PavleR - Posmatranja DSO i binarnih sistema

[ε Aurigae]

Pavle, tvoj svaki post očekujem kao novu sezonu neke serije na Netflixu.

Bilo bi neverovatno dobro i lepo ako bi hteo da učestvujes na letenci kao predavač. Verujem da ti možda ne odgovara termin, ali bi mogao možda uživo demonstrirati kako praviš posmatranje, kako planiraš sesiju, radiš star hopping itd. U slučaju kiše i slično, možeš održati predavanje pred publikom u natkrivenom delu.

Mislim da bi ostavio jako veliki utisak na auditorijum, a pošto ima puno dece, zasigurno će neko deceniju kasnije naići na sve ove objave i reci 'hej pa ja znam Pavla!'

Verujem da bi i nama matoranima bilo jako drago da se upoznamo i razmenimo priče.

Što se tiče objava, ja se iskreno nadam da osim na ovom i na zvjezdarnici, sve ovo čuvaš negde, nemoj se uzdati u ove forumske servere i forumski softver. Bilo bi ravno katastrofi izgubiti sve ovo.

[PavleR]

Bilo bi neverovatno dobro i lepo ako bi hteo da učestvujes na letenci kao predavač. Verujem da ti možda ne odgovara termin, ali bi mogao možda uživo demonstrirati kako praviš posmatranje, kako planiraš sesiju, radiš star hopping itd. U slučaju kiše i slično, možeš održati predavanje pred publikom u natkrivenom delu.

Epsilon, hvala na citanju i lepim komentarima.

Sasvim je moguce da ce mi termin kampa odgovarati, pa se vrlo verovatno vidimo. Unapred sam isplanirao da ove godine dodjem bar jedan dan i vece na Letenku, nebitno u kom svojstvu, da se upoznamo i porazgovaramo.

Što se tiče objava, ja se iskreno nadam da osim na ovom i na zvjezdarnici, sve ovo čuvaš negde, nemoj se uzdati u ove forumske servere i forumski softver. Bilo bi ravno katastrofi izgubiti sve ovo.

Tekstovi su na sigurnom . Ovo su u stvari tekstovi iz mog licnog dnevnika posmatranja, obradjeni za forumsku upotrebu. I mape su izvodi iz ''kataloga lokacija'' koji sam za svaki objekat napravio i slozio u registar po sazvezdjima.

Neverovatno je koliko sve to pomaze da se podigne kvalitet osmatranja. Ponekad tek kad kucam izvestaj shvatim koje aspekte objekta sam propustio da osmotrim. Posle toga se vratim na objekat i kompletiram osmatranje a kod novog objekta ne napravim isti propust. Da ne pricam da se vodeci detaljan dnevnik svakog objekta secam do detalja.

[Astro_fun_times]

Ova vest me bas raduje.
Jedva cekam da se upoznamo na kampu.

[PavleR]

Galaksije u sazvezdju Draco:

NGC 5907 - Splinter Galaxy (spiralna galaksija)
M 102 - Spindle Galaxy (lentikularna galaksija)
Draco Triplet (NGC 5981, NGC 5982 i NGC 5985)

U danasnjem postu opisacu tri mete (pet galaksija) kojima je zajednicko to sto je polazna tacka za njihovo lociranje zvezda Edasich - Iota (𝞲) Draconis. I pre nego sto krenem sa opisom galaksija pomenuo bih nesto o samoj zvezdi Iota Draconis.

Edasich - Iota (𝞲) Draconis

U pitanju je veoma intersantna zvezda koja se nalazi u glavnom asterizmu sazvezdja i predstavlja ''koren'' repa Zmaja. Sija magnitudom 3.67 i kroz okular se vidi u narandzastoj boji.

Svoju boju moze da zahvali svojoj stelarnoj klasi K2 III. Klasa zvezde govori mnogo o njoj, pa za ovu zvezdu sugerise da je u pitanju ostarela zvezda koja je izasla iz faze glavne sekvence, prosirila se i ohladila do temperature od oko 4.500 K. Kako je bas temperatura fotosfere zasluzna za boju zvezde, stoga Iota Draconis sija narandzastom bojom zvezda K klase.

Medjutim, ono zbog cega je ova zvezda zanimljiva je potvrdjeno priustvo egzoplanete u orbiti zvezde. Planeta je otkrivena 2002. godine i nazvana je Hypatia, po jednoj od poslednjih velikih licnosti staro-grcke nauke. Ova cuvena matematicarka i astronom dozivela je tragicnu sudbinu u doba ulaska civilzacije u mracno doba, a planeta je priznanje vredno doprinosa koji je ova grandiozna zena dala covecanstvu.


