PavleR - Posmatranja DSO i binarnih sistema

[PavleR]

Sazvezdje Monoceros:

- NGC 2346 - The Butterfly Nebula (planetarna maglina)
- NGC 2232 - Double Wedge Cluster (otvoreno jato)
- NGC 2353 - Avery's Island (otvoreno jato)

NGC 2346 - The Butterfly Nebula

Izuzetno bleda planetarna maglina u sazvezdju Monoceros. O magnitudi ove magline postoje drasticno razliciti podaci i krecu se od 9.6 pa do 12.5. Konsultovao sam minimum desetak razlicitih kataloga i najcesci podatak na koji sam nailazo je da je magnina magnitude 11.6 ili 11.9. U katalogu planetarnih maglina koji je sastavio Alvin Huey iz FaintFuzzies maglina je katalogirana cak sa magnitudom od 12.5. Sa drudge strane, prvi podatak kada izgulate objekat je 9.6. Stellarium takodje navodi najcesci podatak za magnitudu, a to je 11.6. Bilo kako bilo, najbolji utisak o sjaju daje okular a to je - bledo!!!!!

Dimenzije magline su nominalno 60''x50'', sto je za planetarne magline pristojno veliko. Medjutim u okularu ce se objekat videti u manjoj dimenziji  - mnogo manjoj. Razlog za to je njegov oblik: maglina ima izuzetno izrazen bipolarni oblik, sa centralnom zvezdom u sredini i dva velika bleda reznja koji se pruzaju sa suprotnih strana centra. Ti reznjevi su izuteno bledi i nece se moci videti u celosti aparaturom kojojm ja raspolazem. Stoga u pogledju ostaje samo centralna zvezda, gasovi oko nje i tek pokoja naznaka bipolarnih reznjeva, sto ce objektu dati nekoliko puta manju velicinu od njegovih kataloskih dimenzija.

Prisustvo dva skoro potpuno identicna oblaka gasa sa svake strane centralne zvezde dalo je maglini popularni ime ''Leptir maglina''.

U stvarnoj velicini ova maglina je izuzetno mala: meri samo 0.33 ly u precniku. Nama se prikazuje u velikoj prividnoj velicini jer je jako blizu Suncu: od nas je udaljena samo 2.000 ly.

U centru magline nalazi se spektroskopski varijabilni binarni sistem V651 Monocerotis. Primar sistema je zvezda glavne sekvence stelarne klase A5, dok je sekundar mali, bledi i topli subpatuljak. Bas ta malena zvezda je i odgovorna za sjaj magline. Naime, sekundar nije uvek bio tako ''skroman''. Pre stvaranja magline on je u stvari bio primarna zvezda i to ogromni crveni dzin. U krajnjoj fazi svog zivota, ovaj dzin je poceo da se siri i da odbacuje spoljasnje slojeve svoje atmosfere. Ti slojevi obavili su i manju zvezdu i formirali prsten oko sistema. Komponente sistema obrtale su se sve brze i prilazile jedna drugoj sve blize, a gasovi izbaceni od strane crvenog dzina formirali su dva malaza koja su maglini dala distinktivan bipolarni oblik.

Sama osmotrivost centralnog sistema varira i zavisi od trenutka u kome posmatramo maglinu.  Naime, sistem menja maglitudu od 11.1 do 13.6 u peridu od samo 16 dana, pa je stoga u nekim nocima vidljiv a u drugim jako tesko. Sama zvezda je zbog svoje varijabilnosti predmet intenzivnih proucavanja. Jaka promena sjaja desila se 1981. godine, ulsed prolaska interstelarnih oblaka prasine ispred zvezde.

Lociranje: Objekat je izuzetno lak za lociranje ali poprilicno tezak za opazanje. Nalazi se na udaljenosti od samo 40' od zvezde Delta (𝞭) Monocerotis magnitude 4.2. Znaci u trazilac naciljamo Delta Monocerotis koju ja vidim golim okom. Kada pogledamo zvezdu kroz okular malog uvecanja i pomerimo je malo na jug, maglina ce biti u vidnom polju ali ce biti veoma, veoma tesko primetiti je. Za razliku od ostalih planetarki koje na malom uvecanju izgledaju kao zamaglenje zvezde, ova izgleda kao bas bleda verzija takvih objekata. Centralna zvezda je varijabilna i sija magnitudom 11-13.5, a maglovitost oko nje je mala i bleda. Da ne trazimo maglinu nikada je ni ne bi pronasli. Ja licno sam je video ali samo zahvaljujuci iskustvu u pronalazenju malih bledih flekica. Medjutim, ono kako svako moze da je nadje je koriscenje trika sa OIII filterom. Ako izmedju okulara i oka umetnemo OIII filter, sve zvezde ce ubledeti a jedino ce nasa mala maglica zadrzati sjaj. Ako neko ima problem u gledanju sa filterom preko okulara slobodno nek zasrafi filter, ponovo se vrati na isto vidno polje i maglinu ce lako uociti kao jedinu zvezdu koja nije ubledela.

Mapu lokacije necu dati jer za lociranje ovog oblekta nije potreban star-hopp.

Opservacija: usmerenja su data na osnovu osmatranja izvrsenog 16.02.2024. oko 21:00.

Maglina se pokazuje sicusno i posmatrao sam je na uvecanjima 176x i 320x. Osmatranje je izuzetno tesko i pomalo razocaravajuce. Maglini sam posvetio puno vremena za okularom, gledao je u dve razlicite noci, bolji seeing malo pomaze ali ne menja pogled u znatnijoj meri. U trenutku posmatranja centralna zvezda je bila lako vidljiva.

