Posmatranje - Letenka 21.08.

[mboskovic]

Sinoć smo Vlaiv i ja otišli do "gornje livade" na Letenci sa idejom da isprobamo rad raznih FF/FR te da proverimo kolimaciju mog RC6" sa veštačkom zvezdom. Ja sam računao, ako mi se posreći, da posle nešto fotografišem (planirao sam M33 - Triangulum Galaxy, ili čak pre: NGC 6946 - Fireworks G.)
Vlaiv je poneo odlični ahromat refraktor 100mm/f10 na AZ4 montaži, da se malo zanima sa planetama...
To je bio plan, ali...
Dok smo nameštali moj setap, komarci (kao i sve druge bube koje možete da zamislite) su nas napadali sa svih strana. Nemam pojma kako smo se živi vratili
Kada sam namestio setap sa reduktorom CCD47 ispostavilo se da je veštačka zvezda oblika suncobrana . Aj druga veštačka zvezda, aj prava zvezda, aj skidaj FR, sve u svemu, kolimacija katastrofa. Nije mi jasno zašto jer smo je Magelan i ja lepo namestili na AK Letenka a od tada ga nisam ni koristio ali tako je ispalo.
Odmah smo se složili da uz neviđenu ofanzivu insekata, nemamo uslove za neku ozbiljnu kolimaciju, te se zapakovali i pobegli dole na teren na Letenci.

E tada počinje predivno veče!

Za to vreme su se oblaci koji su sve vreme bili prisutni i smetali nam prilikom pokušaja kolimacije, rasčistili i nebo je postalo potpuno vedro sa, ispostaviće se, izuzetnim seeing-om!!
Montirali smo Vlaivov teleskop, seli i počeli sa Saturnom. Menjali smo njegove Explore Scientific okulare iz serije 82° i (čini mi se) 62°, koji ne znam koji je bolji od kog. Probali smo i par mojih okulara (TV Radian 12mm, Baader Classica Ortho 10mm...) kao i TV PowerMate 2.5, ali su ES prosto briljirali i ostavili sve ostale kombinacije iza sebe.
Naročito je zadovoljstvo bilo gledati kroz ES 11mm 82°!
Posle se dovoljno podigao i Jupiter. Priznajem da odaaaavno nisam gledao takav Jupiter. Slika je bila fenomenalna. Imali smo sreće pa se i GRS okrenuo prema nama a i u "gornjem" prstenu je bila neka tamna, vrlo jasno definisana "fleka". Trebalo bi proveriti šta je to bilo?
Posle, Andromeda sa pratiocima koja čak nije bila samo obična flekica nego je imala određenu strukturu. Pa Triangulum (flekica) pa Double Cluster, pa Plejade....sve usvemu, ostadosmo do 3h!

Meni je bilo fantastično osmatračko veče. I ako sam se pre par godina skroz preorijentisao na astro-foto, u poslednih nekoliko meseci sam imao nekoliko odličnih posmatračkih večeri u kojima sam neuporedivo uživao.
Moramo uskoro to ponoviti!!

[PavleR]

Za to vreme su se oblaci koji su sve vreme bili prisutni i smetali nam prilikom pokušaja kolimacije, rasčistili i nebo je postalo potpuno vedro sa, ispostaviće se, izuzetnim seeing-om!!

Sinoc je bio sjajan seeing, najbolji ovog leta. Zamalo sinoc da ne izadjem napolje posto je preksinoc bila katastrofa, toliko lose da se cak ni M15 nije video kroz trazilac. Ali sinoc, fantasticno nebo. Krenulo lose, sa oblacima sa severa, al kad se razbistrilo - nebo transparentno kao staklo. Uspeo sam cak da vidim i jednu Minkowski planetarnu maglinu u Liri - sinoc i ko zna kad opet.

[vlaiv]

Moram priznati da je stvarno bilo neverovatno veče, puno "kontrasta".

Komarci i bube su bili stvarno katastrofa. Trebalo je da ponesem neki drugi reduktor / flatener za taj prvi deo večeri (koji smo zapravo i planirali, ono posmatranje što je došlo posle je bilo daj šta daš), ali je došlo do zabune (moja greška) pa smo na terenu imali dva CCD47

Uspeli smo da pronađemo i nečiji intervalometar u travi, tako da ako je neko izgubio svoj na prošlom susretu 12tog Avgusta, neka se javi Milošu da ga preuzme.

