IDAS lp2 vs Svbony UHC

[Yagodinac]

Dobro, i ko od nas ili na nekom drugom mestu na netu ima fotke koje kalibriše u skladu sa CIE 1931 color space? Mi u potpunosti zavisimo od toga kako su Canon, Nikon i ostali inženjeri to uspeli da interpretiraju i implementiraju, a tu itekako postoje razlike (premda ne velike). Rade na tome preko dve decenije, valjda su dovoljno napredovali.
Za white balans još jednom da napomenem: vrlo, ali vrlo nisi u pravu. Veoma je bitno imati ispravan balans (ne, nije u pitanju samo balans bele već balans sva tri kanala) inače bi nam sve astrofotke bile braon. Ili plave. Ali WB radi i astronomski softver i to, koliko znam, automatski.
I još nešto, taj CIE standard je upravo to - standard i pokušava da nešto standardizuje. Interpretacija boja kod svakog čoveka je potpuno različita, npr postoji gomila varijanti (da ne kažem mutacija) opsina i čepića i onda percepcija boja kod pojedinca bude malo izmenjena u odnosu na tu standardizovanu. Taj čovek i dalje može da upoređuje boje ali ih drugačije percipira, premda je to za upoređivanje nebitno.
Ovo oko monitora i gledanja neću ni da komentarišem, medijumi su potpuno različiti i svakakve iluzije su moguće. Jeste da možemo da vizuelno uporedimo segment neba na monitoru i nebu i da pogodimo nijansu, ali trava, Sunce, oblaci... Senka trave na monitoru svetli a u realnosti je tamnija i to potpuno menja percepciju. Medijumi, odnosno ova tri navedena su potpuno neuporedivi: pogled u realnosti, monitor i štampana tj papirna fotka. Jedno svetli, drugo ne svetli uopšte već reflektuje upadnu svetlost, treće kombinuje ta dva...
A pritom mogli bi da krenemo da razmatramo merenje upadne i odbijene svetlosti što je tek u fotografiji posebna i malo bitnija i kompleksnija priča; pa možemo da se nadovežemo na aditivni (bitno za monitor) i supstraktivni metod dobijanja boja (bitno za štampu) i tako u nedogled. Dinamički raspon ova tri vizuelna medijuma takođe se drastično razlikuje. Možda možeš da pogodiš jedan segment fotke na monitoru i u realnosti, tipa segment neba da ima isti sjaj i boju, ali onda ostali segmenti su banana.

Da zaključim svoje stanovište: džabe svi ti standardi, amaterska fotografija i astrofotografija su jedna kompletna impresija i autora i posmatrača; astrometrija i fotometrija su nešto drugo i namenjene su nauci (ja sam aperturnu fotometriju radio iz zezanja 5-6 puta i mnogo je dosadna; možda je još neko ovde na forumu radio ali se, oprostite, ne sećam - odokativno upoređivanje magnitude je odokativno i to svi radimo mnogo češće ali to nije fotometrija), nauka je nauka a hobi je hobi. Uživajte ljudi u svemu što radite, malo manje se bavite strahom šta ako moja fotka nije ovo ili ono, a malo više se oslobodite jer bitna je ljubav prema nebesima, standardi su tu... Pa da pripomognu ali ne da se glibimo u njima i da nas sputavaju. Evo ovakve fotke hoću da pravim, boje su tu potpuno neprirodne i pomerene u odnosu na realnost, ali za ovu fotku je to prikladno.
I još nešto: nikad nisam nikome solio pamet "ova fotka ti ne valja" već su isključivo moje sugestije bile oko stvari koje mogu da vidno poboljšaju fotku, takoreći konstruktivne. Mi svi volimo ono što radimo i da neko sad dođe i nekome ruši Sneška tipa ovo ti ne valja, evo ti pravila i standardi - ja u tome dakle ne učestvujem. Ponekad ovde fali širine u shvatanjima. Zamisli da smo okoreli pecaroši i da sad tučemo nekog početnika štapovima po glavi zato što je, štajaznam, za tu ribu uzeo pogrešan štap i plovak... Bolje da sednemo, proćaskamo, okrenemo poneko pivo i svi se veseli vratimo kući.