U nefiltriranom pogledu ne vidi se skoro nista sem blede centralne zvezde i tek pomalo maglovitosti oko nje. Sa OIII filterom, maglovitost oko zvezde se pomalo pojaca, ali ne mnogo. U noci boljeg seeinga moglo se osmotriti da ta maglovitost dolazi u formi izduzenog prstena oko zvezde u ugruboj orijentaciji istok-zapad. Sto se tice bipolarne strukture i dva reznja oni se na uvecanju 320x i upotrebom filtera vide samo u naznakama. U noci boljeg siinga uspeo sam da osmotim pocetke ta dva reznja kako polaze iz centralne izduzene strukture. Ti poceci reznjeva vidljivi su kao bledi produzeci koji polaze iz centra, gde je jedna ekstenzija usmerena na sever a druga na jug. Severni produzetak za nijansu je svetliji ali to nikako ne doprinosi kvalitetu pogleda. I to je to. Iza tih pocetaka kriju se dva dugacka reznja koja nisam uspeo da osmotrim ni u tragovima.


NGC 2232 - Double Wedge Cluster

Otvoreno jato magnitude 3.9 i prividne velicine 36'.

NGC 2232 je idealan objekt za prikaz varljivosti kataolskih vrednosti objekata. Kada se pogleda magnituda od vrtoglavih 3.9, velicina od oko 30', i ogroman povrsinski sjaj od cak 10.95 mag/arcmin², posmatrac bi pomislio da ga u pogledu ceka nebesko cudo za pamcenje. U stvari, u pitanju je siromasno i veoma rasuto jato malog broja zvezda.. Po magnitudi, velicini i povrsinskom sjaju ovo jato spada medju prvih dvadesetak na nocnom nebu. U praksi, imacemo nesto nalik ''mini Hijadama'': svetlo i veliko ali malobrojno i rasuto.

U pitanju je fizicki malo i blisko jato. Objekat broji samo 20 zvezda, a velicina koju zauzima u oklaru je ''opticka varka'' izazvana blizinom objekta. Naime, jato lezi na rastojanju od samo 1.060 ly i jedno je od najblizih Zemlji. To proizvodi da rastojanje izmedju njegovih clanica prividno izgleda mnogo veca nego sto je u stvarnosti. I ne samo to, vec je i fizicki tih 20 zvezda razdvojeno ogromnih 30 ly, sto dodatno rasipa jato u okularskom pogledu. Sto se tice prividne velicine, nailazio sam na podarke od 29' do 36', i kakva god bila stvarna vrednost jato ce u okularu izgledati nesto manje. Verovatno objekat sadrzi i neku prebledu zvezdicu daleko od centra pa stoga i velika prividna velicina. U praksi, centralni deo objekta zauzima oko 25', sto je opet ogromna vrednost.

Ono sto ''vadi'' jato je sjaj njegovih zvezda. Svoju ogromnu magnitudu objekat pre svega moze da zahvali zvezdi 10 Monocerotis magnitude 5. Ta zvezda jeste deo jata, a i ostale zvezde u objektu po sjaju ne zaostaju mnogo od nje i mnoge su magnitude  7-10.

Lociranje: Pronalazenje jata je jako jednostavno posto se njegova najsvetlija zvezda 10 Monocerotis lako istice u traziocu.

- Krenuo sam od znamenitog trostrukog sistema Beta (𝞫) Monocerotis magnitude 3.7. Zvezda predstavlja levo kopito prednjih nogu jednoroga, video sam je golim okom i direktno naciljao.
- 10 Monocerotis nalazi se oko 2º severno od nje i vidi se u traziocu. I ne samo ona vec skoro sve zvezde jata - jato je toliko svetlo i rasuto da mu se kompletna forma vec vidi kroz trazilac.

Opservacija: usmerenja su data na osnovu osmatranja izvrsenog u 16.04 2024., oko 23:30.

Jato je jako lep objekat. Toliko je veliko i svetlo da moze komotno da se posmatra na uvecanju od 62.5x. Vec na prvi pogled jasno je zasto objekat nosi naziv ''Double Wedge Cluster'' - sastoji se od dva lanca svetlih zvezda koji se oba sa severa ulivaju u svetlu 10 Monocerotis koja je i najjuznija zvezda jata. Taj oblik svetle zvezde sa dva repa koja se ulivaju u nju jatu moze dati i oblik komete sa malom glavom.

Opsti oblik jata je seledeci:

- na jugu jata sija svetla zvezda 10 Monocerotis magnitude 5. Zvezda sija sjajno i izrazito svetlo-plavim sjajem.

'- sa severozapada u tu zvezdu ulivaju se dva lanca zvezda - levi i desni. Oba lanca su izrazito dugacka, gde je levi duzi i zakrivljen a desni kraci i pravolinijski. Duzina lanaca je 15'-20', pa je jesano koliko je u stvari jato ogromno. Lanci su dosta blizu jedan drugome pa jato otprilike izglega kao grcko slovo ''𝞶''.

- lanci su sastavljeni od izuzetno svetlih zvezda. Levi lanac sastoji se od 4 zvezde magnitude 8-9, a desni od 5 zvezda takodje magnitude 8-9.

- izmedju dva svetla lanca smestilo se treci, bledi lanac, sastavljen od tri blede zvezde.

- jato se sastoji od tri populacije zvezda: 10 Monocerotis nadsijava sve ostale i dominira pogledom; tu su 10 zvezda srednjeg sjaja  i 9 bledih zvezda. Te blede zvezde uglavnom su koncentrisane uz samu 10 Monocerotis, okruzujuci je sa svih strana.

- jato je u kompletu rasuto i ne sadrzi cak ni naznaku centralne kondenzacije. I ne samo da nema grupisanosti prema centru, vec ne postoji ni jedan par bliskih zvezda, kako to obicno biva u otvorenim jatima.

Okolina jata je takodje puna grupacija svetlih zvezda. Ako se pomerimo NGC 2232 samo malo jugozapadno pri kraj FOV-a u vidno polje cemo pustiti rasutu grupaciju zvezda koncentrisanih oko svetle zvezde 9 Monocerotis magnitude 6.5. Ta grupacija sadrzi tri populacije zvezda: 4 jako svetle zvezde (dve magnitude 6), 8 bledjiih i 10-15 bas bledih zvezda. Najsvetlije zvezda formiraju znak pitanja ''?''. NGC 2232 odvojeno je od ove grupacije sirom bezzvezdanom prazninom.