Na teren na Letenci smo se prebacili čisto da bacimo pogled jer tamo na livadi planete kasnije izlaze zbog drveća.

Ispostavilo se da je to bio odličan potez. Ja se jednostavno ne sećam kada je seeing zadnji put bio toliko dobar.

Planete su bile fenomenalne. 4" F/10 ahromat je stvarno oduševio. Taj teleskop sam verovatno najmanje koristio od teleskopa koji imam, ali je stvarno dobar teleskop - odličan za sve namene. Nije najstabilniji na AZ4 montaži. Treba dosta vremena da se vibracije umire. Ne znam da li je to zbog samog teleskopa ili zbog toga što sam mu zamenio fokuser, pa je potrebna 35mm 2" ekstenzija da bi došao u fokus sa 2" dijagonalom. Zbog toga je zadnji deo teleskopa prilično teži i kad se dodaju ozbiljniji (tj teži) okulari - možda to doprinosi oscilacijama.

Čisto da vam opišem koliko je seeing bio dobar. Sa 28mm ES68 okularom smo pregledali područje Labuda koji je bio blizu zenita u tom trenutku. Zvezde su bile nestvarno tačkaste, ali što je najluđe - nisu se pomerale, ni jedna nije izmenila oblik ili zatreperila - ma ni da na sekund promeni intenzitet. Apsolutno ništa - kao da je neko zaustavio vreme i zamrznuo sliku.

Naravno to se videlo i na planetama. Nestvarna količina detalja na povećanjima u rasponu od ~x91 do ~x230. Na planetama se moglo videti da ipak vreme nije stalo jer su na momenat znale da se samo malo zamute ali su već u sledećem trenutku bile kristalno čiste.

Količina hromatske aberacije je stvarno minimalna i iznenadi me na planetama. Na Saturnu je gotovo i nema, dok je na Jupiteru prisutna ali ni blizu nije toliko problematična koliko bi se moglo pomisliti.

Koristili smo i Baader Contrast Booster filter jer smanjuje hromatsku aberaciju i da, sa njim je nebo iza Jupitera za nijansu manje plavičasto (na momente kao i da nema tog plavičasto purpurnog rasejanja) a sami detalji na planeti možda i za nijansu oštriji.

Sve u svemu, fantastičan drugi deo večeri.

[vlaiv]

Sinoc je bio sjajan seeing, najbolji ovog leta. Zamalo sinoc da ne izadjem napolje posto je preksinoc bila katastrofa, toliko lose da se cak ni M15 nije video kroz trazilac. Ali sinoc, fantasticno nebo. Krenulo lose, sa oblacima sa severa, al kad se razbistrilo - nebo transparentno kao staklo. Uspeo sam cak da vidim i jednu Minkowski planetarnu maglinu u Liri - sinoc i ko zna kad opet.

Da, stvarno, seeing za nepoverovati.

Gore na Letenci transparencija nije baš bila toliko dobra. Bila je neka količina izmaglice, možda je bila prizemna, ne mogu biti siguran, ali definitivno nije bila vrhunska transparencija. Ipak je bilo dovoljno ok za posmatranje

[mboskovic]

Da, zaboravih za intervalometar. Kod mene je, pa nek se javi čiji je.

[Astro_fun_times]

Kada sam namestio setap sa reduktorom CCD47 ispostavilo se da je veštačka zvezda oblika suncobrana . Aj druga veštačka zvezda, aj prava zvezda, aj skidaj FR, sve u svemu, kolimacija katastrofa. Nije mi jasno zašto jer smo je Magelan i ja lepo namestili na AK Letenka a od tada ga nisam ni koristio ali tako je ispalo.

Misliš da je bio loš i posle onog drugog podesavanja kad smo bili naoružani videom kako se to radi?

Odlican izvestaj, drago mi je da ste bili mada mi je krivo sto nisam i ja mogao da dodjem hehe

Kad kazete sjajan seeing na 150-250 uvecanje...
Ta uvecanja su uglavnom uvek dostupna bez vecih problema.

Goran i ja smo jednom na Letenki uhvatili odličan seeing gde smo išli na uvecanja od preko 400x, mozda čak i 500x.

