Vizuelci, šta ste danas posmatrali?

[mixa46]

Hvala puno Gorane, hoću probaću pa javljam šta sam uspeo, baš sam zadovoljan. Opet ponavljam sinoć kad sam video Saturn je baš bilo WOW.

[Astro_fun_times]

Okolina Kosmaja, ali ni iz jednog naseljenog mesta vec bukvalno ''iz sume''. Mracna pozicija, u krugu od kilometra samo jedna svetiljka.

Bio sam proslog vikenda preko dana na Kosmaju pa mi se ucinilo da si rekao da ti odande posmatras. Zato sam pitao. Zanimljiva lokacija.

@Goran, svaka cast na tekstu.

@mixa46, mislim da je najvaznija stvar da budes realan u ocekivanjima i da budes svestan sta se sa koje lokacije moze videti kako se ne bi razocarao i kako bi imao podstrek da ides na tamnija mesta sa kojih ces moci puno vise da vidis.
Ja kada sam pocinjao, mnogi stranci na forumima su mi govorili da M101 nema sanse da vidim iz svog dvorista koje je bortle 5.
Nije me obeshrabrilo pa sam svaki put kada sam posmatrao pokusavao da je vidim, bezuspesno. Tek kada sam otisao na Letenku koja je bortle 4 sam uspeo da je vidim ali je to za mene bio sjajan dozivljaj koji cu pamtiti do kraja zivota.

Znaci limitirani smo velicinom teleskopa, i svetlosnim zagadjenjem.
Takodje dosta znaci kada procitas ponesto o objektu koji trazis u Stelarijumu, onda kada ga nadjes to nije samo neka "mrljica" ili skup tačkica u okularu ( a to je ono sto ljudi koji nisu u ovom hobiju pomisle kada jednom iz radoznalosti bace pogled kroz okular na par sekundi pa kaze "I sta? To je to?").
 Oni ne znaju nista o meti, nemaju predstavu koliko je ona udaljena, koliko je godina trebalo da ta svetlost dodje do naseg oka bas u tom momentu.
Ne cene to kao sto cene ljudi koji uzivaju u ovom hobiju.

Znaci moras da budes realan u ocekivanjima i svestan limita.
Ne mozes kroz teleskop da vidis slike James Webba u okularu.
Zato su planete sjajne mete. Imaju boju, imaju detalje koji se mogu videti, tranzite meseceva ispred planeta. Ma pravo uzivanje.

Neka je sa srecom i puno lepih uspomena da imas sa novim teleskopom

[PavleR]

Pozdrav svima.

Sinoc sam ponovo bio na posmatranju. Zavrsio sam posao oko 18:30, po obicaju odmah seo u kola i krenuo na poziciju. Ovog puta drumovi poluprazni, lagana voznja od nekih sat vremena do pozicije. Namestio sam teleskop, ukljucio ventilator da ubrzam hladjenje primara, izvrsio kolimaciju i dok se teleskop hladio neprozirnim plahtama zaklonio ono malo svetlosti koje mi dopire do pozicije.

Posmatranje sam zapoceo oko 21:30. Ovoga puta imao sam unikatnu posmatracku noc jer sam je skoro celu posvetio samo jednom objektu. Naime, plan mi je bio da galaksiju M 33 proucim do najsitinijih detalja i da je posmatram koliko god dugo bude trebalo dok iz nje ne izvucem i poslednji moguci detalj. Vec duze vreme sam planirao tako nesto ali nikako da to i ostvarim. Ovog puta, uz M33 proveo sam vise od 2 i po sata. Bilo je to najduze posmatranje nekog pojedinacnog objekta koje sam ikada izvrsio.

M 33 (Triangulum Galaxy) - posmatranje sam podelio u dve sesije. U prvoj sam je neprekidno posmatrao cak 1h i 27 minuta, potom napravio kratku pauzu da dodjem sebi, i to u mraku da ne bih kvario nocni vid. Potom sam krenuo u drugu fazu posmatranja u kojoj sam mapirao H II regije koje sam uspeo da uocim u spiralnim rukama.

