PavleR - Posmatranja DSO i binarnih sistema

[PavleR]

Kolege, hvala na citanju i komentarima.

[bratislav]

- Theta¹ (𝞱¹) Orionis - Trapezium Cluster


Opservacija: ''Sveti gral'' mnogih posmatraca je ''uloviti'' svih sest zvezda Trapeziuma. To je naravno itekako moguce, ali zahteva cesta ponovljena posmatranja objekta. Ja sam uspeo da do sada vidim pet zvezda u Trapeziumu. Kada sam prvi put uocio petu zvezdu podosta sam se mucio dok nisam nasao pravo uvecanje i pravi ''ugao'' pogleda. Medjutim, sa svakim novim posmatranjem peta zvezda se sve brze i lakse pokazuje, kao i uopstalom detalji svih DSO. Detalji zahtetevaju ponovljena posmatranja, pa uopste ne sumnjam da ih trazi i famozna sesta zvezda. Prosto nisam gledao Trapezium dovoljno puta, u nocima dobro seeinga uvak me pogled odvede na neku drugu stranu.

Sto se tice osmatranja pete zvezde E, nju nije lako uociti. Nalazi se jako blizu kraku trapeza koji formiraju zvezde A i B, sa njegove spoljne strane. Udaljena je od zvezde A samo 4.6''. Blizina pete zvezde dvema ovako sjajnim zvezdama cini da je konstanto prikrivena sjajem koji bacaju zvezde A i B, te ce se otkriti samo u stabilnima nocima. Zanimljivo je da mi se zvezda uvek otkrivala na uvecanju 176x. Na uvecanjima 320x zvezda bi nestajala, verovarno okupana rasipanjem sjaja visoko uvecanih svetlijih zvezda. Periferni vid umnogome pomaze lociranju zvezde.

Prvo, sve pohvale za opise posmatranja. Vrlo podsecaju na opise iz mojih referentnih "posmatrackih" knjiga (Burnham, Hartung, O'Meara). Na zalost danas publikovati knjigu je zaista skoro nemoguce, ali neka Web knjiga mozda kad se skupi dovoljno materijala?

Sad moji komentari na Trapez. Vrlo sam se iznenadio komentarima. "Sveti gral" ? Moje beleske kazu da sam video "E" komponentu u 8cm refraktoru (moj stari Vixen), a 102mm APO lako razlucuje svih 6. To je uostalom i uobicajeni komentar - E i F su test za dobar 100mm refraktor. Moji 8" instrumenti pokazuju sa lakocom svih 6 kad god je Orion dovoljno visoko (i seeing nije bas katastrofa). To su i neke kljucne stvari za vidljivost E i F u Trapezu:
1. seeing i 2. kvalitet optike
Obe su kriticne! Posle toga ide 3. uvecanje (mora da bude dovoljno - barem 150x, bolje 200x i vise).
Vise uvecanja pomaze skoro uvek, meni se nikad ne desi da se komponenta "izgubi" pri vecem uvecanju. Uvek se vidi bolje/lakse, cak i kad je seeing marginalno dobar.

"Sveti gral" za mene su G,H i razdvojena I ...
"Ulovio" sam ih kamerom, ali jos uvek ne vizuelno. G je definitivno dovoljno sjajna za moj 40cm ali maglina unutar trapeza smeta ... "I" moze da se vidi ali ne kao dupla. Valjda me jednom posluzi seeing da probam opet sa 500+ !

[PavleR]

Hvala Bratislave na komentarima.

To ''Sveti gral'' se nije odnosilo na moje vidjenje objekta niti na tezinu osmatranja, vec prosto na popularnost osmatranja svih setst zvezda u osmatrackoj astronomiji. Sto se tice opisa mog osmatranja, ja sam napisao moja iskustva. Sa reflektorom od 12'' je teze osmatrati zvezde nego sa refraktorima, zvezde su krupnije, pufnastije, prave veci odsjaj. Znam nekoliko dobrih posmatrackih astronoma koji imaju veliki reflektor za DSO i reflektror za zvezde i binarne sisteme. Nisam se ja Trazpezom mnogo ni bavio, a i napisao sam da me u nocima dobrog seenga pogled uvek odvuce ka nekim drugim objektima. Planiram da se vratim na Trapezim i odradim to osmatranje kako treba, uopste ne sumnjam da svih sest zvezda nije nikakav problem uociti. Iamo sam slicnu raspravu sa kolegama iz inostranstva, svi smo mi pogledali najmanje zimskih objekata, kad se uhvati dobra noc spisak objekata za posmatranje je prevelik i uvek se nesto zrtvuje, i eto ja nekako uvek zrtvujem taj famozni Trapez. Pogotovo sto su moja osmatranja duga i temeljna, pogledam maksimalno desetak objekata za jednu noc, cesto i manje. To sto sam napisao je moje iskustvo, nikako nije neko pravilo, drago mi je sto si napisao i ti svoja, lepa vodilja za kolege sa cim i kako to treba izvesti. Respect.