[vlaiv]

Dobro, i ko od nas ili na nekom drugom mestu na netu ima fotke koje kalibriše u skladu sa CIE 1931 color space?

Svaki put kada se koristi kamera mobilnog telefona ili DSLR aparat - interna kalibracija te kamere se radi u skladu sa ovim standardom.

Svaki put kada koristimo uređaj za kalibraciju monitora - on to radi u skladu sa tim standadom. Svi ostali kolorni prostori se definišu pomoću XYZ kolornog prostora.

Pogledaj recimo definicije nekih kolornih prostora:

https://en.wikipedia.org/wiki/CIELAB_color_space

https://en.wikipedia.org/wiki/SRGB

https://en.wikipedia.org/wiki/Adobe_RGB_color_space

Date su osnovne transformacij iz i u XYZ kolkorni prostor. Primari kolornog prostora (osnovne komponente) su date kao xy chromaticity iz XYZ kolornog prostora (2d koordinate boje kad se intenzitet svede na jedinični). White point kolornog prostora se daje kao xy chromaticity.

Ali da ja ne bih previše mudrovao, evo ti sve lepo objašnjeno u jednom tekstu kompanije koja se bavi proizvodnjom softwarea i uređaja za kalibraciju:

https://www.imatest.com/docs/colormatrix/

(nemoj da te zbuni što nekad pominju RGB a nekad XYZ vrednosti - postoji direktna 1:1 transformacija za svaki RGB prostor u i iz XYZ)

Sve u svemu, svaki foto aparat ima CCM unutar sebe i često su spojeni sa perceptualnim transforacijama kao što je white balance (iako su različite stvari) i kad biraš drugi white balance u foto aparatu - biraš zapravo CCM + perceptualnu transformaciju.

Za white balans još jednom da napomenem: vrlo, ali vrlo nisi u pravu. Veoma je bitno imati ispravan balans (ne, nije u pitanju samo balans bele već balans sva tri kanala) inače bi nam sve astrofotke bile braon. Ili plave. Ali WB radi i astronomski softver i to, koliko znam, automatski.

Evo ti uvodni tekst vezano za white balance:

https://en.wikipedia.org/wiki/Chromatic_adaptation

da citiram jedan deo:

An object may be viewed under various conditions. For example, it may be illuminated by sunlight, the light of a fire, or a harsh electric light. In all of these situations, human vision perceives that the object has the same color: a red apple always appears red, whether viewed during the day or at night (if the red apple is illuminated as rods in our eyes do not see red). On the other hand, a camera with no adjustment for light may register the apple as having varying color. This feature of the visual system is called chromatic adaptation, or color constancy; when the correction occurs in a camera it is referred to as white balance.

Znači ono što mi (možda pogrešno) zovemo white balance je metod da se u kameri proba kompenzovati ono što naš mozak radi automatski - naš mozak prilagođava našu percepciju boje - ono što vidimo kao belo ili crveno ili plavo u zavisnosti od toga kakvo je osvetljenje scene i ostali uslovi.

Svetlo koje u nekim uslovima vidimo kao belo - će u drugim uslovima izgledati kao žuto ili pak možda plavo. Svetlo se nije promenilo, njegov spektar je ostalo isti - ono što se promenilo smo mi. To je psihovizuelni deo koji na nivou snimanja fotografije ne treba da kontrolišemo - to se može kontrolisati na nivou reprodukcije ako je potrebno (a nekad nije ni potrebno).

Više o tome kako naš mozak menja sliku koju gledamo da bi bila bliže našim očekivanjima:

