Objektiv u teleskop...?

[doca989]

Pozdrav drugari!
Nov sam u svemu ovome,volim astronomiju i astrofotografiju,ali se be razumem bas najbolje u opremu. Obzirom da nemam para za teleskop,resio sam da pokusam da bapravim od starog objektiva.
U sustini,sluzio bi za posmatranje meseca za pocetak.
Nasao sam jednu zanimljivu stranicu,ali ne kapiram koji su ovo adapteri,a engleski mi nije jaca strana 
Ostavicu link ispod,pa bih vas zamolio za objasnjenje,sta mi je sve potrebno oko izrade 
Hvala svima unapred!

https://www.cloudynights.com/topic/836114-conversion-of-a-400-mm-f56-old-camera-lens-into-a-70-mm-f56-telescope/

[Yagodinac]

Možeš da probaš to ako već imaš teleobjektiv, ako nemaš - ne isplati se. Da se razumemo, nisam to radio ni ne mogu 100% da tvrdim da će sve biti tako ali ovo što znam je:
Skine se bajonet objektiva (zadnji deo koji ide u aparat) i onda se gleda i tu zavisi od slučaja. Obično ljudi ubodu neki prečnik koji im treba da ušrafe (lik iz navedenog linka je koristio filter navoj od 28mm za fotografske filtere, ima toga da se naruči za po par dolara) i ja mislim da to sve zavisi od konkretnog objektiva i kako je on konstruisan, nisu na kraju krajeva ni svi teleobjektivi istog prečnika tela.
Sledeće što ti treba je RACI prizma (Right Angle Corrected Image) i ona radi upravo to, ispravlja sliku koja je u teleskopima i teleobjektivima upravo okrenuta naopako. U DSLR-u to radi ogledalo, u ML to radi softver, tako da ovu jednostavnu činjenicu niko ni ne primećuje, a u svim astronomskim teleskopima slika ostaje okrenuta pošto je to na nebu više ili manje nebitno. Druga bitna stvar je da ljudi pišu da sa drugim prizmama, ogledalima i sl teleskopskim dodacima fokus na beskonačno neće biti moguć, pa zato i savetuju upravo RACI prizmu koja optički i nije baš neko savršenstvo.
Prizma se, dakle, uštrafi u nosač filtera, prethodno verovatno moraš da nađeš i onaj deo koji pasuje u prizmu, za 1.25 inča koji je teleskopski standard uzmeš 37mm, tj 28_to_37mm filter step ring i to spojiš.
Sad postoje dva scenarija: imaš fokus i nemaš fokus. Ako nemaš onda se u prednji deo prizme stavi sočivo koje si skinuo sa barlow 2x, ako imaš Nikon može da se desi da i dalje nemaš fokus, onda ne znam šta dalje. Onda postoji opcija da gurneš okular direktno u navoj filtera i da tako gledaš, biće neudobno i izokrenuto ali bi verovatno trebalo da imaš fokus.
Zadnja stvar, treba ti okular. Imaj u vidu da ako hoćeš 50x uvećanje za to ti treba 8mm okular na 400mm objektivu, ali tu računicu kvari barlow sočivo. Pošto se ono nalazi na nekoj proizvoljnoj distanci, uvećanje nije 2x već više ili manje i onda niko živ ne zna koje je pravo uvećanje pošto to striktno zavisi od distance.

Zaključak: treba ti nekoliko filter navoja, RACI prizma, jedan najjeftiniji barlow da ga rasturiš i barem jedan okular, odnosno 50-100e ti treba za najjeftinije komponente. Ovo sve mi koji imamo teleskope uglavnom imamo pa nam to generalno nije trošak, ali je pitanje da li se tebi isplati, pošto kvalitet slike neće biti bogznakako dobar, uglavnom zbog prizme koja je optički vrlo trapava ali i zbog teleobjektiva koji su nekad bili mnogo labavijih standarda nego danas.
Ovo su ljudi radili i kod nas, modifikacija ruskog MTO 1000 je legendarna, slika je odlična pre svega zbog optike, naročito u poređenju sa refraktorskim teleobjektivima, premda se to ne može meriti sa pravim teleskopima (naročito ne maxutov), razlog je opet famozna prizma.
Postoji i elegantnija varijanta, bez ikakvih budženja filter navoja: Tamronov adaptall sistem. U prošlom veku oni su pravili teleobjektive sa univerzalnim nosačem bajoneta, pa tako sve regularno odšrafiš i promeniš bajonet kad sa Nikona pređeš na Canon ili šta već. Unutrašnji navoj je standardni teleskopski/mikroskopski T2 i ostaje ti samo da nađeš takav teleobjektiv iz sedamdesetih ili osamdesetih. Onda regularno šrafiš prizmu ili direktno okular.