P.S,. na kraju krajeva, sto bi rekao jedan moj kolega, ''i neuspesna osmatranja su uspeh'' .

[bratislav]

Refraktore sam pomenuo samo zato sto nemam tako male reflektore. Ovo je moja skica sa tek zavrsenim 8" ogledalom (200mm), prakticno jedno od prvih posmatranja. E i F su bile vidljive na samo 60X ! Doduse, tad je moje oko sigurno moglo da razluci mnogo bolje ...

You cannot see attachments on this board.

BTW, ovo je bio poslednji log poliranja tog ogledala.

You cannot see attachments on this board.

Tad nije bilo interferometra, nije bilo Roddier analize, pa se optika merila Fukoom i preracunavala Tekseroovim metodama. Tako da lambda/30 sigurno nije, ali je sasvim sigurno ogledalo bilo bolje od 1/10 wave.
Koje sam kasnije bezvezno prodao, i nikad vise nisam mogao da ga otkupim nazad od tadasnjeg predsednika astronomskog drustva ... >:-(

[mitja]

Bratislave ti si brusio ogledala?
Vau. Retko je cuti da je neko savladao takvu vestinu. Ja se razmisljam vec duze vreme oko tog koraka ali me sputava cinjenica da je tesko naci ko moze da aluminira ogledalo dok me srebrenje nikako ne privlaci ne zbog tehnike vec zbog slabe otpornosti te metode.

[PavleR]

Evo da prjavim da sam sinoc video svih 6 zvezda Trapeziuma. Laganica, na 176x, direktnim vidom. Sesta komponenta na produzetku linije koja spaja komponente A i C. Iskustvo je cudo, poslednji put Trapez sam posmatrao pre dve godine. Sinoc sam mu se vratio da ga natenane osmotrim i zaista nije nikakav problem uociti svih 6 komponenti.

[spadej]

Ja sam pokušao u subotu. Na 200X, 5 zvezda sam video lako a 6-tu verovatno. Pre će biti da je to subjektivno, jer znam gde je, ali može da se vidi i gledao sam ih ranije.

[PavleR]

Sazvezdje Orioon - ''Orionov mac'' - drugi deo:

- Sharpless 2-279 (NGC 1973, NGC 1975, NGC 1977 i Running Man Nebula) - otvoreno jato, dve emisione magline i refleksiona maglina
- NGC 1981 - Orion's Crown (otvoreno jato)
- NGC 1980 - Lost Jewel of Orion (sa Iota (𝞲) Orionis i Struve 747) - otvoreno jato sa dva binarna sistema u sebi

U proslom postu opisacu objekte koji kompletiraju asterizam. U proslom postu bavio sam se sa dva objekta koja stoje u srcu ''Orionovog maca'': M42 i M43.  U ovom postu opisacu objekte koji kompletiraju asterizam. Neki se nalaze ispod, a neki iznad M42.

Krenucu sa objektima juzno od juzno od M 42 i M 43. Usmerenja dajem u obrnutom, okularskom pogledu.


Sharpless 2-279 (NGC 1973, NGC 1975, NGC 1977 i Running Man Nebula)

Oko cuvene Running Man magnile kruzi toliko konfuznih podataka da je zaista lako zbunitii se i o prirodi magline i koja joj je oznaka. Danas se odomacilo da se maglini daje oznaka NGC 1975, mada sustinski to nije tako. Ona je samo regija refleksione nebuloznosti koja se nalazi izmedju jednog otvorenog jata i dve emisione magline, i svi oni zajedno su deo kompleksa Sh 2-279.

