nije uniformnog sjaja. Stavise, unutar magline postoji tamna supljina koja nije centrirana vec pomerena ka jugu objekta, blize svetlijoj granici magline.

- ipak, najbitniji deo opservacije magline je njena sablasna pojava. Maglina ne deluje integrisano u zvezdano polje vec izgleda kao neki duholiki mehur koji besciljno lebdi preko okruzujuce pozadine - deluje kao strano telo.

- svojom velicinom i duholikim izgledom objekat se jasno izdvaja od okruzujuceg neba, i svojim izgledom naduvane loptaste maglovitosti pravi izuzetan kontrast sa pozadinskim poljem tackastih zvezda.

Maglina je pristojno velika i sija sjajem vecim nego sto to magnitude sugerise. Objekat pravi lep trougao sa dve obliznje zvezde, a okruzujuci pozadinski sjaj pokazuje veliki raspon magnituda: od sjajnih zvezda do onih na granici razlucivosti. Periferni vid ne samo da pojacava sjaj objekta vec pokazuje i do tada nevidljive blede zvezde, pa pogled postaje dvostruko bogatiji.


NGC 6804 - Snowball Nebula

Planetrana maglina u sazvezdju Aquila, blede magnitude 12 i prividne velicine 50''x63''.

Lociranje: star-hopp nije lak jer se objekat nalazi u prostoru lisenog svetlih zvezda. Ja sam je nasao porilicno unaokolo jer sam zeleo da se sto duze drzim svetlih zvezda. Naime, savzezde Aquila je prepuno zvezda i ako star-hoppujemo koristeci blede zvezde vrlo lako mozemo da se izgubimo ili nadjemo na pogresnom mestu.

- Krenuo sam od najsvetlije zvezde u sazvezdju - Altair.
- Upravno na pravac koji Altair gradi sa svetlom zvezdom Tarazed (𝞬 Aquile) ka jugu cemo lako primetiti dve svetle zvezde jedna ispod druge: HD 186535 i HD HD 186226.
- Produzimo pravac koji spaja te dve zvezde na jug za 2.5º i doci cemo do izuzetno svetle zvezde Mu (𝞵) Aquile magnitude 4.4. Lako cemo je prepoznati jer naposredno zapadno od nje lezi skup od pet svetlih zvezda u obliku broj 5 na kockici za igru.
- Spojimo Mu Aquile sa tim skupom 5 zvezda i prodizimo taj pravac na zapad za oko 2º i stici cemo do najsvetlije zvzde u ovoj regiji - HD 184061.
- Nacentriramo HD 184061 u traziac, pogledamo kroz okular malog uvecanja i odmah severoistocno od nje videcemo bledi kruzni sjaj nase mete, jedva vidljiv direktnim vidom. Maglina se nalazi tacno izmedju dve zvezde severoistocno od HD 184061 i to moze pomoci u lokaciji.

Opseracija: Iako se ovaj lepi objekat posmatra u filtriranom pogledu, daleko od toga da se maglina ne vidi bez filtera. Bez filtera perierni vid lako istakne maglinu koja se smestila izmedju dve svetle zvezde koje sa HD 184061 grade jednakokraki trougao. Maglina izgleda fantasticno integrisana u zvezdano polje. Nalazi se na stranici trougla koji zvezda HD 184061 gradi sa dve zvezde iznad sebe i izgleda kao podnozje visine povucene iz temena koji predstavlja najsetlija zvezda trougla. Te tri zvezde pratice maglinu na svakom uvecanju i bice sastavni deo pogleda. Kada se maglina stabilizuje u pogledu perifernog vida postaje lako vidljiva i direktnim pogledom. Na uvecanju 62.5x i bez filtera, maglina ce se pokazati kao maglovita i poprilicno svetla loptica u prelepom zvezdanom okruzenju.

Objekt sjajno reaguje na nebula filter. Na uvecanju 176x OIII filter toliko istakne maglinu da ona sija mnogo sjajnije nego sto se to na osnovu magnitude moze ocekivati. Maglina se pokazuje kao okrugli amorfni disk nejasnih granica. Objekat je porilicno velik i sasvim pristojno sjajan. Na tom uvecanju unutar juzne ivici magline videce se jedna zvezda. To nije centralna zvezda vec superimponirani objekat. Centralna zvezda ove magline sija magnitudom 14.3 i ja nisam uspeo da je osmotrim ni na trenutke. Na ovom uvecnju je pravi trenutak da se sa okulara odvrne filter i da se objekat pogleda nefiltriran. Razlog tom cudnom potezu je sto se tada vidi da preko magline nije superimponirana samo jedna zvezda vec tri. Filter te zvezde gusi i one se u filtriranom pogledu ne vide. Najsvetlija od njih nalazi se na juznom kraju.

Tesko mi je da procenim da li mi se vise svideo pogled bez filtera ili sa njim. Razlika je u prikazu detalja granice objekta. Bez filtera maglina deluje nekompletirano, tj. vidi se kao da ima supljinu na severnoj granici. Takodje, nefilitrirani pogled pokazuje nejednaku osvetljenost granice i unutrasnjosti: na severu je granica bledja a na jugu svetlija. OIII filter kompletira maglinu, pokaze je u zatvorenoj okrugloj formi, pokaze vide maglovitosti na ustrb prikaza nejednakosti sjaja. Naime, sa OII filterom maglina deluje uniformno osvetljena, bez ''isaranosti''.