Ne bih je sada detaljno opisivao, napisacu jedanput detaljan izvestaj o njoj i postaviti u moj topic. Ogromna je, sa dve definisane spiralne ruke, juznom i severnom. Ruke su postavljene tako da galaksija ima oblik slova ''S''. Juzna spirala je tanja, svetlija, ostrija i bolje definisana, dok je severna deblja i neprozirnija ali zato i mnogo vise difuzna. Dok se juznoj ruci jasno vidi gde zavrsava, severna se utapa u okruzujuce nebo u nejasnim granicama i teza je za osmatranje.

Galaksija je brutalno teska za osmatranje, trazi dugo sedenje za okularom i igranje sa uvecanjima. Dobro reaguje na povecanje kontrasta i mora se gledati na malo vecim uvecanjima, uprkos velicini. Galaksija zahteva zrtvu, a to je vreme za okularom i potpuna, nepodeljena koncentracija. Takodje zahteva malo vestine i intenzivno koriscenje perifernog vida, uparenog sa pomeranjem objekta po vidnom polju.

Posto sam celo vece odvojio za M33, nisam se zadovoljio osmatranjem opste forme galaksije vec sam se dao u lov na mnogobrojne H II regije u njenim spiralnim rukama. Za to sam se po prvi put posluzio skiciranjem. Kako sam koju regiju uocio ucrtavao sam je na papir, ne bi li ih kod kuce identifikovao. Posmatranje HII regija je brutalno tesko, bar sa moje pozicije i mojim teleskopom ,ali sam uspeo da izvucem 4 cvorica u spiralama:

- NGC 604 - najsjajnija H II regija, vidi se u svakoj noci i nalazi se na kraju juzne spiralne ruke. Velika i ovalna, te svetli mnogo vecim sjajem od same spiralne ruke.

- NGC 592 - Nesposredno levo od jezgra. Jedva sam je video, i to tek posle sat vremena neprekidnog zurenja u galaksiju. Neverovatno je koliko toga pocinje da se pokazuje posle sat vremena za okularom. Izgleda kao mala, bleda mutna zvezda na pocetku juzne spiralne ruke. Javlja se u nestabilnom pogledu perifernog vida, sto znaci da nasumicno uskace i iskace iz pogleda, reagujuci na iole nekvalitetniji periferni pogled.

- IC 142 ili IC 143 - video sam jednu od ove dve regije. Blizu su jedna drugoj i ne znam koja je u pitanju. Javlja je kao zamucena zvezda pri kraju juzne spiralne ruke.

- IC 136 ili IC 135 - opet dve H II regije blizu jedna drugoj, pri pocetku severne spiralne ruke. Kapiram da je u pitanju ona svetlija - IC 136. Ova regija je velika. Jasno se javlja u perifernom pogledu pri pomeranju objekta po vidnom polju. Ne izgleda tackasto vec se javlja kao veca fleka unutar spiralne ruke, svetlija od same ruke.

Ostale HII regije nisam uspeo da uocim. Mislim da je ovo maksimum koji se moze izvuci mojim teleskopom i pod mojim nebom. Nikada nisam kukao na teleskop i nebo pod kojim posmatram, predano radim sa onim sti imam, ali ovo je jedan od objekata koji zaista zelim da pogledam sa vise aparature i pod tamnijijm nebom. Bez premca najstrukturisanija galaksija na nebu, cak sa vise detalja i od same Andromede. Za kolege koji ne vide spiralne ruke, dao bi savet da setaju galaksiju po vidnom polju i uporede sjaj ''mraka'' u okularu. Regije spiralnih ruku pojavice se kao zasvetljanje okolnog neba, kao gusta i neprozirna maglovitost. M33 zahteva puno vremena i umeca, i podosta ponovljenih posmatranj iz sezoe u sezonu.