Sharpless 2-279 je kompleks koji u sebi sadrzi sledece objekte (od severa ka jugu u okularu):

- otvoreno jato NGC 1977
- refleksionu maglinu poznatu kao Running Man Nebula
- dve emisione magline: NGC 1975 i NGC 1973
- na krajnjem jugu regije je otvoreno jato NGC 1981, koje cu opisati kao zasebnu metu.

Dakle, Running Man Nebula je refleksiona maglina koja je stisnuta izmedju malog otvorenog jala NGC 1977 na severu i dve malecke emisone magline na jugu (NGC 1975 i NGC 1973). U prakticnoj osmatrackoj astronomiji ceo taj kompleks naziva se Running Man Nebula, po konturi trceceg coveka koji ima refleksiona nebuloznost u ovoj regiji. Ceo kompleks Sh 2-279 ima dimenzije 40'x25', mada ce su u okluaru videti mango manje, uvrh glave u sirini od 15' i duzini od 20'.

Da krenemo od severa:

- NGC 1977 je siromasno otvoreno jato usadjeno u emisionu nebuloznost. Iako sastavljeno od tek nekoliko zvezda jato sija sjajno jer njime dominiraju dve svetle zvezde: 42 Orionis magnitude 4.59 i zuti dzin 45 Orionis magnitude 6.3. Zvezde se nalaze na separaciji od 252''.

- Potom nailazimo na izuzetno bledu refleksionu maglinu - Running Man Nebula. Ova maglina je prevashodno astrofotogrfska meta i jako ju je tesko vizuelno osmotriti. Predstavlja jedan od najpoularnijih astrofotografskih objekata zbog specificnog oblika trceceg coveka sa rasirenim nogama i rukama.

- Na jugu se nalaze dve malecke emisione magline: NGC 1975 magnitude 9 i NGC 1973 magnitude 7. Obe magline su centrirane oko sjajnih zvezda.

Lociranje: 30' juzno od centra De Mairan's magline.

Opservacija: U okularu malog uvecanja i bez filtera najdomintniji objekti u kompleksu bice sjajne zvezde 42 i 45 Orionis, te jedna zvezda izmedju i malo juzno od njih. Severno od 42 i 45 Ori nalaze se dve blede zvezde, iznad svake sjajne po jedna bledja. To je ukupno pet zvezda koje grade neki oblik sirokog i zasiljenog slova U i sve zajedno predstavljaju otvoreno jato NGC 1977. Jugoistocno od njih nalaze tri zvezde koje su usadjene u emisionu maglovitost koja se bez filtera ne vidi. Izmedju njih se nalazi Running Man Nebula.

Na uvecanjima 107x i 136x u nefiltriranom pogledu slika postaje mnogo bolja jer se probiju boje zvezda. 42 Ori se pokazuje belo-plava a 45 Ori zuto-crvena. Par izgleda sjajno u koloricnom kontrastu. Takodje, na ovom uvecanju se pokazuje da su dve od tri juzne zvezde duple. Sto se tice filtriranog pogleda, kompleks bolje reaguje na UHC filter nego na OIII. Upotrebom UHC filtera i perifernog vida ceo kompleks se okupa u maglovitosti. Opservacija zahteva dugotrajno sedenje za okularom i koncentraciju. Maglovitost delimicno hvata otvoreno jato NGC 1977, gde se svetlija zvezda 42 Ori potpuno utapa u nebuloznost, dok 45 Ori dosta manje. Na jugu maglovitost se pojavljuje kao tanka paucina sa dve sjajne kuglice svetlosti. To su male emisione magline NGC 1973 i NGC 1975. Svaka od njih u sebi ima usadjena po zvezdu sto dodano olaksava njihovo lociranje. Maglinice nalikuju malim galaksijama velikog povrsinskog sjaja, sa svetlim i zvezdolikim jezgrom. Sto se tice Running Man Nebula koja se nalazi u sredisnjoj regiji mogu da kazem da sam maglovitost video ali trcecg coveka nisam. Mnogo sam se trudio i uporno skenirao oblast perifernim vidom, ali sve sto sam uspeo da osmotrim je maglovitost neregularnog sjaja, sa regijama jace i slabije kondenzacije nebuloznosti. Mozda mi je falilo malo maste ali pre ce biti da mi je falilo dobrog neba i vestine. To kazem jer iako se smatra da se Running Man ne moze osmotriti to bas i nije tako. Poznajem kvalitetne osmatrace koji su jasno uspeli da osmotre konturu magline. Maglina je osmotriva, samo treba mnogo kockica da se poklopi. Posto je maglina refleksiona, filteri nece pomoci u njenom osmatranju, sto znaci da sve zavisi od kvaliteta neba od kojim posmatramo i zamracenosti osmatracke pozicije. Uopste ne sumnjam da je samo pitanje noci i bolje lokacije kada ce se i meni pokazati.