Sto se tice tih ES okulara, da, stvarno su jako dobra.
Na star partiju je Vlaiv ubacio njegov okular, da li je bio 6mm ili 6.3mm ne secam se, umesto moga "low budget" okulara od 6mm i razlika je bila odmah primetna.
Vrhunski okulari, nema sta.
Ne kaze se dzaba "koliko para toliko i muzike".

Kada ste vec bili pronalazači, da niste našli i remen? Hahaha
Pitam za druga

[vlaiv]

Goran i ja smo jednom na Letenki uhvatili odličan seeing gde smo išli na uvecanja od preko 400x, mozda čak i 500x.

To što nešto može, ne znači da treba i da je dobro

Ispostavilo se da mboskovic i ja imamo slične preference što se tiče planetarnog uvećanja. Obojici prija slika koja je oštra a ne mora da bude velika da bi videli detalje.

Mislim da se uvećanju pridaje prevelik značaj, a to ću potkrepiti i nekim činjenicama o kojima možda ljudi ne razmišljaju često a nije zgoreg podsetiti se.

Recimo, Jupiter ako je u opoziciji i velik je 45" - izgleda kao pun mesec golim okom već na uvećanju od x40. Na mesecu golim okom vidimo dosta detalja, zašto ne bismo videli detalje i na Jupiteru već na x40 uvećanju?

Usput, za sve koji sumnjaju 45" * x40 = 1800" = 30 * 60" = 30 * 1' = 30' = 0.5 stepeni, odnosno ugaona veličina meseca.

Zatim, koje je minimalno povećanje koje nam je potrebno da bi videli sve što teleskop odrećene aperture može da nam prikaže?

Ovde možemo koristiti par kriterijuma, ja ću koristiti "najstroži" kriterijum.

Prilikom planetarnog snimanja postoji optimalno semplovanje, odnosno F/odnos za datu veličinu piksela gde kamera uhvati sve detalje koje je teleskop u stanju da prikaže.

(referenca https://en.wikipedia.org/wiki/Spatial_cutoff_frequency, gledaj slučaj nekoherentog svetla).

Ako iskombinujemo ovo sa Nyquistovom teoremom, dobijemo da je F/odnos = 2*veličina_piskela / talasna dužina, odnosno za 400nm kao najkraću, dobija se F/odnos = 5 * veličina piksela.

Da se vratimo na naš primer, mi smo koristili F/10 teleskop sa 100mm aperturom i 1000mm fokalne dužine. Idealna veličina piksela u tom slučaju je 2um.

Pixel scale u tom slučaju je 206.3 * 2um / 1000mm = 0.407"/px ili da zaokružimo na 0.4"/px.

Sada prelazimo na ljudski vid i koliko može da razluči detalje. Ko ima 20/20 vid, taj može da vidi detalj veličine 1 ark minut, odnosno 60 ark sekundi.

Koliko je povećanje potrebno da bi smo jedan piksel napravili da bude jedan ark minut?

60 / 0.4 = x150

Za teleskop od 100mm i vid 20/20 svako povećanje preko x150 je "prazno" povećanje. Novi detalji se neće pojaviti, samo će postojeći biti veći i manje oštri. I to je sa najstriktnijim kriterijumom gde smo optimum sampling uporedili sa ljudskim vidom. Postoje i drugi kriterijumi, koji se baziraju na empirijskim merenjima kao što je Rayleigh / Dawes limit koji je za 100mm teleskop:

11.6 / 10cm = 1.16 ark sekundi, odnosno uvećanje koje nam je potrebno da bi sve videli sa 20/20 je

60 / 1.16 = ~ x51

Jeste, samo x50, doduše, ja bi se pre oslonio na gornju računicu kao apsolutni teoretski maksimum.

U svakom slučaju, nije ni čudo da je nama dvojici slika izgledala najbolje sa 11mm i 6.7mm okularima što daje 1000/11 = ~ x91 odnosno 1000/6.7 = ~x150, dok je sa 11mm i x2.5 powermate-om već izgledala malo isforsirano na ~x230

[Maki]

Lepo lepo, preduslov dobrog letnjeg seeinga je da znoj lipti i sliva se potocima, a komarci veliki kao rode napadaju u eskadrilama.
Iz svog iskustva sa 100mm, negde oko 185x slika počinje da bude tamnija nego što bih to voleo i kreću floateri. U suštini, oko 150x je dovoljno, ako se pređe na bino tih 150x zatamni sliku ali kompenzujes nedostatkom floatera.
Mars je druga priča, svetla koliko hoćeš.