--------

Kako je posmatranje M33 potrajalo nesto manje od 3 sata, kada sam zavriso sa njom video sam da Orion podigao na nebu, pa iako premoren, iskoristio sam to da pogledam jedan objekat:

NGC 1788 (Cosmic Bat Nebula) - refleksiona maglina u sazvezdju Orion. Izbor je namerno pao na ovaj objekat jer sam posle 3 sata posmatranja M33 bio potpuno adaptiran na mrak, sto je idealno za refleksione magline jer kod njih filteri ne pomazu. Na prvi pogled izgleda kao magloviti jastucic oko zvezde magnitude 10, ali na uvecanju 320x i sa koriscenjem perifernog vida maglina pokazuje mnogo detalja. Prvo sto se primeti je svetli cvoric na severu, pa potom traka tamnije maglovtosti koja deli maglinu na dva dela, da bi se na kraju pokazalo da je maglina na istoku pravolinijski zasecena. Taj zasek formira tamna maglina LDN 43. Samu LDN 43 nisam neposredno uspeo da uocim, vec posredno, zbog nacina na koji po vertikalnoj liniji odseca deo magline na istoku. Odlican objekat, takodje zahteva vreme i portpunu adaptaciju na mrak.

-----

I eto, ispalo je na kraju da sam u 4 sata osmotrio samo dva objekta, ali su zato oba osmatranja bila temeljna i kvalitetna. To je stil koji inace gajim, samo sam ga ovog puta doveo do ekstrema. Posmatranje sam zavrsio oko 1:30, onako preumoram i promrzao pokupio svu opremu i vratio se za Beograd. Predivna voznja po potpuno praznim putevima u gluvo doba noci.

[Astro_fun_times]

Sjajna sesija Pavle. Sta je sa ostalima? Niko vise nije nista posmatrao?
Ili ste stidlkivi pa necete da nam napisete hehe

[ε Aurigae]

Evo ja....prošli vikend sam pokušao da testiram novu cevku. Pored nje je bila i stara Njutn i refraktor koji je slikao cave nebula.

Gledali smo Orion, Plejade, Jupiter, labuda kako silazi i generalno dvogledom uživali u mlečnom putu. Prosla nedelja na ponedeljak je bila baš dobra vidljivost...posle vizuelnog dela kada je odskočio Jupiter, pustio sam da snima M1, moju najdražu metu koja je bila baš blizu jupa.

Zanimljivo je da sam video i jedan meteor tj bolid koji je sigurno bio oko -1 ili -2 magnitude...bilo je baš wow ali je trajalo par sekundi. Oko 23h već je temperatura pala na -1 u Banatu i inje se uhvatilo gde god može....ali orion se baškari u svoj svojoj lepoti

[Maki]

Izdvojiću par stvari koje smo posmatrali prekjuče na Debelom brdu u Taurusu 350 i Taku 100:
- Monkey head nebula NGC 2174 (ovde se preporučuje UHC filter), maglina je ogromna
- California NGC 1499 (Hbeta, izlazna zenica barem 4mm)
- Rozeta (UHC mada je možda mogao i OIII), cela u Taku, delovi i panning u dobu
- NGC 2593 Thor's helmet, sačekasmo je u sitne sate i po mrazu, OIII i 115x dobsonu...spektakularan prizor čak i na nebu koje po SQM readingu nije bilo najslavnije (ali je uživo bilo sasvim solidno).
- M1 na raznim povećanjima i sa raznim filterima, odličan objekat u većoj aperturi.
I ostale uobičajene stvari tipa M42, M43 itd. M42 je toliko svetao da trpi filtere i do 1mm izlazne zenice.
Seeing nedovoljno dobar za guranje povećanja na planetarkama.
Pogledi u dvogledu fenomenalni. Šteta što je zimsko nebo u Srbiji uglavnom oblačno i što su najbolja mesta za posmatranje pod snegom do proleća.

[ε Aurigae]

Lada Niva i jakna sa grejačima rešavaju sve probleme.

Hvala na izveštaju sa DB!

[kruska]

Pozdrav svima.

Sinoc sam ponovo bio na posmatranju. Zavrsio sam posao oko 18:30, po obicaju odmah seo u kola i krenuo na poziciju. Ovog puta drumovi poluprazni, lagana voznja od nekih sat vremena do pozicije. Namestio sam teleskop, ukljucio ventilator da ubrzam hladjenje primara, izvrsio kolimaciju i dok se teleskop hladio neprozirnim plahtama zaklonio ono malo svetlosti koje mi dopire do pozicije.