[ε Aurigae]

ja mislim da sve to sto bi pravio izadje nesto malo jeftinije nego da kupis neki njutn na eq1 montazi.

pogledaj ovo

https://teleskop.rs/reflektori-sa-montazom/771-114500-eq1-skywatcher-newton-reflektor-beli-tubus.html

[vlaiv]

Problem sa objektivom za foto aparat je to što je njemu fokalna ravan izuzetno blizu i nema mnogo prostora. Ako se pretera, i okular postavi suviše daleko - onda će se moći fokusirati samo na objekte blizu ali ne i na beskonačno (što treba za astronomiju).

Recimo, većina standarda ima "flange focal distance" (udaljenost od fokusne ravni) u rangu 40-tak milimetara.

Evo tabele standardnih načina povezivanja objektiva i udaljenosti od fokalne ravni:

https://en.wikipedia.org/wiki/Flange_focal_distance

Jedan od načina da se zaobiđe daj problem jeste da se ide bez dijagonale. Poput durbina. Problem je za vrat kad se posmatra i slika će biti kompletno izvrnuta (gore je dole, levo je desno). Izvrnuta slika nije problem za astronomiju jer tamo baš i nema razlike gde je šta, ali jeste za dnevna posmatranja (recimo priroda i slično).

Za posmatranje meseca se možda može nešto organizovati i u minimalnom budžetu.

Koliki bi bio moguć budžet? Šta sve već imate od opreme?

Evo, recimo, ovo možda nije loša stvar za početak:

https://teleskop.rs/durbini/361-durbin-blaze-base-50-levenhuk.html

Ako nije problem čekati malo / naručiti sa AliExpress-a, onda može i jeftinije da se prođe:

https://www.aliexpress.com/item/1005005389647838.html

Sa AliExpressa je moguće naručiti i objektiv za teleskop vrlo povoljno. Problem je naravno što je to samo objektiv (zapravo samo staklo bez ćelije) i ostatak treba napraviti. Nisam siguran da bi se puno uštedelo na taj način ako uopšte.

Pored svega toga će biti poreban i okular i prizma/dijagonala i neki način za fokusiranje, odnosno fokuser. Sve se to može napraviti ili nabaviti, samo je pitanje isplativosti.

[doca989]

Budzet je planiran na nekih 350e max...

[vlaiv]

Pa za te novce se može uzeti i ozbiljan (ili bar "ozbiljniji") teleskop.

Kakva su ostala ograničenja? Prostor za smeštanje teleskopa kad nije u upotrebi? Koliko se planira nositi teleskop u prirodu (prenosivost)?

Da li će koristiti deca? (koliko treba da je zgodan za mlađe korisnike)?

[Ljubo]

Jedan od načina da se zaobiđe daj problem jeste da se ide bez dijagonale. Poput durbina. Problem je za vrat kad se posmatra i slika će biti kompletno izvrnuta (gore je dole, levo je desno). Izvrnuta slika nije problem za astronomiju jer tamo baš i nema razlike gde je šta, ali jeste za dnevna posmatranja (recimo priroda i slično).

A Sunce? 

Kao što piše u prvom linku ovdje, ako se koristi 2xtelekonverter (kao na slici), može se gledati "straight through".

Ovo sam koristio pred Novu 2024 godinu u srednjoj školi za posmatranje pjega na Suncu (u pitanju je objektiv Sigma APO DGX 300/2.8, sa Canon 2xTeleExtenderom. Bilo je to u okviru obilježavanja međunarodnog dana Nobela.

[vlaiv]

A Sunce? 

Naravno - samo kad pominješ gledanje u sunce, uvek stavi ono Nikad nemojte gledati u Sunce bez odgovarajućih filtera , čisto ako neko nije do sada naleteo da se mora koristiti posebna oprema.

Inače da, tele ekstenderi kao i barlow sočiva, pomeraju fokusnu ravan dalje od objektiva i daju malo više prostora, pa je to trik koji se nekad može iskoristiti.

[nemars]

Ako je Mesec primarni cilj, kontam da za te pare ima smisla neki maksutov mali sa sve montazom. Sta kazu ostali?

[vlaiv]

Ako je Mesec primarni cilj, kontam da za te pare ima smisla neki maksutov mali sa sve montazom. Sta kazu ostali?

Da, ali i zavisi od ostalih detalja.

Recimo, Mak102 je tu negde u rangu jedno 80-90mm refraktora (ako su duži modeli). Naravno, sve zavisi od optičkog kvaliteta i jednog i drugog teleskopa, ali recimo, ja sam poredio 102mm Maksutov i 102mm refraktor i bez obzira što ima hromatske aberacije, refraktor je, čini mi se za nijansu oštriji.

Realno, u ~350 eura su dostupne sve tri "osnovne" varijante. Imamo male dobove od 130 i 150mm. Meni se lično ne sviđa fokuser na njima, ali su odlični u smislu količine svetla i rezolucije i upotrebljivosti montaže. Isto su vrlo pogodni za transport i skladištenje.