https://en.wikipedia.org/wiki/Color_constancy

Da zaključim svoje stanovište: džabe svi ti standardi, amaterska fotografija i astrofotografija su jedna kompletna impresija i autora i posmatrača; astrometrija i fotometrija su nešto drugo i namenjene su nauci (ja sam aperturnu fotometriju radio iz zezanja 5-6 puta i mnogo je dosadna; možda je još neko ovde na forumu radio ali se, oprostite, ne sećam - odokativno upoređivanje magnitude je odokativno i to svi radimo mnogo češće ali to nije fotometrija), nauka je nauka a hobi je hobi. Uživajte ljudi u svemu što radite, malo manje se bavite strahom šta ako moja fotka nije ovo ili ono, a malo više se oslobodite jer bitna je ljubav prema nebesima, standardi su tu... Pa da pripomognu ali ne da se glibimo u njima i da nas sputavaju. Evo ovakve fotke hoću da pravim, boje su tu potpuno neprirodne i pomerene u odnosu na realnost, ali za ovu fotku je to prikladno.
I još nešto: nikad nisam nikome solio pamet "ova fotka ti ne valja" već su isključivo moje sugestije bile oko stvari koje mogu da vidno poboljšaju fotku, takoreći konstruktivne. Mi svi volimo ono što radimo i da neko sad dođe i nekome ruši Sneška tipa ovo ti ne valja, evo ti pravila i standardi - ja u tome dakle ne učestvujem. Ponekad ovde fali širine u shvatanjima. Zamisli da smo okoreli pecaroši i da sad tučemo nekog početnika štapovima po glavi zato što je, štajaznam, za tu ribu uzeo pogrešan štap i plovak... Bolje da sednemo, proćaskamo, okrenemo poneko pivo i svi se veseli vratimo kući.

Zašto ljudi koriste flat-ove ili darkove?

Jer daje bolji rezultat - ispravno kalibriše instrument. Jel tako?

Ako ljudi žele da dobiju tačnu boju na svojim astro fotografijama - i za to postoji metod / kalibracija. Nije obavezna, naravno kao što nisu ni flatovi ni darkovi.

Metod je poznat. Ko koristi DSLR, treba white balance da stavi na custom i da ostavi na sredini, na 0-0, ako se ne varam, to bi trebalo da efektivno isključi white balance. Još jedan detalj je bitan a to je da se flat normalizuje po svakom kanalu (da se svaki kanal posebno svede na 0-1 opseg).

Kod astronomskih kamera se mora napraviti CCM - odnosno matrica transformacije i naravno voditi isto računa da se prilikom premene flata ne poremeti kalibracija, odnosno da flat bude neutralan (svaki kanal / filter da ide zasebno na normalizaciju na 0-1 opseg).

Za kraj ću postovati jednu fotografiju koju sam upravo napravio da bi pokazao jednu bitnu stvar:



Slika prikazuje neke papagaje koje sam našao online - na mom monitoru i moj mobilni telefon koji prikazuje sliku koju sam njime uslikao mog monitora sa papagajima. Sve je to zajedno uslikano sa mobilnim telefonom moje supruge.

Ni jedan od uređaja nije posebno kalibrisan nego je na fabričkim podešavanjima. Ja trenutno onaj zid iza monitora vidim kao skoro beo (olovka dole desno mi je skroz bela, belja mi samo čista bela boja na monitoru kad je prikažem) a na slici se vidi onako kako zapravo jeste - žuto jer mi je u sobi osvetljenje od 4200K. Mene mozak "vara" da vidim stvari belje nego što jesu jer sam se adaptirao na svetlo koje je u sobi. Sa druge strane - ove dve kamere (moj mobilni i ženin mobilni) i ova dva displeja - moj monitor i displej na mom mobilnom) vide boju onakva kakva jeste - što se na slici i vidi jer su boje malte ne iste (ima malih varijacija jer nije isto podešena osvetljenost a i sigurno da kalibracija nije 100% savršena). Ali poenta je da bez color matching teorije to ne bi bilo moguće. Kako su dva proizvođača mobilnih i dva proizvođača panela znali kako da prikažu iste boje kad imaju različite senzore i panele?

Inače, evo uporedite boju zida na slici sa bojom koja dolazi od 4200K:

[mitja]

Kad pominjete kalibraciju DSLR voleo bih da me uputite tacno kako da podesim moj Canon 2000D. Kako da kalibrisem monitor od laptopa? Bukvalno sam u fazonu da mi slike bolje budu na svim drugim uredjajima osim na laptopu?

[vlaiv]

Kako da kalibrisem monitor od laptopa? Bukvalno sam u fazonu da mi slike bolje budu na svim drugim uredjajima osim na laptopu?

Monitori na laptopovima obično nisu vrlo kvalitetni. Često budu TN paneli koji nemaju baš najbolju sliku.

