Vizuelci, šta ste danas posmatrali?

[mixa46]

Hvala puno Gorane, hoću probaću pa javljam šta sam uspeo, baš sam zadovoljan. Opet ponavljam sinoć kad sam video Saturn je baš bilo WOW.

[Astro_fun_times]

Okolina Kosmaja, ali ni iz jednog naseljenog mesta vec bukvalno ''iz sume''. Mracna pozicija, u krugu od kilometra samo jedna svetiljka.

Bio sam proslog vikenda preko dana na Kosmaju pa mi se ucinilo da si rekao da ti odande posmatras. Zato sam pitao. Zanimljiva lokacija.

@Goran, svaka cast na tekstu.

@mixa46, mislim da je najvaznija stvar da budes realan u ocekivanjima i da budes svestan sta se sa koje lokacije moze videti kako se ne bi razocarao i kako bi imao podstrek da ides na tamnija mesta sa kojih ces moci puno vise da vidis.
Ja kada sam pocinjao, mnogi stranci na forumima su mi govorili da M101 nema sanse da vidim iz svog dvorista koje je bortle 5.
Nije me obeshrabrilo pa sam svaki put kada sam posmatrao pokusavao da je vidim, bezuspesno. Tek kada sam otisao na Letenku koja je bortle 4 sam uspeo da je vidim ali je to za mene bio sjajan dozivljaj koji cu pamtiti do kraja zivota.

Znaci limitirani smo velicinom teleskopa, i svetlosnim zagadjenjem.
Takodje dosta znaci kada procitas ponesto o objektu koji trazis u Stelarijumu, onda kada ga nadjes to nije samo neka "mrljica" ili skup tačkica u okularu ( a to je ono sto ljudi koji nisu u ovom hobiju pomisle kada jednom iz radoznalosti bace pogled kroz okular na par sekundi pa kaze "I sta? To je to?").
 Oni ne znaju nista o meti, nemaju predstavu koliko je ona udaljena, koliko je godina trebalo da ta svetlost dodje do naseg oka bas u tom momentu.
Ne cene to kao sto cene ljudi koji uzivaju u ovom hobiju.

Znaci moras da budes realan u ocekivanjima i svestan limita.
Ne mozes kroz teleskop da vidis slike James Webba u okularu.
Zato su planete sjajne mete. Imaju boju, imaju detalje koji se mogu videti, tranzite meseceva ispred planeta. Ma pravo uzivanje.

Neka je sa srecom i puno lepih uspomena da imas sa novim teleskopom

[PavleR]

Pozdrav svima.

Sinoc sam ponovo bio na posmatranju. Zavrsio sam posao oko 18:30, po obicaju odmah seo u kola i krenuo na poziciju. Ovog puta drumovi poluprazni, lagana voznja od nekih sat vremena do pozicije. Namestio sam teleskop, ukljucio ventilator da ubrzam hladjenje primara, izvrsio kolimaciju i dok se teleskop hladio neprozirnim plahtama zaklonio ono malo svetlosti koje mi dopire do pozicije.

Posmatranje sam zapoceo oko 21:30. Ovoga puta imao sam unikatnu posmatracku noc jer sam je skoro celu posvetio samo jednom objektu. Naime, plan mi je bio da galaksiju M 33 proucim do najsitinijih detalja i da je posmatram koliko god dugo bude trebalo dok iz nje ne izvucem i poslednji moguci detalj. Vec duze vreme sam planirao tako nesto ali nikako da to i ostvarim. Ovog puta, uz M33 proveo sam vise od 2 i po sata. Bilo je to najduze posmatranje nekog pojedinacnog objekta koje sam ikada izvrsio.

M 33 (Triangulum Galaxy) - posmatranje sam podelio u dve sesije. U prvoj sam je neprekidno posmatrao cak 1h i 27 minuta, potom napravio kratku pauzu da dodjem sebi, i to u mraku da ne bih kvario nocni vid. Potom sam krenuo u drugu fazu posmatranja u kojoj sam mapirao H II regije koje sam uspeo da uocim u spiralnim rukama.

Ne bih je sada detaljno opisivao, napisacu jedanput detaljan izvestaj o njoj i postaviti u moj topic. Ogromna je, sa dve definisane spiralne ruke, juznom i severnom. Ruke su postavljene tako da galaksija ima oblik slova ''S''. Juzna spirala je tanja, svetlija, ostrija i bolje definisana, dok je severna deblja i neprozirnija ali zato i mnogo vise difuzna. Dok se juznoj ruci jasno vidi gde zavrsava, severna se utapa u okruzujuce nebo u nejasnim granicama i teza je za osmatranje.