Jugoistocno od 9 Monocerotis takodje imamo lep prizor zvezda poredjanih u oblik repa komete. Dva dugacka lanca 20-tak bledjih zvezda koja se ulivaju u svetlu zvezdu magnitude 6. Medjutim, ako pratimo taj pogled NGC 2232 ce vec izaci iz vidnog polja pa cu i ja otici off-topic.

Sve opisane formacije zvezda su toliko velike i svetle da se mogu posmatrati na 62.5x. Na 107x isao sam samo radi brojanja zvezda ali se glavna forma jata i okoline nece promeniti.

Da li NGC 2232 lep prizor ili ne? Da li ga vredi gledati? Sve zavisi od licnih preferenci osmatraca. Ko voli ''Hijade'' obozavace NGC 2232. Kome su Hijade suvise rasute i malobrojne da bi se mogle nazvati estetskim lepim nece voleti ni NGC 2232. U svakom slucaju, ovde imamo objekat koji je jedno od najsvetlijih otvorenih jata na nocnom nebu i jasno je da ga kao takvog obavezno treba pogledati
.

NGC 2353 - Avery's Island

Otvoreno jato magnitude 7.1 i prividne velicine 20'.

NGC 2353 nalazi se u neposrednoj blizini Seagull Nebula kompleksa koji sam opisao u proslom postu. Jato se dugo smatralao za deo Canis Major OB1 asocijacije, grupacije zvezda usadjenih u nebuloznost Seagull magline. Medjutim, novija istrazivanja pokaza su da je ovo jato duplo starije od zvezda CMa OB1 asocijacije i da joj ne pripada. I pored toga, sa staroscu od samo 7.6 miliona godina, Avery's Island je jedno od najmladjih jata na nocnom nebu, sa staroscu skoro 15x mladjom od otvorenih jata usadjenih u refleksionu nebuloznost galeba.

Kako je ovo jato neposredan sused objekata posmatranih u okviru Seagull Nebula kompleksa, treba ga posmatrati u istim posmatrackim sesijama sa njim jer se tada i najlakse locira.

Lociranje: vec sam pomenuo da jato treba posmatrati u nocima kada posmatramo Seagull Nebula kompleks. Ja sam ga tako i posmatrao pa cu lociranje dati u odnosu na jato NGC 2343 opisano u prethodnom postu.

- 1.5º severoistocno od NGC 2343 lako ce se primetiti prominentan tupougli trougao cije teme tupog ugla predstavlja svetla zvezda SAO 152598 magnitude 6. Jatom je locarno neposredno uz tu zvezdu i dovoljno je pogledati je kroz okular malog uvecanja u jatoi ce se pojaviti tik uz nju.

Opservacija: usmerenja cu dati na osnovu posmatranja izvrsenog 16.02.2024. oko 21:30.

Pogledom uvecanja 62.5x dominirace tupougli trougao tri svetle zvezde preko koga smo i locirali jato. Najsvetlija zvezda bice teme tupog ugla, zvezda SAO 152598 magnitude 6. Jato se smestilo neposredno uz nju, a kao se nalazi u prebogatom zvezdanom polju moze biti problem izdvjiti ga od pozadine.

Naime, jatom dominira jednakostranicni trougao tri zvezde magnitude 9. Ako se malo bolje pogleda, videce se da su dve od te tri zvezde dvojne. Unutar tog trougla pojavljuje se neka maglovitost za koju je na ovom uvecanju nejsano sta je. Na vecim uvecanjima pokazace se da je to gusta grupacija bledih zvezdica koja cini jezgro objekta.

Ispod tog trougla pruza se siroki luk od 13 srednje-bledih zvezda koji je ozbiljne duzine. Luk krece od severa pa se savije na jugozapad. I to sad nastaje problem u percepciji. Taj luk se jako lepo slaze sa ovim trouglom i stvara lep prizor. Medjutim, moj osecaj je bio da taj luk ne pripada jatu i da su u pitanju zvezda okruzenja. Kasnije proucavanje pokazalo je da sam u pravu.  U principu, uoste nije lako izdviti konketno jato od okruzujucih zvezda jer je pozadina prelepa i prebogata zvezdama, a jato izgleda kao njen sastavni deo. Osecaj da jato cini samo pomenuti trougao zvezda i zvezdice unutar njega pokazao se tacnim, a na vecim uvecanjima jato se pokazuje mnogo izdvojenije jer se trugao ispuni clanicama tesko vidljivim na ovom uvecanju.

Na uvecanju 176x pogled je mnogo bolji, jer ono sto se priazalo kao bleda maglovitost u centru trougla sada se razlucuje u gusto spakovanih 6 zvezda magnitude 11 koje ugrubo grade oblik trapeza. Na manjim uvecanjima taj centar deluje maglovito jer su zvezde centra gusto zbijene. Perifernim vidom pojavlje se dodatna ispuna trougla jos bledjim zvezdicama. Ta ispuna je dosta siromasna a zvezdice su nasumicno rasporedjene preko tela trougla. Tu je jos i luk od 7 zvezda koje grade polukrug kome je precnik jedna stranica granicnog trougla i koji se siri na spolja. Sveukupno se vidi oko 20-tak zvezda za koje sam siguran da su deo jata.