Za pravo podešavanje monitora bi trebalo napraviti kolorni profil. To se radi specijalnim uređajima za kalibraciju monitora koji nisu jeftini (i vrlo verovatno ih kupuju samo profesionalci koji rade grafički dizajn ili neku obradu slika).

Evo recimo ovo:

https://calibrite.com/us/?noredirect=en-US

To je od kompanije X-rite, a ima i datacolor:

https://www.datacolor.com/spyder/products/

ali kažem to su dosta skupi uređaji.

Za početak bi bilo dobro odraditi osnovnu kalibraciju u windows-u. Evo kako to ide:

https://www.youtube.com/watch?v=_nVpeP0QQVU

u suštini prati se wizard i podešavaju se stvari tako da izgledaju dobro. Voditi računa da vizuelna kalibracija jako zavisi od uslova u kojima se radi. Znači, neće isto izgledati ako se monitor kalibiše u po bela dana dok tuče sunce napolju i ima puno dnevne svetlosti i ako se radi uveče uz svetlo prigušene sijalice od recimo 2700K.

Idealno bi bilo da se monitor kalibriše u prvim uslovima. Znači tokom dana kad je sunčan dan i ima puno svetlosti (razmaknute zavese, podignute roletne i dobro osvetljena soba). Isto tako bi bilo dobro da je soba okrečena u čisto belo a nije u nekoj nijansi (tipa kajsija ili šta ja znam).

To je zato što su fotografije sa kojima mi radimo - implicitno u sRGB kolornom prostoru (jpg, png, sve fotke na internetu - zapravo sve fotke koje nemaju precizno definisan kolorni profil se podrazumevaju da su sRGB). Zbog toga se kompjuterski monitori obično kalibrišu na sRGB. Onaj ko radi dizajn i bitno mu je da boja bude ona koju je on zamislio (znači poklapanje percepcije boje a ne fizičke boje), taj onda mora da kalibriše monitor za uslove u kojima radi. Često se koristi D50 iluminant umesto D65 jer je bliži office uslovima sa veštačkom svetlošću po oblačnom danu (oko 5000K temperatura svetla).

sRGB standard sa druge strane zahteva D65 white point, odnosno D65 iluminant (koji je bliži vedro nebo / sunčan dan).

Kad pominjete kalibraciju DSLR voleo bih da me uputite tacno kako da podesim moj Canon 2000D.

Idealno bi bilo da se foto aparat namesti da ne radi white balance - odnosno da ne pokušava da kompenzuje osvetljenje da boje liče na one koje mi percipiramo.

(White balance u smislu težina po kanalima se obavlja u CCM - color correction matrix, tako da će to svakako biti obavljeno).

Ja mislim da se neutralan white balance dobija kada se odabere custom white balance i onda se ostavi na nuli.



I pored toga je bitno da se flat-ovi "neutrališu". Ne znam koji je najbolji način da se to uradi, ja to radim u ImageJ pošto sam kalibrišem subove, ali recimo ako imaš master flat - možeš da ga otvoriš u nekom programu tipa Gimp ili Photoshop i da mu odradis grayscale - da ga pretvoriš u crno belu varijantu. To će postaviti sve kanale na isti nivo.

Alternativa je da obrađuješ svoje slike u XYZ kolornom prostoru (što je zapravo jako zgodno jer Y predstavlja luminance kanal - tako je konstruisan prostor da je Y komponenta luma). Onda samo Y komponent rastežeš (pojačavaš i menjaš samo intenzitet osvetljenja) a posle X i Z proporcionalno skaliraš i onda se zadrži fizičko svojstvo svetlosti - odnosno ostane "prava boja".

Recimo, ako se slika rasteže u RGB prostoru - desi se desaturacija i onda se posle mora podizati saturacija da se stvari vrate u normalu. To se ne dešava u XYZ prostoru, ali to je već "advanced" obrada što bi rekli braća Englezi.

Inače DCRaw može da pretvori cr2 fajlove u XYZ kolorni prostor (i mislim da onda nema veze koji je white balance bio stavljen - uvek dobiješ original svetlo koje je kamera zabeležila).