Maglinu sam posmatrao i na uvecanju 320x pokusavajuci da joj bolje osmotrim unutrasnju strukturu ali u tome nisam uspeo. Maglina je isuvise bleda za pogled na tako velikim uvecanjima. Ipak je to magnituda 12 i pogled koji sam imao na 176x bio je vise nego zadovoljavajuci.

Ovo je jos jedna lepa planetrana maglina u sazvezdju prepunom planetarki. Nije atraktivna kao Ghost of Moon maglina ali je je lepsa od vecine ostalih zbog svoje velicine. Zbog velicine objekta ocekivao sam mnogo tamniji prikaz Snowball Nebul-e. Medjutim, maglina svetli sasvim pristojnim sjajem i lepo izgleda, te je obavezno treba pogledati - pogotovo zbog nacina na koji se utapa u prelepi deo Mlecnog Puta koji prolazi kroz sazvezdje Aquila.


NGC 6772

Planetarna maglina u sazvezdju Aquila. Maglina sjaji prebledom magnitudom od 12.7 i meri solidnih 84''.

Od svih planetarnih maglina koje sam posmatrao u sazvezdju Aquila ova je najbledja. Ova maglina zahteva i veliku aparaturu i vestinu uocavanja izuzetno bledih objekata.  Kod takvih objekata uvek je bitno imati realna ocekivanja, i glavni cilj ovog osmatranja bilo je pre svega samo uocavanje objekta i definisanje kakve-takve okvirne strukture magline.

Lociranje: lociranje je brutalno tesko i ja sam je nasao okularski a ne traziocem.

- Krenuo sam od predivne zvezde Lambda (𝞴) Aquile magnitude 3.4, zvezde koja predstavlja rep Orla. Odmah zapadno od nje u traziocu se lako uocavaju dve svetle zvezde: 15 Aql i 14 Aql.
- Od te dve zvezde pomerimo trazilac pravo na sever za 2º i doci cemo do dve razmaknutije, bledje zvezde paralelnog pravca sa 14 i 15 Aql: HD 178484 i HD 177552.
- Kada produzimo liniju koja spaja te dve zvezde za 2º na istok doci cemo do lanca bledih zvezda magnituda 7-9 koji ja vidim u traziocu.
- Nacentriramo trazilac na najsjajniju zvezdu u tom lancu - HD 180127 i pogledamo kroz okular malog uvecanja. Na krajnjem istoku okularskog pogleda nalazi se nasa meta - NGC 6772. Maglinu necemo videti kroz okular iako ce ona biti u vidnom polju. Medjutim, ako pogledamo perifernim vidom, ili na okular zasrafimo OIII filter, maglina ce se pokazati.

Opservacija: Na malom uvecanju i direktnim vidom maglina se ne vidi. Za opazanje je potrebno koristiti OIII filter, i tada se malglina pokaze, ali izuzetno bledo. Ovaj objekat sija magnitudom 12.7, sto je poprilicno bledo, i bio sam skeptican da li cu je uopste primetiti. Kod posmatranja ovog objekta nisam ni jednog trenutka zaboravio sta gledam, i samo uocavanje magline bilo je za mene vec uspesno osmatranje. Maglina se direktnim vidom i OIII filterom vidi kao malena maglica, ciji se sjaj pojacava koriscenjem perifernog vida. Maglina se zbog svog bledog sjaja na malim uvecanjima prikazuje poprilicno manja nego sto zaista jeste, i videce se samo fragment njene kataloske velicine od 84''.

Maglina jako slabo reaguje na povecanje uvecanja. Vec na srednjim uvecanjima maglina se jedva vidi i sve preko 136x davalo je isuvise bledu sliku - vec na 176x maglina se videla toliko bledo da je bila jedva osmotriva. Na uvecanju 136x sve sto se moglo videti je da je spoljasnji oblik objekta u obliku amorfniog bledog kruznog diska mekanih granica. U jednoj noci dobrog seeing i transparencije ucinilo mi se da je objekat iznutra supalj, tj. bledlje osvetljenosti od spoljasnosti. To osmatranje je upitno jer  pogled na unutrasnjost nije stabilan. Centralna zvezda magline sija magnitudom18.1 i ne moze se osmotriti ni u vecim teleskopima od mog.

Mape lociranja:

NGC 6781 - Ghost of The Moon -  https://www.flickr.com/photos/199809755@N05/53864862607/in/dateposted-public/
NGC 6804 - Snowball Nebula.-  https://www.flickr.com/photos/199809755@N05/53865815891/in/dateposted-public/
NGC 6772 -  https://www.flickr.com/photos/199809755@N05/53865816971/in/dateposted-public/

[kruska]

Realno, posto tehnika redovno zakaze treba uvek imati uputstvo za upotrebu i pronalazenje objekata na nebu,
Thanks PavleR