Posmatranje sam zapoceo oko 21:30. Ovoga puta imao sam unikatnu posmatracku noc jer sam je skoro celu posvetio samo jednom objektu. Naime, plan mi je bio da galaksiju M 33 proucim do najsitinijih detalja i da je posmatram koliko god dugo bude trebalo dok iz nje ne izvucem i poslednji moguci detalj. Vec duze vreme sam planirao tako nesto ali nikako da to i ostvarim. Ovog puta, uz M33 proveo sam vise od 2 i po sata. Bilo je to najduze posmatranje nekog pojedinacnog objekta koje sam ikada izvrsio.

M 33 (Triangulum Galaxy) - posmatranje sam podelio u dve sesije. U prvoj sam je neprekidno posmatrao cak 1h i 27 minuta, potom napravio kratku pauzu da dodjem sebi, i to u mraku da ne bih kvario nocni vid. Potom sam krenuo u drugu fazu posmatranja u kojoj sam mapirao H II regije koje sam uspeo da uocim u spiralnim rukama.

Ne bih je sada detaljno opisivao, napisacu jedanput detaljan izvestaj o njoj i postaviti u moj topic. Ogromna je, sa dve definisane spiralne ruke, juznom i severnom. Ruke su postavljene tako da galaksija ima oblik slova ''S''. Juzna spirala je tanja, svetlija, ostrija i bolje definisana, dok je severna deblja i neprozirnija ali zato i mnogo vise difuzna. Dok se juznoj ruci jasno vidi gde zavrsava, severna se utapa u okruzujuce nebo u nejasnim granicama i teza je za osmatranje.

Galaksija je brutalno teska za osmatranje, trazi dugo sedenje za okularom i igranje sa uvecanjima. Dobro reaguje na povecanje kontrasta i mora se gledati na malo vecim uvecanjima, uprkos velicini. Galaksija zahteva zrtvu, a to je vreme za okularom i potpuna, nepodeljena koncentracija. Takodje zahteva malo vestine i intenzivno koriscenje perifernog vida, uparenog sa pomeranjem objekta po vidnom polju.

Posto sam celo vece odvojio za M33, nisam se zadovoljio osmatranjem opste forme galaksije vec sam se dao u lov na mnogobrojne H II regije u njenim spiralnim rukama. Za to sam se po prvi put posluzio skiciranjem. Kako sam koju regiju uocio ucrtavao sam je na papir, ne bi li ih kod kuce identifikovao. Posmatranje HII regija je brutalno tesko, bar sa moje pozicije i mojim teleskopom ,ali sam uspeo da izvucem 4 cvorica u spiralama:

- NGC 604 - najsjajnija H II regija, vidi se u svakoj noci i nalazi se na kraju juzne spiralne ruke. Velika i ovalna, te svetli mnogo vecim sjajem od same spiralne ruke.

- NGC 592 - Nesposredno levo od jezgra. Jedva sam je video, i to tek posle sat vremena neprekidnog zurenja u galaksiju. Neverovatno je koliko toga pocinje da se pokazuje posle sat vremena za okularom. Izgleda kao mala, bleda mutna zvezda na pocetku juzne spiralne ruke. Javlja se u nestabilnom pogledu perifernog vida, sto znaci da nasumicno uskace i iskace iz pogleda, reagujuci na iole nekvalitetniji periferni pogled.

- IC 142 ili IC 143 - video sam jednu od ove dve regije. Blizu su jedna drugoj i ne znam koja je u pitanju. Javlja je kao zamucena zvezda pri kraju juzne spiralne ruke.

- IC 136 ili IC 135 - opet dve H II regije blizu jedna drugoj, pri pocetku severne spiralne ruke. Kapiram da je u pitanju ona svetlija - IC 136. Ova regija je velika. Jasno se javlja u perifernom pogledu pri pomeranju objekta po vidnom polju. Ne izgleda tackasto vec se javlja kao veca fleka unutar spiralne ruke, svetlija od same ruke.