[Yagodinac]

Što se WB ili balansa sive, ili balansa boje tiče, sve su to sinonimi, da, radi se o faktičkim promenama boje fotografije koje uključuju presek tri osnovna RGB kanala. Tamo gde se oni seku tu je WB podešen. Cilj je da dobiješ ispravnu fotografiju jer nisu uslovi uvek isti. WB pre svega zavisi od izvora svetla i okolnog reflektovanog ambijenta; možemo mi uvek da fotografišemo sa istim WB ali onda dnevne fotke budu npr dobre a sve ostale truba; uveče u kući dobiješ potpuno žutu fotku zbog sijalice, upališ blic i fotka bude potpuno plava i sl. Najtačnije bi bilo reći da je ta korekcija potrebna ne samo zbog naše percepcije bele, jer mozak to radi automatski, već i zbog činjenice da treba spektralnu osetljivost kamere da prilagodimo svetlosnim uslovima. Zašto da nam fotke budu plave kad mogu da odražavaju čitav spektar.

WB ne možeš da isključiš, on uvek radi tj koriguje na onu vrednost na koju je podešen. Ovo o čemu ti pišeš je WB shift, on omogućava da iskoriguješ dodatno WB u odnosu na uslove koje imaš. Inače kad se WB stavi na custom onda postoji cifra koju biraš, i uvek postoji neka vrednost u K na koju je aparat setovan. Faktički to je manuelno unošenje broja Kelvina; a kad biraš tungsten, cloudy i sl onda biraš unapred fabrički predefinisane vrednosti.
Primera radi, fotografišeš u šumi, sve oko tebe je zeleno i predmeti dobijaju zeleni odsjaj. WB shift ti pomaže da dobiješ bolju korekciju u odnosu na klasično podešavanje koje "pomera" samo mesto gde je bela - ovde se "pomeranje" odnosi dodatno na zelenu, ne znam kako prostije da ilustrujem. Drugi primer je plavo nebo nakon zalaska Sunca; svi predmeti bivaju plavo obojeni ali to je za aparate i najlakše da koriguju (tj levo-desno na onom grafiku), pravi problem su druge boje (gore-dole) gde obična skala ne pomaže, zamisli fotke u studiju sa ljubičastom sijalicom.
Dnevni WB se uzima na 5200K, to je i noć punog Meseca više ili manje. Za nas u astrofotografiji, odgovor na pitanje koja nam cifra treba je mnogo komplikovaniji. Na daylight je nebo i sve na njemu žuto-braon. Na tungsten je sve potpuno plavo. Treba eksperimentisati; neko moje iskustvo je da za suburban sky 3800-4000K daje najbolji rezultat ali je najpametnije otvoriti fotku u Bridge i šetati WB skalu dok nebo ne izgubi i žutu i plavu nijansu, a pritom dobije neke naznake crvenkaste boje. To je onda najneutralnije moguće (a crvenu možemo kasnije lako drugačije rešavati).
Balans boja se može raditi i na steku ili finalnoj fotki; white point preko levels pa na belu zvezdu; ili odabereš malo veće polje (30x30px) i onda se klikne na neutralni deo neba bez zvezda; izbegavati centar i rubove zbog činjenice da refraktori, a time i objektivi, kad ih pritegneš vrlo lako oboje rubove u neku boju. A možda i senzor ima loš offset sočiva na fotodiodama pa se ovo javlja ionako, ja sam to čak i sa njutnom doživeo ali to je kad baš baš preteram. Lajka je npr poznata da ima vrhunski rešen taj offset (kako i ne bi za 10 hiljada evra) ali upravo zato njihovi objektivi na drugim aparatima veoma brljave po rubovima.
Vrlo bitna stvar: WB se u obradi može menjati samo kod RAW fajlova, kod JPG je on zaključan na jednu vrednost koja je odabrana u momentu snimanja. Može se malo korigovati nekim trikovima, ali je jedino RAW taj gde tri osnovne linije možemo da šetamo do mile volje i da se igramo sa signalom. To je i jedan od nekoliko razloga zašto koristimo RAW.

Kad pominjete kalibraciju DSLR voleo bih da me uputite tacno kako da podesim moj Canon 2000D. Kako da kalibrisem monitor od laptopa? Bukvalno sam u fazonu da mi slike bolje budu na svim drugim uredjajima osim na laptopu?