NGC 5907 - Splinter Galaxy

Spiralna galaksija magnitude 11.1 i prividne velicine 12.6'x1.4'.

Splinter Galaxy izgleda bas onako kako joj ime sugerise - iverasto. U pitanju je savrsen primer edge-on galaksije - galaksije cija je galakticka ravan nagnuta upravno na nasu liniju pogleda, tj. mi je vidimo sa strane. Takve galaksije prikazuju se ''iglicasto'', tj. u vidu tankog izduzenog sjaja sa centralnim ispucenjem. Najprominentnija edge-on galaksija je NGC 4565 - Needle Galaxy u sazvezdju Coma Berenices. Splinter Galaxy je njen manji klon, jer isto kao i Needle sadrzi prominentnu traku prasine koja preseca galaksiju na pola.

Galaksija je izuzetno zanimljiva i sa astrofotgrafske strane. Na fotografijama snimljenim svemirskim teleskopima vide se petlje koje okruzuju galaksiju sa svih strana. Petlje se pruzaju duboko u svemir i po velicini nadmasuju cak i samu galaksiju. Te plimatske petlje se objasnjavaju kao ostaci materijala koji je nastao prilikom stvaranja galaksije. Naime, smatra se da je Splinter Galaxy nastala spajanjem nekoliko patuljastih galaksija. Petlje predstavljaju materijal koji se nije u potpunosti inkoroprirao u glavno telo galaksije.

Lociranje: NGC 5907 i M102 nalaze se sa razlicitih strana tupouglog trougla bliskih zvezda koje se lako vide u traziocu. Najsjajnija zvezda tog trouga je binarni sistem Otto Struve 294 i cilj lociranja je doci do tog trougla.

- Krenuo sam od zvezde Iota Draconis - Edasich, u glavnom asterizmu sazvezdlja.
- Pomenuti trougao nalazi se nesto vise od 3º severoistocno od nje, dakle skoro u jednom pogledu trazioca. Stoga sam pomerio zvezdu na sam jug trazioca i  sa severoistoka je u pogled usao tupougli trougao tri zvezde.
- Nacentriramo trougao u trazilac, pogledamo ga okularem malog uvecanja i na krajnjem istoku nepogresivo ce se primetiti tanki i svetao sjaj Spliner galaksije.

Opservacija: Ovo je sjajan objekat za posmatranje. Ko je posmatrao NGC 4565 - Needle Galaxy i pogled mu se svideo, NGC 5907 je druga najbolja slicna galaksija. Opsti utisak je da je galaksija izuzetan spoj izrazito iglicastog oblika i visokog sjaja. Povrsinski sjaj galaksije je sasvim pristojan i objekat se vidi bolje nego sto to magnituda sugerise.

Najbolju opservaciju objekta izvrsio sam na uvecanju 176x. Galaksija se o okularu javlja veliko i izuzetno tanko, toliko tanko da je nemoguce govoriti o razmeri duzine i debljene. Taj tanak oblik je toliko izrazen da cak jedva moze govoriti o prisustvu sredisneg ispupcenja. Ispupcenje postoji, ali ne toliko prominentno kao kod Needle Galaxy. Krajevi galaksije se vide ostro i iglicasto, sto nije bas cest slucaj kod edge-on galaksija. U trenutku ovosezonskih posmatranja uglavnom je bila usmerena u smeru od 8h ka 2h. U principu, u savzezdju Draco nema mnogo poente govoriti o usmerenjima jer sazvezdje kruzi oko Polarisa po veoma malom poluprecniku i usmerenja se u toku noci osetno promene.

Objekat odlicno reaguje na periferni vid. Primenom ove tehnike galaksija znatno dobija na duzini i moguce je osmortiti njene ostre, iglicaste zavrsetke. Osvetljenost preko tela objekta je poprilicno uniformna, sem u zoni centralne regije gde slabasno sredisnje ispucenje sija nesto sjajnijim sjajem.

Sto se tice trake prasine koja preseca jezgro, to osmatranje ne mogu da potvrdim. I kod Needle Galaxy za osmatranje traka treba da se poklopi dosta toga, a kamoli kod NGC 5907. Osmatranju smeta nekoliko stvari: manja velicina oblekta od Needle, manje centralno ispupcenje i u mom slucaju nesrecan polozaj sazvezdaj Draco na severnom delu neba koji meni gleda ka Beogradu. U principu objekte u Zmaju posmatram iskljucivo kada su u trazitu, a kasno prolece i rano leto su idealno vreme za posmatranje objekata oko korena repa Zmaja. Da postoji varijacija sjaja preko jezgra - postoji, a da sam jasno video tamnu traku preko njega - nisam. Posmatrao sam galaksiju iz noci u noc, posmatrao sam je opet ovog vikenda i u zavisnosti od uslova atmosfere varijacija promene sjaja je manje ili vise uocljiva. Moj utisak je da je istocni deo jezgra svetliji od zapadnog ali ne mogu da potvrdim osmatranje trake.