Mape lokacija:

NGC 2232: https://www.flickr.com/photos/199809755@N05/54017238209/in/dateposted-public/
NGC 2353:  https://www.flickr.com/photos/199809755@N05/54332533578/in/dateposted-public/

[PavleR]

Vertikalni galaksticki lanac u srcu Virgi Cluster-a:

M 90 (spiralna galaksija)
M 89 (elipticna galaksija)
NGC 4450/NGC 4451 (galaksticki par lentikularna/elipticna galaksija)

Skoro svi postovi prosle prolecne sezone bavili su se galaksijama u sazvezdjima Coma Berenices i Virgo. Medjutim, i pored opisa od nekoliko desetina galksija, ova dva sazvezdja sadrze toliki broj galaksija da ih je ostalo jos dosta koje nisam uspeo da opisem prosle sezone, pa je logicno da novu prolecnu sezonu nastavim u istom ritmu. U danasnjem postu bavicu se vertikalnim lancem galaksija u srcu Virgo Cluster-a. Lanac se sastoji od sledecih galaksija:

- M90. Galasksija predstavlja najseverniji objekat lanca. Spiralna je galaksija magnitude 9.5, i najveci i najsvetliji objekat u lancu.

- M89. Galaksija se nalazi u sredini lanca, 40' direktno juzno od M90. Stoga se lako moze naci okularski. Kada jednom zavrsimo sa osmatranjem M90, samo pomerimo galaksiju malo juzno i M89 ce uci u vidno polje sa severa. U mom okularu malog uvecanja obe galaksije staju u jedno vidno polje.
M89 je elipticna galaksija magnitude 8.9, i srednja je i po sjaju i po velicini u ovom lancu.

- NGC 4550 i NGC 4551. Blizak galaksticki par na juznom kraju lanca. Nalaze se samo 17' juzno od M89, i bice sa njom u istom vidnom polju okulara malih i srednjih uvecanja.
U pitanju je blizak par male lentikularne i jos manje elippticne galaksije, bledih magnituda oko 12 i 13. Par se nalazi na rastojanju od samo 3'
Iako brojke govore da je u pitanju ''najnebitniji'' deo ovog lanca, prakticni pogled pokazace suprotno - ove dve galaksije bice najlepsi deo iskustva.

Ovaj vertikalni lanac nije nikakava ''zvanicna'' formacija, vec patern rasporeda galaksija koje sam formirao ne bi li se lakse kretao kroz Virgo Cluster. Ovaj niz galaksija nalazi se u srcu Cluster-a i paralelan je Markarianovom lancu sa njegove istocne strane. Ukupna duzina lanca je 1º, sto znaci da sve cetiri galaksije mogu stati u jedno vidno polje okulara malog uvecanja i malo veceg prividnog FOV-a.

Lociranje: Lociranje se svodi na pronalazenje galaksije M90. Od nje se ostale galaksije nalaze okularski, pomeranjem M90 na jug vidnog polja. Ja M90 lociram tako sto prvo dodjem do galaksije M91. Njeno lociranje detaljno sam opisao u jednom od prethodnih postova. M90 nalazi se 1.5º juzno od M91, i obicno je nadjem okularski, prostim spustanjem M91 na jug.
Alternativno, moze se krenuti od galaksije M87-Virgo A, cije sam lociranje takodje opisao u prethodnim postovima. Ako M87 izbacimo iz vidnom polja na istocnu stranu, sa zapadne strane ce u pogled uci M89.


M 90

Spiralna galaksija u sazvezdju Virgo, magnitude 9.5 i prividne velicine 9.3'x4.4'.

M 90 je ogromna galaksija, nastanjena sa isto tako velikim brojem zvezda. Galaksija meri 165.000 ly u precniku i dom je citavih trilion zvezda.

Opservacija:  Dve dominantne karakteristike ove galaksije su izduzenost i jako malo ali svetlo zvezdoliko jezgro. U trenutku posmatranja kada sam pravio ovaj izvestaj duza osa galaksije bila je usmerena od 7h prema 1h.

Na uvecanju 136x, procenio sam da je duza osa galaksija nekih 3x duza od krace. Galaksija je poprilicno bleda ali i pristojno velika. Ono sto najvise karakterise pogled na ovu galaksiju je disproporcija u velicini i sjaju hala i jezgra. Kod vecine spiralnih galaksija prisutan je strukturni patern nukleus-jezgro-halo. Medjutim, kod M 90 pogled je drugaciji i izgleda kao da su se jezgro i nukleus spolili u jednu malu i izrazito svetlu lopticu svetla u sredistu galaksije. Sva ostala povrsina galaksije pripada jako bledom halu. Stoga je kod M90 prisutan ogroman kontrast i u sjaju i u velicini izmedju svetlije sredisnje i blede spoljasnje regije. Sam halo za nijansu je svetliji prema sredistu. Taj svetliji deo hala je tanak i izduzen, i prati usemeronst galaksije. Medjutim, da ne bude zabune, taj deo hala je po sjaju mnogo blizi ostatku hala nego sredistu. Stoga se kao generalni utisak ovog posmatranja moze reci da M 90 izgleda kao velika bleda elipsasta galaksija, sa malim, okruglim i izrazito sjajnim sreditem.

Razlozi ove cudne rasppodele sjaja nalaze se u morfologiji galaksije. Naime, galaksija ima slabiju prstenastu strukturu oko centralnog jezgra nego sto je to slucaj kod velike vecine spiralnih galaksija. To se u okularu vidi kao odsustvo regije veceg sjaja koja okruzuje sam nukleus galaksije. Stoga se za M90 moze reci da ima vrlo cudno strukturu : nukleus - halo, bez sredisnje regije.

Galaksiju nisam posmatrao na uvecanjima vecim od 136x. Dosadasnje iskustvo govorilo me je da posto galaksija nema klasicnu sredisnju regiju na vecem uvecanju od objekta nece ostati nista sem svetle loptice u sredini. I na 136x halo je bio vec prebled i to je bilo granicno uvecanje na kome je imalo smisla posmatrati ovaj objekat.