Tri načina: prvi je da kupiš jabuku. Sve im je hardverski kalibrisano iz fabrike izašlo i to je razlog zašto skoro svi ozbiljni grafički dizajneri i fotografi to koriste. Ima i poneki drugi proizvođač monitora koji ima kalibraciju, ali su cene poprilično šašave. Izbor profesionalaca.
Drugi je softverska kalibracija, ima bezbroj programa i sajtova na netu gde to možeš da uradiš. Rezultati za amatera prihvatljivi, pomaže da vidiš gde si. Ja sam ranije koristio Quickgamma. Jako je bitno da ako ništa drugo nemaš, koristiš bar ovu opciju.
Treći je ovo, evo ga na sniženju. To je i moj izbor i ta investicija ti pomaže da dugo godina imaš ispravno kalibrisan monitor. Inače kod nas po BGD-u i NS-u ljudi sa tom spravicom dođu ti na gajbu i za 20e ti podese monitor za narednih nekoliko godina, ne moraš da kupuješ to čudo. Ako je neko cicija za kalibrator samo da ga podsetim da kanonska baterija nova košta toliko (a svi ih imamo po nekoliko, jelte).

Jako je bitno da pola laptopova i najjeftinijih gejmerskih monitora uopšte ne može (ili ne može dobro) da se kalibriše. Imadoh i jedan takav laptop, srećom uvek imam i desktop na kome radim pa mi je to više ili manje nebitno. Ovo je najbolje proveriti pre kupovine, najbolje softverom ili guglanjem.

[vlaiv]

Kad smo već kod kalibrisanja DSLR-ova, da li neko može da uradi sledeće:

- uzme beli zid, nije bitno koje je osvetljenje u pitanju, samo da je zid uniformne boje (najbolje beli)
- snimi jednu raw sliku sa svojim DSLR-om, postavljeno na manuelno - naravno vodi računa da ne pre-eksponira i postavljen i white balance recimo na dnevni.
- snimi još jednu raw sliku tog zida sa DSLR-om sa svim istim podešavanjima osim što će white balance biti postavljen na incandescent svetlo.

Nije bitno da white balance bude tačan u bilo kojoj varianti, bitno je samo da budu dva različita podešavanja white balance-a, da ostale stvari budu iste i da imamo unifromnu neutralnu porvšinu i naravno da su slike u raw formatu.

Ja bih to uradio, al mi crko DSLR a još ga nisam slao na popravak.

Slike naravno staviti negde da mogu da se skinu.

Hoću da vidim šta tačno DCRaw daje kao XYZ output. Ja mislim da bi trebalo da da iste vrednosti za ove dve slike - jer uvek snima istu svetlost, white balance se posle primeni u firmware-u, ali želim to da proverim.

[Yagodinac]

Nema potrebe da snimamo, vrednosti su iste, ako baš hoćeš uradiću to ali kad menjaš WB menja se samo trenutni balans tih vrednosti. Praktično možeš da od jedne fotke napraviš dve prilikom otvaranja samo pomeranjem slajdera, efekat je isti kao i biranje tih vrednosti u aparatu. Ili zamisli da imaš tri ISO-a za tri kanala i da ih tako šteluješ međusobno. Senzor je zabeležio jednu vrednost signala a mi samo imamo mogućnost to da pomeramo - i vratimo nazad ako nismo zadovoljni.
Ono gde (verovatno ili možda) postoji neka razlika, vezano za podešavanje WB-a, je merenje svetlomera pri različitim vrednostima WB ali to su samo pretpostavke na netu. Veće su šanse da svetlomer ne uzima ni to u razmatranje.

[vlaiv]

Nema potrebe da snimamo, vrednosti su iste

A ako uzmemo dva različita foto aparata i uradimo to isto?

Iskreno pitanje, kao i prethodno, nije "hipotetičko" ili "da bih postigao neku poentu".

Živo me interesuje koliko dobru XYZ kalibraciju postižu u fabrici, odnosno koliko se vrednosti razlikuju (pretpostavljam malo jer neke greške mora biti, al me zanima red veličine).

[vlaiv]

Nema veze, zanemarite to.

Ima na DxO Mark.