Sve u svemu, meni je osmatranje ove galaksije bilo lepse i zanimljive je od M102. Iako je na papiru sve na strani M102, u okularu bas i nije tako. Splinter Galaxy je jedna od najlepsih nebeskih ''igli'' i iskrena preporuka kolegama.


M 102 - Spindle Galaxy

Lentikularna galaksija u sazvezdju Draco, magnitude 9.9 i prividne velicine 6.6'x3.2'.

Galaksija je svoje ime ''Vreteno'' dobila zbog osobine koje su poprilicno retka kod lentilukarnih galaksija. Naime, M 102 ima prominentnu traku prasine koja se proteze preko cele galaksije. Takva kreacija je kod ostalih lentuikularnih galaksija skoro nepostojeca. Ako lentikularna galaksija i ima traku prasine, ona je uglavnom kratka i ogranicena je pretezno oko regije samog jezgra. Kod M102 prasinasta traka ide od jednog do drugog kraja galaksije, i ja licno ne znam ni za jednu lentikularnu galaksiju sa takvom kreacijom. I kao da to nije dovoljno cudno, ta dugacka traka prasine vidi se u edge-on orijentaciji sa nase linije pogleda. To znaci da traka prelazi tacno preko sredisnjeg ispupcenja  i preseca ga na pola. Takva galakticka struktura je toliko nesvojstvena lentikularnim galaksijama da cak postoje sumnje da galaksija uopste nike lentikularna vec spiralna. Bilo kako bilo, ime ''Vreteno'' proiseklo je iz oblika galaksije koja pokazije veliko sredisnje ispupcenje sa trakom prasine koja se na oba kraja ima iglicaste zavrsetke, pa sve izgleda kao vreteno sa vunom po sredini.

Medjutim iz opisa ce se videti da je ta iglicasta struktura galaksije tesko osmotriva. Takodje, traku prasine je vizuelno veoma tesko primetiti ali ne i nemoguce. Medjutim, za to su potrebni teleskopi vece aperture od moje. U Vedranovom izvestaju koji je napravio posle posmatranje galaksije teleskopom od 20'' nasao sam podatak da je ispod sredisnje regije osmotrio bledu prugu. Bice da je to u stvari deo te trake prasine koja je vidljiva u regiji jezgra jer tu pravi najajci kontrast sa ostatkom galaksije.

Lociranje: Galaksija se nalazi sa suprotne strane ranije pomenutog tupouglog trougla od NGC 5907. Vratimo se na ranije pomenuti trougao, pomerimo ga na krajnji istok vidnog polja okulara i galaksija ce u polje uci sa zapada.

Opservacija: Na uvecanju 62.5x galaksija izgleda izuzetno sjajno i zanimljivo. Izrazito je izduzena, a u trenutku kada sam pravio ovaj izvestaj duza osa bila je usmerena u smeru sever-jug. Objekat je sjajan, velik i jasno oucljiv.

Najbolji pogled na objekat imao sam na uvecanju 176x. Galaksija formira tupougli trougao sa dve zvezde, jednom jugoistocno a drugom jugozapadno od sebe, sa galaksijom u temenu tupog ugla.

Glavna karakteristika galaksije je njen izrazito elipsasti oblik. Medjutim, taj oblik dolazi sa poprilicno zaobljenim krajevima i vretenasta struktura galaksije sa iglicastim zavrsecima ne vidi se  kroz okular. Unutar galaksija nalazi se sjajno jezgro koje ne prati izduzenost samog objekta. Jezgro jeste izduzeno, ali sa mnogo manjim odnosom velike i male ose nego sto je to slucaj sa galaksijom kao celine. U poredjenju sa jakom izduzenoscu galaksije, jezgro se moze okarakterisati kao ovalno. Unutar jezgra nisam uocio nikakvo prisustvo centralnog nuleusa. Sjaj jezgra je skoro uniforman, i tek u blagim nijansama bledi kako se ide ka halu. Medjutim jedanput kada jezgro predje u halo galaksija pocinje naglo da bledi sa jasno uocljivim gubitkom sjaja od unutrasnje regije hala ka spoljasnjoj. Halo je izuzetno elipsastog oblika, a perifernim vidom dobija na dimenzijama. Ono sto sam uspeo da uocim kod hala je da je na juznoj strani svetliji nego na severnoj.