Meni je ovaj pogled bio malo cudan, i nekako nekompletan. Nisam se bas nagledao galaksija sastavljenih od nukleusa i hala, a da pri tome imaju velicinu koju ima M90. Takodje, nije bas cest slucaj da jako izduzene galaksije imaju skoro loptasto srediste. Sve je kod M90 nesimetricno, i u sjaju i u obliku, prepuno cudnog kontrasta izrazitog sjaja i izrazite bledoce, bez laganih i postepenih prelaza. Veoma cudan pogled.


M 89

Elipticna galaksija u sazvezdju Virgo, magnitude 9.8 i prividne velicine 5.1'x4.7'.

Iako danas zivi zivot kao mirna ostarela galaksija prastarih zvezda, M89 je imala buran zivot u proslosti. Rezultat je najmanje jedne a mozda i vise galaktickih kolizija, a u jednom trenutku svoje istorije bila je i aktivan kvazar ili radio galaksija.  Jos jedan je istinski galakticki dzin u sazvezdju Virgo. O tome govore citavih 7.000 globularnih jata integrisanih u spoljasnje regije galaksije. Poredjenja radi, Mlecni put ih ima oko 200.

Opservacija: Osnovne karakteristike galaksije ma uvecanju 62.5x je da se javlja u skoro savrseno kruznom obkiku, te visok sjaj lako razdvojiv od okruzujuceg neba. Na malom uvecanju, galaksiji ce drustvo praviti bleda zvezda na severoitoku.

Na vecim uvecanjima o ovoj galaksiji se moze reci da je bledja kopija M87 (Vitgo A) galaksije. Isto kao kod M87, i M89 prikazuje trodelnu strukturu nukleus-jezgro-halo, samo sto prelazi sjaja nisu tako sazvrseno ravnomerni kao kod Virgo A galaksije. Kod M87 sredisnja regija se toliko ravnomerno gubila sjaj da je bilo pomalo tesko razaznati gde prestaje srediste a pocinje halo. Kod M89 granica izmedju sredista i hala je jasnija, i sjaj se na toj granici gubi naglije.  Sredisnja regija je velika i zauzima dobar deo povrsine galaksije. Unutar nje nalazi se mali, skoro zvezdoliki nukeus, koji se na vecim uvecanjima prikazuje kao sjajna loptica,

Galaksija nema bas nikakvih detalja u sebi, i jedino sto je karakterise je kruzan oblik i za nijansu neravnomernija raspodela sjaja u odnosu na ostale velike elipticne galaksije u Virgo Cluster-u.


NGC 4550 i NGC 4551

Blizak par galaksija, na rastojanju od samo 3', sto znaci da ce galaksije formirati par cak i na najvecim uvecanjima.

NGC 4550 je svetliji clan para. Lentikularna je galalksija ciji podaci o magnitudi variraju od kataloga do kataloga i krecu se u rasponu 11.7-12.8. Po onome sto sam video u okularu galaksija je oko magntude 12, sto se slaze sa nekim kataloskim vrednostima o magnitudi galaksije od 12.02. O prividnoj velicini galaksije takodje postoje znacajno razliciti podaci, od 1.5'x0.4' do podataka o vise nego dvoustruko duzoj glavnoj osi. Po onome sto sam video u oklularu, skloniji sam da kazem da je kataloski podatak o velicini 2.8x0.8' blizi istini. U svakom slucaju, prividna velicina galaksije je izuzetno mala.

U pitanju je ostarela lentikularna galaksija u kojoj je zvezdana formacija na izdisaju ali se jos uvek desava. Galaksija ima jednu veoma retku osobenost, a to je da joj polovina populacije zvezda rotira oko jezgra u suprotnom smeru od druge polovine. Takvo ponasanje zvezda otkriveno je kod veoma malo galaksija i objasnjava se kolizijom dveju galaksija koja se dogodila tako da je disk jedne galaksije u potpunosti obuhvatio disk drudge. To znaci da nije doslo do velikog mesanja zvezda galaksija te da su zvezde jednostavno nastavile da se krecu kako su se kretale i pre kolizijje.

NGC 4551 je elipticna galaksija, za koju opet postoje poprilicno razliciti podaci o magnitudi, gde se magnitudni rasponi krecu od 12-13.

Opservacija: Na uvecanju 107x galaksije se nalaze u istom vidnom polju sa M89. U zavisnosti u koje doba noci vrsimo opservaciju, mogu biti smestene direktno severno od M89 ili severozapadno od nje. Radi lakseg opazanja galaksija, po zelji mozete ukloniti M89 iz pogleda radi smanjenja svetlosne zagadjenosti vidnog polja.

Galaksije sam lagano uocio perifernim vidom vec na uvecanju 62.5x. Jako su male i smestene su direktno jedna ispod drudge, gde je veca i svetlija NGC 4550 severna galaksija dua, dok je NGC 4551 na jugu.

Iako bleda i mala, NGC 4550 se pokazuje jasno izduzeno, sa usmerenjem duze ose od 7h prema 1h. NGC 4551 deluje poprilicno loptastije od svog para. Par jako dobro reaguje na povecanje kontrasta i na uvecanjima 107x i 136x pogled je izgledao odlicno.  Na ovim uvecanjima galaksije sam vec video i direktnim vidom, a par se pokazao porpilicno svetlo za svoje magnitude. Galaksije su bas malecke ali imaju iznenadjujuce visok povrsinski sjaj i zaista deluju dobro u okularu. Mogu reci da me je pogled poprilicno pozitivno iznenadio. Galaksije svojom formom prave lep kontrast oblika, koji je pojacan njihovim malim rastojanjem. Pogled perifernim vidom je stabilan i jasan, bez ulaska i izlaska galaksija iz pogleda.