NGC 1981 - Orion's Crown

Otvoreno jato u sazvezdju Orion, magnitude 4.2 i privodne velicine 28'.

NGC 1981 sastavni je deo kompleksa Sharpless 2-279, i nalaze se u njegovom severnom delu, samo 20' iznad kompleksa maglina koji cine tzv. Running Man Nebula. Medjutim, ovo jato se toliko dobro istice u okruzujucem nebu da se uglavnom posmatra kao posebna meta, i ja cu mu tako i pristupiti.

Ovo jato karakterise vrlo visok sjaj, i po prividnoj magnitudi i po povrsinskom sjaju. Sa magnitudom 4.2 spada u grupu od dvadesetak najsvetlijih jata na nocnom nebu. Sjaj jata je toliko velik da cak ni zavidna velicina od jednog precnika Punog Meseca ne uspeva da smanji njegov sjaj i uocljivost. I po povrsinskom sjaju NGC 1981 sapada u najsjajnija jata na nocnom nebu. Sve to pre svega duguje svojoj blizini Suncevom sistemu. Iako se jato prkazuje u velikoj prividnoj velicini, objekat je u prirodi u stvari izuzetno mali - jato ima stvarnu velicinu od samo 8 ly. Mi ga vidimo velikog jer je izuzetno blizu Suncu, kao uostalom i svi objekti u kompleksu Orionove magline. Sa udaljenoscu od 1.300 ly od Sunca, NGC 1981 je jedno od nama najblizih otvorenih jata.

Medjutim,  koliko blizina pomaze objektu da se pojavi izuzetno svetlo i veliko, toliko mu i oduzima na atraktivnosti pogleda. Zbog velike blizine Suncu to malo zvezda koje jato ima se rastrka preko velike povrsine pa objekat deluje rasuto, sa velikim rastojanjima izmedju zvezda. Ipak, prisustvo cak 8 zvezda magnitude 7-8 cini da NGC1981  zabljesti iznad Orionove magline u sjaju i obliku koji se ne moze promasiti.

Lociranje: 1º severno od Trapeziuma, i samo 20' severno od Running Man Nebula. Jato se vidi u traziocu, i to svih osam najsjajnijih clanica objekta.

Opservacija: Na uvecanju 62.5x jato staje u isto vidno polje sa Running Man Nebula.

Ono sto odmah upada u oci prilikom posmatranja NGC 1981  su osam svetlih zvezda, rasporedjenih u duguljastu formaciju, izduzenu u smeru istok-zapad. Zvezde jata su jasno podeljene u dve grupe - izuzetno svetle i izuzetno blede. Ja sam izbrojao dvanaest zvezda u gupi svetlih i nekih dvadesetak jako bledih koje su se sve nekako smestile na istok jata. Zapad jata deluje lisen bilo kakvih bledih clanica. Sve zvezde sijaju cisto belom bojom, a osam najsjajnijih deluju mocno i atraktivno.

Jato je tamnim sredisnjim procepom jasno podeljeno na dva dela - siromasni zapadni deo i bogati istocni. Na zapadu se isticu cetiri svetle zvezde od kojih tri idu tacno uzduz granice sredisnjeg procepa, dok je jedna na krajnjem zapadu jata. Ovaj deo objekta nema ispunu bledjim zvezdama i deluje rasuto i siromasnuo. Nasuprot njemu stoji istocni deo, koji takodje takodje ima cetiri svetle zvezde i dve za nijansu bledje koje su se smestile izmedju njih. Medjutim, ono sto daje draz levom delu objekta su dvadesetak bledih zvezda smestenih na krajnjem istoku jata. Sve to poprilicno lepo izgleda jer te blede zvezde cine da se istocni deo suptilnije spaja sa okruzujucim nebom. Takodje prisustvo bledih zvezda na istoku malo ''umiruje'' siledzijsku dominaciju osam sjajnih zvezda u polju, sto jatu daje malo delikatniji izgled.