Sto se tice trake prasine, nisam uspeo da uocim ni trag njenog prisustva. Stavise, u pogledu se ne uocava cak ni izgled vretena, tako kakrakteristicnog za ovu galaksiju da je po njemu dobila i ime. Naprotiv, galaksija na krajevima ima jasno zaobljene ivice a ne ostre. U principu, lentikularne galaksije same po sebi nemaju nikakve osmotrive detalje. M102 je jedna od retkih koja ih zaista ima, ali se oni pokazuju u mnogo vecim aparaturama od one kojom ja raspolazem. I pored svega toga, M102 smatram za odlicno osmatranje i toplo ga preporucujem kolegama. Sam sjaj i velicina objekta su dovoljni da M102 uvrste u jedno sasvim dobro galakticko posmatranje.


Draco Triplet - NGC 5981, NGC 5982 i NGC 5985

Triplet je sacinjen od tri daleke galaksije na veoma bliskoj prividnoj udaljenosti. Linija koja spaja centre najistocnije i najzpadanije galaksije dugacka je samo 14', sto znaci da ce sve tri galaksije stati u isto vidno polje bilo kog uvecanja. Mnogo toga je ''egzoticno'' u ovom pogledu, i najmanje sto ovom triu smeta je nedostatak detalja. Ono sto pogled cini kvalkitetnim je udaljenost objekata i kontrast u obliku i morfologiji galaksija.

Trio cine galaksije (od istoka ka zapadu okularskog pogleda):

- NGC 5985 - face-on spiralna galaksija magnitude 11.1 i prividne velicine 5.5'x3.0'. Najveci je clan tria.
- NGC 5982 - elipticna galaksija magnitude 11.1 i prividne velicine 3.0'x2.1'. Najsvetlijij je clan tria.
- NGC 5981 - bleda edge-on galaksija magnitude 13.2 i prividne velicine 2.7'x0.3'.

Iako nema nikakvih dokaza da su galaksije gravitaciono vezane, ova kompaktna grupa je toliko tesno grupisana da mozak ne moze a da trio ne posmatra kao jednu celinu. Triplet odise kontrastom oblika nasuprot tesne grupisanosti. Na samo 14' razmaka imamo jednu face-on spiralnu galaksju, jednu edge-on spiralnu galaksiju i jednu elipticnu. Razlika u morfologiji i oblicima ne moze biti veca. Sto je je najbolje, iako je pogled bled i bez detalja, razlike u morfologijama se itekako primecuju.

Medjutim, onjo sto je posebno u ovom pogledu je koliko daleko u proslost gledamo. Galaksije su od Sunca udaljene 123-140 miliona ly !!! To je skoro 3 puta udaljenije od galaksija Virgo Cluster-a i 12x od recimo M82. Sa tim podacim vise cemo centiti svaki foton koji je posle vise od stotinu miliona godina putovanja zavrsio u nasem oku. Triplet je jedan od najudaljenijih objekata jasno vidljivih amaterskim teleskopima. Cinjenica da su galaksije toliko udaljene a da ih mi opet bez problema vidimo govori o gigantskim velicinama ovih objekata. Recimo, NGC 5895 je stvarnog precnika od nepojmljivih 236.900 ly !!!

Lociranje: Isprobao sam nekoliko star-hopp varijanti i meni najbrza je sledeca:

- Krenuo sam od zvezde Iota Draconis u glavnom asterizmu sazvezdja.
- Oko 1.5º zapadno od nje uocio sam jednakostranicni truogao zvezda magnitude oko 8.
- Kada se produzi visina trougla preko severnog temena za jednu njenu duzinu doci ce se tacno do lokacije na kojoj se nalazi triplet. Pogledamo kroz okular malog uvecanja i bice vidljiv bledi mali sjaj bar jedne ili dve galaksije tria.

Opservacija: u trenutku ovog osmatranja triplet je bio usmeren u smeru 11h-5h. Galaksija su poredjane u skoro pravoj liniji. Najsvetija galaksija je elipticna NGC 5982 i ona se nalazi u sredini. Levo od nje je face-on spiralna NGC 5985 i njena opsrevacija znatno se poboljsava koriscenjem perifernog vida. Desno od elipticne je jedva vidljiva edge-on spiralna NGC 5981 i za njeno osmatranje treba dosta truda. Triplet kao celina izgleda malo i bledo, gotovo ''neugledno'' Medjutim, poenta ovog osmatranja nije u lepoti i bogatstvu detalja vec u osmatranju objekata zaista dubokog svemira. Osmotriti ih je samo za sebe dovoljno.