Na uvecanju 176x, pogled je jos uvek bio odlican i galaksije su pokazale ono malo detalja sto mogu. Unutar NGC 4550 pokazao se izduzeno svetlo jezgro. Izduzenost jezgra prati izduzenost hala. Sam sjaj jezgra je tek neznatno jaci od sjaja ostatka galaksije, pa se stoga mogao pokazati samo na vecem uvecanju. I sama malecka velicina objekata trazila je ovo uvecanje i veci kontrast za pokazivanje nejednakosti sjaja. Sto se tice NGC 4551, ovo uvecanje je vec pocelo da ''urusava'' galaksiju. Ne mogu da tvrdim, ali mi se ucinilo da mozda vidim sicusno tackasto jezgrace unutar galaksije. Ovo opazanje ne mogu da potvrdim jer je pogled na galaksiju postao nestabilan.

Mozda je malo ''glupo'' da ovo kazem, ali osmatranje ove dve galaksije mi je bilo mnogo zanimljvije od posmatranja M89 i M90. Naravno, to je samo individuali osecaj jer sam od Messier galaksija ocekivao vise, a od ove dve malecke i blede nisam ocekivao nista - a dobio sam mnogo. Za mene, njih dve su zvezde ovog lanca galaksija i jos jednom sam zadovoljan sto sam u pripremi osmatranja ukljucio ova dva objekta u ciljane mete.

Mapa lociranja: https://www.flickr.com/photos/199809755@N05/53708396278/in/dateposted-public/

[Astro_fun_times]

Odlican izvestaj Pavle

[bratislav]

Re :
Sazvezdje Monoceros:

- NGC 2346 - The Butterfly Nebula (planetarna maglina)

Kao i obicno, posmatranja kao i zapisi na najvisem nivou. Zaista bih voleo da se ovo pretoci jednog dana u srpsku verziju Burnham-a!

Kad smo kod 2346, ona je zaista vrlo slaba u OIII, sto se vidi iz Hubble-ove slike koja je skoro pa potpuno crvena.
Ja sam pokusao da ovo ilustrujem kamerom - zaista je O3 kanal i slab i bez nekih detalja (seeing i transparentnost jesu bili dosta losi)

NGC2346-O3 by bratislav3162, on Flickr

H alfa sa druge strane pokazuje daleko vise strukture. Da je seeing kojim slucajem bio bolji, jos vise detalja sa Hablovog snimka bi bilo ocigledno. Na zalost osetljivost naseg oka u H-a je manje vise zanemariva.

NGC2346-Ha by bratislav3162, on Flickr

Kao i uvek, Njutn sa Paracorr-2, 300/1362mm, ZWO ASI 1600MM Pro

[PavleR]

Bratislave, hvala na ovim poredenjima i fotografijama. Odlicna zapazanja, analiza i prakticni prikaz.

[PavleR]

Savzezdje Virgo: triplet galaksija u jednom vidnom polju na istoku Virgo Cluster-a:

- M 59 (elipticna galaksija)
- M 60 - Virgo C (elipticna galaksija)
- NGC 4638 (lentikularna galaksija)

Tema danasnjeg posta su tri galaksije koje su clanovi Virgo Cluster-a i dominantno oznacavaju njegovu istocnu granicu. Galaksije su veoma bliske jedna drugoj i okularu ce graditi distinktivni tupougli trougao sa najduzom stranicom duzine samo 24'. To znaci da ce objekti praviti triplet na skoro bilo kom uvecanju.

Galaksije koje sacinjavaju triplet su:

M 59

Elipticna galaksija magnitude 9.6 i prividne velicine 5.4'x3.7'.

Veoma zanimljiv objekat sa strane razumevanja formiranja galaksija. Naime, galaksija ima svetlo jezgro velicine 200 ly koje je interesantno iz dva razloga. Prvo, zvezde u jezgru rotiraju u suprotnom smeru od ostatka galaksije. Drugo, jezgro unutar sebe ima izduzeni disk sacinjen od zvezda koje su ''plavlje'' od ostalih zvezda galaksije, sto znaci da su i mladje. Obe ''anomalije'' objasnjavaju se spajanjem dve galaksije pri kome nije doslo do mesanja zvezda dva objekta vec je jedna galaksija prosto nastavila da zivi unutar drudge. Zvezde manje galaksije zadrzale su smer rotacije koje su imale i pre spajanja i smestile su se u regiju jezgra. Iz same boje zvezda jasno se zakljucuje da je manja galaksija bila mladja, ali sa dovoljno masivnim centrom da zadrzi svoje zvezde na okupu. Ta pojava dvostuke galakticke strukture, sa mladjom populacijom u centru, nije uobicajena niti je ''normalna'' kod elipticnih galaksija. Upravo obrnuto, nedostatak zvezdane formacije u elipticnim galaksijama pocinje upravo iz jezgra i polako se siri ka spolja. Stoga su u velikoj vecini ovakvih galaksije zvezde u centru najstarije. Na kraju, u elipticnim galaksijama zvezdana formacija potpuno prestaje i one se uglavnom sastoje od starih crvenih zvezda. M 59 je izuzetak i stoga je veoma ''egzotican'' objekat.

M 59 je, kao i vecina velikih elipticnih galaksija, bogata globularnim jatima, s tim da je M 59 u tom pitanju otisla korak dalje. Procene su da ih galaksija sadrzi cak 2.200. Poredjenja radi, Mleci put ih ima oko 200. Ako u M 59 ime nekog zivog ko se bavi astonomijom, taj moze ceo svoj zivotni vek da provide samo posmatrajuci globularna jata .

M 59 je elipticna galaksija E5 tipa. To znaci da joj je oblik mnogo slicniji elipsi nego lopti. Klase elipticnih galaksija krecu se u rasponu od E0-E7, gde sa rastom broja raste i izduzenost. Recimo, galaksije E0 tipa su skoro loptaste dok su E7 izrazito izduzene.

M60

Dzinovska elipticna galaksija magnitude 9.8 i prividne velicine 7.4'x6'.

Istinski kolos od galaksije nastanjen sa ogromnih trillion zvezda. Smatra se za jednu od galaksija sa najvecom zvezdanom poluplacijom. U srcu galaksije vreba istinska zver - supermasivna crna rupa 1.000x veca od crne rupe u centru nase galaksije - a Mlecni Put uopste nije mala galaksija.