Ostale HII regije nisam uspeo da uocim. Mislim da je ovo maksimum koji se moze izvuci mojim teleskopom i pod mojim nebom. Nikada nisam kukao na teleskop i nebo pod kojim posmatram, predano radim sa onim sti imam, ali ovo je jedan od objekata koji zaista zelim da pogledam sa vise aparature i pod tamnijijm nebom. Bez premca najstrukturisanija galaksija na nebu, cak sa vise detalja i od same Andromede. Za kolege koji ne vide spiralne ruke, dao bi savet da setaju galaksiju po vidnom polju i uporede sjaj ''mraka'' u okularu. Regije spiralnih ruku pojavice se kao zasvetljanje okolnog neba, kao gusta i neprozirna maglovitost. M33 zahteva puno vremena i umeca, i podosta ponovljenih posmatranj iz sezoe u sezonu.

--------

Kako je posmatranje M33 potrajalo nesto manje od 3 sata, kada sam zavriso sa njom video sam da Orion podigao na nebu, pa iako premoren, iskoristio sam to da pogledam jedan objekat:

NGC 1788 (Cosmic Bat Nebula) - refleksiona maglina u sazvezdju Orion. Izbor je namerno pao na ovaj objekat jer sam posle 3 sata posmatranja M33 bio potpuno adaptiran na mrak, sto je idealno za refleksione magline jer kod njih filteri ne pomazu. Na prvi pogled izgleda kao magloviti jastucic oko zvezde magnitude 10, ali na uvecanju 320x i sa koriscenjem perifernog vida maglina pokazuje mnogo detalja. Prvo sto se primeti je svetli cvoric na severu, pa potom traka tamnije maglovtosti koja deli maglinu na dva dela, da bi se na kraju pokazalo da je maglina na istoku pravolinijski zasecena. Taj zasek formira tamna maglina LDN 43. Samu LDN 43 nisam neposredno uspeo da uocim, vec posredno, zbog nacina na koji po vertikalnoj liniji odseca deo magline na istoku. Odlican objekat, takodje zahteva vreme i portpunu adaptaciju na mrak.

-----

I eto, ispalo je na kraju da sam u 4 sata osmotrio samo dva objekta, ali su zato oba osmatranja bila temeljna i kvalitetna. To je stil koji inace gajim, samo sam ga ovog puta doveo do ekstrema. Posmatranje sam zavrsio oko 1:30, onako preumoram i promrzao pokupio svu opremu i vratio se za Beograd. Predivna voznja po potpuno praznim putevima u gluvo doba noci.

Lepo je kad vidis sve to uzivo, jos ako bljesti dobro pamtice se dugo taj momenat
Imas dobro oko kad si sve to video.

[PavleR]

Lepo je kad vidis sve to uzivo, jos ako bljesti dobro pamtice se dugo taj momenat
Imas dobro oko kad si sve to video.

Hvala Kruska. Najmanje je tu do ostrog oka. Najvise je do vremena utrosenog na posmatranje, proucavanja objekta, koncentracije pri posmatranju i iskustva. Moze posmatrac da ime najbolje okulare na svetu, ako ne zna da posmatra kroz njih slaba vajda od istih. Malo toga od gore navedenog se vidi iz prve, a daleko od toga da bilo sta u M33 bljesti. Postoji citav broj osmatrackoh tehika za izvlacenje ovakvih detalja, a te tehnike se uvezbavaju kroz stotine sati posmatranja. U osmatrackoj astronomiji nista ne moze da zameni sate provedene za okularem. To je vidljivo svake nove sezone - iako mi realno vid svake godine verovatno sve vise slabi ja svake sezone vidim sve vise i bolje - na cisto iskustvo.

[ε Aurigae]

Definicija obrnuto proporcionalnog zakona

[Maki]

DSO posmatranja počinju na 21.00 SQM, pre toga je, barem meni, mučenje.
M33 je, kao i M101, veoma težak objekat, čak i pod nebom Stare planine. Nije dovoljno samo da je nebo tamno, treba da se potrefe još neke stvari...pa ni tada nema garancija da će biti ono što se nadaš da će biti.