Vidno polje je prepuno zvezda koje cine lep pogled ali ne pomazu u opservaciji galaksija. Samom triu prija povecanje kontrasta i treba povecati uvecanje koliko god je moguce a da galaksije previse ne ublede. Ja sam ga najvise posmatrao na uvecanju 176x.

   - NGC 5985

I pored gotovo iste magnitude kao i elipticna NGC 5982, ova galaksija se vidi bledje, zahvaljujuci svojoj face-on orijentaciji. Galaksiji prija pojacanje kontrasta i koriscenje perifernog vida. Vidi se kao poprilicno velika bleda mrlja, oko tri puta vece od elipticne. Sjaj joj bledi od sredista ka spoljasnosti. Samo srediste galaksije ne moze se uociti kao distinktivno jezgro, ali se vidi da je u sredini galaksija svetlija nego na obodima. Galaksija ima neku vrstu centralnog ''zadebljanja'' ali bez jasne forme i granice.

Galaksija se javlja u jasno ovalnom obliku.

   - NGC 5982

Ova galaksija je najsvetlija od tri i najjasnije se vidi. Jedina je galaksija tria jasno vidljiva direktnim vidom. Pojavljuje se u blago ovalnom obliku, sa svetlim koncentrisanim jezgrom i halom oko njega. Jezgro je svetlo i loptasto. Ovalnost oblika se ugleda u izduzenosti u smeru od 9h ka 3h.

Galaksija seveozapadno od sebe ima dve zvezde sa kojima gradi jednakostranicni trougao.

   - NGC 5981

Ubedljivo najbledji clan tripleta. Sa magnitudom 13.2 objekat je izuzetno tesko opaziti, a njen polozaj na severu nikako ne pomaze. Galaksija ne sija osvetljena svetlim centrom vec kao blago zasijanje okolnog neba u vidu tanke i uzduzene trake svetlosti. Galaksiju sam uspeo da uocim samo perifernim vidom i to posle dosta truda.  Galaksija je bez ikakvih vidljivih detalja. Toliko je bleda da se cak ne moze govoriti ni o ''sjaju'' objekta, tek o uniformnom bledom zasvetljanju okruzujuceg mraka. Tanka je i mala iglica.

Mapa lociranja:  https://www.flickr.com/photos/199809755@N05/53783471804/in/dateposted-public/

[PavleR]

Dragi kolege, u danasnjem postu opsiacu mete koje sam opisao pre nekih godinu dana. Medjutim, u medjuvremenu sam se opremom unapredio tamo gde sam bio najslabiji, a to je pogled na velikim uvecanjima (320x). Stoga sam odlucio da ovog leta ponovo detaljno osmotrim objekte koji imaju benefit od velikih uvecanja a to su dve o danasnje tri mete. Stoga ce ovaj izvestaj biti ''unapredjeni'' izvestaj vec opisanih objekata ali sa vise detalja. Takodje, u ovom izvestaku prilozicu detaljne mape lociranja objekata, nesto sto je falilo starom.


DSO u savzdju Hercules:

- M 92 (globularno jato)
- NGC 6229 (globularno jato)
- NGC 6210 - Turtle Nebula (planetarna maglina)


M 92

Globularno jato u sazvezdju Hercules magnitude 6.4 i prividne velicine 14'. Jedan je od Messier objekata kome posmatraci cine najvise ''nepravde''. Da se nalazi u bilo kom drugom sazvezdju jato bi bilo posmatrarcki hit, ali posto deli sazvezdje sa cuvenim globularnim jatom M13 posmatraci ga cesto previde. Zbog toga medju amaterskim astronomima ima nadimak ''Ono drugo Hekulesovo jato''. U stvarnosti, ovo jato je skoro istovetno spektakularno kao i M13. Jedno je od najsjajnjih globulara u galaksiji i po prividnoj i po apsolutnoj magnitudi. Kada se uporedi sa M13, M92 je samo neznatno bledji ali je za trecinu manje povrsine.

Jato je drevni clan Mlecnog Puta ali nije nastalo u njemu. Nekada je bio deo patuljaste galaksije Gaia-Enceladus (poznatoj kao Gaia Sausagre). Mleci Put ga je preuzeo kada su se dve galaksije sudarile pre 9-11 milijardi godina. Nukleus galaksije Gaia Enceladus danas obitava u Mlecnm Putu kao masivno globularno jato NGC 1851 u sazvezdju Columba.

Lociranje: Jato je vidljivo u traziocu.