Galaksija takodje nosi oznaku Arp 116. To znaci da ju je americki astronom Halton Arp uvrstio u svoj ''Katalog cudnovatih galaksija'' koje je objavljen 1966., pa potom doziveo jos jedno prosireno izdanje. Razlog uvrscivanja ove galaksije u Arpov katalog jasno se vidi na astrofotogrfijama, a osmotriv je cak i vizualno. Naime, galaksija na samoj svojoj ivici ima kao ''prikacenu'' spiralnu preckastu galaksiju NGC 4647 magnitude 11.4. Pogled je veoma uzbudljiv i nesvakidasnji, i sasvim je jasno da je to razlog ''cudnovatosti'' ove galaksije. Dugo se smatralo da su galaksije u medjusobnoj interakciji, ali najnovija istrazivanja nisu utvrdila nikakvu gravitacionu povezanost izmedju dva objekta, cak i ako su oba na relativno slicnom rastojanju od Zemlje. Naime, NGC 4647 je 5 svetlosnih godina udaljenija od M 60, slicnom ali na dovoljno velikom rastojanju da ne oseti gravitacioni uticaj vece galaksije. Mi ih vidimo u ovom veoma lepom rasporedu jer se obe nalaze na istoj liniji pogleda sa Zemlje. Stoga, iako se cini da M 60 ''guta'' manju galaksiju, to je samo opticka varka.

Galaksija se takodje naziva i Virgo C galaksija. Veliko latinicno slovo posle imena sazvezdja oznacava da je data galaksija izvor radio talasa. Slovo A nosi prva takva galaksija otkrivena u datom sazvezdju, a u savzezdju Virgo to je galaksija M 87. Sledeca slova abecede onacavaju naredne objekte tog tipa po redolsedu otkrivanja, pa je stoga M 60 treca galaksija u sazvezdju Virgo za koju je utvrdjeno da je radio-izvor. Za razliku od M 87 koja je izuzetno snazan radio-izvor, radio-emisiija M 60 je poprilicno slaba.

NGC 4638

Lentikularna galaksija magnitude 12.1 i prividne velicine 2.2'x1.3'.

U poredjenju sa dva svetla kolosa M 59 i M60, ova galaksija i prebleda i premala. Medjutim, galaksija ima ogroman povrsinski sjaj od cak 11.3 mag/arcmin², sto je za galaksije izuzetno visoka vrednost. To ce joj pomoci da ravnopravno stoji u pogledu sa svoja dva kolosalna suseda.

Ova galaksija je takodje poprilicno cudna. Naime, glavno telo galaksije ima najklasicniji moguci edge-on oblik ''letecih tanjira'' SO lentikularnih galaksija. Medjutim, ono sto nije klasicno je da je taj ''leteci tanjir'' obavijen poprilicno velikim halom karakteristicnim za sferoidalne galaksije. Stoga galaksija ima karakteristike oba tipa galaksija: izgleda kao lentikularna galaksija uronjna u sferoidalnu.

Lociranje: galaksije leze na samom istoku Virgo Cluster-a i nema potrebe locirati ih preko ostalih galaksija jata jer se nalaze blizu svetle zvezde Vindemiatrix.

- krenuo sam od zvezde Vindemiatrix (𝞮 Virginis) magnitude 2.8, najisotcnije zvezde u asterizmu ''The Bowl of Virgo''.
- direktno zapadno od nje jasno ce se ouciti ostrouglo-jednakokraki trougao tri svetle zvezde, sa temenom u 34 Virginis magnitude 6.1. Teziste trougla udaljeno je neka 2.5º od Vindemiatrix.
- produzimo gornji krak trougla u smeu zapada za pola njegove duzine i stigli smo na lokaciju galaksija. Pogledamo kroz okular malog uvecanja i sve tri galaksije jasno ce se pokazati u vidnom polju.

Opservacija: usmerenja cu dati na osnovu posmatranja izvrsenog 04.05.2024., oko 01:00.

       - pogled na triplet kao celinu

Sve tri galaksije vidljive su vec na malom uvecanju, pa cak i mala i bleda NGC 4638, zahvaljujuci svom visokom povrsinskom sjaju. Galaksije su veoma elegantno rasporedjene, praveci skoro jednakokrako-tupougli trougao: levo teme trougla je M 59, desno teme je m 60, a severno od njih je NGC 4638 koja predstavlja teme tupog ugla. M 59 i M60 rasporedjene su u horizontalnoj liniji, dok je NGC 4638 nekih 10' iznad linije koja ih spaja, skoro podjednako udaljena od dve vece galaksije. Raspored galaksija je takav da podesca na krov kuce.

Duzina osnovice trougla je oko 25', dok je visina oko 10', pa je jasno da galaksije formiraju triplet na skoro svim uvecanjima.

Po sjaju se najvise istice M60. Galaksija sija poprilicno visokim povrsinskim sjajem i dominira pogledom. M 59 je bledja, ali se opet vidi jasno. Zanimljivo je i da se NGC 46387 stabilno vidi direktnim vidom cak i na uvecanju 62.5x.

    - pogled na pojedinacne galaksije

 - M 60

Najsjajnija i najveca galaksija tripleta. Iako na malom uvecanju galaksija deluje kruzno, uvecanje 176x pokazace da je galaksija tek pomalo ovalnog oblika, sa blagim izduenjem u pracu istok-zapad. Galaksija ima vrlo jasan i koncenetrisan sjaj u jezgru. Ta centralna regija nije tackasta vec je sireg loptastog oblika sa sjajnom ispunom. Galaksiju okruzuje siroki halo, znatno bledji od centralne regije. Halo nije mlecan vec je proziran i bez jasno definisanih ivica. Jezgro je znatno veceg sjaja od ostatka galaksije i jasno je izdvojeno jer mu se sjaj gubi naglo. Nema niceg postepenog i nijansiranog u M 60 - prelazi sjaja su veoma grubi i nagli, pa su granice prelaska centra u halo jasno definisane. Osim ove jasne razdvojenosti centralne regije i hala, te odsustva blagih prelaza, galaksija ne pokazuje bas nikakve detalje unutrasnjosti. Halo galaksije sija uniformnim i ''retkim'' sjajem, bez postepenog gubitka sjaja, sto je mozda i glavma karakteristika galaksije.