Interesantna rasprava na datu temu:

https://www.dpreview.com/forums/thread/3618930

[Kizza]

Zanimljiva rasprava. Mene zanima koje je boje Mesec? Da li nam to mogu reći samo astronauti? Razliku u pravoj boji planeta videli smo u primeru Urana i Neptuna.

[vlaiv]

Mene zanima koje je boje Mesec?

Sad ću da napišem nešto kontraverzno

Ni jedan fizički objekat nema boju

Boju ima samo svetlo.

Boja meseca zavisi od toga odakle se posmatra. Da li iz svemira ili sa zemlje (atmosfera je kao filter), a zavisi i sa koje udaljenosti jer ne reflektuju svi delovi meseca svetlo na isti način. Kada se gleda iz daljine onda boja bude miks svih različitih nijansi koje mesec ima na površini kad se obasja sunčevom svetlošću.

[Kizza]

A šta je sa Suncem? Njegova svetlost je mešavina više boja različitih  talasnih dužina, globalno bele boje, a svuda ga prikazuju u žutoj boji?

[mitja]

m45s by Miodrag Petković, on Flickr


Vlaiv na do sada tri objekta koja sam slikao sa IDAS filterom javlja mi se isto vinjetiranje u obliku prstena. Filter sam postavio sa clip-in adapterima koje si mi printao u telo Canon 2000D. Koristim koma korektor.

teleskop je 150p ekspozicija je bila 90sec na 1600 ISO. Jel imas neki savet?

[vlaiv]

A šta je sa Suncem? Njegova svetlost je mešavina više boja različitih  talasnih dužina, globalno bele boje, a svuda ga prikazuju u žutoj boji?

Za sunce tačno znamo.

Sunce proizvodi svetlo koje je 5800K temperature. Ta boja na XY chromaticity diagramu ima ove koordinate:

0.325983, 0.335319

U sRGB kolornom prostoru, to je boja 255, 241, 236

Ako ti je ispravno kalibrisan monitor, to je onda ova boja:



Znači to je boja sunčeve svetlosti u svemiru. Kada je gledamo na zemlji, ona blago požuti jer naša atmosfera više apsorbuje i rasejava plavi deo spektra. To deluje kao plavi filter. Tačan odziv filtera zavisi od toga koliko je sunce visoko na nebu (kroz koliko se atmosfera gleda). Kad je blizu horizonta, onda je toliko jak filter da sunce bude narandžasto-crveno i može se gledati golim okom.

Većina boja koje ima sunce može biti bela. Vizuelno ono što mi vidimo i zovemo bela boja je najsvetlija boja koja ima najmanje saturacije na sceni - to naš mozak počne posle prilagođavanja da vidi kao belu. Ne postoji jedna boja koja je bela (fizički spektar svetlost) - to uvek zavisi od našeg okružejna i od adaptacije našeg mozga.

Tako da, sunce može biti bela svelost u nekim situacijama, a generalno ga boje žuto jer stvarno izgleda kao žuto na nebu - delom što ga atmosfera pomeri ka crvenom delu spektra a i delom što je u pitanju stvar percepcije - boja sunca okružena plavim nebom vizuelno nama više vuče na žutu jer su plava i žuta opoziti.

[vlaiv]

Vlaiv na do sada tri objekta koja sam slikao sa IDAS filterom javlja mi se isto vinjetiranje u obliku prstena. Filter sam postavio sa clip-in adapterima koje si mi printao u telo Canon 2000D. Koristim koma korektor.

1.25" standard je 31.75mm u milimetrima a filter navoj je 28.5mm. To je spoljni prečnik navoja, onda dođe još ćelija filtera koja ima bar 1.5 do 2mm debljine sa svake strane, tako da je često čista površina filtra oko 25mm

APS-C senzor je oko 27-28mm po dijagonali. Jednostavno je filter manji nego senzor i ivice filtera blokiraju deo svetlosti i prave vinjetiranje.

Za APS-C senzor se obično koriste veći filteri - tipa 31mm, 36mm ili čak 2" filteri da bi se izbeglo vinjetiranje.

U tvom slučaju, najbolje što može je da napraviš dobre fletove koji bi trebali da isprave vinjetiranje a ako je vinjetiranje suviše jako u samim ćoškovima - onda malo kropuješ sliku na kraju da odstraniš artifakte koji su ostali posle fletova (ako ih ima).