- Krene se od zvezde Pi (𝞹) Herculis magnitude 3.15 u asterizmu Keystone. Zvezda se lako prepoznaje jer su u nepostednoj blizini dve sjajne zvezde 69 Herculis i Rho (𝞺) Herculis.
- Pomerimo trazilac za nijansu severozapadno i u pogled ce uci dve relativno sjajne zvezde paralelne sa 69 i Rho Herculis.
- Produzimo tezisnu duz koja polazi iz Pi na duz koju cine te dve zvezde za jednu njenu duzinu i u trazilac ce uci mali magloviti sjaj - M92.

Opservacija: Jato bljesti vec na malom uvecanju a na srednjim se odmah se primecuje razlika u koncentrisanosti u odnosu na M13. M92 je Shapley-Sawyer klase IV sto znaci da ima jezgro srednje bogate koncentracije. Kroz okular jato se moze podeliti na dva dela: nerazlucivo kondenzovano jezgro i prelepi halo sacinjen od desetina lako razlucivih zvezda.

Na uvecanju 107x vidi se da je jato nesto izduzeno i da je vise ovalnog oblika nego kruznog. Za detalje jata mora se ici na veca uvecanja. Na uvecanu 176x jezgro se pojavljuje veoma sjajno, koncentrisano i ogromno, okruzeno spoljasnjim halom sacinjenim od nekoliko desetina razlucivih bledih zvezda. Na tom uvecanju jezgro ostaje nerazluceno i pravi lep kontrast sa skoro porpuno razlucenim lancima zvezda koji izviru iz njega. Da bi se halo bolje razlucio potrebno je koristiti periferni vid cijom primenom halo postaje vise ''peskast''. Jezgro jeste sjano, ali ne kao kod M13, sto cini da se jato relativno lako razluci jer je ''svetlosno zagadjenje'' jezgra manje.

U nocima dobrog seeinga jato izuzetno dobro podnosi uvecanja. Na 320x objekat izgleda vrhunski. Na ovom uvecanju vidi se da se razlucivi deo hala sastoji od nekoliko populacija zvezda, gde se njih dvadesetak istice po sjaju. One se nalaze na samim obodima jata. Takodje, postaje vidljivo nekoliko lanaca zvezda. Najprominentnija su tri:

   - Prvi lanac izvire severno od jezgra i vrlo brzo savije ka jugu sa desne strane jata. Ovaj lanac je poprilicno dugacak i krece se duzinom skoro celog precnika jata.
   - Drugi lanac takodje izvire sa severa ali se krece na istok. On se u stvari sastoji od dva retka pravolinijska lanca. Jedan polazi sa severa a drugi sa istoka. Lanci se spajaju sa severoistocne strane jata i grade trougao. Ta dva lanca siromasna su zvezdama ali su jasno uocljiva jer su dugacka, pruzaju se duboko u okruzujuce polje i formiraju distinktivno trougaonu strukturu.
   - Treci lanac se nazazi na jugoistoku, On je je kratak ali se istice po tome sto se sastoji od nekoliko desetina sitnih zvezdica i vijuga kako se uliva u jezgro.

Samo jezgro se na 320x pokazuje elipsasto, skoro pravougaono, sa ugrubim usmerenjem istok-zapad. Cak i na ovom uvecanju jezgro ostaje nerazlucivo. Pokazuje se izuzetno kondnezovano, dosta gusce nego jezgro M13, i osim jasno osmotrive granulacije preko lica jezgra nije moguce osmotriti pojedinacne zvezdice u njemu. Jednostvano, jezgro je pregusto i pokazuje se kao granulirana, kompaktna i neprozirna mlecnost.

Pre nego sto zavrsim sa ovim jatom rekao bih nesto o Shapley-Sawyer klasi koncetracije globularnih jata. To je mera koncentrisanti jata prema njegovom centru i krece se u rasponu I - XII, gde klasa I predstavlja visoku koncentraciju a klasa XII nema nikakvu koncentraciju (takva jata vise lice na otvorena nego na globularna). Recimo M13 ima klasu V sto ga cini srednje koncentrisanim jatom. Razlika izmezdju V i IV je poprlicno velika i to se mozda najbolje vidi uporedjivanjem M13 sa jos jednim cuvenim jatom - M15 u sazvezdju Pegasus koji ima klasu IV.  Oba jata su vidljiva tokom letnjih meseci pa ih uporedite. Iako je razlika u koncentrisanosti samo jedna klasa, vizuelno jata izgledaju poprilicno drugacije. Takodje vidljivo u letnjim mesecima je i jato M12 u sazvezdju Ophiuchus, klase IX. Ovo prelepo jato vise izgleda kao zgusnuto otvoreno jato u kome mozemo brojati svetle zvezde nego na loptasti globular.