Sto se tice magnitudnog raspona zvezda u jatu, razlika izmedju magnituda svetlih i bledih zvezda je velika, ali unutar svake grupacije sve zvezde izgledaju poprilicno istog sjaja. Osam najsjajnijih zvezda jata sijaju u rasponu magntuda 6.40 - 8.0. Potom dolazi grupacija bledih zvezda koja sija daleko manjim ali ujednacenom  sjajem.

Sto se tice oblika koji ovo jato ima, posmatraci uglavnom vide dva karakteristicna oblika: krunu ili krokodila:

    - Asterizam ''Korokodil''

Osam nasjajnijih zvezda u jatu rasporedjene su u duguljastu formaciju koja zaista, ako se dobro zagleda, ima formu krokodila. Ta forma nije tako lako uocljiva na uvecanjima +100x, ali sam je na uvecanju 62.5x lagano uocio. I zaista deluje zabavno. Naime, cetiri zvezde jata grade malo iskrivljeni horizontalni lanac koji prolazi tacno kroz sredinu jata. Iznad druge i trece zvezde nalazi po jedna zvezda ispod i iznad svake od njih, u takvom raporedu da zaista formiraju telo, glavu, rep, te prednje i zadnje noge krokodila. U okularu, glava krokodila je na istoku, rep na zapadu, a po dve noge pokazuju na sever i jug. Forma nije linearna vec pomalo zakrivljena, pa sve lici na krokodila u pokretu, sa glavom okrenutom na stranu.

    - Aterizam ''Orionova kruna''

Mnoge posmatrace oklularski pogled na ovo jato podeca na krunu. Kako NGC 1981 predstavlja severni kraj kompleksa M42 i nalazi se iznad Orionove magline, taj pogled dao je ovom objektu nadimak ''Orionova kruna''. Ja se drzim ''krolodila'' jer njega mnogo lakse uocavam nego krunu. Cak i kada sam uspeo da u ocima slozim oblik krune negde sam procitao da je u stvari kruna okrenuta u suprotnom smeru od onoga kako sam je ja video - pa sam odusao od nje. Krokodil i tacka .

---------------------

Vracamo se na M42 i sada se krecemo na sever okularskog pogleda. Dominantan objekta na severu je otvoeno jato NGC 1980 kojim dominiraju dva prelepa i poznata binarna sistema: Iota (𝞲) Orionis i Struve 747.


NGC 1980 - Lost Jewel of Orion (sa Iota (𝞲) Orionis i Struve 747)

Otvoreno jato u sazvezdju Orion, magnitude 2.5 i prividne velicine 14'.

Lociranje: Nalazi se u istom vidnom polju okulara malog uvecanja sa Orionovom maglinom, 30' severno od Trapeza.

Opservacija: Lepo jato, podeljeno na dva dela:

- Juzni deo koji cini binarni sistem Iota Orionis, okruzen sa cetiri zvezde poredjane u obliku polumeseca.
- Severni deo koji pokazuje izrazito izduzenu formu i kojim dominira binarni sistem Struve 747.

Dva dela su jasno odvojena tamnom i relativno bezzvezdanom trakom.

U okularu, ako ne znamo unapred da ta dva dela cine otvoreno jato, nikada ne bi pretpostavili da su sve te zvezde u stvari jedan objekat. Em sto su dva dela jata jasno odvojena jedna od drugog, em sto im se forma i oblik potpuno razlikuju. Jugom apsolutno dominira Iota Orionis. Nju na istoku okruzuje lanac cetiri svetle zvezde magnituda 8-10, a izmedju Iote i tog lanca su se na jugoistoku smestile dve blede zvezde. Potom dolazi uska praznina, koja je u svom najuzem delu siroka 5', pa stizemo do severnog dela jata. On izgleda jako izduzeno, gde centralni i siri deo tog dela cini Struve 747, svetli binarni sistem siroke separacije 35.8'' .Od te zvezde jato se na obe strane suzava u dva kraka koja formiraju oblika klina. Ta dva kraka su blago iskosena pa saverni deo jata izgleda kao ugao od 170º. Na istoku jato se zavrsava jos jednim binarnim sistemom - Struve 745 magnitude 8, dok se na zapadu zavrsava svetlom zvezdom magnitude 7. Istocni kraj, Stuve 745, je binarni sistem na sirokoj separaciji od 28.7'', siroko razdvojen ali ipak manje nego centralni binarni sistem jata, pa stoga istocni zavrsetak deluje manje spicasto i nekako zatupljeno. Izmedju sredine i klinastih zavrsetaka smestilo se jos 5 zvezda, pa sam tako u tom delu jata video ukupno 10 clanica.