Gaslaksija je velika i u celini, a i u svojim delovima. I centralna regija i halo su zavidnih prividnih velicina, sto uz visok sjaj cini M60 laganim i opustenim osmatranjem. Galaksiji prija duze posmatranje, periferni vid i kruzenje tubusom, jer tada dobija na dimenzijama.

Najlepsi deo osmatranja je definitivno uocavanje ''pratilacke galaksije'' NGC 4647. Ona se na uvecanju 176x vidi na 7h od tela galaksije, udaljena nekih 2' od jezgra. Vizuelno ona izgleda kao odvojen objekat koji se dodiruje sa ivicom hala M 60. Iako je sasvim pristojne magnitude, NGC 4647 se vidi poprilicno bledo. Uniformnog je sjaja i nekako je ''cupava'' u obliku. Ne mogu da kazem ni da je kruzna, ni izduzena, jer su joj ivice mekane i iregularne. Osnovni oblik jeste kruzan, ali sa cestim odstupanjima od glatke linije obima. Galaksija je vidljiva direktnim vidom ali periferni vid stabilizuje galaksiju u pogledu.

 - M 59

Prvo sto se je primeti da galaksiju prate dve bliske zvezde magnitude 12 istocno od nje, jedna na jugoistoku i jedna na severoistoku. Manja je i bledja od M 60, ali je meni zato lepsi pogled od svog svetlijeg suseda. Galakisja je mnogo nijansiranija, sa finim prelazima u sjaju i mnogo je suptilniji pogled og grube i bezlicne M 60. Galaksija u sredini ima malecko loptasto jezgro posle koga sjaj bledi u nijansiranom opadanju ka spolja.

M 59 se javlja u izduzenijem obliku od M 60, usmerenja od 7h ka 1h. Jezgro je manje nego kod M 60, ali i dalje gusto i koncentrisano. Takodje postoji jasna granica iznedju jezgra i hala, a halo potom lagano gubi sjaj po svojoj povrsini. Iako je ova galaksija bledja, deluje mi ''gusce'' od M60 i manje prozirno. Osim toga, ne postoje nikakvi ostali detalji unutrasnjosti.

 - NGC 4638

Iako je najmanja i cak preko 3 maglitude bledja od svoja dva suseda, galaksija se vidi jasno i svetlo. Izrazito je izduzena, i to u smeru od 8h ka 2h. Galaksija se stabilno vidi direktnim pogledom na bilo kom uvecanju.

Galaksija ima svetlo jezgarce u u sredini i oko njega nejasan i mekani halo.

Galaksiji prija veliko uvecanje koje njen visok povrsinski sjaj dobro trpi. Uvecanje 320x bas transformise pogled i na njemu sam uocio cak i centralno zadebljanje ''leteceg tanjira'' i pomalo spicaste zavsetke.

Mapa lociranja:
https://www.flickr.com/photos/199809755@N05/54378737459/in/dateposted-public/

[Astro_fun_times]

Pavle, zvacemo te enciklopedija 🤣
Toliko znanja i stvari u ovim izvestajima ima...

[ε Aurigae]

@Pavle, jesi razmisljao da napravis neku svoju stranu gde bi kacio sve ovo?
Mogao bi i da stavis patreon link kako bi te ljudi podrzai u tome, a sa danasnjim alatima, lako bi se sve prevelo na engleski.

Mislim da bi imao prilicno lep auditorijum s'obzirom na to da cesto objavljujes.
Razmisli o tome (naravno ako te to uopste zanima) da sada dok je lepo vreme izdvojis jedan ceo dan gde bi snimio kako se pripremas za posmatranje od postavljanja i pripreme opreme, preko priprema za posmatranje, samog posmatranja i na kraju vodjenja dnevnika. Ne moras da snimas sebe uopste, cak i glas koji prati sve to ne mora biti tvoj. Sa tim nekim materijalom bi komotno mogao da napravis neki udemy kurs koji bi prodavao za 10-20$ nije mnogo, ali bi ti bio izvor konstatnih prihoda, malih, ali redovnih.

[PavleR]

Ljudi, hvala na citanju i komentarima. Lepo je znati ne neko cita i naucni deo, a ne samo posmatracki, ja smatram da je on podjendako bitan, ako ne i bitniji deo izvestaja.

Urose, nisam nikada razmisljao u pravcu bilo kakve finansijske konstrukcije oko svega ovoga. Ovo je moja strast,ja imam svoj posao koji volim, i u njemu se bavim naukom, ovo je bas moja licna stast koja mi donosi veliku radost u zivotu. Medjutim, definitivno razmisljam da napravim sajt na kome ce svi ovi izvestaju biti poslozeni po sazvezdjima, i gde ce sve biti sredjeno. Voleo bih da imam svoj kutak na netu. Imam jos oko 100 vec napisanih izvestaja koje jos nisam objavio, i jos vise snimljenih audio izvestaja koje tek treba da pretocim u tekst. Sve bi to islo na sajt. Poradicu na tome obavezno. A na sajtu mi niko ne brani da stavim Patreon link, pa ako neko hoce da podrzi, slobodan je, ali to mi nije neophodno.

Sto se tice videa, ni u tom pravcu nisam razmisljao. Ti si Urose mag za tehnologiju i zajednicka okupljanja ne netu, pa ako skupis neki broj ljudi koje zanima da cuju nesto o posmatrackoj astronomiji ja sam uvek spreman da pomognem nekom svojom pricom.

[ε Aurigae]

E pa onda se bacam na to!