NGC 6229

Globularno jato u sazvezdju Hercules magnitude 9.4 i prividne velicine 4.5'. I pored toga sto je jato malo i potpuno nerazlucivo meni je ovo jedno od najlepsih letnjih osmatranja. Ovo jato se ne gleda da bi se razlucilo, ovo jato se gleda da bi se videlo. Naime, objekat je udaljen ogromnih 90.000 ly, cetiri puta udeljenije od M13 i skoro isto toliko od M92. Jedno je od najudaljenijih globularnih jata koje se moze kvalitetno posmatrati amaterskim teleskopima. Sama cinjenica da nesto toliko udaljeno sija toliko sjajno u okularu cini posmatranje posebno opcinjujucim. Udaljenost od Sunca je veoma bitan faktor u osmatranju globularnih jata i postoji mnogo blizih jata koja se ni problizno po sjaju ne mogu meriti sa NGC 6229. S tim na umu, pri posmatranju ne moze da se ne zapita kako bi velicanstveno ovo jato izgledalo da je malo blize.

Lociranje: Posto se jato ne vidi u traziocu kljucno za njegovo pronalazenje je znanje da u okularskom pogledu jato gradi trougao sa dve zvezde: HD 151689 i HD 151651. Ove dve zvezde su kljuc za pronalazenje. Ja sam ga nasao popriicno lako i ovo je moj star-hopp:

- Krene se od zvezde Tau (𝞽) Herculis magnitude 3.9 u kolenu Herkula.
- Oko 4º sverno od nje skocimo na dve svetle zvezde - 52 Herculis i duplu zvezdu 42 Herculis koje obe staju u isti pogled trazioca.
- Na pola puta izmedju njih i samo malo severno u traziocu ce se pokazati dve bliske jako blede zvezde - nacentiramo ih u trazilac, pogledamo u okular i NGC 6229 ce se pokazati u svom punom sjaju.

Opservacija: Sa uvek pristutnom svescu kolliko daleko gledamo u halo nase galaskije, meni je pogled ocaravajuc. Mogu bez dileme da kazem da mi je od svih letnjih objekata ovaj jedan od najdrazih, iako je vizelno poprilicno nezahvalan.

Na uvecanju 176x, jato se vidi kao mala, maglovita i svetla uzarena lopta, sa svetlim i koncentrisanim jezgrom. Svetlo je i okruglo, pristojne velicine ali sa malo detalja. Naime, jato se javlja kao mlecna kugla sa jako malo granulacije. Ta granulacija primetna je tek na obodima jata, a i za to osmatranje je potrebno uloziti malo vremena i truda. Ovo jato nema ni trodelnu (jezgro-prsten-halo) ni dvodelnu (jezgro-halo) strukturu. Jednostavno rec je o gusto kondenzovanoj mlecnojh lopti koja pomalo gubi sjaj od centra ka obodima ali pri tome ni u jednom trenutku ne gubi neprozirnost. Tek na obodima se vide ''kvrgice'' i ''reckice'' koje navode na granularnu strukturu.

Jato dobro reaguje na povecanje uvecanja ali ga to nece razluciti. Na uvecanju 320x perifernim vidom pojavljuje se tek nekoliko ''sramezljivih''zvezdica na suprotnim stranama oboda jata ali sama kondzovanost ostaje sveprisutra.

Medjutim, iako velika uvecanja ne doprinose isticanju detalja, treba povecati uvecanje da bi se izlovao trougao koji jato gradi sa dve ranije pomenute zvezde. Trougao je jednakokrak, sa jatom u temenu trougla i prizor je zaista lep i uskladjen u svojoj simetriji.

Ono sto NGC 6229 radi je da nas ''cika'' da smo na samoj granici razlucivosti i da je potrebno jos samo malo truda ili jos samo malo uvecanja da bi zvezde pocele da se prikazuju kao pojedinacne tackice. Istina je da se jato ne moze ralzuciti, pa cak i ako uspemo da vidimo pokoju pojedinacnu zvezdicu bice ih najvise 5-6. Medjutim, razlucivanje ovog objekta nije cilj posmatranja, cilj je pogledati visoko iznad centra Mlecnog puta i videti nesto sto sto ''ne bi trebalo da moze da se vidi''.


NGC 6210 - Turtle Nebula

Mala planetarna maglina u sazvezdju Hercules magnitude 8.8 i dimenzja 13''x16''. Maglina ima dva dela: svetlu unutrasnju regiju dimenzija 13''x16'' vidljivu teleskopom i bledu spoljasnnju regiju dimenzija 40''x30''. Spoljasnja regija se ne moze teleksopski osmotriti sem cetiri trakasta filamenta koja maglini, zajedno sa centrom, daju oblik kornjace (po cemu je i dobila ime). Za osmatranje ta cetiri filamenta potrebni su zaista veliki teleskopi (20'' i vise) i perfektan seeing.