Dva binarna sistema usadjena u jato opsacu kao posebne mete.

    - Iota (𝞲) Orionis - Hatysa, Nair al Saif

Binarni sistem u sazvezdju Orion i najsjajnija zvezda u Orionovom macu. Sistem se sastoji od para zvezda velike magnitudne razlike. Primar sija magnitudom 2.77, i mladi je plavi dzin stelarne klase O9 III.  Sekundar je znatno bledje magnitude 7, i jos mladji je subdzin stelarne klase B1. Par lezi na separaciji 10.9''.

Kao i sve zvezde u Orionovom kompleksu, par zvezda koji sacinanjava sistem Iota Orionis je nedavno rodjen, pre svega svega nekoliko miliona godina.

Opservacija: Poznat i lep binarni sistem. Najlepsi pogled imao sam na uvecanjima 62.5x i 107x. Cist, ostar i atraktivan pogled na dve zvezde iste boje ali potpuno razlicite velicine i sjaja. Zvezde sijaju belom bojom, mada mi se ponekad cini da primar vidim plavo-belo. Iako je magnutudna razlika velika, separacija je taman koliko treba da se bledi sekundar izbori za svoje ''parce neba'', te sija jasnim i ispunjenim sjajem.

Meni najlepsi deo posmatranja bio je kada sam na okular ucvrstio OIII filter. Naime, sistem Iota Orionis nalazi se untar slabe nebuloznosti za koju sam znao da postoji ali za koju nisam ocekivao da cu uspeti da je osmotrim. Medjutim, sa OIII filterom i upotrebom perifernog vida maglovitost je lako pokazala. Pogled je sjajan, maglovitost umeksa sistem, pa ono sto je do malopre bio ostar pogled na dve razdvojene zvezde postaje pogled slican osmatranju male planetarne magline sa sjajnom centralnom zvezdom. Direktnim vidom maglovitost se na vidi, ali zato nebuloznost izuzetno reaguje na periferni, i to sto se duze posmatra sjaj i kolicina maglovitosti raste. Kvalitet pogleda na nebulozost je mnogo bolja na uvecanju 107x nego na 62.5x.

    - Struve 747

Trostruki zvezdani sistem sistem cije komponente sijaju magnitudama 4.7 i 6.7 i 9. Glavni par stoji na sirokoj separaciji 35.8'', dok je bledji tertijar udaljen od sjajnije zvezde 68''. Sve tri zvezde su veoma mlade i tople zvezde sterane kase B.

Opservacija: Glavi par stameno stoji u centru severnog dela otvorenog jata NGC 1980 i pretstavlja njegovu kotvu. Par jako lepo izgleda u okularu. Sa svih strana je okruzen zvezdama, ja sam izbrojao njih osam, a opet u svoj tom bogatstvu vidnog polja Struve dominantno i pomalo siledzijski dominira pogledom.

Iako bi trebalo da se obe zvezde vide belo, u poredjenju sa ostalim zvezdama u okruzenje dve komponente imaju mnogo vise plavkaste nijanse u sebi. Tertijar C izgleda jako malo i tackaso, i nalazi se na duplo siroj separaciji od osnovnog para, u smeru prema Iota Orionis.

U vidnom polju malog uvecanja sa malo sirim vidnim poljem celo jato moze da stane u isti pogled sa Orionovom maglinom.  I jato kao celinu i Struve 747 treba pogledati i na malom uvecanju, na kojem i sistem i jato izgledaju mnogo ostrije i nekako zategnuto.

---------------------

Mapa M2 kompleksa:  https://www.flickr.com/photos/199809755@N05/53599736112/in/dateposted-public/