[Astro_fun_times]

Teorija je teorija a praksa je praksa.
Ja i mesec volim da uvecam 300x, da "slećem u kratere".
Samo sto se na mesecu (a narocito kada je nisko na horizontu) najvise primeti loš seeing.
Samo zato sto moze znači da i treba izvuci maks jer vise od 200x uvecanja a da je mirna slika sa dosta detalja su retka.

Opet sve je stvar licnog ukusa.
Ja samo kazem da su uvecanja do 200x normalna stvar za nase uslove, to nije tako retko kao uvecanja preko toga.
Preko 200x je vec druga prica.
Za mene je "odlican seeing" kad mogu bez problema da guram preko 250x uvecanje.

Ne secam se sad da li čak i na 200x uvecanjima ja koristim varijabilni filter kako ne bi previse šljaštio i kako bih bolje video detalje.
Jer na 200mm aperture ima previse svetla.
O mesecu kad je pun da ne pricam, zaslepi svetlo

[mboskovic]

Misliš da je bio loš i posle onog drugog podesavanja kad smo bili naoružani videom kako se to radi?

Posle onog podešavanja je bio OK. Pa fotkao sam OVO i zvezde su pristojne.
Nego se nešto u međuvremenu desilo

[Maki]

Pitanje je ličnog ukusa, seeinga i količine floatera.
Za nas starije, floateri nisu za potcenjivanje. Za mladje, mozda ih se jos nije nakupilo. Ispod 0.5mm izlazne zenice možeš da računaš na floatere bez pproblema, dakle 400x na 200mm. Problem na tvom dobsonu tu je praćenje, na mom C8 i opstrukcija. C8 imam 7 godina, samo jednom mi je ponestalo okulara jer je seeing bio bolji od 250x, a taj seeing je bio spektakularan (ima u jednom izveštaju sa Debelog brda).
Moje mesto za posmatranje u BG i nije tako loše, mali isturen balkon 5m iznad zemlje, dakle van domašaja prvog sloja turbulencije. U aprilu 2019 smo imali sjajan seeing gde sam gurao Takahashi na 210x po mesecu sve vreme, da sam imao vecu aperturu bilo bi i više. Ali generalno, barem za lokaciju gde ja posmatram, 150x je dobro veče, 200x vrlo dobro a preko toga odlično. Nisam na Floridi. U Inđiji je možda bolje, ravnica nije loše mesto za planetarni seeing.

[mboskovic]

Za mene je "odlican seeing" kad mogu bez problema da guram preko 250x uvecanje.

U ovoj "izjavi" je zakčkoljica u delu "bez problema". To da li ima "problema" sa slikom na uvećanju od 250x je očigledno jako individualna stvar. Niko ne spori da se jupiter vidi i na 250x. Ovde je priča koja je slika "lepša". Naravno, čim pričamo o lepoti, stvar je individualnih preferencija
Pored toga, moraš imati u vidu da je ovo bio teleskop sa aperturom 100mm dok ste Goran i ti gledali kroz 200/250mm aperture, što ipak daje nešto više mogućnosti za uvećanje.

[Astro_fun_times]

Naštelovacemo ga opet cim se vidimo.

Pracenje nije bilo problem na dobsonu na velikim uvecanjima jer sam imao EQ platformu koja je drzala objekat u okularu.

I ja pricam o detaljima kada je rec o seeingu.
Na premalom uvecanju se ne vidi podeljenost prstenova na saturnu, na malo vecem se vide, omda sto bise dižeš lepse je dok ne udariš u granicu gde seeing vise ne dozvoljava jer previse igra atmosfera i onda bude mutnije.
O tome pricam
A ako je mirna armosfera i ako moze da se bas baz zumira a da se vide detalji... E to je po meni odlican seeing i to smo Goran i ja iskusili taj put.

Mozda je to za mene podiglo neku granicu onoga sto je odlicnu u odnosu na ono sto je normalno i svakodnevno.
Svakako, individualna stvar ali i razliciti instrumenti kao i uslovi posmatranja