Mala velicina centralne regije u kombinaciji sa dobrom magnitudom rezultuju veoma visokim povrsinskim sjajem. U zavisnosti od izvora, nailazio sam na vrednosti povrsinskog sjaja od  6.6 do 7.4 mag/arcmin². To je povrsinski sjaj sa kojim se planetarne magnine mogu videti cak i u traziocu, a koji sa drudge strane omogucava da se uvecanja ''pumpaju'' dokle god atmosferski uslovi dozvoljavaju.

Lociranje: I pored visokog povrsinskog sjaja maglina se ne vidi u traziocu. U svari vidi se, ali toliko bledo da ako ne znate tacno gde da je trazite necete je videti (jer je na samom pragu vidljivosti). Zato cu dati star-hopp koji ce lako naci maglinu bez da je samu uocimo u traziocu.

- Ja sam krenuo od svetle zvezde 𝞫 Herculis (Kornephoros) magnitude 2.82 u ramenu Herkula.
- Odmah do nje, u pravcu zvezde Sarin (𝞭 Heculis), u traziocu cemo uociti niz zvezda u obliku izduzene potkovice. 1.5º iznad potkovice nalaze se dve zvezde jedna do drudge. Ne mozete ih promasiti jer su to prve dve zvezde koje trazilac pokazuje.
- Centriramo trazilac na bilo koju od te dve zvezde, pogledamo kroz okular malog uvecanja, izostrimo zvezde i jedina zvezda koja ostane pufnastog oblika i ne moze se izostriti je NGC 6210 - Turtle Nebula.

Opservacija: Maglina je izuzetno mala, i na svim uvecanjima ispod 176x pokazace se kao zvezdoliko. Medjutim, ogroman povsinski sjaj dozvoljava da se povecavaju uvecanja i ja sam je najvise posmatrao na 320x.

Maglina je toliko svetla da je bez premca najsvetiji objekat u vidnom polju. Na uvecanju 320x jasno se vidi da maglina ima elipsast oblik, cak pomalo i pravougaon,  izduzen u smeru od 10h ka 4h. Gasovi magline su jako kondenzovani blizu centralne zvezde magnitude 12.7 sto je cini teskom za uocavanje. Ja nisam uspeo da izvrsim osmatranje za koje bih tvrdio da je uocilo centralnu zvezdu. Maglina je izuzetno sjajna., a taj sjaj je toliko kondenzovan da se jedva moze govoriti o regijama razlicitog sjaja preko lica objekta. Maglina je potpuno ispunjma sjajem, bez ikakvih supljina, cvorica ili regija razlicitog sjaja.

Na ovom uvecanju malo se izgube jasne granice magline a on postane pomalo pufnastra i amorfna. U nocima dobrog seeinga pogled na velikom uvecanju je zaista lep. Na njimu se maglina od zvezdolike pufnice pretvori u sjajnu uzarenu elipsu koja dominira vidnim poljem. Za osmatranje objekta nije neophodno korisiti nikakve filtere i ja sam je uglavnom posmatrao u nefiltriranom pogledu.

Sto se tice boje, maglina je javlja u sramezljivoj  zelenkasto-plavoj nijansi. Boje ima, ali ako nam je cilj osmaranje koloricnosti onda ipak treba malo smanjiti uvecanje. Naime, kao i kod mnogih planetarnih maglina, boje bolje dolaze do izrazaja pri malim i srednjim uvecanjima.

Opisani deo magline u stvari je samo njen centralni deo i predstavlja ''oklop kornjace''. Za opazanje cetiri dugacka filamenta koji predstavljaju ''peraja'' potebne su mnogo vece aparature od moje. Mogu da kazem da sam se i pored toga potrudio da osmotrim bar deo spoljasnje skoljke i da sam u tome koristio svo znanje koje imam: tupkao tubus, okular, kruzio teleskopom preko vidnog polja, gledao perifenim vidom sa svih strana. Ono sto maglina pokazuje pri blagom kruzenju tubusom preko vidog polja je da centar nije sve - tu i tamo i ponekad se pojavi neki bledi magloviti halo oko ''oklopa'' - trag mnogo vece spoljasnje skoljke.

Mape lociranja:

M 92:  https://www.flickr.com/photos/199809755@N05/53798822635/in/dateposted-public/
NGC 6229:  https://www.flickr.com/photos/199809755@N05/53797532082/in/dateposted-public/
NGC 6210 - Turtle Nebula:  https://www.flickr.com/photos/199809755@N05/53798987780/in/dateposted-public/