[Astro_fun_times]

Isto tako treba dobra stolica, pozeljna je montaza koja prati objekat i strpljenje.
Nije maraton, nadjes objekat i kazes sebi, "pa ne vidi se nista" 🤣
Mora se sedeti u stolici i posmatrati duze vreme sa raznim tehnikama kako bi se moglo nesto znacajnije videti.

[Maki]

Isto tako treba dobra stolica, pozeljna je montaza koja prati objekat i strpljenje.
Nije maraton, nadjes objekat i kazes sebi, "pa ne vidi se nista" 🤣
Mora se sedeti u stolici i posmatrati duze vreme sa raznim tehnikama kako bi se moglo nesto znacajnije videti.

Da.
Ali recimo da se pod sjajnim nebom
1. vidi brže nego pod lošim
2. vidi više nego pod lošim, bez ozbira na sve tehnike, kapuljače, piratske poveze itd.
Pitaj me kako znam.

[Astro_fun_times]

Naravno, za vizuelno posmatranje DSO, mracno nebo je najvaznije. Ja iz svog dvorista koje je bortle 5 nisam mogao da vidim ni naznaku M101 a sa Letenke kona je navodno bortle 4 uspeo sam samo jezgro da vidim i to perifernim vidom tako da nema zamene za mracno nebo, kako za vizuelu tako i za astrofoto.

[PavleR]

Posle dve nedelje nepovoljnog Meseca, sinoc je bilo prvo povoljno vece za osmatranje, i kako stvari stoje, mozda i jednino tokom ovog ciklusa povoljne mesecine. Naravno, nisam prospustio vece, i odradio sam dugacku posmatracku sesiju pod ekstremnim vremenskim uslovima (o tome malo kasnije).

Na poziciju sam stigao oko 19:00, postavio i kolimirao teleskop, te ukljucio ventilator primara. Cilj je bio da pocnem sa posmatranjem oko 20:45, ali se to izjalovilo. Naime, pri prvom pogledu kroz okular video sam da ogledalo jos uvek nije dovoljno ohladjeno pa sam pricekao do oko 21:30.

Kako sam usled veliog broja vedrih jesenjih dana jos pre mesec dana ispunio jesenji plan posmatranja, osnovni cilj posmatranja bio je da iza ponoci udjem u ''zimsku sezonu objekata''. Dotle sam se odlucio na svojevrsni mazohizam - posmatranje objekata u sazvezdju Triangulum:

- Collinder 21 - sjajno otvoreno jato u obliku pecurke sa stabljikom. Sastavljeno je od samo 14 zvezda, srednje je veliko ali se zbog pecurkastog oblika nepogresivo izdvaja iz pozadine. Zanimljivo posmatranje.

- NGC 672 - spiralna galaksija u istom vidom polju sa Collinder 21. Uzasno bleda ali velika. Edge-on postavljena dugacka mrlja svetlosti bez detalja.

- NGC 777 - mala elipticna galaksija. Dovoljno sveta za lagan pogled. Kruzna, sa svetlim jezgrom i nesto bledjim oreolom svetlosti oko sebe.

- NGC 784 - spiralna galaksija. Uzasno bleda ali dugacka. Jos jenda edge-on galaksija, opet dugacka prebleda pruga bez ikakvih detalja, cak i bez zasijanja u sredistu.

- NGC 890 - malecka lentikularna galaksija. Najzad nesto svetlo. Neka je najmanja od svih ali je bar svetla. Odmor za oci posle mucenja sa prethodnim galaksijama. Ovalna je, lici mi na planetarnu maglinu.

- NGC 925 - jedva sam je video. Ogromna je ali sa jako malim povrsinskim sjajem. Bolje reaguje na pomeranje po vidnom polju nego na periferni vid.

Dok sam cekao da se zimska sazvezdja podignu na respektabilnu visinu, bacio sam pogled na Juipiter koji se polako blizi opoziciji. I kad nisam pao sa stolice. Pred ponoc seeing se drasticno poboljsao i bila je ovo prva jesenja noc u kojoj je planeta lagano mogla da izdrzi uvecanje 320x. Neverovatan broj detalja, a boje izraznije nego prethodnih meseci. Planeta je dobila na velicini a na 320x zadrzala je ostinu. Prelepo.