Galaksija je brutalno teska za osmatranje, trazi dugo sedenje za okularom i igranje sa uvecanjima. Dobro reaguje na povecanje kontrasta i mora se gledati na malo vecim uvecanjima, uprkos velicini. Galaksija zahteva zrtvu, a to je vreme za okularom i potpuna, nepodeljena koncentracija. Takodje zahteva malo vestine i intenzivno koriscenje perifernog vida, uparenog sa pomeranjem objekta po vidnom polju.

Posto sam celo vece odvojio za M33, nisam se zadovoljio osmatranjem opste forme galaksije vec sam se dao u lov na mnogobrojne H II regije u njenim spiralnim rukama. Za to sam se po prvi put posluzio skiciranjem. Kako sam koju regiju uocio ucrtavao sam je na papir, ne bi li ih kod kuce identifikovao. Posmatranje HII regija je brutalno tesko, bar sa moje pozicije i mojim teleskopom ,ali sam uspeo da izvucem 4 cvorica u spiralama:

- NGC 604 - najsjajnija H II regija, vidi se u svakoj noci i nalazi se na kraju juzne spiralne ruke. Velika i ovalna, te svetli mnogo vecim sjajem od same spiralne ruke.

- NGC 592 - Nesposredno levo od jezgra. Jedva sam je video, i to tek posle sat vremena neprekidnog zurenja u galaksiju. Neverovatno je koliko toga pocinje da se pokazuje posle sat vremena za okularom. Izgleda kao mala, bleda mutna zvezda na pocetku juzne spiralne ruke. Javlja se u nestabilnom pogledu perifernog vida, sto znaci da nasumicno uskace i iskace iz pogleda, reagujuci na iole nekvalitetniji periferni pogled.

- IC 142 ili IC 143 - video sam jednu od ove dve regije. Blizu su jedna drugoj i ne znam koja je u pitanju. Javlja je kao zamucena zvezda pri kraju juzne spiralne ruke.

- IC 136 ili IC 135 - opet dve H II regije blizu jedna drugoj, pri pocetku severne spiralne ruke. Kapiram da je u pitanju ona svetlija - IC 136. Ova regija je velika. Jasno se javlja u perifernom pogledu pri pomeranju objekta po vidnom polju. Ne izgleda tackasto vec se javlja kao veca fleka unutar spiralne ruke, svetlija od same ruke.

Ostale HII regije nisam uspeo da uocim. Mislim da je ovo maksimum koji se moze izvuci mojim teleskopom i pod mojim nebom. Nikada nisam kukao na teleskop i nebo pod kojim posmatram, predano radim sa onim sti imam, ali ovo je jedan od objekata koji zaista zelim da pogledam sa vise aparature i pod tamnijijm nebom. Bez premca najstrukturisanija galaksija na nebu, cak sa vise detalja i od same Andromede. Za kolege koji ne vide spiralne ruke, dao bi savet da setaju galaksiju po vidnom polju i uporede sjaj ''mraka'' u okularu. Regije spiralnih ruku pojavice se kao zasvetljanje okolnog neba, kao gusta i neprozirna maglovitost. M33 zahteva puno vremena i umeca, i podosta ponovljenih posmatranj iz sezoe u sezonu.

--------

Kako je posmatranje M33 potrajalo nesto manje od 3 sata, kada sam zavriso sa njom video sam da Orion podigao na nebu, pa iako premoren, iskoristio sam to da pogledam jedan objekat:

NGC 1788 (Cosmic Bat Nebula) - refleksiona maglina u sazvezdju Orion. Izbor je namerno pao na ovaj objekat jer sam posle 3 sata posmatranja M33 bio potpuno adaptiran na mrak, sto je idealno za refleksione magline jer kod njih filteri ne pomazu. Na prvi pogled izgleda kao magloviti jastucic oko zvezde magnitude 10, ali na uvecanju 320x i sa koriscenjem perifernog vida maglina pokazuje mnogo detalja. Prvo sto se primeti je svetli cvoric na severu, pa potom traka tamnije maglovtosti koja deli maglinu na dva dela, da bi se na kraju pokazalo da je maglina na istoku pravolinijski zasecena. Taj zasek formira tamna maglina LDN 43. Samu LDN 43 nisam neposredno uspeo da uocim, vec posredno, zbog nacina na koji po vertikalnoj liniji odseca deo magline na istoku. Odlican objekat, takodje zahteva vreme i portpunu adaptaciju na mrak.

-----

I eto, ispalo je na kraju da sam u 4 sata osmotrio samo dva objekta, ali su zato oba osmatranja bila temeljna i kvalitetna. To je stil koji inace gajim, samo sam ga ovog puta doveo do ekstrema. Posmatranje sam zavrsio oko 1:30, onako preumoram i promrzao pokupio svu opremu i vratio se za Beograd. Predivna voznja po potpuno praznim putevima u gluvo doba noci.