U tom cenovnom rangu je i recimo 90mm refraktor. Tu je naravno problematična montaža (mada zavisi od modela) i činjenica da je dugačak teleskop teži za odlaganje i prenošenje (mada sam teleskop nije težak).

Mak od 102mm je odlična opcija, al probija budžet na iole boljoj montaži. Meni se lično više sviđa star quest montaža od obične EQ1 - jer mislim da je za nijansu kvalitetnija a isto tako se može koristiti i kao AZ i kao EQ montaža, al to je već 400 eura pre nego 350.

[doca989]

Pa kasnije planiram da dokupim mozda i neki dslr,za astrophoto....
Dete ima 2 god tako da nista od njega,a sto se tice prostora nema problema...😊
Transport u prirodu obavezno,jer zivim u dobro osvetljenom mestu 😊

[vlaiv]

Pa kasnije planiram da dokupim mozda i neki dslr,za astrophoto....

Uh. Nisam siguran da bi ti bilo šta što sad kupiš poslužilo za astro foto u budućnosti. Zapravo, to nije skroz tačno.

Ako stvarno misliš da radiš nešto sa astrofotografijom, evo ti ideje za razmišljanje.

AstroFoto isključuje teleskope na dobson montaži ukoliko želiš da iskoristiš nešto od ovog što sad kupiš i kasnije.

Pored toga, astrofotografija je prilično skupa ako se radi sa teleskopom. Treba mnogo ozbiljnija montaža i ozbiljnjiji teleskop i gomila dodatnih sitnica (često se završi sa vođenjem montaže a to je još dodatna kamera, dodatni mini teleskop i kompjuter koji to radi).

Zato, razmislio o ovom, kupi jedan od ovih modela:

https://teleskop.rs/refraktori-sa-montazom/761-70700-skywatcher-mercury-707-refraktor-na-starquest-mehanici.html

https://teleskop.rs/katadiopteri-sa-montazom/766-1021300-skywatcher-mc-na-starquest-mehanici.html

Konkretan teleskop će zavisiti od toga koji ti je prioritet i koliki ti je budžet i da li hoćeš odmah ta slikaš mesec DSLR-om (inače, to nije najbolji način da se slika mesec, ali o tom potom).

Znači, prva opcija je jeftinija, lepo će ti pokazati mesec, biće upotrebljivija i za objekte dubokog neba odnosno za wide field posmatranje (jer ima manju fokalnu dužinu za skoro duplo) a i sam teleskop ćeš moći jednog dana da koristiš ili kao guide scope ili čak i da sa njim slikaš (mada to dosta zavisi od toga koju kameru uzmeš jer fokuser nije baš predviđen za teške foto aparate).

Druga opcija je bolja ukoliko želiš da se baviš planetarnom astrofotografijom. Pored toga je i teleskop kompaktniji i lakše je sa njim postići veća uvećanja koja su pogodna za posmatranje planeta i meseca.

I jedna i druga opcija dolaze sa montažom koja se može iskoristiti kao star tracker. Postoji dogradnja za tu montažu koja nije skupa i obezbeđuje praćenje - to je ovo:

https://teleskop.rs/motori-za-pracenje/816-ra-motor-za-starquest.html

Sa tim motorom za praćenje ćeš moći da praviš planetarne fotografije (bilo DSLR-om ili na onaj drugi način koji sam pomenuo - za to može da posluži i obična web kamera od 20-30 eura - što je dosta jeftino, ali ozbiljnije kamere kreću od 100e pa naviše) ali i da snimaš wide field astrofotografiju sa DSLR-om i klasičnim objektivom na njemu. Znači nećeš koristiti teleskop za snimanje nego objektiv kamere.

Ako si vičan DIY-u (odnosno voliš i umeš sam da praviš stvari), onda možeš i napraviti sistem za praćenje za tu montažu sam. Jedan stepper motor, kontroler i drajver i način da se poveže je sve što ti treba da motorizuješ tu montažu. Doduše, kad se sve sabere i neće puno manje izaći nego taj gotov motor za praćenje (dvadeset pet eura su motor, kontroler i drajver pa to treba još zalemiti, isprogramirati i nekako nakačiti na montažu, a ovaj gotov motor je koliko, jedno 75eura).

E, sad ti razmisli da li ti je to primamljiva ideja ili nije (možda ćeš hteti nešto ozbiljnije kasnije ili šta ja znam).

[Astro_fun_times]

Neko moje iskustvao je da ako ti se hobi svidja, preskoci neke stvari i skupi para i kupi "pravu stvar" i uzivaj odmah u hobiju.
Znam da nije to uvek opcija ali ovako se pare "bacaju" u nesto sto mozda nece raditi bas 100%, nece dati neke wow rezultate a potrosene su.
Po meni, a naravno to je moje licno misljenje, jeftinija verzija je skupiti jos para i kupiti teleskop.