Iza ponoci usao sam u zimsku sezonu. Medjutim, u isto vreme poceo je da steze jak mraz, najjaci koji sam ikada iskusio prilikom osmatranja. Imao sam velike probleme jer su mi se okulari magliili cak i na disanje, sve se mrznulo, cak i unutrasnjost teleskopa. O tome cu na kraju posta, prilozicu i fotografije na sta je sve to licilo.

Od zimslkihj objekata pogledao sam neke lepe mete u sazvezdju Orion. Seeing odlican posle ponoci, Orion na mestu gde mi je LP najmanji, pa iako sazvezdje nije u trnzitu, lepe slike u okularu.

- Mesissa i Collinder 69 - otvoreno jato i dvojna zvezda koja predstavlja glavu Oriona. Prelep plava dvojna zvezda na maloj separaciji koja pravi trogao sa jos dve svetle zvezde: Phi 1 i Phi 2 Orionis. Izmedju njih i oko Meisse se smestilo rasuto ali presvetlo otvoreno jato Collinder 69, cija je Meissa najsvetlija zvezda. Deo jata je divan vertikalan pravac tri svetle i cetiri bledje zvezde kojiu spaja Meissu sa Phi 1 Orionis. Ostale zvezde jata rasute su zapadno od tog poteza, ima ih nekoliko desetina i svetle su.

- NGC 2022 - planetarna maglina jugoistocno od Meisse. Jedna od mojih omijjenih meta u sazvezdju. Svetla, omanja i ovalna. Lagano se vidi bez filtera i odlicno podnosi uvecanja. OIII filter je jos vise istakne i zaostri joj ivice. Najvise sam je posmatrao na 320x, sa OIII filterom, gde sam usled dobrih uslova posmatranja imao ostar pogled na istu.

- NGC 2174 (Monkey Head Nebula) - ogromna emisiona maglina u koju je usadjeno otvoreno jato NGC 2175. Bez filtera vidi se samo bledo otvoreno jato u kome se po sjaju istice jedna zvezda u centru jata. Medjutim, OIII filter prikazuje da je ceo kompleks usadjen u veliku maglinu koja u potpunosti obuhvata jato i siri se oko njega, gde je sirenje izrazenije na istoku. Svetla zvezda jata NGC 2175 smestila se bas u centar magline i njen sjaj se probija kroz filter. Divan ali zahtevan pogled ako se zele odrediti varijacije u granicama maglivotosti. Nikada je nisam video u boljem pogeldu nego sinoc, mada je ovo objekat koji moze mnogo bolje da se pokaze pod tamijijim nebom.

- NGC 2023 - refleksiona blizina u blizini zvezde Alnitak. Jasno vidljviva kao svetla kruzna maglovitost koja okruizuje zvezdu magnitude 8. Kruzna je i jasno viljiva bez filtera. Kako je maglina refleksiona, filteri je guse.

- IC 435 - mala refleksiona maglina u istom vidnom polju sa NGC 2023. Manji klon prethodne mete. Okruzuje zvezdu magnitude 8, ali je manja i bledja od NGC 2023.


Na kraju moram da kazem da nikada do sada nisam iskusio jaci mraz nego za vreme sinocnog posmatranja. Posmatrao sam i na -10 i -15 stepeni, teleskop mi se ledio puno puta, ali nikada kao sinoc. Ne samo sto je ceo teleskop bio beo, vec se zaledila i unutrasnjost tubusa i spoljasnjost okulara. Na najmanji dah okulari su se maglili pa sam morao fenom da ih vracam u upotrebljivo stanje. Po hiljaditi put se zahvaljujem kolegama Dejanu (Spajdej) i Vasku (Luger). Da mi oni pre dve sezone nisu ugradili grejace za sekundar i trazilac od mnogih posmatranja, pa i od ovog, ne bi bilo nista. U nastavku cu priloziti dve fotografije od sinoc:

teleskop mraz by Pavle Rajkovic, on Flickr

okular mraz by Pavle Rajkovic, on Flickr